Tvrd povez, br.strana 504 (176+192+136), Moskva 2008.god. Autori - ex svetski sampion Anatolij Karpov, i internacionalni majstor, sada velemajstor Nikolai Kalinicenko. Stanje - odlicno 5 (nove, nekoriscene) СЕКРЕТЫ РУССКОЙ ПАРТИИ - Tajne Ruske odbrane (komplet u 3 Toma) iz sadrzaja Prvi tom – 1.e4-e5,2.SF3-Sf6, 3.Se5 osnovna varijanta, + retke seme Drugi tom – 1.e4-e5,2.Sf3-Sf6, 3.Se5-d6,4.Sf3-Se4,5.d4... glavna varijanta Treci tom - 1.e4-e5,2.Sf3-Sf6,3.d4...(varijanta Stajnica) Visestruki svetski sampion Anatolij Karpov, vise puta je uspesno testirao Rusku odbranu crnim figurama u mecevima protiv Garija Kasparova, Gate Kamskog, kao i na najvecim sahovskim turnirima. Koautor velemajstor Kalinicenko, je vise od 20 godina radio na proucavanju Ruske odbrane! Knjige su zasnovane na jedinstvenoj kartoteci, i sadrzi puno partija i analiza koje nisu objavljene u stampanim i elektronskim sahovskim bazama podataka. Autori su Rusku odbranu podelili u 3 toma u prvoj knjizi prikazuju se ostre i zanimljive varijante kao sto su Cohrane gambit (4.Sf7!), varijante sa 5.Sc3! - mocno oruzje velemajstora Shirova, kao i druge mogucnosti u drugoj glavne varijante ove odbrane i u trecoj Stajnicov nastavak (3.d4) Notacija partija je figurna (univerzalna) sve je lako za pregled i analizu. Ilustrovano preglednim dijagramima. za napredne sahiste i ljubitelje saha odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

K020 Prednja korica neznatno savijena. Knjiga namijenjena trenerima i sportašima-atletičarima podijeljena je u dva dijela. U prvom dijelu knjige prikazane su moderne teorijske osnove treninga i razvoj sposobnosti, dok je u drugom dijelu knjige prikazana primjena teorije na trening pojedinih atletskih disciplina. Autori knjige dali su svoj doprinos američkoj atletici kao treneri s iskustvom na svim stupnjevima, od juniorskog do olimpijskog, pri čemu su radili s nekim od ponajboljih američkih atletičara olimpijaca.

Beograd 2014. Mek povez, bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 58 strana. Knjiga je odlično očuvana. Šta je MINI BASKET? Mini basket je košarka prilagođena najmlađim uzrasnim kategorijama dece - igra koja ima svoja pravila i principe drugačije za svaku uzrasnu kategoriju. MINI BASKET SISTEM učenja najdirektnije proučava problem uvođenja dece u sport, definišući istovremeno teoretsku osnovu i praktičnu primenu. Imamo idealne uslove da radimo sa perspektivnom decom koja će nam dati rezultat u našem dvanaestogodišnjem radu.

FUDBALSKI RAT Risard Kapuscinjski Autor: Rišard Kapušćinjski Izdavač: `Dečje novine`, Gornji Milanovac Broj strana: 190 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20.5 cm Rišard Kapuśćinjski (1932-2007) poljski je esejista, pesnik i novinar, predavač na brojnim stranim univerzitetima. Poslednjih godina života bio je među glavnim kandidatima za Nobelovu nagradu za književnost. Još kao student istorije u Varšavi pisao je reportaže. Godine 1956. dobio je prvu nagradu za reportažu. Na predlog redakcije „Štandar mlodih” otišao je na prvo veliko putovanje u Indiju, Avganistan i Pakistan. Reportaže koje je tada napisao dopale su se čitaocima, a sledeće, s putovanja u Japan, Kinu i Hong Kong donele su mu pravu slavu. Šest godina bio je jedini poljski dopisnik u čitavoj Africi, u kojoj je organizovao i diplomatsko predstavništvo. Od 1968. pet godina radio je u Latinskoj Americi. Bio je stalni dopisnik iz Čilea, Brazila i Meksika. Plod ovih putovanja su knjige: `Zašto je poginuo Karl fon Špreti?` (1970), `Hristos s karabinom na ramenu` (1975) i `Fudbalski rat` (1978). `Fudbalski rat`, fascinatna knjiga reportaža Rišarda Kapušćinjskog prevedena je na naš jezik još pre petnaestak godina (Dečje novine, 1992). To je herbarijum uzbudljivih reportaža o Nkrumahu, Ben Beli, Lumumbi, južnoafričkom aparthejdu, o ratu između Hondurasa i Salvadora, sukobima Grka i Turaka na Kipru. Naslovna reportaža je Kapušćinjski u punom sjaju: to je priča o fudbalskom ratu između Hondurasa i Salvadora 1969. Rat je trajao sto sati. Njegove žrtve: šest hiljada mrtvih, petnaestak hiljada ranjenih. Oko pedeset hiljada je ostalo bez krova nad glavom i bez zemlje. Spaljena su brojna sela, ali to je i priča o istoriji i ljudima tog dela sveta. Tvrd povez. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R2

Autor: Aleksandar Kerković Izdavač: FK `Borac` Broj strana: 207 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 30cm ...Borac je osnovan 1. maja 1926. kao radnički klub. I bio je jedan od osnivača radničke sportske zajednice 12. jula 1928. Njegov značaj iz tog doba prof. dr Mihailo Andrejević, vođa naše reprezentacije na Prvom svetskom prvenstvu 1930. u Montevideu, funkcioner BSK-a i predsednik nacionalnog fudbalskog saveza, ovako je ocenio za klupsku monografiju „Tim Borca bio je kompletan”, koju je napisao Aleksandar Kerković: „Ova grupa je tada kao opoziciona grupa izglasala nepoverenje upravi Beogradskog loptačkog podsaveza i u sledećoj upravi su predstavnici radničke zajednice dobili više svojih predstavnika, a takođe i u upravi Jugoslovenskog nogometnog saveza. Ta sve veća borbenost radničkih klubova omogućila je bolji uticaj na politički razvoj napredne omladine toga doba. Tome su doprineli svojom aktivnošću i ljudi i igrači iz Borca i Čačka okupljajući naprednu omladinu toga kraja. Počev od predsednika Jove Jolovića, kao i braće Mitrović, Dojčila kao novinara, a posebno aktivnog igrača pok. Ratka, narodnog heroja...” Što je Borac „crveno-beli” zasluga pripada njegovom prvom predsedniku. Pošto nadležni nisu hteli da odobre klubu crvenu boju Jovan Jolović je zamolio ženski deo svoje porodice da preko crvenih dresova ušije bele trake. Za vreme rata klub nije radio, a njegovo igralište je poslužilo Nemcima da 20. jula 1941. na njemu iz odmazde streljaju 12 rodoljuba, što je Kerković u svojoj knjizi potkrepio i fotografijom... Knjiga je dobro očuvana, izuzev što na predlistu postoji malo okruglo oguljenje papira (što većina ljudi neće ni primetiti ili pridati tome važnost, ali da ne bude da nisam napisao) i što su korice na pregibu pri vrhu oguljene. Na drugoj slici priložen sadržaj.

Miroslav Nešić: PRIČAO MI GLIGA Tvrd povez, 24cm, 254strane, ilustrovano, izdavač: ŠAHOVSKI KLUB - BEOGRAD Knjiga sadrži 140 partija, 85 dijagrama, 74 fotografije, Gligorićeve novinske tekstove. U dugotrajnim razgovorima autor je zabeležio životnu ispovest našeg najboljeg šahiste svih vremena Svetozara Gligorića. To su sećanja na siromašno detinjstvo, doktora Nika Miljanića, ratovanje po crnogorskim gudurama, bivstvovanje u svetskom šahovskom vrhu, duhovitog Migela Najdorfa, propuštenu priliku da u meču savlada Mihaila Talja, nepredvidivog Bobi Fišera, pobede i poraze, novinarsku i muzičku karijeru. ”Gligorić je krenuo šahovskim putem ne istražujući kuda on vodi, sa ciljem da bude uspešniji od drugih. Da ono što radi, radi bolje od onog koji to isto radi. Da pobedi. Da bude prvi! I kada kaže da igra protiv figura, ne protiv onog na drugoj strani stola, on zapravo poručuje da je jedini spor među njima spor na šahovskoj tabli, da drugih sporova izvan šahovske table niti želi, niti ih ima. I tako je živeo. Sve je podredio cilju koji je sebi naznačio. Čak i u odnosima sa okolinom izbegavao je bilo kakve sporove, sukobe, sve što je trošilo energiju, emocije na uštrb osnovne težnje“... (iz recenzije velemajstora Aleksandra Matanovića) “Pričajući o svom životnom putu, staloženo i ubedljivo, vodi nas kroz jedno slavno razdoblje svetskog i jugoslovenskog šaha. Autor Miroslav Nešić mu u tome pomaže tako što je elegantno svoju autorsku ulogu sveo na status nevidljivog sagovornika, koji se legitimiše samo na početku imenom i naslovom knjige. Ali kad se knjiga pročita do kraja, postaje nam jasno koliki je autorski trud uložen u ovo delo“...(iz recenzije Ljubivoja Ršumovića) „Iskusni novinar Miroslav Nešić, posvećen razgovorima sa poznatim ličnostima za radio emisije, pretočio je razgovore sa Gligorićem u srdačnu i prijateljsku knjigu kakvu nismo imali, mada je o istom čoveku pisano bezbroj puta... Dobronamerni i ljudski ton, knjiga duguje blagoj naravi oba učesnika“ – PRIČAO MI GLIGA, Politika 31. 12 2012.

KARATE - SENSEI RADOMIR MUDRIC - 100 PITANJA - 100 ODGOVORA od autora Prof. dr RADOMIRA MUDRICA I NENADA SIMICA. 2020 Beograd. 216 strana, 24cm. Nova knjiga. Knjiga dvojice majstora karatea, prof.dr Radomira Mudrića, 8.Dan i Nenada Simića 6.dan, predstavljena u novinarskom formatu, kroz zanimljiva pitanja i nadahnute odgovare, originalno je ostvarenje autora. Posebno osmišljena pitanja majstora Roku Dan N. Simića I slikoviti, autoritativni odgovori senseja R.Mudrića Haći Dan, vode čitaoca u svet jednog posebnog karatea i predstavljaju svojevrstan omaž ljudima, događajima, vremenu i zbivanjima, čiji je savremenik i učesnik profesor Mudrić. Knjiga je osmišljena i realizovana kroz tri celine. U prvoj trećini, majstor Simić, svojim pitanjima `navodi` sensei Mudrića na odgovore koji se tiču njegovih početaka u karateu, na slikovite priče o njegovim prvim učiteljima, o kojima govori sa velikim i dužnim poštovanjem, braći Iliji i Vladimiru Jorgi, velikom senseju Taiđi Kazeu, ali i Zoranu Balabanu, Draganu Pejoviću i Petru Pančevcu. Tu su i nadahnute priče o velikim majstorima karatea, pre svih, o Mudrićevim karate drugovima, Dragoslavu Zeki Božoviću, Veliboru Vebi Dimitrijeviću, Dušanu Dačiću Dači, ali i njegovom životnom i karate `saborcu `, Srećku Jovanoviću. Takođe, tu su i zanimljivi odgovori i o velikim šotokan i okinavljanskim majstorima, Funakoši Gičinu, Nakajami, Nišijami, Asaiju, Enoedi, Higaoni, ali i Mudrićevim savremenicima Takašiju Tokuhizi, Jahari, Tanaki, Osaki i dr. Kroz dobar deo odgovora Mudrić pravi paralele između karate veštine i karate sporta daje svoje viđenje i stavove o budućnosti, po njemu, osnovnih oblika praktikovanja karatea danas, izraženih preko veštine, sportskog i rekreativno-zdravstvenog aspekta. Govori i o novim borilačkim veštinama. Sve te pojave oblika vežbanja, posmatra kroz dvojaku prizmu, kao profesor univerziteta, koji je posvetio i svoj profesionalni život borilačkim veštinama, ali i iz ugla velikog karate majstora. U drugom delu knjige, pitanja i odgovori su orijentisani na razjasnjenje Zen filozofskih pojmova, izraza i izreka starih okinavskih učitelja, o Budou, Karate dou i Karate džucu, itd. U završnom delu knjige profesor Radomir Mudrić, iz stručno - naučnog ugla govori i afirmiše neke interesantne rezultate istraživanja na kojima je radio, a koji su našli, ili će naći, svoje mesto u sportskoj praksi borenja uopšte, a posebno u karate sportu. Na kraju, knjiga je ilustrovana, sa arhivskih slikama iz privatne kolekcije sensei R. Mudrića i N. Simića. Samostalno autorsko izdanje.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, Pečat prethodnog vlasnika na predlistu. Izdavač: Glas - Banja Luka, 1979. god. Broširan povez, 22 cm. 169 str. Ilustr‚ovano Pokušao sam da ovom knjigom bar nešto vratim rukometu želeći da dobije što više pristalica. Volio bih da ova knjiga korisno posluži početnicima kao i vrhunskim golmanima koji žele da steknu neke od osobina koje sam imao. Zatim trenerima i stručnjacima, kao podsjetnik mojih specifičnih golmanskih osobina. Autor Abas Arslanagić (Derventa, 2. septembar 1944), je bivši jugoslovenski rukometaš, trener, profesor fizičke kulture i sportski novinar. Osvajač je zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine. Počeo se baviti rukometom s 14 godina, 1958. godine u svom rodnom gradu, da bi tek četiri godine kasnije u Beogradu počeo profesionalnu karijeru nastupajući za Partizan. Nedugo zatim, odlazi u Banju Luku gde se stvarala jedna nova generacija i ekipa, s kojom će osvojiti mnoge titule, između ostalog i titulu evropskog prvaka 1976. godine. Službeno je za Borac odigrao 232 utakmice, gde je kao golman postigao 18 golova. S klubom je osvojio 4 nacionalna prvenstva i 5 kupova u bivšoj državi. Za reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 1969. u Ljubljani protiv Nemačke, za koju će ukupno odigrati 125 utakmica. S reprezentacijom je osim zlatne medalje na olimpijadi u Minhenu 1972. osvojio i dve bronze na svetskim prvenstvima 1970. i 1974. godine. Imao je dva nastupa za selekciju Sveta. Arslanagić je poznat po tome što je uveo neke novine u načinu kako se brani rukometni gol. Pri branjenju sedmeraca prvi je počeo izlaziti s linije na tri metra gde bi digao ruke iznad glave. Isto je primenio pri branjenju udaraca s krila kako bi smanjio ugao pod kojim se može uputiti lopta. Bio je specijalista u branjenju sedmeraca. I ostali golmani su primenili neke njegove tehnike koje su u upotrebi i dan danas. Posle blistave igračke karijere bio je i trener Borca u nekoliko navrata, pa jedno vreme selektor jugoslovenske seniorske i juniorske reprezentacije. Posle rata je bio selektor Hrvatske, Katara i Bosne i Hercegovine, a kratko je radio kao trener u sarajevskoj Bosni gde je u jednoj godini osvojio i Prvenstvo i Kup. Osim Bosne trenirao je i Badel iz Zagreba, te Laško iz Slovenije. Danas trenira banjalučki Borac i živi na relaciji Zagreb - Banja Luka.

Mek povez, veci format, br.strana 194, jezik ruski, Beograd 2015 god. Autor - Internacionalni sahovski majstor Slobodan Mirkovic Stanje - odlicno 5 (veoma ocuvana, kao nova) SKOLA SAHMAT (Tom 1) Sadrzaj Kako raditi zavrsnice, radom do uspeha, neprijatno iskustvo pravilo kvadrata opozicija trougaoni manevar iznudica,pesacki prodor, kombinacije za remi, opozicija konjskog skoka, slobodan pesak,vezani slobodni pesaci, pravilo sestog odnosno treceg reda, nedostatak u pesackoj strukturi prelazak u pesacku zavrsnicu, pogresna procena, prelazak u druge zavrsnice, kako napredovati u taktici, Matne kombinacije, komb.za postizanje remija, nekog materijalnog obelezja, kombinacije sa zrtvom pesaka, dame, topa lovca i skakaca kralj u centru, derokada kralja, napad po h liniji, kompenzacija za damu slab osnovni red klasicna zrtva lovca, dominantni skakac skakac u izolaciji, dama u izolaciji Bogat sadrzaj. Poucne sahovske lekcije sa veoma dobrim objasnjenjima svakog primera. Primeri su ilustrovani preglednim dijagramima za sahiste koji se samostalno usavrsavaju, trenere i ljubitelje saha Ako ima pitanja - kontakt preko poruka

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karate ili karatedo (jap. 空手; u prevodu prazna ruka ili put prazne ruke) je borilačka veština, poreklom iz Japana, iz tadašnjeg Rukju kraljevstva. U bukvalnom prevodu, kara znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), te ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli se na način odbrane, odnosno borbe „bez oružja u rukama“. Moderni naziv karatedo (Karate-dō) treba da svrsta karate u liniju sa drugim budo stilovima (Budō); mada se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate. Karatista se naziva karateka (空手家). Nastanak karatea vezuje se za stare borilačke veštine ostrva Okinave, 19. veka, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima.[1][2] Početkom 20. veka karate stiže u Japan, a posle Drugog svetskog rata raširio se po svetu. Karate pripada tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički, karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oružja - kobudo. Istorisjki, i u nekim od modernih stilova, takođe se podučavaju rvanje, bacanja, zglobna zaključavanja, ograničavanja.[3] Moderni karate je često sportski orijentisan, te time takmičenja imaju veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane, koje su isto deo karatea. Radomir Mudrić (Vršac, 1953) je univerzitetski profesor i doktor fizičke kulture. Učenik je Vladimira i Ilije Jorge, druga generacija karatista u SFR Jugoslavije i jedan od osnivača Karate saveza Beograda. Nosilac je crnog pojasa (Hanši 8. Dan u tradicionalnom Šotokan-Fudokan karateu). Izučava i usavršava se u Karate Đucu, koji i promoviše od 1995. godine. Obrazovanje i profesionalna karijera Rođen 22. jula 1953. godine u Vršcu. Diplomirao na Fakultetu fizičke kulture u Beogradu 1978. godine. Na istom Fakultetu magistrirao je 1994. godine a doktorirao 1999. godine, sa temom „Varijabilitet vremenskih parametara napada u karateu”.[1] Od 1978. godine radio je kao profesor fizičkog vaspitanja u Obrazovnom grafičkom centru u Novom Beogradu, nakon toga od 1979. radi u Sportskom centru 25. maj, u Beogradu. Od 1994. godine bio je zaposlen u Višoj školi unutrašnjih poslova u Zemunu MUP Republike Srbije kao nastavnik u zvanju profesora na predmetu Specijalno fizičko obrazovanje. Od 2006. god. profesor na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu (trenerski smer).

Jugoslav Ramić : Principi uspeha u rukometu / Negotin : J. Ramić, 2004 , Fizički opis 61 str. : ilustr. ; 24 cm Napomene Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 56. Рукомет -- Тренинг Očuvanost 4 ; ima autorovu posvetu. Југослав Југа Рамић (02.10.1959 – 04.11.2021) У Новом Саду је у 62. години преминуо Југослав Југа Рамић, рукометни репрезентативац, истакнути тренер, дугогодишњи спортски радник, добитник бројних признања за достигнућа и развој спорта у Србији. Југослав Југа Рамић је у српском рукомету оставио значајан траг као играч и репрезентативац, али и као тренер који је одшколовао бројне генерације српских, али и рукометаша у Чикагу, Тунису, Саудијској Арабији, Нигерији… Целокупна његова каријера и играчка и тренерска показала је да је популарни Југа, увек насмејан, љубазан, на услузи свима, био по многоме чему несвакидашња личност. Играчку каријеру започео је у родном Ковину у рукометном клубу Раднички у којем је врло брзо стигао и до сениорске екипе. Као рукометаш калио се у Динаму из Панчева, београдском Партизану у којем је касније био и тренер и секретар. Препознатљив је био и по неготинском МРК “Хајдук Вељко” у којем је провео две деценије и остао упамћен као срчано и енергично крило, али и у којем је 1996. након што је завршио играчку каријеру започео тренерску која ће га одвести на све континенте и на победничка постоља бројних домаћих, европских и националних првенстава. Као врсни познавалац рукомета обрео се на позив прослављеног Веселина Вујовића 2003. у репрезентацији тадашње Србије и Црне Горе, свих селекција, као члан стручног штаба и помоћни тренер, освајајући са својим тимовима златну медаљу на Европском првенству за кадете (2004, 2005), сребро на Светском првенству за јуниоре (2005). У београдском “Партизану”, клубу чији је био играч, али и пасионирани навијач, обављао је функције помоћног тренера и секретара и са њима освојио титулу победника Купа (2004/2005). Био је и шеф стручног штаба РК Зајечар (2006/2007), РК Нови Пазар (2007/2008) који се у тој сезони и домогао Прве лиге, РК “Бане” Рашка (2011) са којим је такође ушао у Прву лигу, ЖРК „Словен“ Рума (2019), ЖРК “Петроварадин” Нови Сад чланицама Супер Б Лиге… Богату тренерску каријеру стицао је и на рукометним теренима у иностранству водећи успешно клуб “Африка” у Тунису (2009. и 2010.) до двоструке титуле првака државе и освајања државног купа, РК “Ал Калееј“ Дамам, Саихат, Саудијска Арабија. Радио је и као шеф стручног штаба Универзитета “Мичиген” у Чикагу (2011), Репрезентације Нигерије (2008), репрезентације Туниса (2010)… Током своје богате каријере стигао је и да се бави новинарским и водитељским послом у Самосталној телевизији Неготин, у којој је био и један од директора, да учествује у културном и спортском животу Неготина и Новог Сада у којем је живео последњих деценија, да напише и књигу “Принципи успеха у рукомету”, својеврсни приручник за играче и тренере

Winning chess How to Perfest Your Attacking Play by Irving Chernev and Fres Reinfeld Победнички шах Како усавршити своју игру у нападу од Ирвинга Чернева и Фреса Рајнфелда Ви сте просечан шахиста. Упознати сте са главним отворима. Играли сте преко неких од познатих игара велемајсторских турнира. Прочитали сте неколико књига о стратегији и теорији шаха. Ипак, ваша игра се не побољшава. Зашто? Колико пута се, одигравши уводно по „књиги“ и заузевши задовољавајућу позицију, запитате: „Шта да радим сада?“ Победнички шах одговара на то питање. Правилна употреба комбиноване игре је тајна победе у шаху. Победнички шах не само да вам говори, већ вам графички и снажно показује како да препознате елементе добитних тактичких комбинација и како да их примените на стварне позиције у игрици. Учи вас како да тражите препознатљиве карактеристике и обрасце који се понављају који најављују присуство потенцијалне комбинације. Показује вам како да искористите ове обрасце да бисте постигли такве победничке тактике као што су игла, виљушка за витеза, двоструки напад, откривени чек, ражањ и десетак других. Свака тактичка тема је објашњена, демонстрирана, анализирана и илустрована од најједноставније форме до сложенијих ситуација које се јављају у мајсторским играма. Свако поглавље представља јединствену лекцију из нападачке игре и свако се може применити директно на своју игру. Ако добро научите ове лекције, бићете на добром путу да играте победнички шах. knjiga odlično očuvana JES.19/14

Trenerov put ka uspehu - Ljupko Petrović i Dušan Radonja Ima originalnu posvetu od autora Dušana Radoja! Jedinstvena knjiga za mlade fudbalere i trenere iz pera naših najuglednijih trenerskih imena sa fotografijama u boji, ilustracijama i tabelama. `Knjiga `Trenerov put ka uspehu` predstavija osveženje u ovoj vrsti literature. Sadržaj knjige je impresivan i do detalja je obuhvatio sve elemente, koji su potrebni za razvoj mladog fudbalera. Mladi treneri imaju jasan putokaz kako i u kom, uzrasnom periodu treba da primenjuju određene elemente u radu sa mladim igračima, kako bi ti isti igrači dostigli vrhunsku klasu. Veliko iskustvo u radu sa mladim igračima, omogućilo je našim kolegama da napisu ovako detaljno, vrlo slikovito, vrhunsko stručno delo. Dobili smo knjigu koja je vrlo primenjiva na rad sa mladima, koja nam je nedostajala, i koja će popuniti mesto u srpskoj fudbalskoj literaturi. Ja lično čestitam mojim kolegama, Ljupku Potrovicu i Dušanu Radoju, u ime trenerske porodice, jer su ostavili generacijama trenera programe-kako treba raditi na stvaranju budućih asova srpskog fudbala.` Milovan Đorić Izdavač: Autori, Beograd Godina: 2010 Broj strana: 295 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: TR gore Težina: 600 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

m2 Autor:: Anodea Džudit ;Žanrovi:: Popularna psihologija ;Izdavač:: Leo Commerce ;Broj strana: 388 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 23 cm ; ;„Anodeino razumevanje i tumačenje sistema čakri širom mi je otvorilo um i srce, i duboko je uticalo na način na koji radim jogu, kao i na moje učenje.“ – Šon Korn ; ; ;„Joga čakri Anodee Džudit izvrstan je pratilac decenija njenih knjiga i učenja. Budući da istražuje joga metode za oslobađanje, preobražaj i uravnotežavanje naših energetskih tela i života, ova knjiga je dar svetu.“ – Šiva Rea, osnivač Prana Vinjase ; ; ;Kao arhitektura duše, sistem čakri je suština joge – sredstvo kojim se um i telo, nebo i zemlja i duh i materija spajaju u božanski savez koji je pravo značenje joge. ; ; ;U ovoj dugo očekivanoj knjizi priznatog stručnjaka za čakre, Anodee Džudit, naučićete kako da koristite principe i vežbe joge kako biste probudili suptilno energetsko telo i povezali se sa svojim najvišim izvorom. Uz pomoć sedam glavnih ključeva kojim otključavate svoj unutrašnji hram, bićete upućeni kroz vežbe koje otvaraju i aktiviraju svaku čakru putem poza, bioenergetskih vežbi, vežbi disanja, mantri, usmeravane meditacije i joga filozofije. S divnim fotografijama u boji za svaku pozu, zajedno sa uputstvima za dublje usklađivanje i aktivaciju energetskog tela, ova knjiga dragoceno je pomagalo kako za učitelje tako i za učenike. ; ; ;„Decenijama sam čekala, želela, žudela za knjigom kao što je Joga čakri Anodee Džudit. Kao i uvek kad je u pitanju Anodea, ova knjiga izvrsno je predstavljena, puna mudrosti, praktična, inspirativna, laka za razumevanje, savremena. Morate je imati. Uživajte u svemu što ona ima da vas nauči!“ – Margo Anan

Н.И.ЖУРАВЛЕВ ШАГ ЗА ШАГОМ Аннотация к книге `Шахматы. Шаг за шагом` Журавлев Н. И.: Перед вами самоучитель игры в шахматы, который будет полезен не только новичкам, но и разрядникам. Его автор, известный мастер и литератор, предлагает начинающим совершить увлекательное путешествие в шахматный мир. Вам предстоит пройти путь от знакомства с правилами игры до умения пользоваться типичными приемами и проводить красивые комбинации. Все темы иллюстрированы тщательно продуманными примерами. В конце каждой главы вы найдете несколько упражнений, которые помогут понять, хорошо ли усвоен урок. В свое время книга была одобрена самим Михаилом Талем, написавшим к ней предисловие. В добрый путь! Закрыть описание Год издания: 1986 Место издания: Москва Шаг за шагом Ова књига има за циљ да научи почетника многим таквим стварима, без знања којих би његово даље усавршавање било веома, веома тешко. Говори о томе како правилно развити своје моћи на почетку, шта радити усред игре и које принципе треба следити у завршници. Язык текста: русский Страниц: 286 Šah --------------------------- Запис о књизи `Шах. Корак по корак` Зхуравлев Н.И.: Ево водича за играње шаха, који ће бити користан не само за почетнике, већ и за пражњење. Његов аутор, познати мајстор и писац, позива почетнике на узбудљиво путовање у свет шаха. Морате прећи од упознавања са правилима игре до способности да користите типичне технике и правите лепе комбинације. Све теме су илустроване разрађеним примерима. На крају сваког поглавља пронаћи ћете неколико вежби које ће вам помоћи да разумете да ли сте лекцију добро научили. Својевремено је књигу одобрио сам Михаил Тал, који јој је написао предговор. Срећно! Цлосе Десцриптион Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ----------------------- 1к

36213) ŽIVOT JE KAO OKRUGLA LOPTA , Vladimir Dimitrijević , Beograd 1999 , Vladimir Dimitrijević, rođen 1934. godine, osnivač izdavačke kuće iz Lozane „Laž dom”, zaljubljenik u knjige i fudbal, čovek koji je, prema rečima Dejana Medakovića, decenijama monaški skromno i predano vodio svoju ličnu borbu da u jednom bahatom i nepravednom svetu predstavi svoj stradalni srpski narod, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, na putu od Švajcarske ka Parizu. Fudbal ga je kao mladića proslavio u Beogradu, studirao je prava, a u svet je otišao 1954, sa dvadeset godina, prvo u Milano, zatim u Cirih. Godine 1966. osnovao je u Lozani „Laž dom”, izdavačku kuću, jednu od najaktivnijih i najcenjenijih na francuskom govornom području (svake godine objavljivala je novih 110 naslova), koja je izdala najbogatiju biblioteku slovenskih prevoda u svetu. Sedište je imala i u Parizu, a knjižare u Lozani, Briselu, Beogradu i Moskvi. „Bio sam baštovan, radio sam u fabrici satova, a sve vreme sam bio blizu knjiga, vrteo se oko knjižara. S druge strane, bio sam pod stalnom pretnjom policije da će me deportovati dalje, među kengure ili u Kanadu”, svojevremeno je pričao Dimitrijević. Prva knjiga iz srpske književnosti koju je na francuskom jeziku objavio bio je „Dnevnik o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog, i bila je to treća knjiga „Slovenske kolekcije”, posle Belog i Mandeljštama. Početkom osamdesetih njegovo izdanje „Seoba” Crnjanskog, na francuskom jeziku, bilo je proglašeno za prevedenu knjigu godine. Među prevodima iz srpske književnosti prednjačila su i dela Borisava Stankovića, Simovića, Tišme, Dobrice Ćosića, kao i Branimira Šćepanovića. Školski drugovi bili su mu Vava Hristić i Borislav Radović, a i kasnije u životu oko Vladimira Dimitrijevića, čoveka velike erudicije, okupljali su se značajni pisci, filozofi, istoričari, publicisti. Vođen idejom da napravi most između Istoka i Zapada, u Beogradu je stvorio izdavački centar, kako bi putem ideja i knjiga obnovio kulturne veze sa svetom raskinute ideologijom, politikom i ratom. Među naslovima objavljenim kod nas isticali su se „Nova istorija srpskog naroda” Dušana T. Batakovića, „Bombe i laži, Riznica gluposti mondijalista”, zatim knjige polemičara Patrika Gofmana, „Američki košmar ispričan mom konju”, „Ko je ubio Isusa” Žaka Paternoa, „Kosovo, ikona srpstva” Radivoja Popovića, „Ponor” i „Saslušavanje” Vladimira Volkova, „Krv petroleja – Bosna” Pjer-Marija Galoa i mnoge druge. Devedesetih je Dimitrijević u potpunosti bio u službi istine o srpskom narodu, i kuća „Laž dom” u to vreme na Zapadu je doživela veliki bojkot. Govorio je: „Bio sam kritikovan svuda, na TV i na radiju, a u novinama su organizovali ankete protiv mene. Bio sam optuživan za kulturno-etničko čišćenje. Sve moje knjige, više od hiljadu naslova, bile su sklonjene iz knjižara. Kada je otpočinjao rat u bivšoj Jugoslaviji, u Francuskoj i Švajcarskoj nisu ni znali gde se ta zemlja nalazila. Ali, izdržao sam, i sada iz tog bojkota izlazim zato što se Zapad umorio od mode satanizacije Srbije”. Knjiga Vladimira Dimitrijevića „Život je okrugla lopta”, objavljena pre više od deset godina, čudesna je himna posvećena Darku Gileru, prijatelju iz mladićkih, fudbalskih dana, ali i sportu, piščevom životu, kao i književnoj umetnosti i potrebi za divljenjem tako prirođenoj ljudskoj prirodi. Vladimir Dimitrijević, koji je na najbolji način proširio srpski duhovni prostor, još krajem osamdesetih je rekao: „Intuitivno osećam da će slovenska duhovna filozofija odigrati veliku ulogu u sledećem veku, da ima nečega u filozofiji Florenskog i Berđajeva, što će njihove ideje učiniti živim i proročanskim u 21. veku.” mek povez , format 15,5 x 22,5 cm , ćirilica,115 strana

KAKO POSTATI GOLMAN Vasilije ĆIKO-RadovićВасилије Радовић (Цетиње, 10. септембар 1938 — Цетиње, 25. март 2019) био је југословенски фудбалски голман и тренер, репрезентативац Југославије. Jedan od najboljih golmana svog vremena u bivšoj Jugoslaviji. Rođen 1938. na Cetinju. Karijeru i započeo u svom rodnom gradu u Lovćenu, a poslije jedne utakmice protiv Željezničara skrenuo je pažnju odličnim odbranama i time zaslužio poziv u naš Klub. U periodu od 1957. do 1971. je branio na 307 zvaničnih utakmica, a čak je postigao i jedan gol. Osim u Želji, jednu sezonu (1966/67) je proveo u Fenerbahçeu. Karijeru je zbog povrede prekinuo 1971. godine. Iako je konkurencija bila žestoka, dospio je i do reprezentacije bivše države, ali je vjerovatno i činjenica da ne igra za neki od klubova velike četvorke uzrokovala da je zabilježio samo tri nastupa. Ranije je bio i mladi reprezentativac Jugoslavije, te član povremene B reprezentacije. Bio je poznat po odličnim refleksima u duelima “jedan na jedan”, ali i sigurnim reakcijama na visoke lopte čime je davao dodatnu sigurnost zadnjoj liniji. Efektnim odbranama je pobrao simpatije gledalaca, čak i na gostujućim terenima. Višegodišnji kapiten je poslije okončanja igračke karijere počeo raditi u Klubu kao trener juniora, zatim je bio i član stručnog štaba prvog tima. U sezoni 1976/77 je kratko vodio prvi tim. Osim toga, vrlo je važno istaći da Radović spada u grupu ljudi zaslužnih za opstanak kluba u teškim vremenima agresije na BiH. Rat je preživio na Trgu Heroja, a poslije rata se vratio u Crnu Goru gdje učestvuje u radu danske Otvorene škole fudbala. TVRD povez,ILUSTROVANA....117.strana,CETINJE,2007.god,VELIKI FORMAT,30.CM, FK Željezničar SARAJEVO ---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... R1

60729) Joga za neupućene , Autori: Georg Feuerstein, Larry Payne , Mikro knjiga Beograd 2005 , ekada smatrana oblašću kojom su se zanimali samo istočnjački mistici, joga je zapravo praktična disciplina za um i telo koja može obogatiti svačiji život – i fizički i duhovno. Danas jogu vežbaju sportisti na treninzima, osobe koje se oporavljaju od srčanih tegoba, osobe s hroničnim bolovima u leđima, trudnice, porodilje... U knjizi Joga za neupućene otkrićete kako da: - Sastavite sopstveni program za vežbanje joge i vratite mir u svoj haotični život - pomoću joge pobedite stres - Vežbate jogu kako biste bolje podneli svakodnevne napore, PMS, trudnoću i menopauzu - Izaberete odgovarajuću odeću i rekvizite, i napravite pogodnu atmosferu za jogu - Izgledate i osećate se bolje uz samo nekoliko jednostavnih poza Sadržaj Uvod Poglavlje 1 Osnovni pojmovi o jogi: šta treba da znate Poglavlje 2 Priprema, pozor, joga! Poglavlje 3 Završne pripreme Poglavlje 4 Opušteni kao nedeljno jutro: umetnost oslobađanja od stresa Poglavlje 5 Disanje i kretanje – na lak naačin Poglavlje 6 Šta raditi i kada – značaj planiranja Poglavlje 7 Sedenje na lak način Poglavlje 8 Ispravite se Poglavlje 9 Stabilni kao hrast: veština održavanja ravnoteže Poglavlje 10 Trbušasta snaga Poglavlje 11 Posmatrajte svet naopačke Poglavlje 12 Savij se da bi se uspravio Poglavlje 13 Prednost uvrnutosti Poglavlje 14 Dinamički stav: pozdrav Suncu Poglavlje 15 Preporučeni planovi vežbi Poglavlje 16 Napravite sopstveni plan vežbi Poglavlje 17 Jednostavna pomagala – zašto i kako se koriste Poglavlje 18 U krevetu s jogom Poglavlje 19 Meditacija i viši nivo joge Poglavlje 20 Joga u posebnim situacijama Poglavlje 21 Deset saveta za kvalitetno vežbanje joge Poglavlje 22 Deset dobrih razloga za upražnjavanje joge Dodatak Dodatni izvori informacija o jogi mek povez, format 16,5 x 23 cm , latinica, ilustrovano, 320 strana ,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! Osamdeset godina fudbala u Ruskom selu, 1921 - 2001 Dusan Bilbija Dušan Bilbija Rodjen je u Miskoj Glavi kod Prijedora, 1937. godine. Sa mnogočlanom porodicom oca Branka i majke Danice koloniziran je 1946. godine u Rusko Selo. U rodnom mestu završšio je osnovnu školu, a u Kikindi Školu učenika u privredi. Radio je u Livnici željeza i tempera u Kikindi i u Zemljoradničkoj zadruzi u Ruskom Selu. Jedan je od najboljih fudbalera koje je `Crvena Zvezda` iz Ruskog Sela imala. Posedovao je odličnu fudbalsku tehniku, veliku brzinu i inteligenciju za kolektivnu igru. Kraće vreme igrao je u melenačkoj `Rusandi` i kikindskom `Radničkom`, ali ga je nostalgična vezanost za ruskoselsko podneblje vraćala timu svoje prve fudbalske ljubavi. Velike rezultate ostvario je i kao trener matičnog kluba, pa i novokozaračke `Slobode`, nakovačkog `Poleta`, srpskocrnjanske `Budućnosti`...O fudbalskom životu Ruskog sela napisao je monografiju `Osamdeset godina fudbala u Ruskom Selu (1921-2001)`. Njegova knjiga `Od trudodana do deonice` predstavlja široku sliku ukupnog života Ruskog Sela u vremenu od Drugog svetskog rata do početka 21. veka. Ova publikacija je puna hroničarske faktografije kojom se otkrivaju svanuća i sutoni Ruskoselaca u značajnim istorijskim zbivanjima socijalističke Jugoslavije. To je koleidoskop likova, slika i sudbina. Emotivno je vezan za Rusko Selo, u kome je proveo sav svoj život.... Fudbal (engl. football, od engl. foot) — „stopalo“ i ball — „lopta“) ili (hrv. nogomet), kolektivni je sport koji se igra između dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igrača. Fudbal je trenutno najpopularniji sport na svetu. Igra se u preko 200 zemalja. Mogu ga igrati ljudi svih godišta i muškarci i žene. Često se o fudbalu govori kao o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“. Igra se fudbalskom loptom na pravougaonom igralištu s prirodnom ili veštačkom travom. Golovi su smešteni jedan nasuprot drugom na kraju uže strane igrališta. Cilj igre je ubaciti loptu u protivnički gol bilo kojim delom tela osim rukom. Jedino golman može u ograničenom prostoru, takozvanom kaznenom prostoru, igrati rukom. Pobednik utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne više golova (pogodaka). Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle stvaranja prvog fudbalskog saveza 1863. godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama održala su se i do danas. Najviše fudbalsko telo je FIFA. FIFA organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Igre koje su se temeljile na šutiranju lopte odigravale su se u mnogim zemljama tokom istorije. Najstarija igra o kojoj postoje dokumenti je cuju[2], koja se pominje tokom vojnih vežbi za vreme dinastije Čin u Kini (255.-206. pre nove ere). Ostale pradavne igre bile su kemari u Japanu i harpastum u Starom Rimu. Pravila fudbalske igre su doneta sredinom 19. veka da bi konačno ujedinila sve vrste fudbala koje su se igrale po raznim školama širom Velike Britanije. Prva su pravila izmišljena u Kembridžu 1848, ali nisu bila usvojena. Tokom 50-ih godina 19. veka brojni klubovi u državama s engleskim kao maternjim jezikom igrali su fudbal koji se razlikovao od jednog do drugog mesta. Neki su klubovi donosili sopstvena pravila, a najpoznatija su bila „Šefildska fudbalska pravila“ iz 1867. Takođe, 1862, Džon Čarls Tring izneo je svoju vrstu pravila koja su imala uticaja u stvaranju prvih „fiksnih“ pravila[3]. Sva ova pravila su imala pozitivnu posledicu; stvaranje prvog fudbalskog saveza, dana 26. oktobra 1863.. Prvo okupljanje saveza bilo je u Freemason`s Tavern u ulici Great Queen Street u Londonu[4]. U Freemason`s Tavern, tokom pet susreta između oktobra i decembra, doneta su službena pravila koja su, s manjim izmenama, na snazi i danas. Na završnom sastanku, klub Blackheath povukao se iz saveza zbog izbacivanja dva pravila; prvo, u kojem je pisalo da je dopušteno igrati rukom bilo gde na terenu i drugo, u kojem je dozvoljeno udaranje po nogama. Danas, pravila donosi IFAB (International Football Association Board). Ovo je telo osnovano 1886. posle sastanka u Mančesteru[5]. Na tom su sastanku učestvovali, osim engleskog, i škotski, velški i irski fudbalski savez. Najstarije fudbalsko takmičenje je engleski FA kup, prvi put održan 1872.[6] Engleska je takođe dom najstarije lige, osnovane 1888. od strane Aston Vile. Originalni sistem takmičenja okupljao je 12 ekipa iz srednje i severne Engleske. FIFA je osnovana 1904. u Parizu, obećavši da će poštovati i pokušati da unapredi fudbalska pravila. Povećana popularnost fudbala na međunarodnom nivou dovela je da IFAB primi FIFA-u pod svoje okrilje 1913. godine. U današnje vreme, IFAB se sastoji od četiri člana iz FIFA-e, kao i od jednog predstavnika iz svakog od četiri britanska saveza. Danas, fudbal svoj status najpopularnijeg sporta na svetu duguje jednostavnim pravilima i minimalnoj opremi. Fudbal se danas igra na profesionalnom nivou u više od dvesta zemalja sveta, a zanimljivo je napomenuti da je, prema FIFA-i, veći broj amatera nego profesionalaca. Također, FIFA je 2001. objavila da preko 250 miliona ljudi igra fudbal redovno za neki profesionalni ili amaterski klub. U velikom delu sveta, fudbal zbog činjenice da je ekipni sport, zbližava ljude i poboljšava odnose između mesta, gradova, pa čak i država. Američka TV-stanica „ESPN“ tvrdi da je plasman Obale Slonovače na Svetskom prvenstvu 2006. prekinuo građanski rat u toj afričkoj zemlji. No, nasuprot tome, dobro je poznat slučaj „fudbalskog rata“ između Hondurasa i Salvadora[7], kao i nemili događaj na Maksimiru 1990, na utakmici između Dinama i Crvene zvezde....

Žarko Dolinar (Koprivnica, 3. srpnja 1920. – Basel, 9. ožujka 2003.), prof. dr., hrvatski znanstvenik i stolnotenisač.Svjetski i mnogostruki državni stolnoteniski prvak. Nositelj naslova Pravednik među narodima države Izrael. Životopis Žarko Dolinar rodio se u Koprivnici 1920. godine u obitelji sudca dr. Jakoba i majke Franjice rođ. Fridrih.Rodio se isti dan iste godine u istoj ulici kada i Marijan Badel. Otac mu je bio visoki sudac i vijećnik Banskog stola. Rođaci s majčine strane Fridrih (Friedrich) osnovali su 20. kolovoza 1912. godine Hrvatski športski klub `Slaven` (danas NK Slaven Belupo Koprivnica).Ujak Krešimir Fridrih bio je teniski prvak i reprezentativac u Davis Cupu, zatim doktor prava i generalni direktor Pošte Banovine Hrvatske. Također ujak Dragutin Karlek bio je reprezentativac u nogometu (vratar HAŠK-a) i hokeju na ledu. U mladosti se seli iz rodne Koprivnice u Novi Sad gdje se 1934. počinje baviti športom a 1935. – 1936. nastavlja u Ljubljani te potom od kraja 1936. u Zagrebu.Išao je u gimnaziju u sva tri grada. Imao je popravni iz matematike, ali nije pao razred. Diplomirao je na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu 1948. godine.U Zagrebu je 1959. godine, na Veterinarskom fakultetu, stekao doktorat znanosti iz anatomije, histologije i embriologije. Spašavanje Židova u NDH Za vrijeme Drugog svjetskog rata i tijekom četiri godine NDH zajedno s bratom Borisom krivotvorio je propusnice i neke druge dokumente za preko 360 Židova koji su na taj način spašeni.Ustaške su vlasti doznale da braća Dolinari spašavaju Židove, ali ih nisu dirali.Uhitili su njihova oca Jakova i smijenili ga s položaja suca no oni su nastavili posao.Na incijativu skupine preživjelih braća su proglašena Pravednicima među narodima 1993. godine. Znanstvena karijera Godine 1962.Žarko Dolinar izbačen je sa zagrebačkog Veterinarskog fakulteta, nakon 14 godina rada te je od 1963. živio i radio u Baselu u Švicarskoj gdje je na Medicinskom fakultetu habilitirao te više od 25 godina bio nastavnik, a također bio je i vicedirektor Anatomskog instituta te ekskatedralni nastavnik.Uz anatomiju, bavio se genetikom, citologijom, histologijom, embriologijom i patologijom.Bio je izvanredni profesor Medicinskog fakulteta (od 1969. do 1985.), te predavač na Stomatološkom fakultetu (od 1978. do 1983.) u Baselu. Od 1976. do 1982. godine držao je švicarski rekord u broju održanih predavanja u jednom semestru, umjesto uobičajenih 25-45, imao je 150 sati. Bio je vrlo omiljen među studentima. Bio je član tridesetak udruženja u kojima je bio i donator. Osnovao je Internacionalnu federaciju - savez bivših svjetskih klasa (SCI) u Stockholmu 1967. i YOKS, koji je okupljao športske veterane. Bio je prvi predsjednik Društva prijatelja Matice hrvatske u Švicarskoj i fondacije FOHS za stipendiranje siromašnih hrvatskih studenata. Začetnik je društva AMA (Almae Matris Alumni Croaticae) 1989., koje je povezivalo znanstvenike iz domovine i one u inozemstvu. Bio je i slikar, kuhar i znao je razne zanate. Putovao je u više od 150 država svijeta. Bio je vrlo društven čovjek, popularan u društvu, često je svirao prijateljima gitaru. Družio se s hrvatskim nobelovcima Vladimirom Prelogom i Lavoslavom Ružičkom, s češkim atletičarem Emilom Zatopekom i mnogim drugim poznatim osobama. Bio je veliki ljubitelj poezije Petra Preradovića, koju je često recitirao. Redovito je posjećivao njegovu spomen kuću u Grabrovnici. Športska karijera Žarko Dolinar, Mladen Delić, Milka Babović i Boris Urbić 1972. Kao 14-godišnjak Žarko se prihvatio ping-ponga nakon što je na nogometu slomio nogu.Zbog toga je kod kuće bio prisiljen sjedeći igrati i to na stolu veličine 150 cm. Prvi njegov reket nije imao dršku, pa je Žarko Dolinar podbočio drugu stranu reketa prstima i to je razlog što se priklonio penholderu i tako igrao cijelog života.Bio je prvi Hrvat koji je osvojio medalju na Svjetskom prvenstvu (Kairo 1939.) i prvi hrvatski sportaš uopće koji se okitio naslovom svjetskog prvaka.Od godine 1939. član je HAŠK-a kojem je donio prvenstvo u pojedinačnom natjecanju za Hrvatski kup (Bjelovar, 1941.). Žarko je ispunio vitrine vrijednim trofejima i nagradama s mnogih borilišta, od prve nagrade brončane tintarnice do pehara i osam medalja sa svjetskih prvenstava. S partnerom Subotičaninom Vilimom Harangozom u igri parova osvojio je Svjetsko prvenstvo 1954. godine u londonskom Wembleyu, i to je biser njegove karijere. Nanizao je još 25 trofeja s međunarodnih natjecanja i turnira. Postao je prvi počasni predsjednik Hrvatskog stolnoteniskog saveza. Igračke karakteristike S lakoćom je igrao, nikad umoran ili iscrpljen, iako je nevjerojatno malo trenirao. U to doba stolni tenis se igrao s većim reketom, daleko većim od današnjih reketa. Bio je majstor sjajnog refleksa i izvanredne anticipacije. Racionalni igrač, taktičar velikog formata. U igri glavno mu je oružje bilo snažan forhand-drive, posebno paralele. Riskantnim udarcima zbunjivao je suparnike. Penholderaša Dolinara s pravom ubrajamo u preteče kasnijih tajfunskih napada Azijaca - Japanaca i Kineza Trener Trenirao je na više mjesta od kojih je jedno bilo i u stolnoteniskom klubu Makabi u okviru zagrebačke Židovske općine. Kolekcionarstvo Imao je vrlo bogatu kolekciju vrlo različitih predmeta: autogrami (75000), knjige (1000), enciklopedije i rječnici (40), kazete (2000), aforizmi (6500), umjetničke slike (600), crteži (1100), skulpture (50), značke (1800), marke (2500), nalivpera (600), osobne stvari poznatih osoba, podlošci za pivo, etikete, naljepnice, kutije od šibica, jelovnici, kazališni programi, vodiči, Biblije i molitvenici, numizmatika (metal i papir), zbirka tla, zbirka kamenja, drvo sa značajnih mjesta rodnih kuća, grobova, bojišta, minerali, lubanje i kosti čovjeka i sisavaca, križevi (metal, drvo, kamen), raspela, novinski izresci, pokali, diplome, medalje, vaze, čaše, kipovi, kalendari, fotografije, gumbi (civilni i vojni) i još mnogo raznih predmeta.Dio nekad velike ostavštine Žarka Dolinara, već je nepovratno izgubljen, a sada se vodi bitka za spas onoga što je preostalo, a što je uspio sačuvati Koprivničanac Branko Pleše, sportski povjesničar i Dolinarov znanac. Imao je najveću kolekciju autograma na svijetu, među kojima su bili autogrami mnogih svjetski poznatih osoba kao što su: Winston Churchill, Adolf Hitler, Josif Staljin, engleska kraljica Elizabeta II., Charlie Chaplin, Sophia Loren, Majka Tereza, papa Pio XII., te domaćih ličnosti kao što su: August Šenoa, kardinal Alojzije Stepinac, Franjo Tuđman, Ante Pavelić, Vladko Maček, biskup Josip Juraj Strossmayer i dr. Sakupljao je osobne predmete poznatih osoba, pa je imao rodni list Karla Marxa, crtež Picassa i dr. Spomen U spomen na dr. Žarka Dolinara od 2007. godine održava se Međunarodni memorijalni stolnoteniski turnir veterana i veteranki `Dr.Žarko Dolinar`. Nagrade i priznanja 1954.: Proglašen je za najboljeg sportaša Hrvatske i Jugoslavije. Proglašen je za najboljeg športaša desetljeća u Jugoslaviji (1946–56) 1993.: Nositelj naslova Pravednik među narodima države Izrael. 2002.: Dobitnik je Državne nagrade za šport `Franjo Bučar`, za životno djelo. Odličje Međunarodnoga Crvenoga križa `Henry Dunant`. Počasni građanin gradova Bjelovara i Koprivnice. Dobio je ulicu u Zagrebu na Kajzerici[19] i trg u Koprivnici. U kompleksu IV. jezične gimnazije i OŠ Kajzerica u ulici koja nosi ime po njemu u Zagrebu, bila je izložba „Žarko Dolinar – sportaš, znanstvenik, humanist” 2015. godine. Zanimljivosti Žarko Dolinar je govorio 16 jezika. Bio je vlasnik najveće kolekcije autograma na svijetu (oko 77.000). Prvi Hrvat koji je na svim svjetskim prvenstvima od svih sportova osvojio zlatnu, srebrnu i brončanu medalju. Nositelj triju doktorskih titula, što je jedinstven rekord među vrhunskim športašima. ZNANSTVENIK I AMBASADOR SPORTA - Žarko Dolinar Tiskara: ` Prosvjeta `, Bjelovar, 1990. Format: 25 x 21 cm Broj strana: 32 + 8( dodatak ) Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ( ili CC paket ), poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Ili vrednosnom pošiljkom 2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I, II,III Date: 21. oktobra 2015. Author: Иван Стефановић 0 Komentari Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. DSCF3837 Sve tri knjige su luksuzno odštampane sa kvalitetnim povezom. Prosek stranica je 518. Knjige su prepune istorijskih podataka, intervjua i fotografija. Autor ove trilogije radio je strpljivo i temeljito što sam i očekivao od njega. Knjige su pisane pitko bez opterećujućeg stila. Podaci su jasni, priče su sažete pa se sve uklapa u jednu jasnu priču koja nas vodi u stvaranje istorije Karate veštine. Knjige obuhvataju retke intervjue sa vrhunskim karate majstorima poput: Hohan Soken, Kinđo Hiroši, Goši Jamagući, Hidetaka Nišijama, Hirokazu Kanazava, Manabu Murakami itd… Ovo je posebno značajno za mlađe karatiste koji bi trebali da pročitaju razmišljanja karate legendi. Njihove ispovesti kako se nekada treniralo, kako se odnosio učenik prema učitelju su zaista korisne i poučne priče. Od posebnog značaja je istorija Karate stilova. Autor je sjajno grupisao podneblja razvoja. Provešće vas od Kine, Okinave pa do Japana. Ono što bih preporučio mlađim karatistima je da upoznaju istoriju svoje veštine jer bez nje slabo će pronaći suštinu onoga što vežbaju. Ova zlatna trilogija će im pribiližiti bitne stvari o Karateu. Ujedno preporučujem trilogiju i Kung Fu praktičarima jer svaka poruka i mudrost starih majstora je zlata vredna bez obzira što to nije vaš stil. Na pitanje novinara D.W kojeg je uputio čuvenom majstoru Nišijami: “ Kakvo je Vaše mišljenje o mladim crnim pojasevima “?, sensei Nišijama je rekao: “ Nemam ništa protiv dok su juniori tehnički kvalifikovani, i mislim da bi trebalo da budu promovisani kao ostali. Međutim, kada napune osamnaest godina, trebalo bi da budu ponovo procenjeni kao i regularni crni pojasevi, i tek onda mogu da budu promovisani u bilo koji drugi rang koji njihovi instruktori smatraju da je za njih premeran. “ Karate ili karatedo (jap. 空手; u prevodu prazna ruka ili put prazne ruke) je borilačka veština, poreklom iz Japana, iz tadašnjeg Rukju kraljevstva. U bukvalnom prevodu, kara znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), te ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli se na način odbrane, odnosno borbe „bez oružja u rukama“. Moderni naziv karatedo (Karate-dō) treba da svrsta karate u liniju sa drugim budo stilovima (Budō); mada se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate. Karatista se naziva karateka (空手家). Nastanak karatea vezuje se za stare borilačke veštine ostrva Okinave, 19. veka, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima.[1][2] Početkom 20. veka karate stiže u Japan, a posle Drugog svetskog rata raširio se po svetu. Karate pripada tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički, karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oružja - kobudo. Istorisjki, i u nekim od modernih stilova, takođe se podučavaju rvanje, bacanja, zglobna zaključavanja, ograničavanja.[3] Moderni karate je često sportski orijentisan, te time takmičenja imaju veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane, koje su isto deo karatea. Rukju kraljevstvo je aneksirao Japan 1879. godine. Karate je prispeo u Japan početkom 20. veka tokom vremena migracija, pošto su Rukjuanci, posebno iz Okinave, tražili posao u Japanu.[4] Ovaj sport je bio sistematski predavan u Japanu nakon Tajšove ere.[5] Godine 1922. Japansko ministarstvo obrazovanja je pozvalo Gičin Funakošija u Tokio da daje karate demonstracije. Godine 1924. je univerzitet Keio uspostavio prvi univerzitetski karate klub na Japanskoj teritoriji i do 1932. godine, glavni japanski univerziteti su imali karate klubove.[6] U toj eri eskalirajućeg japanskog militarizma,[7] ime je bilo promenjeno iz 唐手 („kineska ruka” ili „tangova ruka”`)[8] u 空手 („prazna ruka”) – oba od kojih se izgovaraju karate u japanskom – da bi se stavilo na znanje da Japanci žele da razviju borbeni oblik u japanskom stilu.[9] Nakon Drugog svetskog rata, Okinava je postala važna vojna lokacija Sjedinjenih država i karate je postao popularan među vojnim osobljem koje je bilo tamo stacionirano.[10] Filmovi o borilačkim veštinama iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka služili su velikom povećanju popularnosti borilačkih veština širom sveta, i u engleskom jeziku je reč karate počela da se koristi na generičan način kojim se obuhvataju sve na udarcima zasnovane orijentalne borilačke veštine.[11] Škole karatea su počele da se pojavljuju širom sveta, služeći onima sa prolaznim interesom, kao i onima zainteresovanim za dublje izučavanje veštine. Šigeru Egami, glavni instruktor stila Šotokan Dođo, je mišljenja da je „većina sledbenika karatea u inostranim zemljama zainteresovana za karate samo zbog njegovih borbenih tehnika ... Filmovi i televizija ... prikazuju karate kao misteriozni način borbe koji može izazvati smrt ili povredu jednim udarcem ... masovni mediji predstavljaju pseudo umetnost koja je daleko od stvarne stvari.”[12] Šošin Nagamin je izjavio, „Karate se može smatrati konfliktom u sebi ili kao životni maraton koji se može ostvariti samo kroz samodisciplinu, napornu obuku i sopstvene kreativne napore.”[13] Dana 28. septembra 2015, karate je bio u užem izboru sportova, zajedno sa bejzbolom, softbolom, skejtbordom, surfovanjem i sportskim penjanjem, koje bi trebalo uzeti u obzir za uključivanje na Letnju olimpijadu 2020. godine. Dana 1. juna 2016, izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta objavio je da podržava uključivanje svih pet sportova (računajući bejzboli i softbol kao jedan sport) u igre 2020. godine. Veb Japan (koga sponzoriše Japansko ministarstvo spoljnih poslova) navodi da ima preko 50 miliona karatista širom sveta,[14] dok Svetska karate federacija tvrdi da ima preko 100 miliona karatista širom sveta.[15] Istorija Ime Karatedo (japanski = prazna ruka), ranije se zvalo samo karate, i tako se i dan danas najčešće koristi. Dodatak do dodaje se radi isticanja filozofije karatea i njegovog značaja kao životnog puta. Do tridesetih godina 20. veka karate se na japanskom pisao sa 唐手, što znači kineska ruka. Ova su slova bile navodno u vezi sa Kinom Tang-dinastije (618. do 907. godine). Time je kinesko poreklo ove borilačke veštine bilo ispoljeno u samom imenu. Onda se u Japanu iz političkih razloga (nacionalizam) počelo za karate pisati 空手, dakle prazna ruka. Nova slova su se isto kao stara čitale sa kara-te i odgovarale su istom, to jest da se bori uglavnom sa praznim, golim rukama bez oružja.

TACTICAL TRAINING Andras Meszaros ,Š a h Andras Meszaros: Tactical Training Sprache: Figurinen / Englisch Breite: 18,3 cm Höhe: 26,0 cm Gewicht: 0,500 kg Eigenverlag Meszaros, paperback, Englisch, ISBN: 978-963-08-7460-1, 298 Seiten, 2013. Vorwort von IM Andras Meszaros: This book is one part of a tactical series. Besides enabling self-education, it helps trainers and school chess instructors to make their pupils acquire and practice a combinational and tactical approach to chess. Compiling the tasks I used the best works available in the topic. My experience collected in my own praxis also aided me in gathering the examples. I have tried to collect the most important and frequent tactical types. Although this book only deals with the fundamentals of tactics, there will be a sequel to it, so you’ll be able to learn the science of chess magic. A word about myself: I am an international master, and have been working as a trainer in Hungarian junior chess life for a long time. The best-known of my pupils are Ildikó Mádl, Judit and Sophie Polgár, the members of the two-time Olympic gold medallist team; Gledura Benjamin, age group European Champion etc. Have a good time studying my book! Andras Meszaros 308 Seiten, kartoniert, 1. Auflage 2013. 003 Table of contents 003 Foreword 003 Symbols 003 Tactics 004 Recognizing tactics 005 Tactical motifs 006 Major tactical ideas 012 Double attack (double threat) 013 Pawn fork 018 Pawn Fork - miniature games 020 Double attack `knight fork` 022 Double attack with a knight 024 Double attack with a knight, with attraction 025 Attraction with a stronger piece 026 Double attack with a knight, with attraction. Examples 028 Double attack with a knight - miniature games 029 Double attack on the diagonals 031 Double attack on the diagonals. Examples 033 Double attack on the diagonals Q 034 Double attack on the diagonals Q Examples 036 Double attack on the diagonals - miniature games 037 Double attack on files, ranks 038 Double attack with a rook 040 Double attack with a rook. Examples 042 Double attack with a rook, with attraction 043 Double attack with a rook, with attraction, deflection. 044 Double attack with a rook, with attraction, deflection- Examples 045 Double attack with the queen 047 Double attack with the queen. Examples 050 Double attack with the queen - miniature games 052 Double attack with attraction 054 Skewer 055 Skewer. Examples 057 Skewer - miniature games 058 Weakly protected pieces 059 Weakly protected pieces. Examples 061 Pin 062 Arrange pins 063 Exploit the pin 064 Pin - miniature games 066 Pin. Real pins, pseudo-pins 068 Pseudo-pin 069 Cross-pin 070 Arrange cross-pins 071 Pinning to a square 072 Exploiting the pins to squares 073 Discovered attack (discovery) 076 Discovered attack (discovery) 077 Discovered attack (discovered check) 078 Discovered check 079 Discovered attack - miniature games 080 Windmill 082 Windmill. Examples 083 Windmill - miniature games 084 Double check 085 Double check. Examples. 086 Double check and mate 087 Double check and mate. Examples. 089 Double check - miniature games 090 Trapping, surrounding 091 Simple piece trappings 092 Surrounding 094 Trapping, surrounding. Examples 096 Trapping, surrounding - miniature games 097 Destroying the Defence, removing the defender 100 Destroying the Defence, removing the defender. Examples 101 Destroying the Defence, removing the defender. - miniature games 102 Blocking the Defence 104 X-Ray attack. (Indirect attack through another piece) 106 X-Ray attack. Examples 108 Tactics to save the game 109 Perpetual check 111 Perpetual check. Examples. 112 Perpetual attack 114 Perpetual attack. Exercises! 115 Stalemate combinations 117 Stalemate combinations. Examples 119 Forcing a theoretical draw 120 Forcing a theoretical draw. Examples 121 Pawn promotion 123 Pawn promotion. Examples 124 Pawn promotion - miniature games 125 Sacrifices 126 Pawn sacrifice 128 Pawn sacrifice. Examples. 130 Knight sacrifice 132 Knight sacrifice, examples! 134 Bishop sacrifice 136 Bishop sacrifice. Examples 138 Rook sacrifice 140 Rook sacrifice. Examples 142 Queen sacrifice 143 Queen sacrifice mating attack 145 Queen sacrifice - winning material 146 Queen sacrifice - saving the game 147 Queen sacrifice. Examples 150 Sacrifices - miniature games 155 Solutions Andras Meszaros : TACTICAL TRAINING ---------------------------------------- Andraš Mesaroš: Taktička obuka Sprache: Figurinen / Englisch Širina: 18,3 cm Visina: 26,0 cm Eigenverlag Meszaros, meki povez, engleski, ISBN: 978-963-08-7460-1, 298 Seiten, 2013. Vorvort von IM Andras Meszaros: Ova knjiga je deo taktičke serije. Osim što omogućava samoobrazovanje, pomaže trenerima i školskim instruktorima šaha da nateraju svoje učenike da steknu i uvežbaju kombinovani i taktički pristup šahu. Sastavljajući zadatke koristio sam najbolja dela dostupna u temi. Moje iskustvo prikupljeno u sopstvenoj praksi takođe mi je pomoglo u prikupljanju primera. Pokušao sam da prikupim najvažnije i najčešće taktičke tipove. Iako se ova knjiga bavi samo osnovama taktike, biće i nastavka, tako da ćete moći da naučite nauku šahovske magije. Reč o sebi: Ja sam internacionalni majstor i dugo radim kao trener u mađarskom juniorskom šahu. Najpoznatije moje učenice su Ildiko Madl, Judit i Sofi Polgar, članice dvostrukog tima za osvajanje zlatne olimpijske medalje; Gledura Benjamin, šampion Evrope u starosnoj grupi itd. Lepo se provedite proučavajući moju knjigu! Andras Mesaros 308 Seiten, kartoniert, 1. Auflage 2013. 003 Sadržaj 003 Predgovor 003 Simboli 003 Tactics 004 Prepoznavanje taktike 005 Taktički motivi 006 Glavne taktičke ideje 012 Dvostruki napad (dvostruka pretnja) 013 Pavn fork 018 Pavn Fork - minijaturne igre 020 Dvostruki napad `vitez viljuška` 022 Dvostruki napad vitezom 024 Dvostruki napad vitezom, sa privlačenjem 025 Atrakcija jačim komadom 026 Dvostruki napad vitezom, sa privlačenjem. Primeri 028 Dvostruki napad vitezom - minijaturne igre 029 Dvostruki napad na dijagonale 031 Dvostruki napad na dijagonale. Primeri 033 Dvostruki napad na dijagonale K 034 Dvostruki napad na dijagonale K Primeri 036 Dvostruki napad na dijagonale - minijaturne igre 037 Dvostruki napad na dosijee, činove 038 Dvostruki napad topom 040 Dvostruki napad topom. Primeri 042 Dvostruki napad topom, sa privlačenjem 043 Dvostruki napad topom, sa privlačenjem, odbijanje. 044 Dvostruki napad topom, sa privlačenjem, odbijanjem- Primeri 045 Dvostruki napad sa damom 047 Dvostruki napad sa damom. Primeri 050 Dvostruki napad damicom - minijaturne igre 052 Dvostruki napad sa privlačenjem 054 Skever 055 Ražnjač. Primeri 057 Ražnjač - minijaturne igre 058 Slabo zaštićeni komadi 059 Slabo zaštićeni komadi. Primeri 061 Pin 062 Rasporedite igle 063 Iskoristi pin 064 Pin - minijaturne igre 066 Pin. Prave igle, pseudo igle 068 Pseudo-pin 069 Unakrsna igla 070 Rasporedi unakrsne igle 071 Pričvršćivanje na kvadrat 072 Iskorišćavanje igle za kvadrate 073 Otkriveni napad (otkriće) 076 Otkriveni napad (otkriće) 077 Otkriveni napad (otkrivena provera) 078 Otkriven ček 079 Otkriveni napad - minijaturne igre 080 Vindmill 082 Vindmill. Primeri 083 Vetrenjača - minijaturne igre 084 Dvostruka provera 085 Dvostruka provera. Primeri. 086 Dvostruka provera i drugar 087 Dvostruka provera i drugar. Primeri. 089 Dvostruka provera - minijaturne igre 090 Trapping, okolina 091 Jednostavne komade 092 Okolina 094 Trapping, okolina. Primeri 096 Trapping, okolne - minijaturne igre 097 Uništavanje odbrane, uklanjanje branioca 100 Uništavanje odbrane, uklanjanje branioca. Primeri 101 Uništavanje odbrane, uklanjanje branioca. - minijaturne igre 102 Blokiranje odbrane 104 Napad rendgenskim zracima. (Indirektni napad preko drugog komada) 106 Napad rendgenskim zracima. Primeri 108 Taktike za spas igre 109 Stalna provera 111 Stalna provera. Primeri. 112 Stalni napad 114 Stalni napad. Vežbe! 115 Kombinacije u pat poziciji 117 Kombinacije u pat poziciji. Primeri 119 Forsiranje teorijskog žreba 120 Forsiranje teorijskog žreba. Primeri 121 Promocija pešaka 123 Promocija pešaka. Primeri 124 Promocija pešaka - minijaturne igre 125 Žrtve 126 Žrtvovanje pešaka 128 Žrtvovanje pešaka. Primeri. 130 Viteška žrtva 132 Viteška žrtva, primeri! 134 Episkopska žrtva 136 Episkopska žrtva. Primeri 138 Žrtvovanje topa 140 Žrtvovanje topa. Primeri 142 Kraljičina žrtva 143 Kraljica žrtvuje napad parenja 145 Kraljica žrtva - pobednički materijal 146 Žrtvovanje kraljice - spašavanje igre 147 Kraljičina žrtva. Primeri 150 Žrtvovanja - minijaturne igre 155 Rešenja Andras Mesaros : TAKTIČKI TRENING Knjiga je NOVA..... -------------------------------- M

kao na slikama retko u ponudi SAGA O ZVEZDI; Mihailo Miša Kravcev INTELEKTA: 2005. 222str. 23cm Fudbalski klub Crvena zvezda[a] je srpski fudbalski klub iz Beograda i deo je SD Crvena zvezda. Crvena zvezda je najtrofejniji fudbalski klub u Srbiji osvojivši ukupno 68 titula, uključujući 34 domaća šampionata,[2] 27 nacionalnih kupova,[3] dva nacionalna superkupa,[4] jedan liga kup (kup prvoligaša),[4] dva Mitropa kupa, jedan Kup šampiona i jedan Interkontinentalni kup. Najveći uspeh postignut je 1991. godine kada osvaja Kup evropskih šampiona u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju iste godine. Bilo je to najveće dostignuće Crvene zvezde i bilo kog srpskog, a tada i jugoslovenskog fudbalskog kluba. Pored tog uspeha u evropskim takmičenjima, izdvaja se i finale Kupa UEFA 1979, gde su poraženi od Borusije iz Menhengladbaha. Igra na svom stadionu koji od 2014. nosi ime po legendi Crvene zvezde Rajku Mitiću, sa kapacitetom od 51.755 sedećih mesta. Stadion je među domaćom publikom poznat kao Marakana po nazivu istoimenog stadiona u Brazilu, iako mu to nikad nije bio zvaničan naziv. Prema većini istraživanja Crvena zvezda je najpopularniji klub u Srbiji[5] i Beogradu.[6] Takođe veoma je popularan gotovo u svim susednim državama ali i među srpskom populacijom širom sveta. Klub ima dugogodišnje rivalstvo sa Partizanom. Od 2011. godine postoji i Ženski fudbalski klub Crvena zvezda. Istorija Nastanak i prva titula (1945—1951) Dok je Drugi svetski rat još uvek trajao, u oslobođenim delovima zemlje izvršena je celokupna reorganizacija sportskog života. Veliki broj predratnih klubova je prestao da postoji, te su umesto njih osnivani novi. Jedan od najpoznatijih fudbalskih klubova koji je tada ugašen bila je beogradska Jugoslavija. Tokom februara 1945. godine omladinci, članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije, počeli su pripreme za osnivačku skupštinu jednog omladinskog fiskulturnog društva, sa ciljem da bude sastavljeno od raznih sportskih sekcija.[7] U duhu tog vremena nosilo je naziv Omladinsko–fiskulturno društvo (OFD) koje je 4. marta preraslo u Crvenu zvezdu.[7][8][9] Inicijativa za osnivanje sportskog društva potekla je od Zorana Žujovića i Slobodana Ćosića, a među osnivačima su još bili i Nebojša Popović, Svetozar Gligorić, Mira Petrović i Milovan Ćirić. Novoosnovanom klubu su tada pripali stadion,[10] i klupske prostorije SK Jugoslavije, a sticajem okolnosti boja kluba je bila ista kao i boja kluba sveže ugašene SK Jugoslavije, ali sa totalno drugačijim konotacijama. Crvena zvezda nema nikakvih dodirnih tačaka sa SK Jugoslavijom te se ne može smatrati nikakvim naslednikom istog kluba, a glavni razlog je činjenica da je Crvena zvezda ustrojena prema tzv. sovjetskom fiskulturnom (sportskom) modelu. Tim je dobio ime posle duge rasprave između tadašnjih potpredsednika sportskog društva Slobodana Ćosića i Zorana Žujovića.[7][11] Posle brojnih predloga (Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva itd.), najzad je Ćosić rekao: „Da naše društvo nazovemo Zvezda!“, na šta je Žujović spontano dodao: „Odlično, samo, kad je Zvezda - neka bude crvena.“[12] Sa ovim predlogom svi prisutni su se sa zadovoljstvom složili, mada je bilo predloga da se klub nazove i Plava zvezda. Određene su i boje: crveno-plavo-belo sa belom petokrakom zvezdom na crvenoj podlozi dresa. Prvo rukovodstvo kluba su činili Đorđe Paljić koji je bio predsednik, Zoran Žujović i Slobodan Ćosić koji su obavljali funkcije potpredsednika, Ljubiša Sekulić je bio sekretar, ekonom Predrag Đajić, a vođa fudbalske sekcije je bio Kosta Tomašević. Prva utakmica je odigrana protiv Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Zvezda je dobila taj meč sa 3-2, a strelac prvog gola je bio Kosta Tomašević.[7][8][13] Utakmica je odigrana na stadionu „Avala“ (bivše igralište SK Jugoslavije) pred oko 3000 gledalaca.[14] Sedam dana kasnije Zvezda je igrala protiv igrača britanske armije i pobedila sa 12:0. Tokom 1945. godine klub je odigrao oko 36 mečeva. Crvena zvezda je zabeležila pobede u 30 mečeva, igrala nerešeno 5 i izgubila jedan meč od Rumunije u Temišvaru 23. septembra 1945. godine. Posle osvojenog prvenstva Srbije 1945/46, Crvena zvezda je osvojila Kup Jugoslavije 1948. pobedom od 3:0 u finalu nad Partizanom. Taj uspeh je ponovljen i u naredne dve godine, pobedama u finalima prvo nad Našim krilima (3:2), a zatim i nad zagrebačkim Dinamom (3:0). Niz velikog uspeha je nastavljen i 1951. kada je klub po prvi put postao prvak Jugoslavije. Iako se na samo tri kola pred kraj prvenstva činilo da je prvenstvo rešeno jer je Dinamo imao pet bodova više u odnosu na Zvezdu, a tada su se za pobedu dobijala dva boda. Prvo je Zvezda iskoristila poraz Zagrepčana od Sarajeva, a zatim ih je i međusobnom duelu savladala. Na taj način im je pred poslednje kolo prišla na samo bod zaostatka. U tom poslednjem kolu BSK je uspeo da Dinamu uzme bod, a Crvena zvezda je uspela da dobije Partizan sa 2:0. O tituli prvaka je odlučila bolja gol-razlika koja je bila na strani Zvezde. Pedesete - prva era dominacije (1952—1958) Bora Kostić, najbolji strelac u istoriji kluba. Crvena zvezda je narednu titulu osvojila u sezoni 1952/53., ali su se prave promene u klubu dogodile sredinom te decenije. Tada je na mesto predsednika kluba došao Dušan Blagojević, Slobodan Ćosić je postao generalni sekretar, a na mestu tehničkog direktora se našao Aca Obradović, poznatiji pod nadimkom „Doktor O“. Oni su stvorili generaciju igrača koja je pet godina dominirala domaćim prvenstvom i koja je ostvarila značajne rezultate i na međunarodnoj sceni. U Evropa kupu I, ova generacija je uspela da stigne do polufinala u sezoni 1956/57. Nakon toga je osvojen i Dunavski kup 1958. Tim u kome su igrali fudbaleri kao što su Beara, Durković, Stanković, Popović, Mitić, Kostić, Šekularac, osvojili su četiri titule prvaka i dva Kupa, i pri tome ni u jednoj od tih pet sezona nisu ostali bez trofeja. Zvezdina igra bila je brza i napadačka, što je klubu veoma brzo donelo veliku popularnost u zemlji i svetu. Paralelno sa uspesima na terenu, Obradović je oformio osnovu stručnog rada na kojoj će se bazirati kasniji veliki uspesi Crvene zvezde. Kriza i novi stadion Crvene zvezde (1958—1966) Kraj pedesetih bio je prvi period dominacije jednog kluba na jugoslovenskoj fudbalskoj sceni. U narednih sedam sezona, Crvena zvezda je uspela da osvoji samo jednu titulu i jedan kup, što nije bilo dovoljno za klub sa renomeom i ambicijama kakav je Crvena zvezda. Plasman tokom ovih sezona je bio najgori u istoriji kluba (uključujući i sedmo mesto 1963). Crvena zvezda je čak četiri puta završavala ispod trećeg mesta na tabeli (pre i posle toga, Crvena zvezda nikada nije padala ispod trećeg mesta u SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji). Čak i tada, bilo je jasno da je Crvena zvezda daleko najpopularniji klub u zemlji, a njeni porazi su teško padali navijačima. Tako da se dešavalo da su u nekim prilikama navijači Zvezde uletali na teren i rušili golove. U sezoni 1962/63, klub je uspeo da postigne samo 21 gol, što je, na primer, polovina iznosa koji je Vojvodina postigla, iako je ona završila pet mesta niže na tabeli. Stadion Crvene zvezde Sa druge strane, Crvena zvezda je ostvarila dobre rezultate na međunarodnoj sceni. U Kupu sajamskih gradova 1961/62, Crvena zvezda je u četvrtfinalu izbacila Espanjol, dok je u polufinalu za protivnika dobila Barselonu. U obe utakmice Barselona se pokazala kao bolji tim i Crvena zvezda je eliminisana. Međutim, posle samo osam meseci, katalonski klub je poražen od Crvene zvezde u istom takmičenju, samo ovaj put u drugom kolu. Na kraju čak ni pobeda od 2:0 kod kuće protiv Rome u četvrtfinalu nije bila dovoljna za prolaz dalje, jer je prvi meč Roma dobila sa ubedljivih 3:0. Pored međunarodnih uspeha, Crvena zvezda je krajem 1959. počela sa izgradnjom novog stadiona na mestu starog.[15] U naredne četiri godine, Crvena zvezda je svoje domaće utakmice igrala na stadionu JNA i Omladinskom stadionu (ovo se može uzeti kao jedan od razloga za loše rezultate u ovom periodu). Novi stadion je otvoren 1. septembra 1963. utakmicom Crvene zvezde i Rijeke (2:1), a vremenom je stadion, zbog svog velikog kapaciteta i atmosfere koju su navijači stvarali, dobio nadimak Marakana, po čuvenom stadionu Marakana u Brazilu.[15] Tokom prve sezone postojanja stadiona, Crvena zvezda je pod vođstvo trenera Milorada Pavića osvojila duplu krunu. Ključni momenat desio se 1966, kada je novi trener postao Miljan Miljanić. U narednih osam godina, Miljanić je transformisao Crvenu zvezdu u visokocenjeni evropski klub. Do tada jugoslovenski fudbal je prošao kroz uvodnu fazu testiranja i dominacija Crvene zvezde i Partizana se nastavila. U narednih 25 godina Zvezda će biti konstantan favorit za trofeje, dok će se samo njihovi protivnici menjati. Godine 1968, Crvena zvezda je osvojila svoj drugi trofej Mitropa kupa, a nakon osvajanja se povukla iz Mitropa kupa da bi se više posvetila drugim evropskim takmičenjima. Miljanićeva era (1966—1975) Dragan Džajić, treća „Zvezdina zvezda“. Miljan Miljanić je bio fudbaler Crvene zvezde tokom pedesetih, ali je slavu postigao tek za vreme njegovog mandata kao glavnog trenera Crvene zvezde, gde je postavljen u leto 1966. godine. U prvoj sezoni, on je potpuno promenio postavu igrača i klub je završio peti na tabeli, isto kao i prethodne godine. Nakon toga, generacija koju je predvodio Dragan Džajić, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena i jedan od najboljih levih krila sveta, počela je da ostavlja dubok trag u jugoslovenskom fudbalu. To je bilo prvi put da je Crvena zvezda osvojila tri prvenstvene titule zaredom, a svaki navijač Zvezde je znao imena Dujkovića, Đorića, Dojčinovskog, Karasija, Aćimovića, Lazarevića, Krivokuće i Ostojića. U to vreme Crvena zvezda je takođe postala zvučno ime na evropskom nivou, postavljajući standarde koje je mali broj klubova sa istoka mogao da prati. Fokus na Kup Jugoslavije 1971. doveo je do toga da u sezoni 1970/71. klub zabeleži svoj drugi najgori plasman ikad, šesto mesto, međutim taj utisak je poboljšan osvajanjem Kupa. Dva puta je trijumfovala u Super kupu, susretu šampiona države i osvajača nacionalnog kupa (1969. godine bila je bolja od pobednika kupa Dinama, a dve godine kasnije savladala aktuelnog prvaka Hajduka). Osvojen je i jedan Liga kup (Kup prvoligaša) 1973. godine. Pored osvajanja Kupa, Crvena zvezda je takođe stigla i do polufinala u Kupu evropskih šampiona 1970/71, gde ju je ipak izbacio grčki Panatinaikos. U prvom meču, Crvena zvezda je pred 100.000 svojih navijača u Beogradu pobedila Grke sa ubedljivih 4:1 i izgledalo je da se nalazi u odličnoj poziciji, međutim, u revanšu u Atini poražena je sa 3:0 i tako je zbog gola u gostima propustila još jednu priliku da zaigra u finalu. Pojavili su se neki novi igrači, kao što su Vladimir i Ognjen Petrović, Bogićević, Filipović i Janković. Osim što je donosila mnogo radosti svojim navijačima, u toj eri, Crvena zvezda je bila klub koji se gledao sa zadovoljstvom. Tokom osam godina pod vođstvom Miljanića, ona je sedam puta bila klub sa najviše postignutih golova (Velež je 1972. postigao jedan gol više). U Kupu evropskih šampiona 1973/74. Crvena zvezda je u osmini finala izbacila Liverpul, a pobedivši Liverpul ona je postala tek drugi strani klub koji je uspeo da pobedi Liverpul na Enfildu (posle Ferencvaroša u Kupu sajamskih gradova 1967/68.) i jedini klub koji je pobedio Liverpul na domaćem terenu u Kupu šampiona u 20. veku.[16] Međutim, Crvena zvezda je već u četvrtfinalnom dvomeču izgubila od Atletiko Madrida ukupnim rezultatom 2:0. Sledeće sezone, Crvena zvezda se sastala sa Real Madridom. Štampa je meč proglasila kao susret Džajića i Kamača, pošto je Džajić tada bio jedan od najboljih levih krila a Kamačo jedan od najboljih odbrambenih igrača. U prvom meču, Crvenu zvezdu je na Santijago Bernabeu dočekao Miljan Miljanić, koji je sada vodio Real, kao i 125 hiljada navijača, i poražena je rezultatom 2:0. U Beogradu pred 100 hiljada gledalaca, Crvena zvezda je uspela da poravna ukupan rezultat golovima Džajića i golmana Petrovića. Crvena zvezda je konačno pobedila sa 6:5 u penalima i tako se po prvi put plasirala u polufinale Kupa pobednika kupova. U polufinalu je za protivnika dobila Ferencvaroš iz Budimpešte. Crvena zvezda je prvi meč u gostima izgubila sa 2:1, a revanš meč će uvek biti zapamćen kao meč sa najvećom posetom na stadionu Crvene zvezde. Iako je zvanično prodato 96.070 ulaznica, procenjuje da je na stadionu bilo oko 110.000 gledalaca. Svi su otišli kući razočarani, jer su gosti golom iz penala u 83. minutu postavili konačan rezultat na 2:2 i tako je Ferencvaroš otišao u finale.[17] Održavanje dominacije - prvo evropsko finale (1976—1986) Kako to obično biva, kada veliki trener ode, to podrazumeva pad u rezultatima, a dve sezone nakon odlaska Miljanića su prošle manje uspešno za Zvezdu. Tek po dolasku Gojka Zeca na poziciju trenera klub se stabilizovao i Crvena zvezda je 1977. ponovo slavila osvajanje titule nacionalnog prvaka. Bio je to uvod u eru Branka Stankovića, čija je vladavina kao glavnog trenera trajala četiri godine, a u kojoj je Crvena zvezda osvojila tri trofeja i igrala prvo veliko evropsko finale. Nakon što je Dragan Džajić prešao u Bastiju, tim su predvodili četvrta „Zvezdina zvezda“ Vladimir Petrović Pižon, Dušan Savić i Miloš Šestić. Prva sezona sa Gojkom Zecom na čelu je bila bukvalno prava demonstracija sile, titula je osvojena sa prednošću od 9 bodova u odnosu na rivale, što je, do tada, bila najveća razlika u istoriji lige. Zvezdini napadači, predvođeni Zoranom Filipovićem, postigli su 67 golova protiv njihovih rivala u ligi (sledeći na listi iza njih je bio banjalučki Borac sa 53 postignutih golova). U narednoj sezoni, Crvena zvezda je osvojila drugo mesto u prvenstvu, čime je otvoren put za veliki nastup u sezoni 1978/79. Kupa UEFA. Nakon što je izbacila timove kao što su Arsenal, Vest Bromič albion i Herta Berlin, Crvena zvezda je po prvi put zaigrala u finalu nekog evropskog takmičenja. A tamo, Crvena zvezda se sastala sa Borusijom Menhengladbah, koja je odigrala pet evropskih finala od 1973—1980. Nemce je u prvom meču u Beogradu dočekalo oko 90 hiljada navijača, i Crvena zvezda je dobro krenula golom Šestića u 21. minutu, ali je Jurišić autogolom u 60. minutu dao Borusiji psihološku prednost pred revanš. Ova utakmica je odigrana na Rajn stadionu u Diseldorfu, gde je italijanski sudija Mikeloti dosudio sporni penal za Nemce u 15. minutu, a danski fudbaler Alan Simonsen je zapečatio sudbinu Crvene zvezde. Borusija je tako u finalnom dvomeču pobedila ukupnim rezultatom 2:1.[18] Stanković je prvu titulu prvaka kao trener (kao igrač je četiri puta bio prvak) osvojio 1980, dok je Zvezda u finalu Kupa poražena od zagrebačkog Dinama pa joj je izmakla dupla kruna, a naredne sezone titula u prvenstvu je odbranjena. Period od jedanaest godina bez trofeja u Kupu, ubedljivo najduži u klupskoj istoriji, završio se u proleće 1982, kada je Crvena zvezda u finalu pobedila Dinamo Zagreb ukupnim rezultatom 6:4 (2:2 u Zagrebu i 4:2 u Beogradu). Do tada, dogodila se prva promena trenera tokom sezone još od pedesetih, Stevan Ostojić je zamenio Stankovića. U ovom periodu, Crvena zvezda je dva puta stizala do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona. Godine 1981. tu ju je zaustavio milanski Inter, a 1982. Anderleht. Gojko Zec se 1983. vratio u klub, zatekavši samo jednog igrača iz šampionske generacije koju je trenirao 1977 – Miloš Šestić. Zec je slično ponovio uspeh iz njegovog prethodnog mandata, osvojivši titulu u prvoj sezoni. Narednu sezonu 1984/85. Crvena zvezda je završila na četvrtom mestu na tabeli, dok je nakon tri godine ponovo osvojila Kup, pobedivši u finalu Dinamo Zagreb. Posebno nakon što su Petrović i Savić otišli tokom sezone 1982/83, Šestić je postao lider nove generacije, čiji su igrači bili Ivković, Elsner, Boško i Milko Đurovski, Musemić, Milovanović, Janjanin i Mrkela. Kraj ere Gojka Zeca poklopio se sa najvećim skandalom u istoriji jugoslovenskog fudbala, Šajberovim slučajem, zbog kojeg je država imala dva prvaka u jednoj sezoni. Crvena zvezda je prvo izgubila pa ponovo osvojila titulu 1986, pre nego što joj je oduzeta za zelenim stolom. Crvena zvezda je iste sezone stigla i do četvrtfinala Kupa pobednika kupova, gde je poražena od Atletiko Madrida. Klupski šampion Evrope i sveta (1986—1991) Stvaranje tima Planovi vezani za evropske uspehe Zvezde i njeno jačanje u Evropi počeli su da se sprovode sredinom 1980-ih godina.[19] Zvezda je do tada igrala solidno protiv inostranih timova. Igrači koji su činili prvi tim su bili iz omladinskog tima ili su dovođeni iz manjih klubova u zemlji. Tadašnji rukovodeći ljudi kluba Dragan Džajić i Vladimir Cvetković doneli su odluku da postojećim omladincima priključe najkvalitetnije domaće igrače. Time bi Crvena zvezda mogla da parira najjačim evropskim timovima i da bude kandidat za evropske trofeje. Već 1986. godine kreće realizacija njihovog plana, i prva pojačanja u Zvezdi su bili Borislav Cvetković i Milivoj Bračun iz Dinama, a iz niškog Radničkog došao je Dragan Stojković Piksi.[19] Godine 1987, u Crvenu zvezdu stižu Dragiša Binić i Robert Prosinečki.[19] Dejan Savićević i Darko Pančev dolaze 1988. godine.[19] Belodedić se priključuje klubu iz rumunske Steaue 1989. godine ali pravo nastupa stiče tek u proleće 1990.[19] U sezoni (1988/1989) Crvena zvezda je igrala protiv italijanskog Milana (koji je te sezone postao evropski prvak), gde su obe utakmice završene nerešenim rezultatom 1-1 a Milan je prošao na penale.[20] U domaćem prvenstvu šampion je postala novosadska Vojvodina. Tako je Crvena zvezda u sezoni 1989/1990 igrala u Kupu UEFA gde je u trećem kolu ispala od Kelna ukupnim rezultatom 3-2.[21] Leta 1990. godine Dragoslava Šekularca dotadašnjeg trenera koji je osvojio titulu državnog prvaka menja Ljupko Petrović.[22] Timu se ponovo priključuje i Vladimir Jugović koji je do tada bio na pozajmici u Radu. Međutim Zvezdu napušta njen dotadašnji kapiten Dragan Stojković koji odlazi u Olimpik iz Marselja,[23] tim sa kojim će Zvezda igrati u finalu KEŠ-a naredne godine. Najveće pojačanje stiže iz Vojvodine, Siniša Mihajlović, čiji je transfer bio rekordan u tadašnjoj Jugoslaviji. Pohod na svetski vrh mogao je da počne. Sezona 1990/91 Tim Crvene zvezde pred finale u Bariju. Crvena zvezda je u pohod na Kup evropskih šampiona krenula sa velikim ambicijama. U prethodnih četrnaest godina redovno je igrala u Evropi i na proleće. U to vreme bila je jedan od najboljih timova iz istočne Evrope. U Kupu šampiona te sezone najjači timovi su bili Bajern Minhen, Real Madrid i Milan. U prvom kolu Crvena zvezda je dobila švajcarski tim Grashopers, koji je bio predvođen Otmarom Hicfeldom (osvojio Ligu šampiona sa Borusijom Dortmund (1997) i Bajernom (2001)).[24] U prvom meču na beogradskoj Marakani bilo je 1:1 (Peter Kecle - Dragiša Binić). U drugom meču u Cirihu Crvena zvezda je ubedljivo pobedila sa 1:4 (Kecle - Prosinečki (2 gola), Pančev, Radinović). U sledećem dvomeču Crvena zvezda je igrala protiv škotskog tima Glazgov Rendžers.[25] U prvom duelu bilo je 3:0 za Zvezdu (Braun autogol, Robert Prosinečki, Darko Pančev). U drugom meču na stadionu Ajbroks bilo je 1:1 (Mekkoist - Pančev) tako da je Crvena zvezda prošla dalje i ponovo dočekala proleće u Evropi. Tada je u četvrtfinalu izvučen tim iz Istočne Nemačke, Dinamo Drezden.[26] Prvi meč se opet igrao u Beogradu i Zvezda ga je dobila sa 3-0 (Prosinečki, Binić, Savićević). U drugom meču došlo je do incidenta koji su izazvali navijači domaćeg tima tako da je UEFA registrovala taj meč sa 3-0 u Zvezdinu korist i tako se srpski klub plasirao u polufinale. Do prekida Zvezda je vodila sa 1-2 (Gičov - Savićević, Pančev). U polufinalu izvučen je Bajern Minhen a u drugoj utakmici su igrali Olimpik Marselj i Spartak Moskva.[27] U prvom meču koji je igran na Olimpijskom stadionu u Minhenu bilo je 1-2 za Crvenu zvezdu (Volfart - Pančev, Savićević). Druga utakmica na Marakani ostaće upamćena kao jedan od najneizvesnijih duela koje je Zvezda odigrala na svom stadionu. Rezultat je na kraju bio 2-2 (Mihajlović, Augentaler (autogol) - Augentaler, Bender).[28] Bari Glavni članak: Finale Kupa šampiona 1991. Suvenir mini replika pehara osvojenog u finalu 1991. Najveći uspeh Crvene zvezde je vezan za 1991. kada je 29. maja u italijanskoj luci Bari postala prvi klub iz Jugoslavije (tadašnje SFRJ) koji je osvojio naslov prvaka starog kontinenta.[29] Utakmica je igrana na tada novom Stadionu Sveti Nikola koji je izgrađen za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano 1990. godine. Nakon pobede nad Bajernom iz Minhena, tim se u potpunosti okrenuo utakmici finala koju je Zvezda igrala protiv Francuskog šampiona Olimpika iz Marselja. Ekipa je otputovala u Italiju nedelju dana pre meča. Ovo je omogućilo da se tim spremi u miru i tišini. Od same utakmice se očekivalo da će biti ofanzivna zato što je Zvezda na dotadašnjih 8 utakmica dala 18 golova a Marselj je postigao 20 golova na istom broju mečeva. Međutim treneri oba tima su se odlučili za defanzivnu taktiku. Regularni deo meča završen je rezultatom 0:0. Zatim su se igrali produžeci gde takođe nije bilo golova. Potom se pristupilo penalima. Za Crvenu zvezdu je šutiralo pet igrača i svi su pogodili mrežu (Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev).[30] Za francuski tim je šutiralo četiri igrača. Igrači Crvene zvezde su prvi šutirali penale. Za Marselj je prvi penal šutirao Manuel Amoros i promašio, tako da peti igrač za Olimpik nije ni mogao da šutira posle pogotka Darka Pančeva i rezultata 5:3 (Manuel Amoros-promašio penal, Bernar Kazoni, Žan-Pjer Papen, Karlos Mozer). Crvena zvezda je pobedila sa 5:3 posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. To je značilo da je zajedno sa rumunskom Steauom postala jedini tim iz istočne Evrope koji je do danas osvojio ovo takmičenje. Tokio Glavni članak: Interkontinentalni kup 1991. Slavlje sa peharima nezvaničnog Prvaka sveta Crvena zvezda je 8. decembra iste godine na Nacionalnom stadionu u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3:0 i postala klupski prvak sveta, jer nije bilo drugog takmičenja koje bi objedinilo u to vreme najjače ekipe na svetu. Nakon uspeha u Bariju tim je napustio značajan broj igrača (Binić, Marović, Prosinečki, Šabanadžović, Stojanović) kao i trener Ljupko Petrović. Međutim Crvena zvezda je još uvek imala zavidan igrački kadar. Crvena zvezda je drugo poluvreme igrala bez Dejana Savićevića koji je isključen u 43. minutu. Iako oslabljena, Zvezda je zabeležila ubedljivu pobedu od 3:0. Golove su postigli Vladimir Jugović (19. i 59. minut) i Darko Pančev (72. minut). Crvena zvezda je igrala u sastavu: Milojević, Radinović, Najdoski, Stošić, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Ratković, Pančev, Mihajlović, Savićević. Trener je bio Vladica Popović.[31] SR Jugoslavija i Srbija (1992—1999) Na samom početku 1992. godine, klub je bio na vrhuncu slave kao šampion Evrope i sveta ali takođe i oslabljen. Cela šampionska generacija iz Barija više nije igrala za crveno bele. Međutim, uprkos tome Zvezdi su davane prilično dobre šanse da odbrani titulu evropskog šampiona. U domaćem prvenstvu, veliki rivali Dinamo i Hajduk više nisu igrali u zajedničkoj ligi, baš kao i ostali klubovi iz Hrvatske i Slovenije. Prvenstvo Jugoslavije igrano je na samoj ivici regularnosti, zbog smanjenja lige i izbijanja rata u Bosni i Hercegovini. Crvena zvezda je odbranila titulu, a istovremeno to joj je bio treći trijumf za redom u domaćem prvenstvu (prvi put nakon Miljanićeve ere). Međutim, finale kupa je osvojio Partizan i to je bila naznaka da teški dani za klub tek dolaze. Nakon toga dolazi teško doba za klub, pre svega zbog međunarodnih sankcija prema SR Jugoslaviji, te Zvezda nije imala priliku da brani teško steknuto ime u Evropi. Dodatno svi su želeli da skinu Evropskog šampiona i sa domaćeg trona. Ostaće zabeleženo da su sa vrha vlasti aktivno učestvovali u radu ostalih klubova. U periodu između maja 1992. godine i maja 2000. godine, samo jedna šampionska titula je proslavljena na Marakani. Dvadeseti pehar državnog prvaka stigao je 1995. godine. Donela ju je još jedna velika generacija igrača, koja zbog sankcija, rata i drugih velikih kriza koje su zadesile Srbiju tokom devedesetih nije mogla da pokaže svoj pun kvalitet. Tada su za Zvezdu igrali Milojević, Stojkovski, Đorović, Stefanović, Sakić, Živković, Krupniković, Kovačević, Petković i mnogi drugi. Te godine zabeležena je i pobeda u 100-tom večitom derbiju od 2:1. Na klupi je ponovo sedeo Ljupko Petrović. Prva liga SR Jugoslavije nije više imala onaj kvalitet kao prethodno takmičenje a i broj gledalaca je zbog već pomenutih razloga značajno opao. Kako su se devedesete približavale kraju, tako su i neregularnosti u ligi dostizale svoj vrhunac. Šampion u sezoni 1997/98 je bio Obilić, tim koji je te iste sezone debitovao u ligi. Sledeće prvenstvo nije završeno zbog rata na Kosovu i Metohiji a Crvena zvezda je završila na trećoj poziciji, što je bio najlošiji plasman kluba u prethodnih dvadeset godina. Međutim, za to vreme ipak je osvojeno pet držanih kupova. Vreme uspeha i krize (1999—danas) Leto 1999. godine označava novi početak za klub. Nakon završetka rata na Kosmetu, Crvena zvezda osvaja svoj sedamnaesti kup u istoriji pobedom protiv Partizana 4:2. Međutim, posle lošeg starta u sledećoj sezoni, Miloljub Ostojić biva smenjen, a tim preuzima Slavoljub Muslin. Kao član dobre generacije igrača sa početka osamdesetih za koju su nastupali Vladimir Petrović Pižon i Dule Savić, on je doneo novu filozofiju u ekipu Crvene zvezde. Tokom dve sezone provedene u Zvezdi, postavljen je rekord, gde je broj primljenih golova prepolovljen. Crvena zvezda je primila samo 19 golova na 40 utakmica u prvenstvu (sezona 1999-2000). Titula prvaka praktično je osvojena na Đurđevdan, kada je Obilić poražen na „Marakani“, a Partizan je u tom kolu uspeo da osvoji samo jedan bod protiv Radničkog iz Kragujevca. U martu, aprilu i maju Crvena zvezda je pobedila na svih 20 utakmica u ligi i kupu. Sledeće sezone, Muslin je još uvek predvodio klub. Šampionska titula je odbranjena ali trofej u kupu nije. Muslin napušta klupu u septembru 2001. godine, posle čega Crvena zvezda neće uspevati da osvoji titulu naredne dve sezone. Ipak Slavoljub Muslin se vraća na klupu u leto 2003. godine. Tokom ove sezone, klub je postavio novi rekord sa samo 13 primljenih golova na 30 utakmica i osvojio je svoju dvadesetčetvrtu titulu. Utakmica kvalifikacija za Ligu šampiona 2006/07. protiv irskog Kork sitija Tokom leta te godine, klub je ponovo predvodio Ljupko Petrović, treći put u svojoj trenerskoj karijeri. Posle dobrih pripremnih utakmica, klub je ušao sa velikom nadom u novu sezonu ali na evropskoj sceni došli su teški porazi od PSV Ajdnhovena i Zenita iz Sankt Peterburga. Titula je izgubljena te sezone, kao i kup od Železnika. Tokom leta 2005. godine, Dragan Džajić napušta fotelju predsednika posle više od 20 godina na čelu kluba. Zvezdina treća zvezda je zamenjena petom zvezdom Crvene zvezde, Draganom Stojkovićem. Klub preuzima Valter Zenga i to je bilo prvi put u istoriji da strani trener predvodi Zvezdu. Dve godine za redom, tim je osvajao duplu krunu u domaćem prvenstvu. Zvezda je učestvovala u Ligi Evrope 2007. godine. Početkom juna 2010. je pokrenuto učlanjivanje u klub, a od 22. oktobra 2010. novim Statutom kluba svakom članu sa plaćenom članarinom je omogućeno učešće u izboru novog predsednika.[32] 9. decembra 2010. godine, trener Crvene zvezde je postao Robert Prosinečki, član generacije koja je osvojila titulu prvaka Evrope i sveta. Pre nego što je preuzeo crveno-bele, Prosinečki je radio kao asistent selektoru Hrvatske Slavenu Biliću.[33] U početku je bilo pitanje da li će uopšte moći da se bavi trenerskim poslom u Zvezdi pošto nije imao trenersku licencu.[34][35] Te zime između ostalih, crveno-bele su pojačali: Evandro, Borha, Kaluđerović, Adi itd.[36] Zvezda je u tom trenutku bila druga na tabeli i zaostajala za Partizanom pet bodova.[37]Ipak na kraju ove sezone (2010/11) Zvezda nije uspela da uzme titulu i završila je kao druga na tabeli. U poslednjem kolu je pobedila Vojvodinu sa 0:2, na dvadesetogodišnjicu trijumfa u Bariju.[38] Crvena zvezda je ovom pozicijom na tabeli obezbedila da igra u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Kao protivnika dobila je letonsku ekipu Ventspils. Prvu utakmicu, Zvezda je dobila u gostima sa 2:1, a u drugoj je trijumfovala rezultatom 7:0.[39] Postoji jedna zanimljivost u vezi sa putovanjem na prvu utakmicu. Naime, igrači i stručni štab crveno-belih leteli su istim avionom kojim su igrači generacije 1991 leteli za Bari na finalnu utakmicu Kupa evropskih šampiona.[40] Sledeći protivnik koga je Zvezda trebala da pobedi da bi se našla u Ligi Evrope bio je Ren. Međutim, tim iz istoimenog francuskog grada je pobedio u obe utakmice. U prvom meču na Marakani bilo je 1:2, a u drugom 4:0 za Ren.[41] U sezoni 2011/12. Crvena zvezda je ponovo završila na drugom mestu u Superligi, ali je uspela da osvoji 3 trofej Kupa Srbije, ukupno 24, pobedivši u finalu čačanski Borac sa 2:0. Dana 14. novembra 2012. predsednik kluba Vladan Lukić je nakon tri i po godine na čelu kluba podneo ostavku, a istog dana je formirana radna grupa na čelu sa Draganom Džajićem koja je upravljala FK Crvena zvezda do novih izbora[42] a Džajić je 22. decembra izabran i za punopravnog predsednika kluba.[43] Cilj radne grupe je bio pre svega revitalizacija kluba koji je bio u ogromnim dugovima. Ipak, sportski ciljevi su i dalje ostali isti jer je to obaveza prema mnogobrojnim navijačima. Iako svih godina bez velikih uspeha, Zvezda je važila za najgledaniji tim ne samo u Srbiji već i šire. Proslava 26. domaće titule na Marakani U leto 2013. godine u klub stižu velika pojačanja i videla se želja da se ponovo vrati na vrh domaćeg fudbala. Pored novog trenera Slaviše Stojanovića, najveće ime je Miloš Ninković[44] koji je ispunio dečački san i zaigrao za klub koji voli. Iako je sezona 2013/14. krenula neobećavajuće, gde je u prvom delu sezone zabeleženo nekoliko teških poraza, ipak u nastavku je ceo tim odigrao znatno bolje. Novi trener Slaviša Stojanović, je pored svih problema u klubu uspeo da izvuče maksimum od svojih igrača. U drugom delu sezone je zabeleženo 13 uzastopnih pobeda i tako je Crvena zvezda uspela da se ponovo popne na tron. Tokom sezone naročito su se istakli Pečnik, Mrđa, Milijaš pa i golman Bajković. Ipak ovaj uspeh nije imao odgovarajući efekat, jer je UEFA zbog dugovanja izbacila Zvezdu iz Evropskih takmičenja. U junu 2015. godine Miodrag Božović preuzima Zvezdu, posle ostavke Nenada Lalatovića.[45] U sezoni 2015/2016 je osvojena 27 titula prvaka države.[46][47] Crvena zvezda je na leto nakon osvojene titule igrala kvalifikacije za Ligu šampiona. U drugom kolu kvalifikacija eliminisan je malteški tim Valeta.[48] U trećem kolu igrano je sa bugarskim timom Ludogorec, gde je u prvom meču u gostima bilo 2:2 a kod kuće Zvezda je izgubila sa 2:4.[49] Zvezda je ipak nastavila takmičenje u plejofu UEFA Lige Evrope protiv Sasuola. U prvom meču u Italiji bilo je 3:0 za domaći tim a u drugom susretu 1:1 tako da je beogradski tim završio takmičenje u Evropi.[50] U avgustu 2017. godine, Crvena zvezda se plasirala u Ligu Evrope nakon deset godina savladavši u trećem kolu kvalifikacija Spartu Prag rezultatom 3:0.[51] Zatim, u doigravanju slavila je protiv ruskog Krasnodara. U prvom meču u gostima Zvezda je izgubila sa 2:3, a kod kuće je pobedila sa 2:1.[52][53] U grupnoj fazi H, Zvezda je igrala protiv Arsenala, BATE Borisova i Kelna. 7. decembra 2017, fudbaleri Crvene zvezde savladali su u „meču decenije“, u poslednjem kolu H grupe, ekipu Kelna i izborili posle 25 godina plasman u nokaut fazu nekog evropskog takmičenja. Strelac pobedonosnog gola bio je Slavoljub Srnić u 22. minutu meča u Beogradu. U šesnaestini finala, februara 2018, Crvena zvezda dočekuje CSKA Moskvu gde je Zvezda kod kuće odigrala nerešeno, a u gostima je poražena sa 1:0. Nakon rezultata 2:2 na gostovanju Red bul Salcburgu u doigravanju kvalifikacija, Crvena zvezda se plasirala u grupnu fazu Lige šampiona, za sezonu 2018/19, po prvi put od kada takmičenje postoji pod tim imenom. Oba pogotka za Crvenu zvezdu je postigao El Fardu Ben, nakon asistencija Miloša Degeneka, dok je u ekipi domaćeg tima Moanes Dabur dva puta bio strelac. Prethodno je, u Beogradu, prva utakmica okončana rezultatom 0:0.[54] Ono zbog čega će grupna faza ostati upamćena je da je Crvena zvezda na domaćem terenu odigrala nerešeno protiv Napolija bez postignutih golova, a još veći uspeh je taj što je porazila Liverpul rezultatom 2:0 čiji je strelac oba gola Milan Pavkov. Crvena zvezda je matematički obezbedila novu titulu u Superligi Srbije 5. maja 2019. godine pobedom nad FK Mladost Lučani 1:0, jedini gol za domaćina je postigao Milan Pavkov u 82. minutu. Crvena zvezda je nakon dvomeča sa švajcarskim Jang Bojsom drugu godinu uzastopno ušla u Ligu šampiona, ekipa Crvene zvezde je do Jang Bojsa eliminisala Suduvu, Helsinki i Kopenhagen. U prvom meču u Švajcarskoj bilo je 2:2, a golove za Zvezdu postigli su Miloš Degenek i Mateo Garsija, a u revanšu na stadionu Rajko Mitić bilo je 1:1, jedini gol za Zvezdu postigao je Aleksa Vukanović, a zbog 2 gola u gostima Zvezda je prošla dalje. Žrebom je odlučeno da su u Zvezdinoj grupi (grupa B) još i nemački Bajern Minhen, engleski Totenhem Hotspur i grčki Olimpijakos. Osvajanjem titule Superlige Srbije, četiri kola pre kraja takmičarske 2020/21, Crvena zvezda je po prvi put u istoriji vezala četiri uzastopna šampionska naslova.[55] U svakom od ta četiri prvenstva nastupali su Milan Borjan, Marko Gobeljić, Milan Rodić, El Fardu Ben, Ričmond Boaći i Branko Jovičić.[56] Grb kroz istoriju Grbovi FK Crvena zvezda 1945–1950. 1950–1995. 1995–2011. 2011–2019. od 2019. Navijači Delije na severnoj strani stadiona Crvene zvezde tokom večitog derbija (2009.g.) Glavni članak: Delije sever Crvena zvezda je srpski klub sa najvećim brojem navijača prema većini istraživanja koja su sprovedena u Srbiji. Navijači Crvene zvezde se nazivaju „Delije“. Ova navijačka grupa nastala je ujedinjenjem dotadašnjih manjih navijačkih grupa 7. januara 1989. Delije su uvek imale svoje grupe i podgrupe, trenutno neke od najznačajnijih su: Belgrade boys, Brigate, Ultra Boys i Heroes. Navijači Crvene zvezde i Olimpijakosa razvili su duboko prijateljstvo. Navijači oba tima su sebe nazvali „Pravoslavna braća“ („Orthodox Brothers“). Mnogo puta navijači Crvene zvezde iz različitih navijačkih klubova su bili na utakmicama Olimpijakosa, posebno protiv njihovog najvećeg rivala Panatinaikosa. Odnedavno Orthodox Brothers su počeli da uključuju navijače Spartaka iz Moskve. Uspesi Takmičenje Broj Godina Nacionalna takmičenja — 64 Nacionalno prvenstvo — 34 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula Prvenstvo NR Srbije Prvak 1 1945/46. Drugi 0 / Prvenstvo SFR Jugoslavije Prvak 19 1951, 1952/53, 1955/56, 1956/57, 1958/59, 1959/60, 1963/64, 1967/68, 1968/69, 1969/70, 1972/73, 1976/77, 1979/80, 1980/81, 1983/84, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92. Drugi 9 1948/49, 1950, 1952, 1960/61, 1971/72, 1977/78, 1981/82, 1985/86, 1988/89. Treći 7 1946/47, 1953/54, 1964/65, 1973/74, 1974/75, 1978/79, 1986/87. Prvenstvo SR Jugoslavije Prvak 3 1994/95, 1999/00, 2000/01. Drugi 7 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03. Treći 1 1998/99. Prvenstvo Srbije i Crne Gore Prvak 2 2003/04, 2005/06. Drugi 1 2004/05. Prvenstvo Srbije Prvak 9 2006/07, 2013/14, 2015/16, 2017/18, 2018/19, 2019/20, 2020/21, 2021/22, 2022/23. Drugi 7 2007/08, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2014/15, 2016/17. Treći 1 2008/09. Nacionalni kup — 27 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih kupova Zvezdica za 10 osvojenih kupova Kup SFR Jugoslavije Pobednik 12 1948, 1949, 1950, 1957/58, 1958/59, 1963/64, 1967/68, 1969/70, 1970/71, 1981/82, 1984/85, 1989/90. Finalista 8 1952, 1954, 1973, 1979/80, 1983/84, 1987/88, 1990/91, 1991/92. Kup SR Jugoslavije Pobednik 7 1992/93, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 1999/00, 2001/02. Finalista 1 2000/01. Kup Srbije i Crne Gore Pobednik 2 2003/04, 2005/06. Finalista 2 2002/03, 2004/05. Kup Srbije Pobednik 6 2006/07, 2009/10, 2011/12, 2020/21, 2021/22, 2022/23. Finalista 2 2016/17, 2018/19. Nacionalni superkup — 2 (rekord) Superkup SFR Jugoslavije Pobednik 2 1969, 1971. Finalista 0 / Nacionalni liga kup — 1 (rekord) Liga kup SFR Jugoslavije Pobednik 1 1972/73. Finalista 0 / Kontinentalna takmičenja — 3 Liga šampiona (Kup evropskih šampiona) Pobednik 1 1990/91. Finalista 0 / Polufinale 3 1956/57, 1970/71, 1991/92. Četvrtfinale 5 1957/58, 1973/74, 1980/81, 1981/82, 1986/87. Liga Evrope (Kup UEFA) Pobednik 0 / Finalista 1 1978/79. Polufinale 0 / Superkup Evrope Pobednik 0 / Finalista 1 1991. Kup pobednika kupova Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 1 1974/75. Kup sajamskih gradova Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 1 1961/62. Mitropa kup Pobednik 2 1958, 1968. Finalista 0 / Polufinale 1 1957. Svetska takmičenja — 1 Interkontinentalni kup Pobednik 1 1991. Finalista 0 / proširiMeđunarodni turniri Trofej Kvarnerske rivijere (do 19) (Rijeka) Osvajač (4): 1954, 1955, 1969, 1978. Finalista (2): 1971, 1986. Trofej Belincone (do 19) Osvajač (2): 1959, 1963. Trofej Santijago de Čile Osvajač (1): 1962. Trofej Pariza Osvajač (1): 1962. Finalista (1): 1979. Iberiko trofej (Badahoz) Osvajač (1): 1971. Finalista (1): 1973. Trofej Tereze Herere (La Korunja) Osvajač (1): 1971. Trofej Kosta del Sol (Malaga) Osvajač (1): 1973. Finalista (1): 1971. Oranž trofej (Valensija) Osvajač (1): 1973. Dunavski kup Osvajač (1): 1976. Kup Sveta I (Singapur) Osvajač (1): 1977. Kup Sveta II (Australija) Finalista (1): 1977. Kup Lunarne Nove godine (Hongkong) Osvajač (1): 1980. Trofej Beograda Osvajač (2): 1980, 1981. Trofej Hihona Osvajač (1): 1982. Trofej Madrida Finalista (2): 1990, 1996. Trofej Verone Osvajač (1): 1991. Trofej Bastije Osvajač (1): 1995. Trofej Frajburga Osvajač (1): 1997. Evrofudbal kup (do 21) (Groningen) Osvajač (1): 2001. Trofej Joana Gampera (Barselona) Finalista (1): 2002. Trofej Lajpciga Osvajač (1): 2004. Kup sestrinskih gradova u Čikagu Osvajač (1): 2010. Uhren kup (Kup satova) (Bazel) Finalista (1): 2013. Igrači Prvi tim Od 9. avgusta 2023.[57][58][59] Br. Pozicija Igrač 1 Srbija G Zoran Popović 2 Srbija O Kosta Nedeljković 3 Australija O Miloš Degenek 4 Crna Gora S Mirko Ivanić 5 Srbija O Uroš Spajić 6 Novi Zeland S Marko Stamenić 7 Srbija S Jovan Šljivić 8 Gabon S Gelor Kanga 10 Srbija S Aleksandar Katai 13 Argentina O Aleks Vigo 14 Nigerija N Piter Olajinka 15 Austrija O Aleksandar Dragović 16 Gruzija O Irakli Azarovi 17 Obala Slonovače N Žan Filip Kraso 18 Izrael G Omri Glazer 19 Srbija O Nemanja Milunović 20 Zambija S Kings Kangva Br. Pozicija Igrač 21 Gana S Edmund Ado 22 Srbija N Jovan Mijatović 23 Srbija O Milan Rodić 27 Srbija G Nikola Vasiljević 29 Rusija S Jegor Prucev 30 Gana S Osman Bukari 33 Srbija S Srđan Mijailović 37 Srbija S Vladimir Lučić 41 Srbija S Nikola Knežević 44 Srbija O Stefan Leković 45 Srbija S Nikola Mituljikić 55 Srbija S Slavoljub Srnić 70 Srbija S Uroš Kabić 76 Srbija O Lazar Nikolić 77 Srbija O Marko Gobeljić 80 Srbija S Stefan Mitrović Povučeni brojevi Glavni članak: Spisak korišćenih brojeva dresova FK Crvena zvezda 11 – Dragan Džajić Od sezone 2023/24. povučen je dres pod brojem 11, u čast najboljeg fudbalera Crvene zvezde svih vremena Dragana Džajića. Poslednji igrač koji je licenciran sa brojem 11 bio je Osman Bukari.[60] 12 – Delije Poslednji igrač koji je za zvanična takmičenja licenciran pod brojem 12 na dresu bio je Saša Radivojević, u prvom delu sezone 2009/10.[61] Jula meseca 2010. godine, rukovodstvo kluba donelo je odluku da broj 12 povuče iz upotrebe u čast navijačima. Ta odluka donesena je kao znak zahvalnosti za privrženost klubu i simbolično predstavlja podršku publike kao 12. igrača.[62] 26 – Goran Gogić (posmrtno) Od leta 2014, Crvena zvezda nije koristila broj 26 na utakmicama Superlige Srbije.[63] Dres sa tim brojem prethodno je zadužio Goran Gogić, dok je tokom sezone 2014/15. preuzeo broj 25, koji je ranije nosio u Jagodini.[64] Nakon odlaska iz kluba, Gogić je prešao u kineski grad Ćingdao, gde je nastupao za istoimeni klub. Preminuo je 3. jula 2015, u svojoj 29. godini, usled kolabiranja i gubitka svesti posle treninga.[65] Neki od fudbalera, poput Marka Marinkovića i Milana Jevtovića, kasnije su bili licencirani pod brojem 26 za takmičenja pod okriljem UEFE.[66] Iako je za Crvenu zvezdu debitovao sa tim brojem dresa protiv Spartaksa iz Jurmale, leta 2018. godine, Jevtović je izabrao broj 33 u domaćem šampionatu.[67] Zvezdine zvezde Crvena zvezda već 50 godina unazad ima tradiciju da dodeljuje zvanje „Zvezdina zvezda“ igračima koji su imali veliki uticaj na klupsku istoriju i koji su je proslavili širom sveta. Svaki od petorice izabranih igrača je svojevremeno bio i kapiten kluba.[68] Takođe svi igrači osim Dragana Stojkovića su igrali najmanje jednu deceniju za klub. Konačno, 29. maja 2010. na proslavi 65 godina kluba Generacija 1991. koja je osvojila Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup proglašena za šestu Zvezdinu zvezdu. Za sada je samo pet igrača i jedna generacija bilo izabrano: 1. Rajko Mitić 1. Rajko Mitić 2. Dragoslav Šekularac 2. Dragoslav Šekularac 3. Dragan Džajić 3. Dragan Džajić 4. Vladimir Petrović Pižon 4. Vladimir Petrović Pižon 5. Dragan Stojković Piksi 5. Dragan Stojković Piksi 6. Generacija 1991. 6. Generacija 1991. Sastav šampiona Evrope Glavni članak: Generacija 1991. Sastav osvajača titule prvaka Evrope: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan „Dika“ Stojanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Duško Radinović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slobodan Marović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Jugović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Refik Šabanadžović Rumunija Miodrag Belodedić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ilija Najdoski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Robert Prosinečki Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dejan Savićević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Siniša Mihajlović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Darko Pančev Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragiša Binić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vlada Stošić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran „Maza“ Vasilijević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Momčilović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Željko Kaluđerović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Jovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran Jurić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Rade Tošić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladan Lukić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Milojević Trener: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir „Ljupko“ Petrović Ostali poznati igrači Glavni članak: Spisak igrača FK Crvena zvezda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran „Žota“ Antonijević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan „Kule“ Aćimović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Petar Baralić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Beara Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dejan Bekić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Cvijetin Blagojević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladislav „Bleki“ Bogićević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zdravko Borovnica Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav „Bane“ Vukosavljević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kiril „Kiro“ Dojčinovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratomir Dujković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Durković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Predrag Đajić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Đorić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Đurović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Đurovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milko Đurovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Marko Elsner Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Todor „Toša“ Živanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljan Zeković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tomislav Ivković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Janković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slobodan „Cole“ Janković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Rajko Janjanin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Živorad „Žika“ Jevtić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Jezerkić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Jelikić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Jovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan „Mile“ Jovin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Jurišić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Kajganić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stanislav Karasi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mihalj Keri Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Klenkovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Borivoje „Bora“ Kostić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miodrag Krivokapić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Petar Krivokuća Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srboljub Krivokuća Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zlatko Krmpotić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir Lovrić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Živan Ljukovčan Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Maravić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vojislav „Vojkan“ Melić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragan Miletović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Đorđe Milovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran Milojević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nedeljko „Neđa“ Milosavljević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Trifun „Trifke“ Mihailović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mitar Mrkela Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srđan Mrkušić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Husref Musemić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slavoljub Muslin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan „Staja“ Nikolić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovica Nikolić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miodrag „Mile“ Novković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tihomir „Bata“ Ognjanov Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan Ostojić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miroslav Pavlović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Bela Palfi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ognjen „Olja“ Petrović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir „Vladica“ Popović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Prljinčević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slavko Radovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Radović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srebrenko Repčić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Antun Rudinski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan „Dule“ Savić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir „Ljubiša“ Spajić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srboljub „Srba“ Stamenković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Stipić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar „Dika“ Stojanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sead Sušić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Lazar Tasić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kosta Tomašević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Novak „Krca“ Tomić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Toplak Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Filipović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sulejman Halilović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Borislav „Boro“ Cvetković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Cokić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Čop Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miloš Šestić Slovenija Milenko Ačimovič Savezna Republika Jugoslavija Ivan Adžić Savezna Republika Jugoslavija Branko Bošković Savezna Republika Jugoslavija Goran Bunjevčević Savezna Republika Jugoslavija Risto Vidaković Savezna Republika Jugoslavija Ivan Gvozdenović Savezna Republika Jugoslavija Jovan „Cune“ Gojković Savezna Republika Jugoslavija Anto Drobnjak Savezna Republika Jugoslavija Goran Drulić Savezna Republika Jugoslavija Ivan Dudić Savezna Republika Jugoslavija Goran Đorović Savezna Republika Jugoslavija Bratislav Živković Savezna Republika Jugoslavija Ilija Ivić Savezna Republika Jugoslavija Dragoslav Jevrić Savezna Republika Jugoslavija Zoran Jovičić Savezna Republika Jugoslavija Darko Kovačević Savezna Republika Jugoslavija Aleksandar Kocić Savezna Republika Jugoslavija Nebojša Krupniković Savezna Republika Jugoslavija Nenad Lalatović Savezna Republika Jugoslavija Leo Lerinc Savezna Republika Jugoslavija Nenad Maslovar Savezna Republika Jugoslavija Zvonko Milojević Savezna Republika Jugoslavija Zoran Njeguš Savezna Republika Jugoslavija Perica Ognjenović Savezna Republika Jugoslavija Dejan „Rambo“ Petković Savezna Republika Jugoslavija Mihajlo Pjanović Savezna Republika Jugoslavija Nenad Sakić Savezna Republika Jugoslavija Dejan Stanković Savezna Republika Jugoslavija Dejan Stefanović Severna Makedonija Mitko Stojkovski Srbija i Crna Gora Nemanja Vidić Srbija i Crna Gora Vladimir Dišljenković Srbija i Crna Gora Milan Dudić Srbija i Crna Gora Nikola Žigić Srbija i Crna Gora Boško Janković Srbija i Crna Gora Nenad „Piksi“ Kovačević Srbija i Crna Gora Aleksandar Luković Srbija i Crna Gora Marjan Marković Srbija i Crna Gora Marko Pantelić Crna Gora Boban Bajković Srbija Dušan Basta Komori El Fardu Ben Srbija Milan Biševac Gana Ričmond Boaći Kanada Milan Borjan Portugalija Ugo Vieira Senegal Ibrahim Gaj Nigerija Abiola Dauda Australija Miloš Degenek Holandija Mičel Donald Argentina Luis „Lučo“ Ibanjez Brazil Kadu Gabon Gelor Kanga Ekvador Segundo Kastiljo Srbija Aleksandar Katai Srbija Ognjen Koroman Srbija Darko Lazović Francuska Damijen Le Talek Njemačka Marko Marin Srbija Luka Milivojević Srbija Nenad Milijaš Srbija Dejan Milovanović Srbija Dragan Mrđa Srbija Pavle Ninkov Srbija Miloš Ninković Srbija Milan Pavkov Srbija Marko Perović Slovenija Nejc Pečnik Srbija Aleksandar Pešić Srbija Nemanja Radonjić Srbija Ivan Ranđelović Srbija Vujadin Savić Treneri Glavni članak: Spisak trenera FK Crvena zvezda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić (1946) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Svetislav Glišović (1946–48) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar Tomašević (1948–50) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić (1951) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Mihajlović (1951) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić (1952) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Mihajlović (1952–53) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić (1953–54) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Ralić (1954) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Ćirić (1954–57) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miša Pavić (1957–64) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Toplak (1964–66) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljan Miljanić (1966–74) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljenko Mihić (1974–75) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Ćirić (1975–76) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec (1976–78) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković (1978–82) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan Ostojić (1982–83) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec (1983–86) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Velibor Vasović (1986–88) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković (1988) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Šekularac (1989–90) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović (1990–91) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladica Popović (1991–92) Savezna Republika Jugoslavija Milan Živadinović (1992–94) Savezna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović (1994–96) Savezna Republika Jugoslavija Vladimir Petrović Pižon (1996–97) Savezna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević (1997) Savezna Republika Jugoslavija Milorad Kosanović (1997–98) Savezna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević (1998–99) Savezna Republika Jugoslavija Miloljub Ostojić (1999) Savezna Republika Jugoslavija Zvonko Radić (privremeni) (1999) Savezna Republika Jugoslavija Slavoljub Muslin (1999–01) Savezna Republika Jugoslavija Zoran Filipović (2001–03) Srbija i Crna Gora Slavoljub Muslin (2003–04) Srbija i Crna Gora Ljupko Petrović (2004) Srbija i Crna Gora Milovan Rajevac (privremeni) (2004) Srbija i Crna Gora Ratko Dostanić (2004–05) Italija Valter Zenga (2005–06) Bosna i Hercegovina Dušan Bajević (2006–07) Severna Makedonija Boško Đurovski (2007) Srbija Milorad Kosanović (2007) Srbija Aleksandar Janković (2007–08) Češka Italija Zdenjek Zeman (2008) Severna Makedonija Čedomir Janevski (2008–09) Srbija Kipar Siniša Gogić (privremeni) (2009) Srbija Vladimir Petrović Pižon (2009–10) Srbija Ratko Dostanić (2010) Srbija Aleksandar Kristić (2010) Hrvatska Robert Prosinečki (2010–12) Srbija Aleksandar Janković (2012–13) Portugalija Rikardo Sa Pinto (2013) Slovenija Slaviša Stojanović (2013–14) Srbija Nenad Lalatović (2014–15) Crna Gora Miodrag Božović (2015–17) Severna Makedonija Boško Đurovski (privremeni) (2017) Srbija Vladan Milojević (2017–19) Srbija Dejan Stanković (2019–2022) Srbija Miloš Milojević (2022—2023) Izrael Barak Bahar (2023—trenutno) Predsednici Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mita Miljković (1948–51) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Isa Jovanović (1951–52) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sava Radojčić (1952–54) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Marković (1954–55) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Bugarčić (1955–56) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoje Đurić (1956) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Blagojević (1956–60) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Bugarčić (1960–63) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radovan Pantović (1963–65) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Blagojević (1965–68) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Bugarčić (1968–77) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radovan Pantović (1977–81) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Brana Dimitrijević (1981–82) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vlastimir Purić (1982) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miladin Šakić (1982–87) Savezna Republika Jugoslavija Svetozar Mijailović (1987–93) Srbija i Crna Gora Dragan Džajić (1998–04) Srbija Dragan Stojković (2005–07) Srbija Toplica Spasojević (2007–08) Srbija Dobrivoje Tanasijević (2008–09) Srbija Vladan Lukić (2009–12) Srbija Dragan Džajić (2012–14) Srbija Svetozar Mijailović (2014–trenutno) Rivalstvo sa Partizanom Glavni članak: Večiti derbi Zvezdin gradski rival je Partizan i utakmice između ova dva kluba se nazivaju „večiti derbiji“. Ove utakmice su uvek bile željno iščekivane i vrlo spektakularne, ali zbog slabijeg kvaliteta fudbala u poslednjim godinama, kao i velike količine nasilja i huliganizma, drastično je smanjena posećenost na ovim utakmicama. Derbi igran 11. maja 2005. u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore je posetilo 8.000 gledalaca, što je najmanje u istoriji. Najveća posećenost je bilo oko 108.000 gledalaca. Statistika fudbalskog derbija Od 26. maja 2022. Takm. IGP CZB N PAR GolCZV GolPAR Prvenstvo 167 66 54 47 232 198 Kup 40 21 5 14 59 50 Ostalo 54 25 9 20 103 88 Ukupno 261 112 68 81 394 336 IGP: odigrano utakmica CZB: pobeda Crvene zvezde N: nerešeno PAR: pobeda Partizana GolCZB: postignutih golova Crvene zvezde GolPAR: postignutih golova Partizana FK Crvena zvezda u Superligi Srbije Glavni članak: Superliga Srbije u fudbalu Stanje na dan: 22. maj 2022. Sezona IG P N I GD GP GR Bod. Plas. 2006/07. 32 23 5 4 55 27 +28 74 1. 2007/08. 33 21 12 0 65 22 +43 75 2. 2008/09. 33 17 8 8 59 32 +27 59 3. 2009/10. 30 23 2 5 53 17 +36 71 2. 2010/11. 30 22 4 4 52 18 +34 70 2. 2011/12. 30 21 5 4 57 18 +39 68 2. 2012/13. 30 20 2 8 55 35 +20 62 2. 2013/14. 30 23 3 4 66 27 +39 72 1. 2014/15. 30 19 7 4 46 20 +26 64 2. 2015/16. 37 30 5 2 97 27 +70 54 1. 2016/17. 37 30 4 3 93 33 +60 55 2. 2017/18. 37 32 4 1 96 19 +77 60 1. 2018/19. 37 33 3 1 97 20 +77 60 1. 2019/20. 30 25 3 2 68 18 +50 78 1. 2020/21. 38 35 3 0 114 20 +94 108 1. 2021/22. 37 32 4 1 95 19 +76 100 1. Ukupno 531 406 74 51 1168 372 +796 1130 1. (NP) IG = Igrao utakmica; P = Pobedio; N = Nerešeno; I = Izgubio; GD = Golova dao; GP = Golova primio; GR = Gol razlika; Bod. = Bodova; Plas. = Plasman; NP = Najviši plasman FK Crvena zvezda u Kupu Srbije Sezona Plasman 2006/07. Pobednik 2007/08. Polufinale 2008/09. Polufinale 2009/10. Pobednik 2010/11. Polufinale 2011/12. Pobednik Sezona Plasman 2012/13. Četvrtfinale 2013/14. Četvrtfinale 2014/15. Osmina finala 2015/16. Osmina finala 2016/17. Finalista 2017/18. Četvrtfinale Sezona Plasman 2018/19. Finalista 2019/20. Polufinale 2020/21. Pobednik 2021/22. Pobednik FK Crvena zvezda u evropskim takmičenjima Glavni članak: FK Crvena zvezda u evropskim takmičenjima Zaključno sa 3. novembrom 2022, Crvena zvezda je u evropskim kupovima igrala: Takmičenje Ut. Pob. Ner. Por. GD GP UEFA Liga šampiona 151 70 33 48 278 203 Kup pobednika kupova 34 12 10 12 64 43 UEFA liga Evrope 165 70 42 53 253 207 UEFA superkup 1 0 0 1 0 1 Interkontinentalni kup 1 1 0 0 3 0 I Ukupno UEFA takmičenja 352 153 85 114 598 454 Mitropa kup 39 17 7 15 71 58 Kup sajamskih gradova 21 9 2 10 32 29 Intertoto kup 6 3 1 2 15 15 II Ukupno ostala takmičenja 66 29 10 27 118 102 Ukupno I + II 418 182 95 141 716 556 Dresovi (proizvođači i sponzori) Period Proizvođač opreme Glavni sponzor na dresu 1977–1978 Admiral 1979 Puma 1980–1986 Kristal Zaječar 1986–1987 de LUKS 1987–1988 Li Kuper 1988–1989 Kasuči 1989–1990 Mister Bejbi 1990–1991 DEKSIM 1991–1993 Humel Klasik 1993–1994 Komercijalna banka 1994–1996 Diadora Beobanka 1996–1998 Kapa 1998–2001 Pils lajt 2001–2003 Adidas 2003–2005 Viner štetiše Šarp 2005–2006 Tojota 2006–2008 Najki 2008–2009 2010 2344 – Za moju Zvezdu 2010–2012 Gasprom 2012–2013 Leđea 2013–2017 Puma 2017– Makron Generalni sponzor Od 2010. godine generalni sponzor jednog od najpopularnijih fudbalskih klubova u Srbiji je kompanija „Gasprom njeft“ — većinski akcionar srpske kompanije „Naftna industrija Srbije“ i najveći strani investitor u zemlji. Tokom saradnje sa „Gasprom njeftom“ klub je šest puta osvajao titulu šampiona Srbije, dva puta je osvojio Kup Srbije i redovno je učestvovao na evropskim turnirima. U okviru saradnje, osim reklamiranja brendova kompanije „Gasprom njeft“ zajedno sa FK Zenitom iz Sankt Peterburga realizuje se saradnja u oblasti omladinskog fudbala — razmena mladih igrača i održavanje prijateljskih utakmica. Napomene ^ Ime „Crvena zvezda“ se uglavnom prevodi na ostale svetske jezike i to na engleskom kao „Red Star“, nemačkom kao „Roter Stern“, francuskom kao „Etoile Rouge“, italijanskom kao „Stella Rossa“, španskom kao „Estrella Roja“, holandskom kao „Rode Ster“, norveškom kao „Røde Stjerne“, rumunskom kao „Steaua Roşie“. Vidi još Spisak fudbalskih klubova u Srbiji ŽFK Crvena zvezda crvena zvezda istorija crvene zvezde fudbalski klub fudbalskog kluba fk red star legende igrači roman