Ječmena trava sadrži 11 puta više kalcijuma nego kravlje mleko, 7 puta više vitamina C nego sok od pomorandže i 5 puta više gvožđa nego spanać. Ima antivirusna dejstva, detoksikuje organizam, sadrži značajne količine vitamina B12. Ječmena trava čuva zdravlje kostiju, reguliše varenje, štiti od prevremenog starenja, alkalizuje telo, poboljšava krvnu sliku. Sadrži: kalcijum, magnezijum, fosfor, bakar, mangan, cink, beta-karoten, vitamine B1, B2, B6 i K. Sadrži i glukan koji smanjuje nivo lošeg holesterola. Dobijen iz organski uzgojenog ječma, sušen na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Pakovanje: 100grama. Preporučena upotreba: Preporučena dnevna količina 1-2g dnevno, najbolje ujutro pre obroka ili kao dodatak šejkovima i prirodnim sokovima. Čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi. Proizvod ne sadrži veštačke boje, aditive, boje, konzervanse, zaslađivače i gluten. Uvoznik: We are one d.o.o. Zemlja porekla: Nemačka

Ječmena trava sadrži 11 puta više kalcijuma nego kravlje mleko, 7 puta više vitamina C nego sok od pomorandže i 5 puta više gvožđa nego spanać. Ima antivirusna dejstva, detoksikuje organizam, sadrži značajne količine vitamina B12. Ječmena trava čuva zdravlje kostiju, reguliše varenje, štiti od prevremenog starenja, alkalizuje telo, poboljšava krvnu sliku. Sadrži: kalcijum, magnezijum, fosfor, bakar, mangan, cink, beta-karoten, vitamine B1, B2, B6 i K. Sadrži i glukan koji smanjuje nivo lošeg holesterola. Dobijen iz organski uzgojenog ječma, sušen na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Pakovanje: 100grama. Preporučena upotreba: Preporučena dnevna količina 1-2g dnevno, najbolje ujutro pre obroka ili kao dodatak šejkovima i prirodnim sokovima. Čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi. Proizvod ne sadrži veštačke boje, aditive, boje, konzervanse, zaslađivače i gluten. Uvoznik: We are one d.o.o. Zemlja porekla: Nemačka

EURO 2000-STAR PUBLISHING sličice na biranje. Rumuni, Portugalci, Belgijanci, Šveđani, Turci, Norvežani, Slovenci, Danci - 250 dinara Englezi, Španci - 400 Holanđani, Francuzi - 500 SRJ : Kralj, Đorović, Nađ, Jokanović, Kovačević - 500 SRJ : Stanković, Savićević, Stojković - 1000 Alan Širer - 700 dinara

PANINI EURO 96, ŽIVE SLIČICE NA BIRANJE.. Cene sličica na upit, u zavisnosti od retkosti sličica... Roll of Honour i grbovi : 1200-1500 dinara Stadioni i gradovi : 300-1000 Englezi, Španci, Francuzi : 1000-1200 Rusi, Turci, Škoti : 700-1000 Nemci , Švajcarci, Hrvati : 500-700 Holanđani,Česi,Bugari,Danci,Portugalci,Italijani 300-500

PERUANSKA MAKA - KOREN SA ANDA ZA HORMONALNU RAVNOTEŽU, PRIRODNI ADAPTOGEN Peruanska maka-koren biljke u sebi sadži: Vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Kalcijumom je bogatija od mleka. Malo je poznato da u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macain 1,2,3,4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Ovi alkaloidi pomažu u iskorišćavanju svih nutrijenata iz make. Pomaže kod menopauze i neplodnosti, jača libido i potenciju, povećava energiju u telu, uravnotežuje hormone, povoljno utiče na zdravlje kostiju i zuba. Preporučena dnevna doza je: od 1.5g do 3g Koriste se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima. Preporučuje se upotreba na temperaturama ispod 42 C - da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Peruanska maka- izvor snage i plodnosti Maka prah se koristi već hiljadama godina zvog svojih izuzetno lekovitih i hranljivih sastojaka. Zbog svojih blogodati svrstana je u kategoriju superhrane. Maka je poreklom iz područja Anda, teritorija današnje Bolivije i Perua, a raste na visini između 2.400 m i 4.400m. Njen koren je već hiljadama godina, za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina, prošlog veka, peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Zbog svih blagodati koje pruža čoveku svrstana je u kategoriju superhrana. Njen koren je vekovima za domoroce izvor snage i plodnosti. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljeno hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicij i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterola i glukozinolata, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Prirodni adaptogen Naučnici maku svrstavaju među adaptogene - sredstva za bolju prilagodbu organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovito konzumiranje mace pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njezina sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak "pametne biljke". Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kao adaptogen, maka pridonosi sveukupnoj dobrobiti organizma. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, potiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani kojeg koriste mnogi vrhunski sportisti. Maka u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macaina 1, 2, 3, 4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Alkaloidi iz make pomažu u iskorištavanju svih nutrijenata iz make koji su tijelu potrebni. Pomaže kod menopauze i neplodnosti Redovito unošenje praha korena make ženama donosi mnoge prednosti. Lekari ističu da maka pomaže u stvaranju i održavanju hormonalne ravnoteže. Alternativni lekari preporučuju maku kod hormonalnih poremećaja i problema s neplodnošću. Maka ublažava simptome menopauze - promene raspoloženja, valove vrućine, poremećaje spavanja i slično. Pomaže i kod problema s menstruacijom - bolova i osećaja neugodnosti koje proživljavaju mnoge žene. Jača libido i potenciju Konzumacija make, pokazala su istraživanja, ima pozitivne učinke na probleme s plodnošću kod muškaraca. Prema studiji Peruanskog univerziteta Cayetano Heredia, potvrđeno je da maka povoljno utiče na proizvodnju spermatozoida te povećava volumen semena. Maka je delotvorna i u lečenju problema s libidom i poremećaja erekcije te je mnogi nazivaju i "prirodnom Viagrom". Osim toga, maka pogoduje razvoju mišića i topljenju masnih naslaga. Uvoznik: We are one d.o.o. Zemlja porekla: Peru

PERUANSKA MAKA - KOREN SA ANDA ZA HORMONALNU RAVNOTEŽU, PRIRODNI ADAPTOGEN Peruanska maka-koren biljke u sebi sadži: Vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Kalcijumom je bogatija od mleka. Malo je poznato da u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macain 1,2,3,4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Ovi alkaloidi pomažu u iskorišćavanju svih nutrijenata iz make. Pomaže kod menopauze i neplodnosti, jača libido i potenciju, povećava energiju u telu, uravnotežuje hormone, povoljno utiče na zdravlje kostiju i zuba. Preporučena dnevna doza je: od 1.5g do 3g Koriste se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima. Preporučuje se upotreba na temperaturama ispod 42 C - da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Peruanska maka- izvor snage i plodnosti Maka prah se koristi već hiljadama godina zvog svojih izuzetno lekovitih i hranljivih sastojaka. Zbog svojih blogodati svrstana je u kategoriju superhrane. Maka je poreklom iz područja Anda, teritorija današnje Bolivije i Perua, a raste na visini između 2.400 m i 4.400m. Njen koren je već hiljadama godina, za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina, prošlog veka, peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Zbog svih blagodati koje pruža čoveku svrstana je u kategoriju superhrana. Njen koren je vekovima za domoroce izvor snage i plodnosti. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljeno hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicij i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterola i glukozinolata, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Prirodni adaptogen Naučnici maku svrstavaju među adaptogene - sredstva za bolju prilagodbu organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovito konzumiranje mace pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njezina sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak "pametne biljke". Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kao adaptogen, maka pridonosi sveukupnoj dobrobiti organizma. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, potiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani kojeg koriste mnogi vrhunski sportisti. Maka u sebi sadrži i četiri jedinstvena alkaloida - macaina 1, 2, 3, 4 - koji nisu pronađeni ni u jednoj drugoj biljci. Alkaloidi iz make pomažu u iskorištavanju svih nutrijenata iz make koji su tijelu potrebni. Pomaže kod menopauze i neplodnosti Redovito unošenje praha korena make ženama donosi mnoge prednosti. Lekari ističu da maka pomaže u stvaranju i održavanju hormonalne ravnoteže. Alternativni lekari preporučuju maku kod hormonalnih poremećaja i problema s neplodnošću. Maka ublažava simptome menopauze - promene raspoloženja, valove vrućine, poremećaje spavanja i slično. Pomaže i kod problema s menstruacijom - bolova i osećaja neugodnosti koje proživljavaju mnoge žene. Jača libido i potenciju Konzumacija make, pokazala su istraživanja, ima pozitivne učinke na probleme s plodnošću kod muškaraca. Prema studiji Peruanskog univerziteta Cayetano Heredia, potvrđeno je da maka povoljno utiče na proizvodnju spermatozoida te povećava volumen semena. Maka je delotvorna i u lečenju problema s libidom i poremećaja erekcije te je mnogi nazivaju i "prirodnom Viagrom". Osim toga, maka pogoduje razvoju mišića i topljenju masnih naslaga. Uvoznik: We are one d.o.o. Zemlja porekla: Peru

Opis: Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama Pakovanje: 1000g OPIS Body fuel – dextrose with flavor, ukus narandže – Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve intenzivnih mišićnih napora, pogotovo kod sportista. Ugljeni hidrati doprinose održavanju izdržljivosti i performansi tokom prolongiranog vežbanja. Vitamin C doprinosi normalizaciji energetskog metabolizma i smanjenju umora i iscrpljenosti. Način upotrebe: 50 g preparata pomešati sa 250-300 ml hladne vode i piti pre i tokom treninga. Sastav:dekstroza, maltodekstrin, saharoza, vitamin C (kao L-askorbinska kiselina), jabučna kiselina, aroma narandže, β-karoten Primena dekstroze kod sportista - Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve osoba, pogotovo sportista, nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Ugljeni hidrati doprinose oporavku normalne funkcije mišića (kontrakcije) nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Koristan učinak se postiže uzimanjem ugljenih hidrata iz svih izvora, pri ukupnom uzimanju 4 g po kg telesne mase, u dozama, u prva 4 sata i najkasnije 6 sati nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i iskorišćavanja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Vitamin C doprinosi normalnom metabolizmu stvaranja energije i smanjenju umora i iscrpljenosti. Nutritivna vrednost ugljenih hidrata Ugljeni hidrati su važan izvor energije u ishrani. U namirnicama, oni se uglavnom nalaze u obliku monosaharida; disaharida i oligosaharida (2-10 jedinica) i polisaharida, odnosno: šećera (mono- i di- saharidi), skroba i neskrobnih polisaharida. Monosaharidi predstavljaju osnovnu gradivnu jedinicu di- i poli- saharida i u prirodi se retko nalaze slobodni. Od velikog broja monosaharida, humani organizam može da iskorišćava samo nekoliko. Monosaharidi mogu imati 3-7 C-atoma, a u ljudskoj ishrani su najvažniji monosaharidi sa 6 C-atoma - heksoze i to: gluktoza, fruktoza i galaktoza. Najčešće korišćeni monosaharidi su glukoza (ili dekstroza), fruktoza i galaktoza. U organizmu, ugljeni hidrati se uglavnom deponuju u obliku glikogena u jetri i mišićima. Oni predstavljaju lako dostupan oblik energije, a za razliku od masti, njihovi depoi su ograničenog kapaciteta. Ukupna količina ugljenih hidrata u depoima i cirkulaciji (glukoza) je oko 1800 kcal ili 7,56 MJ. Oni su važni jer sprečavaju razlaganje proteina u slučajevima nedovoljnog unosa energije. Savremeni koncept sportskih suplemenata/napitaka bazira se na nekoliko istraživanja sprovedenih poslednjih godina, koja su pokazala da se mešavinom različitih ugljenih hidrata, pre svega glukoze i fruktoze u odnosu 2:1, povećava njihov nivo apsorpcije. Dekstroza Glukoza je najvažniji monosaharid. Najobilnija je u prirodi, uglavnom u obliku di- i poli- saharida, a nalazi se u voću, medu, javorovom sirupu, povrću. Glukoza je glavni izvor energije za ćelije i za mozak, nalazi se u cirkulaciji ili u depoima u mišićima ili jetri, u obliku glikogena. To je vrsta šećera, monosaharid, koju organizam najbrže apsorbuje. U intestinalnom traktu se resorpcija vrši zahvaljujuću posebnom transportnom sistemu, koji u jednom trenutku dostiže zasićenje – saturaciju i dalja apsorpcija je onemogućena, bez obzira na količinu dostupne glukoze. Kako organizam, a posebno mozak, jako zavisi od stabilnog i pouzdanog snabdevanja energijom, razvijen je veoma složen sistem kontrole nivoa šećera – glukoze u krvi. Dekstroza je D-glukoza, grožđani, pirinčani ili kukuruzni šećer (zavisno od sirovine iz koje se dobija), hemijski D-glukopiranoza. To je glavna gradivna komponenta celuloze, skroba ili glikogena i nastaje njihovim potpunim razlaganjem. Obično se dobija hidrolizom skroba odgovarajućim kiselinama ili enzimima, a zatim se dobijena masa prečišćava, koncentriše, kristalizuje ili suši da bi se dobio kristalni prah slatkog ukusa. Maltodekstrin Maltodekstrini su ugljeni hidrati koji se industrijski dobijaju enzimskom ili kiselinskom, parcijalnom hidrolizom skroba. Za razliku od skroba, maltodekstrini su rastvorljivi u hladnoj vodi, a za razliku od glukoznih sirupa nemaju osećaj slatkoće. Energetska vrednost nerezistentog tipa maltodekstrina iznosi 16 kJ/g (4 kcal/g) i zato se smatra dobrim izvorom energije. Ima veliku primenu u različitim prehrambenim i dijetetskim proizvodima, napicima, hrani koja se koristi za medicinske potrebe, u farmaceutskoj industriji, itd. Prema nekim istraživanjima, kombinacija maltodekstrina sa proteinima i/ili aminokiselinama može da utiče na povećanu regeneraciju glikogena i da stimuliše sintezu proteina nakon intenzivnog vežbanja. Takođe, smatra se da unos maltodekstrina smanjuje ukupnu razgradnju glikogena tokom dugotrajnih i intenzivnih treninga odlažući pojavu zamora. Saharoza Saharoza je uobičajeni ugljeni hidrat prirodnog porekla, poreklom iz biljaka i biljnih delova. U pitanju je disaharid koji se sastoji iz glukoze i fruktoze. Najčešće se ekstrahuje iz šećerne trske ili repe za humanu konzumaciju. Industrijskim prečišćavanjem se dobija kristalni šećer bez mirisa, slatkog ukusa i bez prisustva bilo kakvih vitamina i minerala, poznat kao stoni šećer, ili prosto – šećer. Prilikom konzumacije saharoze, ona u duodenumu biva razložena na svoje osnovne monosaharide – glukozu i fruktozu, koje se zatim rapidno apsorbuju kroz mikrovile u krvotok. Saharoza je makronutrijent koji predstavlja brz izvor energije, izazivajući nakon ingestije rapidni porast nivoa glukoze u krvi. Kao čisti ugljeni hidrat ima sadržaj energije od 3,87 kcal/g, tj 16,2 kJ/g. Korišćena literatura • PDR for nutritional supplements, 2nd edition (2008). Physicians´ Desk Reference Inc, Montvale, NJ. COMMISSION REGULATION (EU) No 432/2012 • Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015 i 75/2015) • Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013) • Pravilnik o prethodno upakovanim proizvodima (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2013) • Pravilnik o prehrambenim aditivima ("Sl. glasnik RS", br. 63/2013). • Pravilnik o kvalitetu skroba i proizvoda od skroba za prehrambene svrhe (“Sl. list SRJ”, br. 33/95 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 – dr. pravilnik i 4/2004 – dr. pravilnik) Nutritivna vrednost aktivnih sastojaka body fuel-a Vitamin C Ovaj termin obuhvata jedinjenja koja imaju anti-skorbutno delovanje: L-askorbinsku kiselinu i L-dehidroaskorbinsku kiselinu. U hrani se uglavnom nalazi u obliku L-askorbinske kiseline. Predstavlja esencijalni nutrijent za ljude i samo neke životinje. Većina životinja, više biljke, alge mogu da sintetišu vitamin C iz glukoze ili drugih šećera. Biljke stvaraju velike količine vitamina C kao odbranu od oksidativnog stresa koji nastaje zbog brojnih biotičkih i abiotičkih faktora povezanih sa procesom fotosinteze. Glavno oboljenje koje nastaje zbog nedostatka vitamina C je skorbut: upaljene desni koje krvare, petehije, ehimoze, folikularna hiperkeratoza, ukovrdžana kosa, poremećaj zarastanja rana, suve oči i usta, artralgija, mišićna slabost, mialgija, umor, depresija, česte infekcije, anemija, anoreksija, dijareja, a problemi sa plućima i bubrezima mogu izazvati komu i smrt. Praktično su svi organski sistemi u organizmu ugroženi kod skorbuta. Dnevni unos vitamina C hranom za prevenciju skorbuta je 5-10 mg. Ovo oboljenje je retko u razvijenim zemljama, jer se ishranom unosi daleko više. Oko 90% vitamina C u ishrani dolazi od voća i povrća. Paprika, slatka i ljuta su posebno bogate vitaminom C, citrusno voće i sokovi, prokelj, karfiol, kupus, brokoli, spanać, jagode, a zrnevlje i orašasti plodovi ga sadrže vrlo malo. Kuvanjem se uništi veliki deo askorbinske kiseline iz namirnica. Vitamin C ima antioksidativno delovanje, kao i antiaterogeno, antikancerogeno, antihipertenzivno, antivirusno, antihistaminsko, imunomodulatorno, oftalmoprotektivno dejstvo. Pomaže u detoksikaciji nekih teških metala, kao što su olovo i druge toksične hemikalije. β-karoten β-karoten je jedan od pripadnika karotenoida. U pitanju je prirodni, liposolubilni pigment, koji se primarno nalazi u biljkama, zatim u nekim algama i fotosintetskim bakterijama gde služi kao zaštita ovih bakterija od toksičnog delovanja kiseonika. Mehanizam antioksidativne aktivnosti β-karotena nije u potpunosti razjašnjen. Neke studije govore u prilog tome da različiti izomeri β-karotena pokazuju različitu antioksidativnu aktivnost in vitro. β-karoten pokazuje moguće antikarcinogeno delovanje u studijama raka prostate, i to na sledeći način - β-karoten se metabolički pretvara u retinoide koji moduliraju ekspresiju gena koji utiču na diferencijaciju i proliferaciju ćelija putem retinoične kiseline. Korišćena literatura • PDR for nutritional supplements, 2nd edition (2008). Physicians´ Desk Reference Inc, Montvale, NJ. COMMISSION REGULATION (EU) No 432/2012 • Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015 i 75/2015) • Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013) • Pravilnik o prethodno upakovanim proizvodima (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2013) • Pravilnik o prehrambenim aditivima ("Sl. glasnik RS", br. 63/2013). • Pravilnik o kvalitetu skroba i proizvoda od skroba za prehrambene svrhe (“Sl. list SRJ”, br. 33/95 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 – dr. pravilnik i 4/2004 – dr. pravilnik)