Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium - list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamnozeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina.Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda (npr. otvorena kičma). To je i preporuka američkog Ministarstva zdravlja.Preporučena upotreba: 1 kapsula dnevno uz jelo. Folna kiselina sinergijski deluje sa formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12.

Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium - list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamnozeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina. Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda (npr. otvorena kičma). To je i preporuka američkog Ministarstva zdravlja. Preporučena doza i način upotrebe 1 tableta dnevno pre jela. Folna kiselina sinergijski deluje sa formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12.

Glutamin je neesencijalna aminokiselina koja se nalazi u proteinima. Najzastupljenija je amino kiselina u namirnicama i ljudskom organizmu i uključena je u veliki broj metaboličkih procesa. Nastaje od glutaminske kiseline u reakciji koja zahteva vitamin B6 kao kofaktor. Glutamin može da se konvertuje u glukozu kada je ona potrebna organizmu i da služi kao izvor energije. Zajedno sa N-acetil-cisteinom omogućava sintezu glutationa koji je važan antioksidans u organizmu. Glutamin je neurotransmitter u mozgu gde predstavlja izvor energije i medijator glutaminske kiseline i GABA. Značajan je u produkciji leukocita i za imunu funkciju. Studije ukazuju da je glutamine neophodan za replikaciju ćelija imunog sistema. Novije studije ukazuju da suplementacija glutaminom ima antikatabolički efekat, tj. da sprečava razgradnju mišićnog tkiva zbog čega se često koristi u dodacima ishrani za sportiste. Antikatabolički efekat se zasniva na sposobnosti glutamine da neutralizuje efekat kortizola (steroidni hormone sa jakim kataboličkim dejstvom) čiji su nivoi povišeni u toku intezivnog vežbanja. Glutamin je važan i u procesu regeneracije tkiva. Obzirom da je glutamin prisutan u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla i da nije esencijalna amino kiselina, odnosno može da se sintetiše u organizmu, za njega ne postoji ustanovljenpreporučeni dnevni unos (NRV). Neželjeni efekti kod unosa većih količina glutamina nisu zabeleženi. U preporučenoj dnevnoj dozi od 10,0 g praška proizvoda Glutamine Powder, prašak za pripremu napitka, L-glutamin je zastupljen u količini od 10,0 g. Uobičajene dnevne doze kod sportista su 10,0-30,0 g. Preporučeni dnevni unos u dijetetskim proizvodima nije ustanovljen.Cink (Zn) je esencijalni mikroelement koji ulazi u sastav preko 70 različitih enzimskih sistema u organizmu. Prisutan je u alkoholnoj dehidrogenazi, alkalnoj fosfatazi, karboanhidrazi, prokarboksipeptidazi (karboksipeptidazi), citosolskoj superoksid dismutazi i retinen reduktazi. U telu ga ukupno ima oko 2,0 g. 20% cinka je lokalizovano u koži, a na drugom mestu se nalaze kosti i zubi. Pretpostavlja se da su kosti mesto gde se deponuje cink, ali se iz kostiju cink i brzo prazni. Visoke koncentracije cinka su nađene u spermatozoidima, prostati i epididimusu, kao i u mišićima, kosi i eritrocitima. Posebno je značajan u imunitetu i sintezi DNK i RNK. Neophodan je za rast, deobu i sazrevanje ćelija. Značajnu ulogu ima u formiranju kostiju kao i za aktivaciju vitamina A u procesu vida. Podaci ukazuju da cink ima imunomodulatornu ulogu, da deluje zaštitno na makulu, da deluje antivirusno i antioksidantno u okviru enzima superoksid-dismutaza. Osim toga cink pomaže u zarastanju rana, sprečava hiperplaziju prostate, smanjuje rezistenciju na insulin i utiče na spermatogenezu. Kompleks cink-insulin se nalazi u beta ćelijama pankreasa. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija na glukozu (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze. Manjak cinka dovodi do zastoja u rastu (naročito između osme i desete godine života), gubitka apetita, hipogonadizma, usporenog seksualnog razvoja, uvećanja jetre, uvećanja slezine, proliva, veoma grube kože, alopecije, izmenjenog čula ukusa i mirisa i slabog zarastanja rana. Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se iz hrane resorbuje samo oko 10,0% cinka, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih.Cink ima sledeće zdravstvene izjave iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem:205. Cink doprinosi normalnom kiselinsko-baznom metabolizmu,206. Cink doprinosi normalnoj DNK sintezi,207. Cink ima ulogu u ćelijskoj deobi,208. Cink doprinosi normalnoj sintezi proteina,209. Cink doprinosi normalnom metabolizmu makronutrijenata,210. Cink doprinosi normalnom metabolizmu ugljenih hidrata,211. Cink doprinosi normalnoj funkciji imunskog sistema,212. Cink doprinosi normalnoj kognitivnoj funkciji,213. Cink doprinosi normalnom metabolizmu masnih kiselina,214. Cink doprinosi normalnom metabolizmu vitamina A,215. Cink doprinosi održavanju normalnih kostiju,216. Cink doprinosi održavanju normalne kose,217. Cink doprinosi održavanju normalne kože,218. Cink doprinosi održavanju normalnih noktiju,219. Cink doprinosi održavanju normalnog vida,220. Cink doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji,221. Cink doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona u krvi,222. Cink doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.Preporučeni dnevni unos za cink za odrasle osobe iznosi 10,0 mg. Aktivne komponente5,0 g (1 merica)10,0 g (2 merica)% NRV* (2 merice)100,0 gCink (cink-citrat)1,6 mg3,2 mg32,032,0 mgGlutamin (L-glutamin)5,0 g10,0 g–100,0 g*NRV – nutritivna referentna vrednost Sastojci: L-glutamin, cink-citrat. Nutritivne informacije:1 merica (5,0 g)100,0 gEnergetska vrednost (kJ / kcal)84 / 201.671 / 399Masti – ukupno (g)< 0,11,5 od toga zasićene masne kiseline (g)< 0,11,5Ugljeni hidrati – ukupno (g)< 0,1< 0,1 od toga šećeri (g)< 0,1< 0,1Proteini (g)5,099,9So (g)< 0,1< 0,1 Upotreba:Odrasli: Uzeti 1-2 puta dnevno po 5,0 g praška (1 puna dozna merica) i dodati u čašu hladne vode, promešati i popiti nakon treninga.

Magic Amino Fuel je kompleks aminokiselina na bazi hidrolizovanog proteina iz surutke sa visokom koncentracijom aminokiselina razgranatog lanca (BCAA), vitaminima B kompleksa (B1, B2, niacin, B6, B12, biotin, pantotenska kiselina) i L-karnitinom. Zahvaljujući tečnom obliku u kojem se nalazi, ima bržu apsorpciju aminokiselina i visokih koncentracija proteina (40%). Velika brzina digestije (10 do 15 minuta nakon uzimanja) omogućava stvaranje rezervi aminokiselina, čime se stimulišu anabolički procesi, imunološki sistem, razmena materija i regenerativni procesi. Povećani nivoi BCAA aminokiselina dopunjavaju unutarćelijske rezerve energije. Magic Amino Fuel je kao suplement namenjen i profesionalcima i rekreativcima, kod svih fizičkih aktivnosti, uključujući i fitnes i sportove bez dizanja tegova. Ovaj jedinstven proizvod obezbeđuje: - kompletan kompleks aminokiselina - visoku koncentraciju BCAA aminokiselina - vitamine B grupe - L-karnititn BCAA predstavlja kombinaciju tri esencijalne aminokiseline razgranatog lanca - L-izoleucin, L-leucin i L-valin. Prisustvo ovih aminokiselina je neophodno za organizam jer 45% suvog kontraktilnog mišićnog vlakna se sastoji od njih. BCAA imaju važan udeo u anaboličkom procesu i oporavku, a imaju i snažan antikatabolički efekat. Suplementacijom se unutarćelijske rezerve energije i aminokiselina brzo popunjavaju, a sinteza kontraktilnog vlaknastih tkiva se ubrzava. BCAA su esencijalne aminokiseline i neophodno ih je unositi u organizam putem ishrane ili suplemenata, jer imaju značajnu ulogu u izgradnji mišićnog tkiva, ali i u održavanju azotnog bilansa i regeneraciji. Čuvaju rezerve glikogena u mišićima od preteranog razlaganja za vreme intenzivnog fizičkog napora. Telo koristi BCAA kao indirektan izvor energije za mišiće pretvarajući ih u glukozu, putem glukoneogeneze u jetri. Preporuka je da sportisti pre početka i nakon završetka intenzivnih vežbi uzimaju dodatak BCAA. Vitamin B1 (tijamin, aneurin) je hidrosolubilan vitamin koji je bitan za metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti i pomaže u održavanju normalnog funkcionisanja centralnog nervnog sistema. Reguliše ćelijsku deobu i bitan je za sintezu antitela. Vitamin B2 (riboflavin) pripada grupi hidrosolubilnih vitamina. Kao sastavna komponenta koenzima učestvuje u biološkim oksidacijama hrane i oslobađanju energije. Niacin (nikotinska kiselina, nikotinamid) pripada grupi hidrosolubilnih vitamina B grupe i prisutan je u svim ćelijama i tkivima kao deo dva koenzima (NAD i NADP) i ima bitnu ulogu u procesu produkcije energije, glikolizi i metabolizmu ugljenih hidrata i proteina i sintezi masnih kiselina i redukciji količine holesterola i masnih kiselina u krvi. Vitamin B6 (piridoksin) pripada grupi hidrosolubilnih vitamina. Ovaj vitamin je značajan u metabolizmu proteina i aminokiselina i potrebe za ovim vitaminom rastu sa povećanim unosom proteina. Značajna je njegova uloga u konverziji linolne kiseline u arahidonsku, u degradaciji glikogena, u oslobađanju energije i za formiranje eritrocita. Učestvuje i u produkciji antitela. Vitamin B12 pripada grupi hidrosolubilnih vitamina. Ovaj vitamin je značajan za rast novih ćelija, razvoj nervnog tkiva, metabolizam folata, sintezu DNK i proizvodnju energije. Neophodan je za iskorišćavanje folne kiseline kao vitamina u organizmu čoveka. Biotin spada i hidrosolibilne vitamin B grupe. Neophodan je za procese katabolizma glukoze i masnih kiselina i dezaminaciji aminokiselina. Pantotenska kiselina pripada grupi hidrosolubilnih vitamina. Ima strukturnu ulogu u koenzimu A, preko kojeg ucestvuje u mnogim metaboličkim procesima uključujući katabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. L-karnitin je prisutan u svim ćelijama humanog organizma gde se sintetise iz aminokiselina lizina i metionina, za šta su neophodni vitamin C, gvožđe i vitamini B grupe. Prisutan je uglavnom u namirnicama animalnog porekla (meso, ribe, mleko i mlečni proizvodi), a od biljnih namirnica najbolji izvori L-karnitina su avokado i neki fermentisani sojini proizvodi. Osnovna funkcija L-karnitina u organizmu vezana je za metabolizam masti. Karnitin ulazi u sastav transportnih sistema koji omogućavaju prelazak masnih kiselina u mitohondrije. Sposobnost karnitina da spreči porast nivoa mlečne kiseline u krvi nakon vežbanja omogućava odlaganje pojave zamora. Zahvaljujući svojoj osobini da doprinosi nastanku energije iz masti, karnitin je osnovni sastojak mnogobrojnih dijetetskih suplemenata namenjenih sagorevanju masti ali i suplemenata namenjenih redukciji telesne mase. Druge značajne uloge kamitina u organizmu vezane su za metabolizam ugljenih hidrata, ali i za aminokiseline razgranatog lanca. L-karnitin je naročito popularan u populaciji sportista. Deca, trudnice i dojilje treba da izbegavaju uzimanje L-karnitina, jer nema dovoljno podataka o efektima L-karnitina kod ovih populacionih grupa. Holin (u obliku holin-bitartarata) se sintetiše u organizmu, ali ove količine mogu biti nedovoljne. Holin spada u pseudovitamine. Sastavni je deo fosfolipida ćelijskih membrana, prekursor u sintezi neurotransmitera acetil-holina i učestvuje u reakcijama metilacije. Ima sposobnost emulgovanja masti. Holin jc neophodan za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, jetre, a time i za metabolizam masti. PABA (para-amino benzoeva kiselina) predstavlja neproteinsku aminokiselinu koja je veoma rasprostranjena u prirodi. Neophodna je za sintezu folne kiseline i značajna je u metabolizmu proteina, a pomaže i apsorpciju pantotenske kiseline. Izvori PABA-e su: meso, iznutrice, klice i celo zrno žitarica, pečurke, spanać. Ovu aminokiselinu takođe sintetišu mikroorganizmi u digestivnom traktu. Predstavlja faktor rasta nekih bakterija, a još nije utvrđeno da li je neophodno da je čovek unosi putem hrane, pa je često svrstavana u grupu pseudovitamina. Sastav: 100 ml 45 ml %PDU* Energetska vrednost 303 kcal/1287 kJ 136 kcal/578 kJ * Masti <0,1 g <0,1 g * Zasićene masne kiseline <0,1 g <0,1 g * Ugljeni hidrati 24 g 11 g * Šećeri 18 g 8 g * Proteini 43,8 g 19,7 g * Od toga BCAA (izoleucin, leucin, valin) 3,6 g 1,6 g * So 0,133 g 0,059 g * Vitamini: Vitamin B1 2,4 mg 1,1 mg 100% Vitamin B2 3,1 mg 1,4 mg 100% Niacin 35,6 mg 16 mg 100% Vitamin B6 3,1 mg 1,4 mg 100% Vitamin B12 5,6 µg 2,5 µg 100% Biotin 111 µg 50 µg 100% Pantotenska kiselina 13,3 mg 6,0 mg 100% L-karnitin 58,0 mg 26 mg * Holin 51 mg 23 mg * PABA 4,6 mg 2,1 mg * Inozitol 232 mg 104 mg * Aminokiseline na 100 g proteina: L-alanin 3730 mg, L-arginin 3110 mg, L-asparaginska kiselina 2770 mg, L-cistein 170 mg, L-glutaminska kiselina 4840 mg, L-glicin 8780 mg, L-histidin 340 mg, L-izoleucin (BCAA) 810 mg, L-leucin (BCAA) 1570 mg, L-lizin 1990 mg, L-metionin 450 mg, L-fenilalanin 1100 mg, L-prolin 5290 mg, L-serin 1530 mg, L-treonin 1020 mg, L-triptofan 90 mg, L-tirozin 310 mg, L-valin (BCAA) 1240 mg, hidroksilizin 340 mg, hidroksiprolin 4200 mg. PDU – preporučeni dnevni unos (baziran na dnevnoj ishrani od 2000 kcal) *PDU nije utvrđen. Sastojci: voda, želatin hidrolizat, fruktoza, sekvestrant (MLEČNA kiselina, vinska kiselina), zaslađivač (maltodekstrin), hidrolizat proteina iz SURUTKE, arome, protein iz JAJA u prahu, inozitol, konzervans (kalijum sorbat), holin, L-karnitin, niacin, pantotenska kiselina, emulgator E 471, PABA, piridoksin hidrohlorid, riboflavin, tiamin mononitrat, boja (alura crvena AC), D-biotin, cijanokobalamin. Doziranje i upotreba: 1 doza (45 ml) dnevno. Više

U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih. Apsorpciju B kompleksa pomažu vitamini C i E, minerali kalcijum i fosfor, a ometaju alkohol, kafa, velike količine šećera, stres, infekcije i pilule za spavanje. B kompleks, kao i sve hidrosolubilne vitamine, koji se urinom brzo izbaciju iz organizma, najbolje je uzimati u obliku tableta sa kontinuiranim oslobađanjem (timed release), jer se tako obezbeđuje njihovo stalno prisustvo organizmu. B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je: – proizvodnja energije – metabolizam ugljenih hidrata – regulacija nivoa šećera u krvi – podrška imunološkom i nervnom sistemu – ćelijski metabolizam – zdravlje kože, noktiju i kose – razvijanje mišićne mase – podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože Vitamin B-1 Vitamin B-1 ili tiamin je bela kristalna supstanca bez ukusa, koja miriše na kvasac. Prvi put je izdvojen godine 1936. Otkrio ga je hemičar Robert Vilijams. Ljudski organizam ga ne sintetiše, pa se unosi hranom ili dodacima ishrani. Najviše ga ima u omotaču žitarica, kvascu i mesu, ali je osetljiv na visoku temperaturu, alkalnu sredinu i oksidaciju. Potrebe za tiaminom obično su povećane kod trudnica, pušača, za vreme bolesti, u stanju stresa i posle hiruških intervencija. Pošto je B-1 hidrosolubilan, organizam ne može da napravi njegove zalihe i izbacuje ga urinom. Zato se, po potrebi, mora unositi suplementacijom kako bi njegovo prisustvo bilo konstantno. Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nedostatak tiamina dovodi do bolesti beri-beri, poremećaja nervnog i mišićnog tkiva. Neophodan je i sportistima jer zajedno sa vitaminima B-2 (riboflavin), B-3 (niacin) i B-6 (piridoksin) učestvuje u sticanju i iskorišćavanju energije, a bez njih metabolizam energetskih nutrijenata ne bi bio moguć. Ukratko, on je važan za pretvaranje šećera iz krvi u energiju (Krebsov ciklus). Vitamin B-1 je za pravilno finkcionisanje nervnog sistema neophodan, jer učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih delova ćelije, uključujući i neurotransmiter acetilholin i gama-aminobuternu kiselinu (GABA). B-1 može da ima pozitivan učinak i na pamćenje i učenje, naročito kod dece. Kao učesnik u stvaranju hidrohlorne kiseline, koja je važna za varenje, ima uticaja i na pravilno funkcionisanje digestivnog sistema. Tiamin može da bude podrška kod stanja kao što su: – anemija – Alchajmerova bolest i multipleks skleroza – loša memorija i teškoće u učenju – dijabetes (uz dijalizu) – hepatitis – postoperativni oporavak – bolne menstruacije Vitamin B-2 Vitamin B-2 ili riboflavin je žuti kristalni prašak, slabog mirisa. Lako se apsorbuje, otporan je na visoke temperature, ali ga uništava dnevna svetlost (UV zračenje), voda i hladnoća (čuvanje namirnica u frižideru). Najviše ga ima u mleku, surutki, mesu, povrću, ribi, jajima, cerealijama i mora se svakodnevno unositi u organizam. Njegovu apsorpciju pomažu vitamini B kompleksa, naročito B-3 i B-6, vitamin C i fosfor, a uništava ga alkohol, kafa, duvan, velike količine šećera, pilule za kontracepciju i sredstva za umirenje. Riboflavin je organizmu neophodan jer ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije i služi kao koenzim za prenošenje vodonika u sistemu transporta elektrona u respiracionom lancu. Njegovo prisustvo u ćelijskoj respiraciji obezbeđuje ćeliji kiseonik za disanje i pravilno udvajanje. Kod manjka vitamina B-2 količina kiseonika u ćeliji se smanjuje, što primorava ćeliju da izmeni metabolizam i okrene se alternativnim procesima koji ne zahtevaju kiseonik da bi se stvorila energija. Ovakav način obezbeđivanja energije karakterističan je za ćelije tumora, tj. početak procesa nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Da bi se ovo izbeglo i obezbedila normalna respiracija, ćeliji su, pored vitamina B-2, potrebni i minerali molibden i gvožđe i vitamini B-3 (niacin, niacinamid) i B-5 (pantotenska kiselina). Riboflavin zajedno sa vitaminom B-11 (folna kiselina) učestvuje u stvaranju eritrocita, doprinosi i održavanju visokih koncentracija gvožđa u eritrocitima, čime im omogućava da prožive svoj maksimalni vek. Vitamin B-2 treba dodavati preparatima gvožđa zbog toga što učestvuje apsorpciji i iskorištavanju gvožđa iz hrane, a preparatima namenjenim trudnicama, pored B-2, treba dodavati i folnu kiselinu. Vitamin B-2 je neophodan u procesu prerade aminokiselina i masti, a ugljene hidrate pretvara u ATP (adenozin-trifosfat), energetski molekul bez kojeg organizam ne bi mogao da funkcioniše. Ova njegova osobina je značajna za sportiste, jer povećava energiju, izdržljivost i očuvanje mišića, a tu ulogu imaju i svi ostali vitamini B kompleksa. Usled nedostatka riboflavina slabi imunitet, odnosno otpornost svih ćelija u organizmu na reaktivna oksidativna sredstva. To uzrokuje prevremeno odumiranje ćelija i skraćivanje životnog veka eritrocita. Neke od glavnih funkcija vitamina B-2 u organizmu su: – olakšava glavobolje uzrokovane migrenama – važan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina – pomaže funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu – neophodan je za normalnu funkciju eritrocita – štiti eritrocite i belančevine očnog sočiva – podstiče aktivnost vitamina B-6 i folne kiseline – neophodan je za stvaranje antitela, čime podržava imunitet – usporava razvoj katarakte i ublažava zamor očiju – važan je za dijabetičare jer su podložni manjku vitamina B-2 – važan je kod hipertireoze, jer ga organizam brzo troši i treba ga nadoknađivati u velikim količinama – bitan je za zdravlje kose i noktiju Vitamin B-3 Pod nazivom B-3 javljaju se dva oblika ovog vitamina, niacin ili nikotinska kiselina i njegova varijacija inozitol-heksaniacinat i niacinamid ili nikotinamid (amid nikotinske kiseline). To je beli igličasti prašak gorkog ukusa. Termostabilan je i može se sintetisati u organizmu iz aminokiseline triptofana (iz hrane koja sadrži proteine), ali uz prisustvo vitamina B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin) i B-6 (piridoksin). Prirodni izvori niacina su: meso, mleko, riba, povrće, kvasac, kikiriki i dr. Vitamin B-3, kao i ostali vitamini B kompleksa, učestvuje u ćelijskom metabolizmu. Konvertuje ugljene hidrate u glukozu (šećer), koja se dalje sagoreva uz oslobađanje energije. B kompleks, uključujući i B-3, neophodan je za razlaganje masti i proteina u metaboličkom procesu. Održava elastičnost i snagu mišića, kao i zdravlje digestivnog trakta, nervnog sistema, kože, kose, očiju, usta i jetre. Niacin, za razliku od niacinamida, u dozama većim od 50 mg može za izazove crvenilo na koži. Razlikuju se i po primeni. Niacinamid se upotrebljava kod problema sa artritisom i ranim stadijumom dijabetesa tipa I (pospešuje sekreciju insulina), a niacin smanjuje visok nivo holesterola i triglicerida, što nije slučaj sa niacinamidom. Inozitol-heksaniacinat, varijacija niacina, naročito se prepisuje osobama koje imaju potrebe za visokim dozama vitamina B-3, jer se najbolje podnosi i ne izaziva uobičajene reakcije na koži. Preparati koji ga sadrže obično nose naznaku flush-free. Vitamin B-3 igra važnu ulogu u oslobađanju organizma od toksina i štetnih materija. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju. Pri nedostatku vitamina B-3 nastaju: zamor, digestivne smetnje, depresija, glavobolje, nervoza, slaba koncentracija, senilnost i nesanica. Prema istraživanjima u SAD, najveće nedostatke vitamina B-3 izaziva preterana upotreba alkohola. Vitamin B-3 može biti od koristi u sledećim slučajevima: – deficijencija nastala prekomernom upotrebom alkohola (niacinamid) – visok nivo holesterola i triglicerida (niacin, inozitol-heksaniacinat) – podrška zdravlja kardiovaskularnog sistema (niacin, inozitol-heksaniacinat) – preventiva i rani stadijumi dijabetesa (niacinamid) – osteoartritis (niacinamid) – izdržljivost, dodatna energija i sagorevanje masti kod sportista (niacin) – jačanje imuniteta (niacin) – visok krvni pritisak (inozitol-heksaniacinat) – detoksikacija jetre (inozitol-heksaniacinat) – depresivna stanja Uobičajeno je da niacin u dozama od preko 50 mg izaziva simptome kao što su: crvenilo na koži, naročito lica i vrata, koje nastaju usled povećanja nivoa histamina, a pojavljuju se oko 20 minuta po unošenju niacina u organizam i traju sat do sat i po vremena nakon toga. Zato se osobama koje imaju potrebe za velikim dozama vitamina B-3, preporučuju oblici sa kontinuiranim razlaganjem ili oznakom flush-free. Vitamin B-5 Pantotenska kiselina je hidrosolubilan vitamin, pozat pod imenom B-5 i deo je B kompleksa. Otkrio ju je Rodžer Dž. Vilijams, pionir u upotrebi vitaminskih nutrijenata u prevenciji i tretiranju bolesti, i utvrdio je da B-5 može biti velika podrška u lečenju reumatoidnog artritisa. Neophodna je za funkcionisanje organizma jer predstavlja sastavni deo ćelije. Naziv potiče od starogrčkog “pantothen” za značenjem posvuda, u svemu. I zaista, pantotenska kiselina se u malim količinama nalazi u svakoj hrani, a u većim količinama u ribi, jajima, mleku i mlečnim proizvodima, integralnim cerealijama, povrću, kvascu, krompiru, avokadu, kikirikiju, braon pirinču, brokoliju i povrću iz porodice kupusa, matičnom mleču itd. Na visokim temperaturama i stajanjem se uništava, pa je mnogo korisnije unositi je dodacima ishrani. Pantotenska kiselina je prekursor koenzima A (CoA), tj. neophodan je za njegovu sintezu, a koenzim A čini osnovu za mnoge hemijske reakcije koje se neprekidno odvijaju u organizmu. Neke od njih nam obezbeđuju energiju iz hrane, katabolizam masnih kiselina, aminokiselina i proteina, neke sintezu esencijalnih masti, fosfolipida, holesterola i steroidnih hormona, kao i sintezu neurotransmitera acetilholina i hormona melatonina. Metabolizam lekova, hemikalija ili toksina u jetri takođe zahteva prisustvo koenzima A. Neka istraživanja su utvrdila da su iritacije na koži i gubljenje boje dlake povezani sa nedostatkom pantotenske kiseline. Zato se ona dodaje gotovo svim kozmetičkim preparatima, uključujući i šampone. Ova su istrživanja navela naučnike da istraže njen uticaj na lečenje akni, pa studija objavljena 1997. godine (Dr. Lit-Hung Leung) tvrdi da visoke doze B-5 (5-10 g dnevno tokom tri meseca) mogu da izleče akne i da značajno utiču na smanjenje pora. Dr Leung ukazuje na mehanizam po kome koenzim A reguliše hormone i masne kiseline, ali ukoliko ga nema dovoljno, CoA proizvodi samo androgen, a onda se masne kiseline izbacuju kroz lojne žlezde prouzrokujući pojavu akni. Ovo je jedina studija koja se bavi ovim problemom i nije potpuno potvrđena. Neka od dejstava pantotenske kiseline su: – podrška lečenju reumatoidnog artritisa – ubrzavanje zarastanja rana i ožiljaka (povrede, akne) – podrška terapiji za smanjenje holesterola i triglicerida u krvi – ima blago antiinflamatorno, antioksidativno i antiviralno dejstvo Retko dolazi do izražene deficijencije vitamina B-5, ali ako do toga dođe, najčešće usled gladovanja, manifestuje se slično kao nedostatak bilo kog člana B kompleksa: umor, alergije, mučnine i povraćanje i abdominalni bol. Vitamin B-6 Vitamin B-6, piridoksin je hidrosolubilan vitamin i predstavlja grupu supstanci – piridoksin, piridoksinal i piridoksamin – koje su blisko povezane i deluju združeno. U hrani se nalazi u krompiru, bananama, sočivu, nekim cerealijama, džigerici, ćuretini, tunjevini itd. Ipak, pripremanjem hrane izgubi se oko 50% ovog vitamina. Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze. Učestvuje u stvaranju serotonina, melatonina i dopamina, kao i nekoliko neurotansmitera, zbog čega predstavlja bazični nutrijent za regulaciju mentalnih procesa i raspoloženja. Neophodan je za stvaranje antitela i crvenih krvnih zrnaca, potreban je radi potpune apsorpcije vitamnina B-12 i magnezijuma, a pomaže pretvaranje triptofana u niacin (B-3), a uz vitamin C i metionin učestvuje u pretvaranju lizina u karnitin. Dejstva vitamina B-6 u organizmu: – doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti – sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje – smanjuje mučninu – ima izrazito anaboličko dejstvo – deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta – ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku Potrebe za vitaminom B-6 su povećane kod visokoproteinske ishrane i pojačane fizičke aktivnosti, što je slučaj sa sportistima, kod kojih smanjenje ili stagnacija mišićne mase ukazuje na mogući nedostatak ovoga vitamina. Koristi se u prevenciji masne jetre, kamena u žuči i bubregu, depresija i konjunktivitisa. Važno je da ga organizam ima dovoljno u doba puberteta, inače može doći do zastoja u rastu. Apsorpciju vitamina B-6 pomažu linolna kiselina (omega 6, CLA), vitamini C i B, natrijum i magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Nisu preporučljive veće doze bez konsultacije lekara, a preko 500 mg dnevno može se uzimati samo u izuzetnim slučajevima. Treba ga uzimati oprezno kod lečenja dijabetes melitusa i Parkinsonove bolesti (ne uzimati ako se koristi L-dop). Najbolje ga je kombinovati sa B kompleksom, da ne nastane disbalans koncentracije ostalih vitamina B kompleksa. Vitamin B-12 Vitamin B-12 ili kobalamin (cijankobalamin) je hidrosolubilan vitamin delotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. To je crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke), ali se u velikoj meri uništava prilikom pripremanja hrane. Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i u sintezi proteina. Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, a sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je deo terapije kod mnogih psihijatrijskih oboljenja. B-12 se loše apsorbuje kroz želudac, a vezuje se za proteine pljuvačke i želudačnog soka – zato ovaj vitamin treba uzimati u obliku pastila ili sublingvalnih tableta (stavljaju se pod jezik). Apsorpciju vitamina B-12 pomaže kalcijum, vitamini B kompleksa i vitamini A, C, E, a smanjuju duvan, kafa, alkohol, laksativi i problemi u funkcionisanju tiroidne žlezde. Simptomi nedostatka vitamina B-12 ponekad se mogu uočiti tek nakon pet godina od njegovog nestanka iz telesnih rezervi. To mogu biti: sekundarna pojava masne degeneracije srca, bubrega i jetre, slabljenje imuniteta i anemija. Nedostatak ovoga vitamina je vrlo čest kod isključivih vegetarijanaca – jer su mu prirodni izvori džigerica, meso, jaja, mleko – i kod ljudi posle pedesete godine života. Vitamin B-12 je sastavni deo terapije neplodnosti oba pola, a kod muškaraca usled nedostatka ovog vitamina može doći do poremećaja u produkciji semena i sperme, čak i do nedostatka spermatozoida. Odojčad dojena majčinim mlekom dobijaju dovoljne količine vitamina B-12, ali deci koja se hrane veštačkim mlekom potreban je dodatak ovog vitamina. Najvažnije uloge vitamina B-12 u organizmu su: – pomaže očuvanje funkcija nervnog sistema (poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu) – sprečava anemije time što stvara i regeneriše crvena krvna zrnca – učestvuje u detoksikacionim procesima u jetri, ali i njenoj regeneraciji – pomaže normalan rast, razvoj i apetit kod dece – važan je za energetski metabolizam organizma – ublažava premenstrualne i menstrualne tegobe Preporučena doza za odrasle je od 500 do 1000 mcg dnevno. Veće doze mogu se uzimati samo uz konsultaciju lekara, jer treba paziti da se ne poremeti balans ostalih vitamina B kompleksa. Biotin Biotin ili vitamin H je kristalno, teško rastvorljivo jedinjenje, a među poslednjima je uključen u B kompleks. Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet. Biotin se nalazi u velikom broju namirnica: žumance, sardine, bubrezi, piletina, govedina, pečurke, krompir, pirinač, paradajz, spanać, kvasac, kikiriki, orasi, i dr. Preventiva je sedenju kose i ćelavosti, daje zdrav izgled koži, ublažava ekceme i dermatitis, smanjuje bolove u mišićima. Opadanje kose i krti i lomljivi nokti dovode se u vezu sa nedostatkom ovog vitamina. Suplementacija biotinom može da bude korisna svakome jer pomaže organizmu sa uspešnije iskoristi hranu za dobijanje energije. On podiže energetske nivoe tako što čini digestivni proces efikasnijim. Ovo je značajno kod dijeta čiji je cilj gubljenje telesne mase. PABA PABA, paraaminobenzoeva kiselina se može sintetisati u tankom crevu, a nalazi se u: lišću, jetri, jogurtu, kvascu i pšeničnim klicama. Pomaže stvaranje folne kiseline, obnavlja prirodnu boju kose, poboljšava elastičnost kože, čime odlaže stvaranje bora, održava kožu glatkom i zdravom, sprečava nastanak ekcema. PABA, pored toga što se klasifikuje kao antioksidant jer uništava slobodne radikale koji izazivaju oštećenja ćelija i uzrok su njihovog bržeg starenja i odumiranja, može da učestvuje u redukovanju zamora, ograničavanju efekata depresija i smanjenju inflamatornih procesa vezanih za osteoartritis, koji su često praćeni bolovima. PABA još učestvuje u stvaranju eritrocita, a oni su neophodni organizmu za transport kiseonika. Folna kiselina Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium – list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamno-zeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina. Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda. Folna kiselina sinergijski deluje sa lucerkom, formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12 i holinom. Holin Holin je sastavni deo lipida koji sačinjavaju ćelijsku membranu i neurotransmitera acetilholina. Otkriven je još u 19. veku, a tek 1998. je svrstan u esencijalne nutrijente i uključen u kompleks B vitamina. Holin tehnički ne spada u B kompleks, ali se tu nalazi zbog svog veoma bliskog delovanja sa B vitaminima, naročito folnom kiselinom (B-9) i kobalaminom (B-12), sa kojima učestvuje u preradi masti i održavanju zdrave funkcije srca i mozga. Holin i njegovi metaboliti su neophodni za tri glavne fiziološke funkcije u organizmu: strukturalni inegritet i signalnu funkciju ćelijske membrane, ulogu neurotransmitera tako što učestvuje u sintezi acetilholina i predstavlja glavni izvor metilnih grupa preko svog metabolita trimetilglicina (TMG) koji učestvuje u sintezi S-adenozil metionina (SAMe). Holin se svrstava u lipotropike ili emulgatore masti i smatra se da može da bude od koristi kao podrška terapijama za jačanje jetre i visokog holesterola. Holin je kao podrška zdravoj funkciji mozga koristan za preventivu gubitka memorije. Njegov nedostatak može da doprinese degeneraciji jetre i krtosti arterija. Hrana koja obiluje fosfatidil holinom, iz kojeg se dobija holin, je žumance, soja, goveđa, pileća i ćureća džigerica, pirinač, kupus, karfiol i dr. Od dijetetskih dodataka, najbogatiji izvor holina je lecitin, koji se najčešće dobija iz soje. Inozitol Inositol je deo B kompleksa. Značajan je za ishranu ćelija centralnog nervnog sistema i učestvuje u razvoju i održavanju zdrave funkcije mozga, a tesno sarađuje sa holinom u transportu i izbacivanju masti iz srca i jetre. Holin i inozitol zajedno sačinjavaju lecitin, lipid koji je neophodan za formiranje ćelijske membrane, koji ima lipotropno dejstvo i podržava apsorpciju vitamina A i B-1. Inozitol je vitalan za rast kose (antialopecija faktor) i kao deo lecitina, zajedno sa holinom, može da učestvuje u preventivi stvaranja i smanjenju holesterola. Postoje tvrdnje da ima umirujući efekat na nervni sistem, pa potencijalno može da bude podrška terapijama depresije, napadima panike, pa čak i preventiva Alzheimerove bolesti. Nedostatak inozitola može da ima za posledicu masnu degeneraciju jetre, smetnje u rastu i gubitak dlaka. Utvrđeno je i da je hipertireoza uvek praćena manjkom inozitola. Inozitol ima umirujuće dejstvo i može da bude od koristi kod pojave ekcema. Apsorpciju inozitola pomažu vitamini B kompleksa, vitamin C, fosfor i linoleinska kiselina, a odmažu velike količine šećera, kafa, čaj alkohol i kukuruz. Estrogeni i sulfonamidi smanjuju koncentracije inozitola u organizmu. Inozitol se nalazi u citrusnom voću (osim u limunu), orasima, pirinču, cerealijama, integralnim namirnicama itd. Ljudi koji konzumiraju velike količine kafe, mogu imati povećane potrebe za inozitolom. Preporučena doza i način upotrebe 1 kapsula dnevno posle jela.