Trenerov put ka uspehu - Ljupko Petrović i Dušan Radonja Ima originalnu posvetu od autora Dušana Radoja! Jedinstvena knjiga za mlade fudbalere i trenere iz pera naših najuglednijih trenerskih imena sa fotografijama u boji, ilustracijama i tabelama. `Knjiga `Trenerov put ka uspehu` predstavija osveženje u ovoj vrsti literature. Sadržaj knjige je impresivan i do detalja je obuhvatio sve elemente, koji su potrebni za razvoj mladog fudbalera. Mladi treneri imaju jasan putokaz kako i u kom, uzrasnom periodu treba da primenjuju određene elemente u radu sa mladim igračima, kako bi ti isti igrači dostigli vrhunsku klasu. Veliko iskustvo u radu sa mladim igračima, omogućilo je našim kolegama da napisu ovako detaljno, vrlo slikovito, vrhunsko stručno delo. Dobili smo knjigu koja je vrlo primenjiva na rad sa mladima, koja nam je nedostajala, i koja će popuniti mesto u srpskoj fudbalskoj literaturi. Ja lično čestitam mojim kolegama, Ljupku Potrovicu i Dušanu Radoju, u ime trenerske porodice, jer su ostavili generacijama trenera programe-kako treba raditi na stvaranju budućih asova srpskog fudbala.` Milovan Đorić Izdavač: Autori, Beograd Godina: 2010 Broj strana: 295 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: TR gore Težina: 600 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Izdavač: Slovo, Kraljevo Povez: broširan Broj strana: 225 Ilustrovano. Manji obrisi tečnosti na gornjim ćoškovima korica, prvog i poslednjeg lista. Neka fleka na zadnjoj korici se u znatno manjoj meri prenela na susednih nekoliko listova (slika 2). Uz prethodne napomene knjiga je vrlo dobro očuvana. S A D R Ž A J: JIU JICA - Padovi - Odbrana od držanja za ruke - Odbrana od držanja za kosu - Odbrana od držanja za vrat - gušenja - Odbrana od držanja za rever - Odbrana od držanja - obuhvata - Odbrana od udarca rukom i nogom - Odbrana od napada štapom - Odbrana od napada nožem - Odbrana od napada revolverom JUDO - Judo stavovi - Ručna bacanja - Bočna bacanja - Nožna bacanja - Požrtvovana bacanja - Parter - Zahvati držanja - Tehnika gušenja - Tehnika poluga KARATE - Karate stavovi - Tehnika udaraca - Udarci nogom BOKS - Gard - Tehnika udarca - Bokserski udarci - Odbrana u boksu RVANJE - Rvački stavovi - Rvačke tehnike PRVA POMOĆ - Pružanje prve pomoći - Postupak sa povređenim - Zaustavljanje krvarenja - Transport povređenih (K-55)

Blaža Ivanovski Maki Samoodbrana Izdavač: Slovo, Kraljevo Povez: broširan Broj strana: 225 Ilustrovano. Manji obrisi tečnosti na gornjim ćoškovima korica, prvog i poslednjeg lista. Neka fleka na zadnjoj korici se u znatno manjoj meri prenela na susednih nekoliko listova (slika 2). Uz prethodne napomene knjiga je vrlo dobro očuvana. S A D R Ž A J: JIU JICA - Padovi - Odbrana od držanja za ruke - Odbrana od držanja za kosu - Odbrana od držanja za vrat - gušenja - Odbrana od držanja za rever - Odbrana od držanja - obuhvata - Odbrana od udarca rukom i nogom - Odbrana od napada štapom - Odbrana od napada nožem - Odbrana od napada revolverom JUDO - Judo stavovi - Ručna bacanja - Bočna bacanja - Nožna bacanja - Požrtvovana bacanja - Parter - Zahvati držanja - Tehnika gušenja - Tehnika poluga KARATE - Karate stavovi - Tehnika udaraca - Udarci nogom BOKS - Gard - Tehnika udarca - Bokserski udarci - Odbrana u boksu RVANJE - Rvački stavovi - Rvačke tehnike PRVA POMOĆ - Pružanje prve pomoći - Postupak sa povređenim - Zaustavljanje krvarenja - Transport povređenih

Kad` u lov pođem ...: Priručnik za siguran lov / Dragan Vasović Beograd 2004. Mek povez, ilustrovano, 282 strane. Knjiga je odlično (kao nova). R29 Sadržaj: Uvodna reč BEZBEDNOST KAO POJAM Opšte napomene Lovac Ostali učesnici Oružje i municija Zakon Mesto DESET ZAPOVESTI ZA BEZBEDNO RUKOVANJE ORUŽJEM Uvek držite cev uperenu u bezbednom smeru Uvek napunite oružje pre upotrebe Nikada se ne pouzdajte u sigurnost vašeg oružja Budite sigurni u šta pucate i šta se nalazi iza cilja Koristite samo odgovarajuću municiju Kada vaša puška ne opali odmah pošto povučete obarač, nikada ne otvarajte oružje odmah Uvek zaštitite oči i uši kad pucate Budite sigurni da vam je cev oružja uvek čista Održavajte i servisirajte vaše oružje redovno i nikada ga ne prepravljajte sami Naučite kako da rukujete i koristite vaše oružje Opšte napomene i pravila DECA I ORUŽJE-VODIČ ZA BEZBEDNOST Deca i oružje Vodič za bezbednost ŠTA TREBA DA ZNATE DA BISTE ISPOŠTOVALI 10. ZAPOVESTI O BEZBEDNOM RUKOVANJU ORUŽJEM? Kalibar oružja Dužina čaure - metka Označavanje municije- patrona Maksimalni pritisak Čokovi Oznake čokova Promenljivi čokovi Fiksni čokovi Pucanje jediničnim zrnima Šta morate znati o vasoj pušci? TEHNIČKA ISPRAVNOST ORUŽJA Ono što ne valja, valja popraviti Mehanizam za okidanje Kočnica Baskula 一 glava puške Cevi Eksplozija ležišta metka Eksplozija ⅰ naduvavanje cevi Vrste prepreka koje najčešće izazivaju naduvavanje cevi Kundak Remnik PRAVILA ZA BEZBEDNO PONAŠANJE I RUKOVANJE ORUŽJEM Pravila za bezbedno ponašanje oružjem Zakon oružju i municiji Držanje i čuvanje oružja kod kuće Prenos oružja Bezbedno rukovanje oružjem u lovištu i za vreme lova Punjenje i pražnjenje oružja Nošenje oružja Pucanje oružjem LOVAČKI BON TON Pravila pristojnosti Bon ton po ing. Ivi Čeoviću PRVA POMOĆ PRI RANJAVANJU VATRENIM ORUŽJEM Opasne zone 一 ranjavanje sačmom Rane od jedinačnih zrna Vrste rana Posledice ranjavanja Prva pomoć - opšte napomene Redosled postupaka za pružanje prve pomoći Utvrđivanje stanja povređenog Postupci u prvoj pomoći - šema dejstva - opšti algoritam Položaji u koji se postavljaju povredjeni Bočni koma položaj Položaji u koji se postavljaju povredjeni kod iskrvarenja Položaji u koji se postavljaju povredjeni u zavisnosti od mesta povrede Prva pomoć kod stanja koja neposredno ugrožavaju život Veštačko disanje – Veštačko disanje uduvavanjem vazduha – Veštačko disanje po Holger-Nilsonovoj metodi Masaža srca Reanimacioni postupak Krvarenje Spoljašnje krvarenje Zaustavljanje krvarenja Digitalna kompresija Kompresivni zavoj Poveska Unutrašnje krvarenje Šok Prz pomoć kod ranjavanja – opšta pravila Povrede lica Povrede oka Povrede glave Povrede vrata Povrede grudnog koša Povrede trbuha Povrede udova Potrebna sredstva za pružanje prve pomoći Postupci ⅰ sredstva koja treba da pomognu pri ukazivanju prve pomoći Uklanjanje odeće ⅰ obuće Imobilizacija Transport 一 prenos i prevoz povredjenih LITERATURA

Lopta - moj život: Milan Živadinović Bard / Miša Vasiljević Predgovor:Mile Kod Beograd 2001. Mek povez, ilustrovano, 103 strane + 24 strane sa fotografijama. Na predlistu potpis (autogram) Milana Živanovića Barda Lopta je moj život... Rekao bih: moja priča je obična ljudska priča, u koju sam uvek želeo da smestim ispunjenja Božijih zapovesti. Kada sam bio radan, vredan, odgovoran i mladima prilazio sa puno ljubavi, Svevišnji mi je pomagao. Kada bih, makar i nesvesno, činio suprotno i zaboravljao na njegove svete zapovesti, gubo sam naklonost Svevišnjeg. Na toj svojoj životnoj putanji shvatio sam da svako, ko pokuša da prevari Boga, ostaje nedorečen i ništa vredno ne može da postigne. Trenutak je da se i izmedu korica svoje životno-fudbalske storije zahvalim svima koji su mi pomogli, savetovali, hrabrili i podsticali u karijeri: oni su moji prijatelji i njih je mnogo. U isti mah, praštam svima koji su me rušili i pokušali da gaze i zgaze kao čoveka sporta: njih je malo i o njima, kao velikim grešnicima, jedino Svevišnji može da sudi. Pokušavam da ih zaboravim, ali nikako i da pravdam njihovu zlu nameru. Milan Živadinović Sadržaj: Mile Kos: I KORIFEJ I VEČITI UČENIK PONOSNI I SREĆNI RODITELJI Zla sudbina velikog mislioca Savest, poštenje, dostojanstvo Borac za prave vrednosti MILJANIĆEVA TIHA TUGA Peče zanat uz Ruševljanina Želeo da obori rekord Tasića Fudbaler u ulozi novinara Džajićeva ocena govori sve Deset godina as bez šanse Hrabar ili medicinski fenomen? ZATOČENIK FUDBALSKE MISLI „Detelinara” kao Sorbona Složna porodica na Banjici Promenio atmosferu Nikšića Nespreman za dvolične igre Za sve je „Kriv” Savićević Velikani padali na Čairu Održao reč na Karaburmi Drugi put u Podgorici KROZ GOLGOTU DO ZVEZDE Budan sanjao svoj klub Džajić „kovertirao” glas Primer korektnog trener Partizan ozbiljno uzdrman Dao otkaz voljenom klubu Opozicija, podmetanje, igre Nije želo „srednji put” GEST PRINCA FEJSALA Muzej velike inspiracije Blater ništa ne zaboravlja KOSMOPOLIT SA LIONA Džajiić i Savićević Kako ostati neposlušan? Crvena zvezda i Partizan Verovao u „Autsajdere” Trener visokih zahteva ŠANSA ZA HRABROG ČOVEKA Koketiranje sa Antićem Ništa nije poklanjao Krštenice nisu merilo Težak put do vrha Lična obaveza — biti prvi Protiv lakiranja i zabluda Otrovne strele iz Zagreba NIKAD NIJE RUŠIO MOSTOVE Santrač i Boškov Od legende do igračke EMBARGO NA ISTINU Umišljeni bosovi iz FSJ Neposlušnost se kažnjava POLIGON ZA POSLUŠNIKE I GUBITNIKE Što gore, to bolje! REČ NAJDRAŽIH UČENIKA Dragan Stojković: Krasi ga suptilnost Dejan Savićević: Moj najdraži učitelj Predrag Mijatović: I šef i iskreni drugar Siniša Mihajlović: Fanatik i veliki radnik Dejan Stanković: Uvek zagledan u budućnost STAO U ODBRANU ASOVA Slutnje pred „EURO 2000” Poremećen sistem vrednosti Tugaljiva pitanja bez odgovora DEGRADACIJA PROFESIJE Pogled u dalju budućnost Pouke nisu izvučene VELIKI FUDBALSKI CIKLUS Darovanje znanja i hrabrosti Izbegao pozive „kritičara” Udvaranje fudbalskoj prošlosti Vreme agonije našeg fudbala Trofejima prkosio zlobnicima Put do instruktora FIFA Škola fudbala za kraj FOTO - ALBUM

Autor: Tomo Marić Izdavač: `Savjet za sport grada`, Banja Luka Broj strana: 174 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 29 cm „Onaj ko ne izdaje sebe, nikog i ne izdaje“, često je citirao Dobricu Ćosića legendarni utemeljivač i jedan od osnivača RK Borac Petar Pero Perović, dok mi je besedio o svom životu, a iz te njegove priče izrodila se i knjiga „Lopta za Peru Perovića“, sad već daleke 2000.godine. U ovom vremenu svakojakih čuda, čudesa i čudovišta, nemimoilaze i sport, Perovićeva beseda zvuči nestvarno, koliko opominje toliko i otkriva vrata za nadu da je verovanje ,ipak, simbol istine i svetlosti: …U Banja Luci je godinama vladao duh ’zajedništva grada’. Govorio sam o tome bezbroj puta da je sa mojom generacijom i njenim velikim mečevima živela cela Banja Luka. To pripadanje prenosilo se i na druge sportove. Rukometaši su, kad su god bili u prilici zbog svojih obaveza, bodrili fudbalere Borca, zajedno sa njima preživljavali odsudne bitke, protiv Slobode iz Tuzle i Željezničara iz Sarajeva za ulazak u Prvu ligu 1961.godine. Svakodnevno smo se družili sa Tomom Knezom, Branom Krivokućom, Mlađom Timotijevićem, Muhamedom Kulenovićem, ili sa bokserima Slavije Mijom Jandrićem i Draganom Batarom, bokserskim radnicima Sredojom Zekanovićem i Tomom Palankinom, šahistima Štrocom Šuvalićem i Mihailom Mihaljčišinom, gimnastičarima Rankom Cvijetićem, Vladom Đurasovićem, Mirkom – Pikijem Petričevićem, Medom Selimovićem, Miroslavom Nikićem… Isto pravilo ’duha zajedništva’ važio je i kad je glumac Husein Čokić briljirao u filmu ’Licem u lice’, ili kada je na Opatijskom festivalu trijumfovao pevač Boško Orobović. Banja Luka je, uz izuzetne sportiste, imala izuzetne i prijatelje sporta Jovu Božića i Slavka Zamolu koji su bili neprevaziđeni tandem u pesmi i u izdržljivosti u piću, Dragu Kolaka, šahistu i filozofa, Dušana Mutića, filozofa i pesnika ulice, Vladu Dijaka, humoristu, novinarske veterane Đorđa Čiču, Jaroslava Kolešku i dopisnika Politike Vuka Jelovca, umetnika – fotografije Duška Momčilovića, načinio je prve profesionalne snimke sa rukometnih utakmica, zatim slikara Božu Nikolića, u Evropi znanog ugostitelja Milkana Gojića, heroja iz rata Dragu Mažara, bio je laf u životu, doktore Slavka Pišteljića i Andriju Mikeša, ugostitelje Vinka Jungića i Marka Prajsa, braću Popović, Đoko i Pero, proslavili su banjalučki moto sport, Ljubu Klindića, sjajnog privrednika i čoveka, tek glumca Vladu Zeljkovića, Adema Čejvana…“ Senke duboke, uvek su bistrile sećanja, tako i Petra Pere Perovića: „…Bojim se da su ta vremena ljudskog i sportskog zajedništva iščezla, a ne bi trebalo. Entuzijazam i ljubav prema Borcu koji je tada pedesetih godina dvadesetog veka dominirao Banja Lukom pripada davno prošlom vremenu. Moja je dužnost da ovde i sada pomenem bar deo onih čije je srce kucalo za Borac bio on fudbalski, rukometni, košarkaški, atletski: Milenka Jakšića, Dušana Bogojevića, Tošu Papića, Milana i Dragana Tošića, Joju Karapetrović, Asima Džinića, Miloša Marijanovića, Dušana Stanivukovića, Peru i Vladu Bojkovskog, Branu Bosnića, Fikreta Džankića, Kemala Ekića – Karla, Vladu Ercega, Hamdiju Kadunića, Tomislava Karadžu, Gugu Lazarevića, Božu Jovetića, Jovicu Cvijetića, Nadu Malešević…Kad sam govorio o novinarskim veteranima onog vremena, zajedno s mojom generacijom, na novinarsku scenu je stupio i Limun Papić koji je svojim pisanjem ostavio dubok trag u istoriji Borca baš koliko dubok trag i Božo Jovanović – Srbin, bio je odličan fudbaler, a veliki rukometni radnik. Beskonačna je ova lista, kao što je beskonačna bila i ljubav Banjalučana prema sportu, iskrena i od srca, ma o kojem Borcu da je bilo reči… Pogotovo smo tu energiju osetili mi u rukometu zahvaljujući neponovljivom pedsedniku Marku Aničiću, treneru Voji Misaljeviću, ’tehniku’ Sejmanu Ibrahimbegoviću...“ Tomo Marić na književnoj večeri posvećenoj promociji ove knjige Knjiga je vrlo dobro očuvana, osim što je prednja korica blago nagužvana pri ivici a na zadnjoj ima par sitnih udubljenja. Moguće je da fali beli predlist.

Ilustrovani priručnik za jahanje! Retko u ponudi! Author: C. E. G. Hope Riding (Illustrated Teach Yourself) Hardcover – Import, January 1, 1968 Publisher: ‎ Fisicalbook (January 1, 1968) Language: ‎ English Hardcover: ‎ 96 pages 978-0340037805 Item Weight: ‎ 12.8 ounces Jahanje obuhvata različite jahačke discipline, vožnju zaprega, kao i izvođenje akrobacija na konjima. Ovaj opis obuhvata korišćenje konja za rad, transport, rekreativne, umetničke i kulturne aktivnosti, i takmičarski sport. Istorija upotrebe konja Iako postoje polemike oko tačnog datuma kada su konji bili pripitomljeni i kada su prvi put jahani, najbolja procena je da su konji prvi put jahani približno 3500. godine pne. Indirektni dokazi govore da su konji jahani dugo pre nego što su korišteni za vuču. Postoje dokazi da su oko 3.000 godina p.n. e., u blizini reka Dnjepar i Don, ljudi koristili uzda na konjima, jer pastuv koji je tamo sahranjen pokazuje istrošenost zuba konzistentnu sa korišćenjem uzda. Međutim, najviše nedvosmislenih ranih arheoloških dokaza o kopitarima koji su stavljeni u radnu upotrebu ima o vučnim konjima. Sahranjene kočije od oko 2500. godine p. n. e predstavljaju najneposrednije čvrste dokaze o konjima korištenim kao radne životinje. U davnim vremenima upotreba ratnih kočija je bila praćena korišćenjem ratnih konja kao lake i teške konjice. Konj je igrao važnu ulogu u ljudskoj istoriji širom sveta, kako u ratnim dejstvima, tako i u mirnodopskim potrebama kao što su transport, trgovina i poljoprivreda. Konji su živeli u Severnoj Americi, ali su izumrli na kraju ledenog doba. Konje su evropski istraživači vratili u Severnu Ameriku, počevši s drugim putovanjem Kolumba 1493. godine. Jahanje je uvedeno na Letnje olimpijske igre 1900. godine kao olimpijski sport sa disciplinom preskakanja. Zdravstveni problemi Rukovanje, jahanje i vožnja konja imaju svojstvene rizike. Konji su velike plenske životinje sa dobro razvijenim instinktom bežanja ili borbe, koje se mogu brzo i neočekivano kretati. Kada je na konju glava jahača može biti udaljena 4 m (13 ft) od zemlje, a konj može putovati brzinom do 65 km/h (40 mph). Uočene povrede kreću se od vrlo malih povreda do smrtnih slučajeva. Jedna studija u Nemačkoj utvrdila je da je relativni rizik od povreda od jahanja konja, u poređenju s vožnjom bicikla, 9 puta veći za adolescente i 5,6 puta veći za mlađu decu, ali da je jahanje konja manje rizično od jahanja mopedom. U državi Viktoriji u Australiji pretragom državnih zapisa utvrđeno je da su konjički sportovi imali treću najveću učestalost ozbiljnih povreda, nakon moto sporta i naticanja motornim brodovima. U Grčkoj je analizom nacionalnog registra procenjeno da je učestalost konjaničkih ozleda 21 na 100.000 ljudi godišnje za poljoprivredu i konjičke sportove zajedno, a da je 160 puta veća za osoblje konjičkih trka. U drugim nalazima je navedeno da kacige verovatno sprečavaju traumatične povrede mozga. U Sjedinjenim Državama svake godine oko 30 miliona ljudi jaše konje, što rezultira u 50.000 poseta hitne službe (1 poseta na 600 jahača godišnje). Istraživanje na 679 konjanika u Oregonu, Vašingtonu i Ajdahu procenilo je da će tokom svoje konjičke karijere svaki peti konjanik biti ozbiljno povređen, što će rezultirati hospitalizacijom, operacijom ili dugotrajnom onesposobljenošću. Među ispitanicima iz ankete, jahači početnici su imali trostruku učestalost povreda u odnosu na intermedijarne jahače, pet puta veću u odnosu na iskusne konjanike i gotovo osam puta veću u odnosu na profesionalce. Za postizanje značajnog pada rizika od povreda potrebno je oko 100 sati iskustva. Autori ankete zaključuju da bi se napori na sprečavanju konjičkih ozleda trebali usredsrediti na početničke konjanike. Mehanizmi povreda Najčešća ozleda je pad sa konja, nakon čega slede povrede usled ritanja, nagazivanja i ujedanja. Oko 3 od 4 povrede su usled pada, široko definisanog. Široka definicija pada često uključuje zgnječavanje i bacanje sa konja, ali i kada odvojeno računaju, svaki od ovih mehanizama može biti češći od ritanja. Tipovi i ozbiljnost povreda U Kanadi, jedno desetogodišnje istraživanje pacijenata u trauma-centrima povređenim tokom jahanja ustanovilo je da iako je 48% njih zadobilo povrede glave, samo 9% tih jahača je nosilo šlemove u trenutku nesreće. Ostale povrede obuhvatale su grudni koš (54%), trbuh (22%) i ekstremitete (17%). Jedna Nemačka studija izvestila je da su povrede kod jahanja konja retke u poređenju s drugim sportovima, ali kada se pojave one su teške. Specifično, oni su otkrili da su 40% povreda kod jahanja lomovi, a samo 15% iščašenja. Pored toga, studija je primetila da u Nemačkoj četvrtinu svih smrtnih slučajeva vezanih za sport uzrokuje jahanje konja. Većina povreda povezanih sa konjima rezultat je pada sa konja, što je uzrok 60–80% svih takvih prijavljenih povreda. Drugi čest uzrok povreda je ritanje konja, što može prouzrokovati lomove lobanje ili ozbiljne traume unutrašnjih organa. Neke moguće povrede usled jahanja konja, pri čemu procenti označavaju iznose u odnosu na sve povrede kako je izvešteno novozelandskom istraživanjem, uključuju: Prelom ili dislokacija ruke (31%) Povrede glave (21%) Prelom ili dislokacija noge (15%) Ozleda grudnog koša (33%) Među 36 članova i zaposlenih u Džokejskom klubu iz Hongkonga, koji su dospeli u trauma-centre tokom perioda od 5 godina, 24 su pala sa konja, a 11 je udario konj. Raspodela povrede po delu tela je: 18 torzo; 11 glava, lice ili vrat; i 11 ud. Autori ove studije preporučuju da se šlemovi, štitnici za lice i zaštitnici za telo nose prilikom jahanja ili rukovanja konjima. U Novom Južnom Velsu u Australiji, istraživanje konjanika koji su završili u bolnici tokom šestogodišnjeg perioda otkrilo je da je 81% nosilo kacigu u vreme povrede, i da se upotreba kaciga s vremenom povećavala i bila je u korelaciji sa nižom stopom bolničkog prijema. U drugoj polovini perioda obuhvaćenog studijom, u bolnicu je primljeno samo 14% ukupnog broja povređenih. Suprotno tome, studija konjanika dečijeg uzrasta koji su dospeli na odeljenje hitne pomoći u bolnici u Adelejdu, izvestila je da je 60% zadržano na lečenju. U Sjedinjenim Državama, analizom podataka Nacionalnog elektronskog sistema za nadzor povreda (engl. National Electronic Injury Surveillance System - NEISS) koje je izvršilo Udruženje za medicinsku bezbednost konjanika proučeno je 78.279 povreda povezanih sa konjima tokom 2007. godine. Najčešće povrede uključuju lomove (28,5%); kontuzije/abrazije (28,3%); istegnuća/uganuća (14,5%); unutrašnje povreda (8,1%); razderotine (5,7%); potrese mozga (4,6%); dislokacije (1,9%); hematome (1,2%). Najčešća mesta povreda su donji trup (19,6%); glava (15,0%); gornji trup (13,4%); rame (8,2%) i zglob (6,8%). U okviru ove studije pacijenti su: lečeni i otpušteni (86,2%), hospitalizovani (8,7%) ), prebačeni u drugu ustanovu (3,6%), otišli bez tretmana (0,8%), zadržani na posmatranju (0,6%) i doneti u bolnicu preminuli (0,1%). MG148 (N)