PW-PRACTICA WIRELES (ČASOPIS) ZA RADIO AMATERE

Stevan Kovačević I DALJE TRČIM + 1, KROS RTS-a 1991 - 2011. (od 15. do 20. krosa) Poslednja četvrtina Beogradska knjiga, 2011. Tvrd povez, udžbenički format, 248 ilustrovanih strana. Lepo očuvana knjiga. Radio Televizija Srbije, kros...

Beogradska knjiga, 2012. Udžbenički format, 118 strana. Lepo očuvana, na predlistu ima posvetu (možda autora). Dušan Rašeta, novinar i urednik emisije `Radio Sava` Beograda 202, vas neće učiti kako da stavite mamac na udicu nego ćete saznati priče o strastvenim ribolovcima: Kleopatri, Marku Antoniju, Miki Petroviću Alasu; o tome ko kuva najbolju riblju čorbu - u knjizi dobijate i recept, pa to uskoro možete da budete i vi. Čućete priču o Koviljskom ritu, koji je proglašen prirodnim dobrom na Dunavu i pod zaštitom je države.

Jugoslav Ramić : Principi uspeha u rukometu / Negotin : J. Ramić, 2004 , Fizički opis 61 str. : ilustr. ; 24 cm Napomene Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 56. Рукомет -- Тренинг Očuvanost 4 ; ima autorovu posvetu. Југослав Југа Рамић (02.10.1959 – 04.11.2021) У Новом Саду је у 62. години преминуо Југослав Југа Рамић, рукометни репрезентативац, истакнути тренер, дугогодишњи спортски радник, добитник бројних признања за достигнућа и развој спорта у Србији. Југослав Југа Рамић је у српском рукомету оставио значајан траг као играч и репрезентативац, али и као тренер који је одшколовао бројне генерације српских, али и рукометаша у Чикагу, Тунису, Саудијској Арабији, Нигерији… Целокупна његова каријера и играчка и тренерска показала је да је популарни Југа, увек насмејан, љубазан, на услузи свима, био по многоме чему несвакидашња личност. Играчку каријеру започео је у родном Ковину у рукометном клубу Раднички у којем је врло брзо стигао и до сениорске екипе. Као рукометаш калио се у Динаму из Панчева, београдском Партизану у којем је касније био и тренер и секретар. Препознатљив је био и по неготинском МРК “Хајдук Вељко” у којем је провео две деценије и остао упамћен као срчано и енергично крило, али и у којем је 1996. након што је завршио играчку каријеру започео тренерску која ће га одвести на све континенте и на победничка постоља бројних домаћих, европских и националних првенстава. Као врсни познавалац рукомета обрео се на позив прослављеног Веселина Вујовића 2003. у репрезентацији тадашње Србије и Црне Горе, свих селекција, као члан стручног штаба и помоћни тренер, освајајући са својим тимовима златну медаљу на Европском првенству за кадете (2004, 2005), сребро на Светском првенству за јуниоре (2005). У београдском “Партизану”, клубу чији је био играч, али и пасионирани навијач, обављао је функције помоћног тренера и секретара и са њима освојио титулу победника Купа (2004/2005). Био је и шеф стручног штаба РК Зајечар (2006/2007), РК Нови Пазар (2007/2008) који се у тој сезони и домогао Прве лиге, РК “Бане” Рашка (2011) са којим је такође ушао у Прву лигу, ЖРК „Словен“ Рума (2019), ЖРК “Петроварадин” Нови Сад чланицама Супер Б Лиге… Богату тренерску каријеру стицао је и на рукометним теренима у иностранству водећи успешно клуб “Африка” у Тунису (2009. и 2010.) до двоструке титуле првака државе и освајања државног купа, РК “Ал Калееј“ Дамам, Саихат, Саудијска Арабија. Радио је и као шеф стручног штаба Универзитета “Мичиген” у Чикагу (2011), Репрезентације Нигерије (2008), репрезентације Туниса (2010)… Током своје богате каријере стигао је и да се бави новинарским и водитељским послом у Самосталној телевизији Неготин, у којој је био и један од директора, да учествује у културном и спортском животу Неготина и Новог Сада у којем је живео последњих деценија, да напише и књигу “Принципи успеха у рукомету”, својеврсни приручник за играче и тренере

36213) ŽIVOT JE KAO OKRUGLA LOPTA , Vladimir Dimitrijević , Beograd 1999 , Vladimir Dimitrijević, rođen 1934. godine, osnivač izdavačke kuće iz Lozane „Laž dom”, zaljubljenik u knjige i fudbal, čovek koji je, prema rečima Dejana Medakovića, decenijama monaški skromno i predano vodio svoju ličnu borbu da u jednom bahatom i nepravednom svetu predstavi svoj stradalni srpski narod, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, na putu od Švajcarske ka Parizu. Fudbal ga je kao mladića proslavio u Beogradu, studirao je prava, a u svet je otišao 1954, sa dvadeset godina, prvo u Milano, zatim u Cirih. Godine 1966. osnovao je u Lozani „Laž dom”, izdavačku kuću, jednu od najaktivnijih i najcenjenijih na francuskom govornom području (svake godine objavljivala je novih 110 naslova), koja je izdala najbogatiju biblioteku slovenskih prevoda u svetu. Sedište je imala i u Parizu, a knjižare u Lozani, Briselu, Beogradu i Moskvi. „Bio sam baštovan, radio sam u fabrici satova, a sve vreme sam bio blizu knjiga, vrteo se oko knjižara. S druge strane, bio sam pod stalnom pretnjom policije da će me deportovati dalje, među kengure ili u Kanadu”, svojevremeno je pričao Dimitrijević. Prva knjiga iz srpske književnosti koju je na francuskom jeziku objavio bio je „Dnevnik o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog, i bila je to treća knjiga „Slovenske kolekcije”, posle Belog i Mandeljštama. Početkom osamdesetih njegovo izdanje „Seoba” Crnjanskog, na francuskom jeziku, bilo je proglašeno za prevedenu knjigu godine. Među prevodima iz srpske književnosti prednjačila su i dela Borisava Stankovića, Simovića, Tišme, Dobrice Ćosića, kao i Branimira Šćepanovića. Školski drugovi bili su mu Vava Hristić i Borislav Radović, a i kasnije u životu oko Vladimira Dimitrijevića, čoveka velike erudicije, okupljali su se značajni pisci, filozofi, istoričari, publicisti. Vođen idejom da napravi most između Istoka i Zapada, u Beogradu je stvorio izdavački centar, kako bi putem ideja i knjiga obnovio kulturne veze sa svetom raskinute ideologijom, politikom i ratom. Među naslovima objavljenim kod nas isticali su se „Nova istorija srpskog naroda” Dušana T. Batakovića, „Bombe i laži, Riznica gluposti mondijalista”, zatim knjige polemičara Patrika Gofmana, „Američki košmar ispričan mom konju”, „Ko je ubio Isusa” Žaka Paternoa, „Kosovo, ikona srpstva” Radivoja Popovića, „Ponor” i „Saslušavanje” Vladimira Volkova, „Krv petroleja – Bosna” Pjer-Marija Galoa i mnoge druge. Devedesetih je Dimitrijević u potpunosti bio u službi istine o srpskom narodu, i kuća „Laž dom” u to vreme na Zapadu je doživela veliki bojkot. Govorio je: „Bio sam kritikovan svuda, na TV i na radiju, a u novinama su organizovali ankete protiv mene. Bio sam optuživan za kulturno-etničko čišćenje. Sve moje knjige, više od hiljadu naslova, bile su sklonjene iz knjižara. Kada je otpočinjao rat u bivšoj Jugoslaviji, u Francuskoj i Švajcarskoj nisu ni znali gde se ta zemlja nalazila. Ali, izdržao sam, i sada iz tog bojkota izlazim zato što se Zapad umorio od mode satanizacije Srbije”. Knjiga Vladimira Dimitrijevića „Život je okrugla lopta”, objavljena pre više od deset godina, čudesna je himna posvećena Darku Gileru, prijatelju iz mladićkih, fudbalskih dana, ali i sportu, piščevom životu, kao i književnoj umetnosti i potrebi za divljenjem tako prirođenoj ljudskoj prirodi. Vladimir Dimitrijević, koji je na najbolji način proširio srpski duhovni prostor, još krajem osamdesetih je rekao: „Intuitivno osećam da će slovenska duhovna filozofija odigrati veliku ulogu u sledećem veku, da ima nečega u filozofiji Florenskog i Berđajeva, što će njihove ideje učiniti živim i proročanskim u 21. veku.” mek povez , format 15,5 x 22,5 cm , ćirilica,115 strana