FUDBALSKI RAT Risard Kapuscinjski Autor: Rišard Kapušćinjski Izdavač: `Dečje novine`, Gornji Milanovac Broj strana: 190 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20.5 cm Rišard Kapuśćinjski (1932-2007) poljski je esejista, pesnik i novinar, predavač na brojnim stranim univerzitetima. Poslednjih godina života bio je među glavnim kandidatima za Nobelovu nagradu za književnost. Još kao student istorije u Varšavi pisao je reportaže. Godine 1956. dobio je prvu nagradu za reportažu. Na predlog redakcije „Štandar mlodih” otišao je na prvo veliko putovanje u Indiju, Avganistan i Pakistan. Reportaže koje je tada napisao dopale su se čitaocima, a sledeće, s putovanja u Japan, Kinu i Hong Kong donele su mu pravu slavu. Šest godina bio je jedini poljski dopisnik u čitavoj Africi, u kojoj je organizovao i diplomatsko predstavništvo. Od 1968. pet godina radio je u Latinskoj Americi. Bio je stalni dopisnik iz Čilea, Brazila i Meksika. Plod ovih putovanja su knjige: `Zašto je poginuo Karl fon Špreti?` (1970), `Hristos s karabinom na ramenu` (1975) i `Fudbalski rat` (1978). `Fudbalski rat`, fascinatna knjiga reportaža Rišarda Kapušćinjskog prevedena je na naš jezik još pre petnaestak godina (Dečje novine, 1992). To je herbarijum uzbudljivih reportaža o Nkrumahu, Ben Beli, Lumumbi, južnoafričkom aparthejdu, o ratu između Hondurasa i Salvadora, sukobima Grka i Turaka na Kipru. Naslovna reportaža je Kapušćinjski u punom sjaju: to je priča o fudbalskom ratu između Hondurasa i Salvadora 1969. Rat je trajao sto sati. Njegove žrtve: šest hiljada mrtvih, petnaestak hiljada ranjenih. Oko pedeset hiljada je ostalo bez krova nad glavom i bez zemlje. Spaljena su brojna sela, ali to je i priča o istoriji i ljudima tog dela sveta. Tvrd povez. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R2

36213) ŽIVOT JE KAO OKRUGLA LOPTA , Vladimir Dimitrijević , Beograd 1999 , Vladimir Dimitrijević, rođen 1934. godine, osnivač izdavačke kuće iz Lozane „Laž dom”, zaljubljenik u knjige i fudbal, čovek koji je, prema rečima Dejana Medakovića, decenijama monaški skromno i predano vodio svoju ličnu borbu da u jednom bahatom i nepravednom svetu predstavi svoj stradalni srpski narod, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, na putu od Švajcarske ka Parizu. Fudbal ga je kao mladića proslavio u Beogradu, studirao je prava, a u svet je otišao 1954, sa dvadeset godina, prvo u Milano, zatim u Cirih. Godine 1966. osnovao je u Lozani „Laž dom”, izdavačku kuću, jednu od najaktivnijih i najcenjenijih na francuskom govornom području (svake godine objavljivala je novih 110 naslova), koja je izdala najbogatiju biblioteku slovenskih prevoda u svetu. Sedište je imala i u Parizu, a knjižare u Lozani, Briselu, Beogradu i Moskvi. „Bio sam baštovan, radio sam u fabrici satova, a sve vreme sam bio blizu knjiga, vrteo se oko knjižara. S druge strane, bio sam pod stalnom pretnjom policije da će me deportovati dalje, među kengure ili u Kanadu”, svojevremeno je pričao Dimitrijević. Prva knjiga iz srpske književnosti koju je na francuskom jeziku objavio bio je „Dnevnik o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog, i bila je to treća knjiga „Slovenske kolekcije”, posle Belog i Mandeljštama. Početkom osamdesetih njegovo izdanje „Seoba” Crnjanskog, na francuskom jeziku, bilo je proglašeno za prevedenu knjigu godine. Među prevodima iz srpske književnosti prednjačila su i dela Borisava Stankovića, Simovića, Tišme, Dobrice Ćosića, kao i Branimira Šćepanovića. Školski drugovi bili su mu Vava Hristić i Borislav Radović, a i kasnije u životu oko Vladimira Dimitrijevića, čoveka velike erudicije, okupljali su se značajni pisci, filozofi, istoričari, publicisti. Vođen idejom da napravi most između Istoka i Zapada, u Beogradu je stvorio izdavački centar, kako bi putem ideja i knjiga obnovio kulturne veze sa svetom raskinute ideologijom, politikom i ratom. Među naslovima objavljenim kod nas isticali su se „Nova istorija srpskog naroda” Dušana T. Batakovića, „Bombe i laži, Riznica gluposti mondijalista”, zatim knjige polemičara Patrika Gofmana, „Američki košmar ispričan mom konju”, „Ko je ubio Isusa” Žaka Paternoa, „Kosovo, ikona srpstva” Radivoja Popovića, „Ponor” i „Saslušavanje” Vladimira Volkova, „Krv petroleja – Bosna” Pjer-Marija Galoa i mnoge druge. Devedesetih je Dimitrijević u potpunosti bio u službi istine o srpskom narodu, i kuća „Laž dom” u to vreme na Zapadu je doživela veliki bojkot. Govorio je: „Bio sam kritikovan svuda, na TV i na radiju, a u novinama su organizovali ankete protiv mene. Bio sam optuživan za kulturno-etničko čišćenje. Sve moje knjige, više od hiljadu naslova, bile su sklonjene iz knjižara. Kada je otpočinjao rat u bivšoj Jugoslaviji, u Francuskoj i Švajcarskoj nisu ni znali gde se ta zemlja nalazila. Ali, izdržao sam, i sada iz tog bojkota izlazim zato što se Zapad umorio od mode satanizacije Srbije”. Knjiga Vladimira Dimitrijevića „Život je okrugla lopta”, objavljena pre više od deset godina, čudesna je himna posvećena Darku Gileru, prijatelju iz mladićkih, fudbalskih dana, ali i sportu, piščevom životu, kao i književnoj umetnosti i potrebi za divljenjem tako prirođenoj ljudskoj prirodi. Vladimir Dimitrijević, koji je na najbolji način proširio srpski duhovni prostor, još krajem osamdesetih je rekao: „Intuitivno osećam da će slovenska duhovna filozofija odigrati veliku ulogu u sledećem veku, da ima nečega u filozofiji Florenskog i Berđajeva, što će njihove ideje učiniti živim i proročanskim u 21. veku.” mek povez , format 15,5 x 22,5 cm , ćirilica,115 strana