Opis proizvoda Potiče još iz vremena Asteka, Inka i Maja kada se zbog svoje dragocenosti koristilo kao sredstvo plaćanja. Oni su gajili čiu kao jedan od svojih glavnih prehrambenih useva, a koristili su je i kao osnovnu namirnicu u medicini i ritualnim ceremonijama. U Meksiku kažu da samo 1 supena kašika ovog semena može da bude dovoljna čoveku da izdrži 24 sata bez unosa druge hrane u organizam. Organsko čia seme je bez glutena, odličan je izvor kalcijuma, fosfora, mangana i Omega 3 masnih kiselina. Takođe je i odličan izvor energije. Smatraju ga za jednu od najzdravijih hrana na planeti i zato se i svrstava u superhranu (”superfood”). Seme je bogato hranljivim materijama koje su bitne za ljudsko telo i mozak. Sadrži 6 puta više kalcijuma nego punomasno mleko, 3 puta više gvožđa nego spanać, 15 puta više magnezijuma nego brokoli, 20% više vlakana nego laneno seme, 60% masnoća u semenkama su Omega 3 masne kiseline kojih ima čak osam puta više od lososa. Sadrži još i cink, vitamine A, D, E, K i vitamine B grupe. Takođe sadrži tragove bora koji je glavni mineral koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Izuzetno hidrira telo (jer ima sposobnost da lako veže vodu za sebe), reguliše ravnotežu elektrolita u telu, ubrzava razgradnju masti, pomaže kod gubitka kilograma, pruža osećaj sitosti i revitalizuje mišiće. Zbog visoke koncentracije vlakana poboljšava probavu i pomaže kod bolesti probavnog sistema. Visok nivo antioksidanasa štite seme od užeglosti i nas štiti od slobodnih radikala koji dovode do starenja i prouzrokuju razne bolesti. Čia seme ima pozitivan uticaj na nivelisanje glukoze u krvi i zato je odlično za dijabetičare koji treba da ga uzimaju pre ili za vreme obroka. Čia semenke pomažu kod dijabetesa tako što njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Preporučuje se deci, sportistima, vegetarijancima i veganima. Zdravstveni benefiti čija semena: Mnogo nutritienata a malo kalorija Sjajan izvor proteina, hrani mišiće i pomaže pri mršavljenju Bogat omega-3 masnim kiselinama, smanjuje rizik od infarkta i dijabetesa tipa 2 Pomažu u kontrolisanju nivoa šećera u krvi Odličan izvor vlakana, doprinosi regulaciji varenja, prirodan prebiotik Izuzetno visok sadržaj kalcijuma, pomaže u održavanju zdravlja kostiju Sadrži puno antioksidanata Jedan su od neizaostavnih sastojaka zdravih recepata Čija semenke su preporučljive tokom trudnoće.. Uvrstite čija seme u ishranu i nadoknadite neke nutritivne sastojke izgubljene tokom trudnoće. Čija sadrži 6 puta više kalcijuma nego mleko, kalcijum je važan za rast bebinih kostiju. Omega-3 masne kiseline u kojima čija obiluje, podstiče zdrav protok krvi u placenti, podstičući efikasnu razmenu kiseonika i hranjivih materija između majke i bebe. Takođe je poznato da su neophodne za razvoj mozga.Gvožđe je od suštinskog značaja za razvoj crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik kroz telo. Tokom trudnoće potrebno je povećati unos gvožđa kako bi se prilagodio povećanom volumenu krvi majke. Vlakna iz čija semena mogu pomoći u sprečavanj zatvora koji se često dešava u trudnoći zbog usporenog varenja. Čia semenke ne moraju biti samlevene kao laneno seme da bi se iz njih izvukle sve hranjive materije. Druga prednost u odnosu na laneno seme je da mogu dugo da stoje, a da se ne pokvare.

Opis proizvoda Potiče još iz vremena Asteka, Inka i Maja kada se zbog svoje dragocenosti koristilo kao sredstvo plaćanja. Oni su gajili čiu kao jedan od svojih glavnih prehrambenih useva, a koristili su je i kao osnovnu namirnicu u medicini i ritualnim ceremonijama. U Meksiku kažu da samo 1 supena kašika ovog semena može da bude dovoljna čoveku da izdrži 24 sata bez unosa druge hrane u organizam. Organsko čia seme je bez glutena, odličan je izvor kalcijuma, fosfora, mangana i Omega 3 masnih kiselina. Takođe je i odličan izvor energije. Smatraju ga za jednu od najzdravijih hrana na planeti i zato se i svrstava u superhranu (”superfood”). Seme je bogato hranljivim materijama koje su bitne za ljudsko telo i mozak. Sadrži 6 puta više kalcijuma nego punomasno mleko, 3 puta više gvožđa nego spanać, 15 puta više magnezijuma nego brokoli, 20% više vlakana nego laneno seme, 60% masnoća u semenkama su Omega 3 masne kiseline kojih ima čak osam puta više od lososa. Sadrži još i cink, vitamine A, D, E, K i vitamine B grupe. Takođe sadrži tragove bora koji je glavni mineral koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Izuzetno hidrira telo (jer ima sposobnost da lako veže vodu za sebe), reguliše ravnotežu elektrolita u telu, ubrzava razgradnju masti, pomaže kod gubitka kilograma, pruža osećaj sitosti i revitalizuje mišiće. Zbog visoke koncentracije vlakana poboljšava probavu i pomaže kod bolesti probavnog sistema. Visok nivo antioksidanasa štite seme od užeglosti i nas štiti od slobodnih radikala koji dovode do starenja i prouzrokuju razne bolesti. Čia seme ima pozitivan uticaj na nivelisanje glukoze u krvi i zato je odlično za dijabetičare koji treba da ga uzimaju pre ili za vreme obroka. Čia semenke pomažu kod dijabetesa tako što njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Preporučuje se deci, sportistima, vegetarijancima i veganima. Zdravstveni benefiti čija semena: Mnogo nutritienata a malo kalorija Sjajan izvor proteina, hrani mišiće i pomaže pri mršavljenju Bogat omega-3 masnim kiselinama, smanjuje rizik od infarkta i dijabetesa tipa 2 Pomažu u kontrolisanju nivoa šećera u krvi Odličan izvor vlakana, doprinosi regulaciji varenja, prirodan prebiotik Izuzetno visok sadržaj kalcijuma, pomaže u održavanju zdravlja kostiju Sadrži puno antioksidanata Jedan su od neizaostavnih sastojaka zdravih recepata Čija semenke su preporučljive tokom trudnoće.. Uvrstite čija seme u ishranu i nadoknadite neke nutritivne sastojke izgubljene tokom trudnoće. Čija sadrži 6 puta više kalcijuma nego mleko, kalcijum je važan za rast bebinih kostiju. Omega-3 masne kiseline u kojima čija obiluje, podstiče zdrav protok krvi u placenti, podstičući efikasnu razmenu kiseonika i hranjivih materija između majke i bebe. Takođe je poznato da su neophodne za razvoj mozga.Gvožđe je od suštinskog značaja za razvoj crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik kroz telo. Tokom trudnoće potrebno je povećati unos gvožđa kako bi se prilagodio povećanom volumenu krvi majke. Vlakna iz čija semena mogu pomoći u sprečavanj zatvora koji se često dešava u trudnoći zbog usporenog varenja. Čia semenke ne moraju biti samlevene kao laneno seme da bi se iz njih izvukle sve hranjive materije. Druga prednost u odnosu na laneno seme je da mogu dugo da stoje, a da se ne pokvare.

Opis proizvoda Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom.

Opis proizvoda Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom.

Soda bikarbona bez aluminijuma je naročito pogodna za oralnu (unutrašnju) upotrebu, izuzetne hemijske čistoće proizvedena po najvišim farmaceutskim standardima, prirodno bez sadržaja aluminijuma. Soda bikarbona je derivat soli i prirodni pufer, odnosno supstanca koja stabilizuje vrednost pH faktora na 8,03. Soda bikarbona odgovorna je za transport kiseonika – širi krvne sudove i lakše otpušta kiseonik u tkiva, tj. povećava pH vrednost – alkalizuje organizam regulišući kiselost. Soda bikarbona, zahvaljujući svojim hemijskim karakteristikama, koristi se kao višenamensko prirodno i ekološko sredstvo koje deluje efikasno, temeljno i neškodljivo na ljude i okolinu, pokrivajući veoma širok spektar: alkalnost – u kiseloj sredini deluje bazno, čini vodu mekom i boljom za pranje, apsorbuje vlagu i sprečava razvoj buđi, uklanja parazite i grinje, čisti voće i povrće od mikroorganizama, prirodno ekološko sredstvo, za temeljno čišćenje bez hemikalija i jakih mirisa. Top 5 primena: - Alkalizacija organizama - Pasta za zube - Pranje voća i povrća - Ustajali mirisi flašica - Pranje veša Alkalizacija organizama Pola kafene kašičice rastvoriti u čaši vode i popiti. Kontinuirano korišćenje sode bikarbone obezbeđuje optimalnu pH vrednost želudačne flore čime se optimalizuje proces varenja kao i stepen iskorišćenosti hranljivih materija i minerala iz hrane. Prilikom zdravog procesa varenja, organizam samostalno proizvodi natrijum hidrogenkarbonat (sodu bikarbonu) da bi obezbedio kiselo-baznu ravnotežu koja je od vitalnog značaja za zdravlje. Pasta za zube Naneti sodu bikarbonu na vlažnu četkicu za zube. Soda kao prirodni pufer neutrališe kiselost oralne regije. Soda bikarbona deluje blago abrazivno na zube, pa je korisna za prirodno beljenje zuba i protiv pigmentacija od cigareta i kafe. Takođe, osvežava dah neutrališući neprijatne mirise uzrokovane kiselinom (beli i crni luk) ili bazom (riba). Ostaci hrane između zuba, fermentišu stvarajući kiselu sredinu koja oštećuje zidnu gleđ, što je osnovni uzrok karijesa i zubnog plaka. Pored toga, soda bikarbona eliminiše gljivice sa četkice za zube. Može koristiti i kao dodatak pasti za zube. Pranje voća i povrća Soda bikarbona temeljno i efikasno uklanja nečistoće sa voća i povrća, kao i ostatke voska i pesticida. Ovakav način pranja svežih namirnica neće uticati na miris i ukus, ali pomaže povrću da zadrži boju tokom kuvanja. Dokazano je da dodavanjem samo jedne kašičice sode bikarbone prilikom pranja, eliminiše se do 90% više mikroorganizama nego klasičnim pranjem. Posebno se preporučuje za bebe i decu. Prilikom pranja lisnatog povrća (spanać, zelena salata, kelj) ili voća poput trešanja, jagoda, malina ili grožđa, kašičicu sode bikarbone rastvoriti u jednom litru vode, zatim potpopiti voće ili povrće da odstoji desetak minuta. Po blago zamućenoj vodi, možete oceniti da je soda bikarbona delovala. Za temeljno pranje krtolastog povrća kao i voća i povrća sa tvrđom korom (pomorandža, limun, jabuka, kajsija…) možete pripremiti pastu od sode bikarbone mešanjem sa vodom (četvrtina vode i tri četvrtine sode bikarbone). Ustajali mirisi flašica Za uklanjanje zaostalih mirisa iz flašica, potopiti ih u mlaku vodu u kojoj je rastvoreno par kašika sode bikarbone i ostaviti da odstoje. Nakon toga, flašice isprati. Pranje veša Soda bikarbona pospešuje efekat deterdženta za pranje veša, efikasno ukljanja fleke, neprijatne mirise i vraća belom vešu prvobitnu belinu. Takođe, prevenira stvaranje i taloženje kamenca u veš mašini, obzirom da omekšava vodu. Zahvaljujući visokom pH faktoru koji ima soda rastvorena u vodi, dobro uklanja prljavštinu sa tkanine. Dodati 2 kašike sode bikarbone u pregradak za veš. Ne koristi za svilu i vunu. Natrijum hidrogenkarbonat u prahu

Opis Ječmena trava prah 200gr We Are One Ječmena trava sadrži 11 puta više kalcijuma nego kravlje mleko, 7 puta više vitamina C nego sok od pomorandže i 5 puta više gvožđa nego spanać. Ima antivirusna dejstva, detoksikuje organizam, sadrži značajne količine vitamina B12. Ječmena trava čuva zdravlje kostiju, reguliše varenje, štiti od prevremenog starenja, alkalizuje telo, poboljšava krvnu sliku. Sadrži: kalcijum, magnezijum, fosfor, bakar, mangan, cink, beta-karoten, vitamine B1, B2, B6 i K. Sadrži i glukan koji smanjuje nivo lošeg holesterola. Dobijen iz organski uzgojenog ječma, sušen na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Način upotrebe: Preporučena dnevna količina 1-2g dnevno, najbolje ujutro pre obroka ili kao dodatak šejkovima i prirodnim sokovima. Čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi. Proizvod ne sadrži veštačke boje, aditive, boje, konzervanse, zaslađivače i gluten. Lekovita dejstva ječmene trave: Deluje kao moćan antioksidant Ječmena trava se bori protiv štetnih slobodnih radikala koji kontaminiraju telo. Slobodni radikali su odgovorni za razvoj višestrukih bolesti uzrokovanih oksidativnim stresom, a ječmena trava sadrži enzime koji uništavaju te slobodne radikale. Poboljšava imuni sistem Vitamin C i bakar u ovoj travi su odgovorni za jačanje imunološkog sistema. Povećavaju otpornost tela na infekcije, kao što su prehlada i kašalj. Oni se takođe bore protiv stresa i umora. Detoksikuje telo Ova zelena superhrana eliminiše otpadne materijale, kao što su kristalizovane kiseline i sluz. Sadržaj hlorofila obezbeđuje obilje kiseonika koji je neophodan za zdrav protok krvi. Zaštita od zračenja Ječmena trava štiti od štetnih efekata UV zračenja. Ona takođe brani telo od radioaktivnosti i obnavlja oštećene ćelije i tkivo. Preporučuje se konzumiranje pre i nakon što se uradi rendgenski snimak, kako bi se zaštitilo telo od radioaktivnih oštećenja. Tretira ulcerozni kolitis Ima stimulativni efekat na bakterije koje su dobre za creva. Pomaže u olakšavanju upale i drugih simptoma povezanih sa ulceroznim kolitisom. Pomaže u borbi protiv loših navika Glutaminska kiselina u ječmenoj travi smanjuje žudnju za kafom, alkoholom, lekovima i slatkišima! Može da pomogne kod astme Redovno uzimanje ječmene trave ublažava simptome i sprečava razvoj astme. Njeni antioksidanti i vitamini A i E normalizuju i kontrolišu disanje. Pomaže kod dijabetesa Dijabetičari imaju koristi od nje jer sadrži beta-glukan, ovo je rastvorljivo vlakno koje usporava apsorpciju glukoze. U studiji iz 2010. godine dokazano je da eksperimentalna grupa koja je uzimala dodatak ishrani ječmenu travu u prahu je imala niži nivo šećera u krvi. Takođe je bilo smanjenje ukupnog nivoa holesterola. Poboljšava zdravlje i rast kostiju Ječmena trava sadrži 11 puta više kalcijuma od mleka, takođe sadrži bakar i mangan. Ova tri mikroelementa su sjajni za održavanje zdravlja kostiju. Ječam je preporučljiv i za malu decu, zbog pravilnog rasta kosiju. Poboljšava zdravlje kože Ova zdrava superhrana održava kožu mladalačkom i zdravom. Pošto sadrži kvercetin, definitivno poboljšava stanje kože. Ona održava elastičnost i sprečava razvoj bora na koži. Osim toga, štiti kožu od spoljnih faktora, poput vetra, hladnog vazduha, zagađenja i štetnih UV zraka. Popravlja DNK Naša DNK se stalno menja, ponekad ne na način na koji želimo. Ove promene su usled stresa, hrane koju jedemo, zagađujućih materija itd. Promena DNK vodi do prevremenog starenja, sterilnosti, genetskih abnormalnosti, a kod žena nekad i do nezdravih trudnoća…Yoshihide Hagiwara, japanski lekar i farmaceut, proveo je više od 10 godina istraživanja na ječmu. Otkrio je da se unošenjem ječmenog soka može popraviti i ojačati DNK i da se mogu izbeći negativne promene.

Opis Organska Čia Seme – zdravstveni benefiti: Mnogo nutritienata a malo kalorija Sjajan izvor proteina, hrani mišiće i pomaže pri mršavljenju Bogat omega-3 masnim kiselinama, smanjuje rizik od infarkta i dijabetesa tipa 2 Pomažu u kontrolisanju nivoa šećera u krvi Odličan izvor vlakana, doprinosi regulaciji varenja, prirodan prebiotik Izuzetno visok sadržaj kalcijuma, pomaže u održavanju zdravlja kostiju Sadrži puno antioksidanata Jedan su od neizaostavnih sastojaka zdravih recepata Čija semenke su preporučljive tokom trudnoće.. Uvrstite čija seme u ishranu i nadoknadite neke nutritivne sastojke izgubljene tokom trudnoće. Čija sadrži 6 puta više kalcijuma nego mleko, kalcijum je važan za rast bebinih kostiju. Omega-3 masne kiseline u kojima čija obiluje, podstiče zdrav protok krvi u placenti, podstičući efikasnu razmenu kiseonika i hranjivih materija između majke i bebe. Takođe je poznato da su neophodne za razvoj mozga.Gvožđe je od suštinskog značaja za razvoj crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik kroz telo. Tokom trudnoće potrebno je povećati unos gvožđa kako bi se prilagodio povećanom volumenu krvi majke. Vlakna iz čija semena mogu pomoći u sprečavanj zatvora koji se često dešava u trudnoći zbog usporenog varenja. Način upotrebe: preporučeni dnevni unos je 1 supena kašika. Čia semenke su sjajna zamena za jaja, samo ih pomešajte sa vodom da se napravi gel i dodajte ih kao zamenu za jaja u receptima (1 supena kašika gela = 1 jaje). Možete ih posuti po gotovo svakoj hrani koju jedete. Dodajte ih u testa kada mesite hleb ili pravite mafine. Dodajte ih u žitarice za doručak, supe i salate ili ih pomešajte sa vodom ili kokosovom vodom da dobijete gusti gel. Čia semenke ne moraju biti samlevene kao laneno seme da bi se iz njih izvukle sve hranjive materije. Druga prednost u odnosu na laneno seme je da mogu dugo da stoje, a da se ne pokvare. Potiče još iz vremena Asteka, Inka i Maja kada se zbog svoje dragocenosti koristilo kao sredstvo plaćanja. Oni su gajili čiu kao jedan od svojih glavnih prehrambenih useva, a koristili su je i kao osnovnu namirnicu u medicini i ritualnim ceremonijama. U Meksiku kažu da samo 1 supena kašika ovog semena može da bude dovoljna čoveku da izdrži 24 sata bez unosa druge hrane u organizam. Organsko čia seme je bez glutena, odličan je izvor kalcijuma, fosfora, mangana i Omega 3 masnih kiselina. Takođe je i odličan izvor energije. Smatraju ga za jednu od najzdravijih hrana na planeti i zato se i svrstava u superhranu (”superfood”). Seme je bogato hranljivim materijama koje su bitne za ljudsko telo i mozak. Sadrži 6 puta više kalcijuma nego punomasno mleko, 3 puta više gvožđa nego spanać, 15 puta više magnezijuma nego brokoli, 20% više vlakana nego laneno seme, 60% masnoća u semenkama su Omega 3 masne kiseline kojih ima čak osam puta više od lososa. Sadrži još i cink, vitamine A, D, E, K i vitamine B grupe. Takođe sadrži tragove bora koji je glavni mineral koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Izuzetno hidrira telo (jer ima sposobnost da lako veže vodu za sebe), reguliše ravnotežu elektrolita u telu, ubrzava razgradnju masti, pomaže kod gubitka kilograma, pruža osećaj sitosti i revitalizuje mišiće. Zbog visoke koncentracije vlakana poboljšava probavu i pomaže kod bolesti probavnog sistema. Visok nivo antioksidanasa štite seme od užeglosti i nas štiti od slobodnih radikala koji dovode do starenja i prouzrokuju razne bolesti. Čia seme ima pozitivan uticaj na nivelisanje glukoze u krvi i zato je odlično za dijabetičare koji treba da ga uzimaju pre ili za vreme obroka. Čia semenke pomažu kod dijabetesa tako što njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Preporučuje se deci, sportistima, vegetarijancima i veganima.

Čija seme ima pozitivan uticaj na nivelisanje glukoze u krvi i zato je odlično za dijabetičare koji treba da ga uzimaju pre ili za vreme obroka. Čija semenke pomažu kod dijabetesa tako što njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Uvrstite čija seme u ishranu i nadoknadite neke nutritivne sastojke izgubljene tokom trudnoće. Čija sadrži 6 puta više kalcijuma nego mleko, kalcijum je važan za rast bebinih kostiju. Omega-3 masne kiseline u kojima čija obiluje, podstiče zdrav protok krvi u placenti, podstičući efikasnu razmenu kiseonika i hranjivih materija između majke i bebe. Takođe je poznato da su neophodne za razvoj mozga. Gvožđe je od suštinskog značaja za razvoj crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik kroz telo. Tokom trudnoće potrebno je povećati unos gvožđa kako bi se prilagodio povećanom volumenu krvi majke. Vlakna iz čija semena mogu pomoći u sprečavanj zatvora koji se često dešava u trudnoći zbog usporenog varenja. Čija semenke ne moraju biti samlevene kao laneno seme da bi se iz njih izvukle sve hranjive materije. Druga prednost u odnosu na laneno seme je da mogu dugo da stoje, a da se ne pokvare. Zdravstveni benefiti čija semena: Mnogo nutritienata a malo kalorija Sjajan izvor proteina, hrani mišiće i pomaže pri mršavljenju Bogat omega-3 masnim kiselinama, smanjuje rizik od infarkta i dijabetesa tipa 2 Pomažu u kontrolisanju nivoa šećera u krvi Odličan izvor vlakana, doprinosi regulaciji varenja, prirodan prebiotik Izuzetno visok sadržaj kalcijuma, pomaže u održavanju zdravlja kostiju Sadrži puno antioksidanata Jedan su od neizaostavnih sastojaka zdravih recepata Način upotrebe: preporučeni dnevni unos je 1 supena kašika. Čija semenke su sjajna zamena za jaja, samo ih pomešajte sa vodom da se napravi gel i dodajte ih kao zamenu za jaja u receptima (1 supena kašika gela = 1 jaje). Možete ih posuti po gotovo svakoj hrani koju jedete. Dodajte ih u testa kada mesite hleb ili pravite mafine. Dodajte ih u žitarice za doručak, supe i salate ili ih pomešajte sa vodom ili kokosovom vodom da dobijete gusti gel. Sastav: 100% organsko čija seme Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 2142kJ/512kcal Ukupni ugljeni hidrati: 32,74g Ukupne masti: zasićene masti: 3,3g polinezasićene masti: 28,0g Omega 6: 5,7g Omega 3: 18,5g Natrijum: 0,01g Proteini: 20,39g Vitamini: B1 – 0,89mg B3 – 11,2mg E – 29,1mg O čija semenu Potiče još iz vremena Asteka, Inka i Maja kada se zbog svoje dragocenosti koristilo kao sredstvo plaćanja. Oni su gajili čiu kao jedan od svojih glavnih prehrambenih useva, a koristili su je i kao osnovnu namirnicu u medicini i ritualnim ceremonijama. U Meksiku kažu da samo 1 supena kašika ovog semena može da bude dovoljna čoveku da izdrži 24 sata bez unosa druge hrane u organizam. Organsko čija seme je bez glutena, odličan je izvor kalcijuma, fosfora, mangana i Omega 3 masnih kiselina. Takođe je i odličan izvor energije. Smatraju ga za jednu od najzdravijih hrana na planeti i zato se i svrstava u superhranu (”superfood”). Seme je bogato hranljivim materijama koje su bitne za ljudsko telo i mozak. Sadrži 6 puta više kalcijuma nego punomasno mleko, 3 puta više gvožđa nego spanać, 15 puta više magnezijuma nego brokoli, 20% više vlakana nego laneno seme, 60% masnoća u semenkama su Omega 3 masne kiseline kojih ima čak osam puta više od lososa. Sadrži još i cink, vitamine A, D, E, K i vitamine B grupe. Takođe sadrži tragove bora koji je glavni mineral koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Izuzetno hidrira telo (jer ima sposobnost da lako veže vodu za sebe), reguliše ravnotežu elektrolita u telu, ubrzava razgradnju masti, pomaže kod gubitka kilograma, pruža osećaj sitosti i revitalizuje mišiće. Zbog visoke koncentracije vlakana poboljšava probavu i pomaže kod bolesti probavnog sistema. Visok nivo antioksidanasa štite seme od užeglosti i nas štiti od slobodnih radikala koji dovode do starenja i prouzrokuju razne bolesti.

Čija seme ima pozitivan uticaj na nivelisanje glukoze u krvi i zato je odlično za dijabetičare koji treba da ga uzimaju pre ili za vreme obroka. Čija semenke pomažu kod dijabetesa tako što njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Uvrstite čija seme u ishranu i nadoknadite neke nutritivne sastojke izgubljene tokom trudnoće. Čija sadrži 6 puta više kalcijuma nego mleko, kalcijum je važan za rast bebinih kostiju. Omega-3 masne kiseline u kojima čija obiluje, podstiče zdrav protok krvi u placenti, podstičući efikasnu razmenu kiseonika i hranjivih materija između majke i bebe. Takođe je poznato da su neophodne za razvoj mozga. Gvožđe je od suštinskog značaja za razvoj crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik kroz telo. Tokom trudnoće potrebno je povećati unos gvožđa kako bi se prilagodio povećanom volumenu krvi majke. Vlakna iz čija semena mogu pomoći u sprečavanj zatvora koji se često dešava u trudnoći zbog usporenog varenja. Čija semenke ne moraju biti samlevene kao laneno seme da bi se iz njih izvukle sve hranjive materije. Druga prednost u odnosu na laneno seme je da mogu dugo da stoje, a da se ne pokvare. Zdravstveni benefiti čija semena: Mnogo nutritienata a malo kalorija Sjajan izvor proteina, hrani mišiće i pomaže pri mršavljenju Bogat omega-3 masnim kiselinama, smanjuje rizik od infarkta i dijabetesa tipa 2 Pomažu u kontrolisanju nivoa šećera u krvi Odličan izvor vlakana, doprinosi regulaciji varenja, prirodan prebiotik Izuzetno visok sadržaj kalcijuma, pomaže u održavanju zdravlja kostiju Sadrži puno antioksidanata Jedan su od neizaostavnih sastojaka zdravih recepata Način upotrebe: preporučeni dnevni unos je 1 supena kašika. Čija semenke su sjajna zamena za jaja, samo ih pomešajte sa vodom da se napravi gel i dodajte ih kao zamenu za jaja u receptima (1 supena kašika gela = 1 jaje). Možete ih posuti po gotovo svakoj hrani koju jedete. Dodajte ih u testa kada mesite hleb ili pravite mafine. Dodajte ih u žitarice za doručak, supe i salate ili ih pomešajte sa vodom ili kokosovom vodom da dobijete gusti gel. Sastav: 100% organsko čija seme Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 2142kJ/512kcal Ukupni ugljeni hidrati: 32,74g Ukupne masti: zasićene masti: 3,3g polinezasićene masti: 28,0g Omega 6: 5,7g Omega 3: 18,5g Natrijum: 0,01g Proteini: 20,39g Vitamini: B1 – 0,89mg B3 – 11,2mg E – 29,1mg O čija semenu Potiče još iz vremena Asteka, Inka i Maja kada se zbog svoje dragocenosti koristilo kao sredstvo plaćanja. Oni su gajili čiu kao jedan od svojih glavnih prehrambenih useva, a koristili su je i kao osnovnu namirnicu u medicini i ritualnim ceremonijama. U Meksiku kažu da samo 1 supena kašika ovog semena može da bude dovoljna čoveku da izdrži 24 sata bez unosa druge hrane u organizam. Organsko čija seme je bez glutena, odličan je izvor kalcijuma, fosfora, mangana i Omega 3 masnih kiselina. Takođe je i odličan izvor energije. Smatraju ga za jednu od najzdravijih hrana na planeti i zato se i svrstava u superhranu (”superfood”). Seme je bogato hranljivim materijama koje su bitne za ljudsko telo i mozak. Sadrži 6 puta više kalcijuma nego punomasno mleko, 3 puta više gvožđa nego spanać, 15 puta više magnezijuma nego brokoli, 20% više vlakana nego laneno seme, 60% masnoća u semenkama su Omega 3 masne kiseline kojih ima čak osam puta više od lososa. Sadrži još i cink, vitamine A, D, E, K i vitamine B grupe. Takođe sadrži tragove bora koji je glavni mineral koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Izuzetno hidrira telo (jer ima sposobnost da lako veže vodu za sebe), reguliše ravnotežu elektrolita u telu, ubrzava razgradnju masti, pomaže kod gubitka kilograma, pruža osećaj sitosti i revitalizuje mišiće. Zbog visoke koncentracije vlakana poboljšava probavu i pomaže kod bolesti probavnog sistema. Visok nivo antioksidanasa štite seme od užeglosti i nas štiti od slobodnih radikala koji dovode do starenja i prouzrokuju razne bolesti.

Opis ZLATNA MAKA U PRAHU 100G OPIS PROIZVODA Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak “pametne biljke”. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Sastav: organska zlatna maka u prahu Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 359kcal/1503kJ

Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Zdravstveni benefiti zlatne make: Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika sprečava prevremenu menopauzu pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom pomaže kod uvećane bešike može pomoći kod raznih vrsta alergija može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja. Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Sastav: 100% organska zlatna maka u prahu Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 359kcal/1503kJ Protein: 13-14g Ukupne masti: 1-3g zasićene masti: < 1g Ukupni ugljeni hidrati: 65-70g dijetalna vlakna: 6-7g šećeri: 30-35g O zlatnoj maki Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku.

Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 - 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene - sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak "pametne biljke". Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima... Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Sastav: organska zlatna maka u prahu Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 359kcal/1503kJ Protein: 13-14g Ukupne masti: 1-3g - zasićene masti: < 1g Ukupni ugljeni hidrati: 65-70g - dijetalna vlakna: 6-7g - šećeri: 30-35g

Opis proizvoda Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak „pametne biljke“. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Zdravstveni benefiti zlatne make: • Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans • Reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse • Koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika • Sprečava prevremenu menopauzu • Pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome • Odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji • Kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida • Povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom • Pomaže kod uvećane bešike • Može pomoći kod raznih vrsta alergija • Može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Opis proizvoda Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak „pametne biljke“. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Zdravstveni benefiti zlatne make: • Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans • Reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse • Koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika • Sprečava prevremenu menopauzu • Pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome • Odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji • Kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida • Povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom • Pomaže kod uvećane bešike • Može pomoći kod raznih vrsta alergija • Može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Prema novijim istraživanjima, biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Obiluje antioksidansima Proučavanje objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food koje je uporedilo 10 žitarica i mahunarki koje uspevaju na Andima, pokazalo je da kinoa sadrži najviše antioksidanasa. Jedno kasnije proučavanje pokazalo je da proklijala kinoa ima još više antioksidanasa. Namirnice bogate antioksidansima su poznate po tome što usporavaju procese starenja i pomažu u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerrova bolest. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom. Kako se priprema Kinoa se kuva veoma brzo, čak za neverovatnih 12 do 15 minuta, što je pri današnjem tempu života čini savršenim prijateljem svake domaćice. Kinoa se pri kuvanju tretira poput pirinča. Obično se kuva i poslužuje kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu se praviti ukusni vegetarijanski burgeri od kinoe, može se dodati i u salatu, što je danas i neizostavni deo menija većine restorana. Seme kinoe se takođe može samleti i koristiti za pripremu brašna, tako da lako možete da dobijete egzotično brašno bez glutena. Kinoa se može koristiti i kao hrana za bebe. Zanimljiva informacija je i da je 2013. godina proglašena "Međunarodnom godinom kinoe" od strane Ujedinjenih Nacija zbog svojih potencijala da doprinese sigurnosti hrane u svetu. Iako kinoa tehnički nije zrno, ona se i dalje smatra za hranu "celog zrna".

Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Prema novijim istraživanjima, biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Obiluje antioksidansima Proučavanje objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food koje je uporedilo 10 žitarica i mahunarki koje uspevaju na Andima, pokazalo je da kinoa sadrži najviše antioksidanasa. Jedno kasnije proučavanje pokazalo je da proklijala kinoa ima još više antioksidanasa. Namirnice bogate antioksidansima su poznate po tome što usporavaju procese starenja i pomažu u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerrova bolest. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom. Kako se priprema Kinoa se kuva veoma brzo, čak za neverovatnih 12 do 15 minuta, što je pri današnjem tempu života čini savršenim prijateljem svake domaćice. Kinoa se pri kuvanju tretira poput pirinča. Obično se kuva i poslužuje kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu se praviti ukusni vegetarijanski burgeri od kinoe, može se dodati i u salatu, što je danas i neizostavni deo menija većine restorana. Seme kinoe se takođe može samleti i koristiti za pripremu brašna, tako da lako možete da dobijete egzotično brašno bez glutena. Kinoa se može koristiti i kao hrana za bebe. Zanimljiva informacija je i da je 2013. godina proglašena "Međunarodnom godinom kinoe" od strane Ujedinjenih Nacija zbog svojih potencijala da doprinese sigurnosti hrane u svetu. Iako kinoa tehnički nije zrno, ona se i dalje smatra za hranu "celog zrna".

Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Prema novijim istraživanjima, biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Obiluje antioksidansima Proučavanje objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food koje je uporedilo 10 žitarica i mahunarki koje uspevaju na Andima, pokazalo je da kinoa sadrži najviše antioksidanasa. Jedno kasnije proučavanje pokazalo je da proklijala kinoa ima još više antioksidanasa. Namirnice bogate antioksidansima su poznate po tome što usporavaju procese starenja i pomažu u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerrova bolest. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom. Kako se priprema Kinoa se kuva veoma brzo, čak za neverovatnih 12 do 15 minuta, što je pri današnjem tempu života čini savršenim prijateljem svake domaćice. Kinoa se pri kuvanju tretira poput pirinča. Obično se kuva i poslužuje kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu se praviti ukusni vegetarijanski burgeri od kinoe, može se dodati i u salatu, što je danas i neizostavni deo menija većine restorana. Seme kinoe se takođe može samleti i koristiti za pripremu brašna, tako da lako možete da dobijete egzotično brašno bez glutena. Kinoa se može koristiti i kao hrana za bebe. Zanimljiva informacija je i da je 2013. godina proglašena "Međunarodnom godinom kinoe" od strane Ujedinjenih Nacija zbog svojih potencijala da doprinese sigurnosti hrane u svetu. Iako kinoa tehnički nije zrno, ona se i dalje smatra za hranu "celog zrna".

Šta treba znati o kinoi Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Prema novijim istraživanjima, biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Obiluje antioksidansima Proučavanje objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food koje je uporedilo 10 žitarica i mahunarki koje uspevaju na Andima, pokazalo je da kinoa sadrži najviše antioksidanasa. Jedno kasnije proučavanje pokazalo je da proklijala kinoa ima još više antioksidanasa. Namirnice bogate antioksidansima su poznate po tome što usporavaju procese starenja i pomažu u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerrova bolest. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom. Kako se priprema Kinoa se kuva veoma brzo, čak za neverovatnih 12 do 15 minuta, što je pri današnjem tempu života čini savršenim prijateljem svake domaćice. Kinoa se pri kuvanju tretira poput pirinča. Obično se kuva i poslužuje kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu se praviti ukusni vegetarijanski burgeri od kinoe, može se dodati i u salatu, što je danas i neizostavni deo menija većine restorana. Seme kinoe se takođe može samleti i koristiti za pripremu brašna, tako da lako možete da dobijete egzotično brašno bez glutena. Kinoa se može koristiti i kao hrana za bebe. Zanimljiva informacija je i da je 2013. godina proglašena "Međunarodnom godinom kinoe" od strane Ujedinjenih Nacija zbog svojih potencijala da doprinese sigurnosti hrane u svetu. Iako kinoa tehnički nije zrno, ona se i dalje smatra za hranu "celog zrna".

Kinoa trio - bela, crvena, crna organic Šta treba znati o kinoi Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Prema novijim istraživanjima, biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Obiluje antioksidansima Proučavanje objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food koje je uporedilo 10 žitarica i mahunarki koje uspevaju na Andima, pokazalo je da kinoa sadrži najviše antioksidanasa. Jedno kasnije proučavanje pokazalo je da proklijala kinoa ima još više antioksidanasa. Namirnice bogate antioksidansima su poznate po tome što usporavaju procese starenja i pomažu u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerrova bolest. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom. Kako se priprema Kinoa se kuva veoma brzo, čak za neverovatnih 12 do 15 minuta, što je pri današnjem tempu života čini savršenim prijateljem svake domaćice. Kinoa se pri kuvanju tretira poput pirinča. Obično se kuva i poslužuje kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu se praviti ukusni vegetarijanski burgeri od kinoe, može se dodati i u salatu, što je danas i neizostavni deo menija većine restorana. Seme kinoe se takođe može samleti i koristiti za pripremu brašna, tako da lako možete da dobijete egzotično brašno bez glutena. Kinoa se može koristiti i kao hrana za bebe. Zanimljiva informacija je i da je 2013. godina proglašena "Međunarodnom godinom kinoe" od strane Ujedinjenih Nacija zbog svojih potencijala da doprinese sigurnosti hrane u svetu. Iako kinoa tehnički nije zrno, ona se i dalje smatra za hranu "celog zrna". Sastav: 33% bela kinoa, 33% crvena kinoa, 33% crna kinoa. Alergen info: Može u tragovima da sadrži soju, gluten, kikiriki, lešnik i badem. Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 1539kJ/368kcal Masti: 6g Ugljeni hidrati: 53g Od čega vlakna: 7g Proteini: 14g So: 0g Uvoznik: Superfood d.o.o. Beograd

Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans. Reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse. Koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika. Sprečava prevremenu menopauzu. Pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome. Odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji. Kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida. Povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom. Pomaže kod uvećane bešike. Može pomoći kod raznih vrsta alergija. Može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja. Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak „pametne biljke“. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. *Informacije o proizvodima nisu namenjene dijagnozi i lečenju. Za ozbiljnije poremećaje zdravlja neophodno je posavetovati se sa svojim lekarom. 100% organska zlatna maka u prahu. Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2 - 5 g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans. Reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse. Koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika. Sprečava prevremenu menopauzu. Pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome. Odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji. Kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida. Povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom. Pomaže kod uvećane bešike. Može pomoći kod raznih vrsta alergija. Može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja. Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak „pametne biljke“. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. *Informacije o proizvodima nisu namenjene dijagnozi i lečenju. Za ozbiljnije poremećaje zdravlja neophodno je posavetovati se sa svojim lekarom 100% organska zlatna maka u prahu. Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2 - 5 g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Opis Zlatna maka u prahu 100gr organska DTC Zdravstveni benefiti zlatne make: Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika sprečava prevremenu menopauzu pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom pomaže kod uvećane bešike može pomoći kod raznih vrsta alergija može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja. Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak „pametne biljke“. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Sastav: 100% organska zlatna maka u prahu Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 359kcal/1503kJ Protein: 13-14g Ukupne masti: 1-3g – zasićene masti: < 1g Ukupni ugljeni hidrati: 65-70g – dijetalna vlakna: 6-7g – šećeri: 30-35g

Opis Zlatna maka u prahu 100gr organic DTC Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak „pametne biljke“. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Sastav: 100% organska zlatna maka u prahu Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 359kcal/1503kJ Protein: 13-14g Ukupne masti: 1-3g – zasićene masti: < 1g Ukupni ugljeni hidrati: 65-70g – dijetalna vlakna: 6-7g – šećeri: 30-35g Zdravstveni benefiti zlatne make: Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika sprečava prevremenu menopauzu pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom pomaže kod uvećane bešike može pomoći kod raznih vrsta alergija može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja. Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Maximalium Body Fuel Dekstroza 1000g Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama Body fuel – dextrose with flavor, ukus narandže – Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve intenzivnih mišićnih napora, pogotovo kod sportista. Ugljeni hidrati doprinose održavanju izdržljivosti i performansi tokom prolongiranog vežbanja. Vitamin C doprinosi normalizaciji energetskog metabolizma i smanjenju umora i iscrpljenosti. Način upotrebe: 50 g preparata pomešati sa 250-300 ml hladne vode i piti pre i tokom treninga. Sastav: dekstroza, maltodekstrin, saharoza, vitamin C (kao L-askorbinska kiselina), jabučna kiselina, aroma narandže, β-karoten Primena dekstroze kod sportista - Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve osoba, pogotovo sportista, nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Ugljeni hidrati doprinose oporavku normalne funkcije mišića (kontrakcije) nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Koristan učinak se postiže uzimanjem ugljenih hidrata iz svih izvora, pri ukupnom uzimanju 4 g po kg telesne mase, u dozama, u prva 4 sata i najkasnije 6 sati nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i iskorišćavanja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Vitamin C doprinosi normalnom metabolizmu stvaranja energije i smanjenju umora i iscrpljenosti. Nutritivna vrednost ugljenih hidrata Ugljeni hidrati su važan izvor energije u ishrani. U namirnicama, oni se uglavnom nalaze u obliku monosaharida; disaharida i oligosaharida (2-10 jedinica) i polisaharida, odnosno: šećera (mono- i di- saharidi), skroba i neskrobnih polisaharida. Monosaharidi predstavljaju osnovnu gradivnu jedinicu di- i poli- saharida i u prirodi se retko nalaze slobodni. Od velikog broja monosaharida, humani organizam može da iskorišćava samo nekoliko. Monosaharidi mogu imati 3-7 C-atoma, a u ljudskoj ishrani su najvažniji monosaharidi sa 6 C-atoma - heksoze i to: gluktoza, fruktoza i galaktoza. Najčešće korišćeni monosaharidi su glukoza (ili dekstroza), fruktoza i galaktoza. U organizmu, ugljeni hidrati se uglavnom deponuju u obliku glikogena u jetri i mišićima. Oni predstavljaju lako dostupan oblik energije, a za razliku od masti, njihovi depoi su ograničenog kapaciteta. Ukupna količina ugljenih hidrata u depoima i cirkulaciji (glukoza) je oko 1800 kcal ili 7,56 MJ. Oni su važni jer sprečavaju razlaganje proteina u slučajevima nedovoljnog unosa energije. Savremeni koncept sportskih suplemenata/napitaka bazira se na nekoliko istraživanja sprovedenih poslednjih godina, koja su pokazala da se mešavinom različitih ugljenih hidrata, pre svega glukoze i fruktoze u odnosu 2:1, povećava njihov nivo apsorpcije. Dekstroza Glukoza je najvažniji monosaharid. Najobilnija je u prirodi, uglavnom u obliku di- i poli- saharida, a nalazi se u voću, medu, javorovom sirupu, povrću. Glukoza je glavni izvor energije za ćelije i za mozak, nalazi se u cirkulaciji ili u depoima u mišićima ili jetri, u obliku glikogena. To je vrsta šećera, monosaharid, koju organizam najbrže apsorbuje. U intestinalnom traktu se resorpcija vrši zahvaljujuću posebnom transportnom sistemu, koji u jednom trenutku dostiže zasićenje – saturaciju i dalja apsorpcija je onemogućena, bez obzira na količinu dostupne glukoze. Kako organizam, a posebno mozak, jako zavisi od stabilnog i pouzdanog snabdevanja energijom, razvijen je veoma složen sistem kontrole nivoa šećera – glukoze u krvi. Dekstroza je D-glukoza, grožđani, pirinčani ili kukuruzni šećer (zavisno od sirovine iz koje se dobija), hemijski D-glukopiranoza. To je glavna gradivna komponenta celuloze, skroba ili glikogena i nastaje njihovim potpunim razlaganjem. Obično se dobija hidrolizom skroba odgovarajućim kiselinama ili enzimima, a zatim se dobijena masa prečišćava, koncentriše, kristalizuje ili suši da bi se dobio kristalni prah slatkog ukusa. Maltodekstrin Maltodekstrini su ugljeni hidrati koji se industrijski dobijaju enzimskom ili kiselinskom, parcijalnom hidrolizom skroba. Za razliku od skroba, maltodekstrini su rastvorljivi u hladnoj vodi, a za razliku od glukoznih sirupa nemaju osećaj slatkoće. Energetska vrednost nerezistentog tipa maltodekstrina iznosi 16 kJ/g (4 kcal/g) i zato se smatra dobrim izvorom energije. Ima veliku primenu u različitim prehrambenim i dijetetskim proizvodima, napicima, hrani koja se koristi za medicinske potrebe, u farmaceutskoj industriji, itd. Prema nekim istraživanjima, kombinacija maltodekstrina sa proteinima i/ili aminokiselinama može da utiče na povećanu regeneraciju glikogena i da stimuliše sintezu proteina nakon intenzivnog vežbanja. Takođe, smatra se da unos maltodekstrina smanjuje ukupnu razgradnju glikogena tokom dugotrajnih i intenzivnih treninga odlažući pojavu zamora. Saharoza Saharoza je uobičajeni ugljeni hidrat prirodnog porekla, poreklom iz biljaka i biljnih delova. U pitanju je disaharid koji se sastoji iz glukoze i fruktoze. Najčešće se ekstrahuje iz šećerne trske ili repe za humanu konzumaciju. Industrijskim prečišćavanjem se dobija kristalni šećer bez mirisa, slatkog ukusa i bez prisustva bilo kakvih vitamina i minerala, poznat kao stoni šećer, ili prosto – šećer. Prilikom konzumacije saharoze, ona u duodenumu biva razložena na svoje osnovne monosaharide – glukozu i fruktozu, koje se zatim rapidno apsorbuju kroz mikrovile u krvotok. Saharoza je makronutrijent koji predstavlja brz izvor energije, izazivajući nakon ingestije rapidni porast nivoa glukoze u krvi. Kao čisti ugljeni hidrat ima sadržaj energije od 3,87 kcal/g, tj 16,2 kJ/g. Nutritivna vrednost aktivnih sastojaka body fuel-a Ovaj termin obuhvata jedinjenja koja imaju anti-skorbutno delovanje: L-askorbinsku kiselinu i L-dehidroaskorbinsku kiselinu. U hrani se uglavnom nalazi u obliku L-askorbinske kiseline. Predstavlja esencijalni nutrijent za ljude i samo neke životinje. Većina životinja, više biljke, alge mogu da sintetišu vitamin C iz glukoze ili drugih šećera. Biljke stvaraju velike količine vitamina C kao odbranu od oksidativnog stresa koji nastaje zbog brojnih biotičkih i abiotičkih faktora povezanih sa procesom fotosinteze. Glavno oboljenje koje nastaje zbog nedostatka vitamina C je skorbut: upaljene desni koje krvare, petehije, ehimoze, folikularna hiperkeratoza, ukovrdžana kosa, poremećaj zarastanja rana, suve oči i usta, artralgija, mišićna slabost, mialgija, umor, depresija, česte infekcije, anemija, anoreksija, dijareja, a problemi sa plućima i bubrezima mogu izazvati komu i smrt. Praktično su svi organski sistemi u organizmu ugroženi kod skorbuta. Dnevni unos vitamina C hranom za prevenciju skorbuta je 5-10 mg. Ovo oboljenje je retko u razvijenim zemljama, jer se ishranom unosi daleko više. Oko 90% vitamina C u ishrani dolazi od voća i povrća. Paprika, slatka i ljuta su posebno bogate vitaminom C, citrusno voće i sokovi, prokelj, karfiol, kupus, brokoli, spanać, jagode, a zrnevlje i orašasti plodovi ga sadrže vrlo malo. Kuvanjem se uništi veliki deo askorbinske kiseline iz namirnica. Vitamin C ima antioksidativno delovanje, kao i antiaterogeno, antikancerogeno, antihipertenzivno, antivirusno, antihistaminsko, imunomodulatorno, oftalmoprotektivno dejstvo. Pomaže u detoksikaciji nekih teških metala, kao što su olovo i druge toksične hemikalije. β-karoten β-karoten je jedan od pripadnika karotenoida. U pitanju je prirodni, liposolubilni pigment, koji se primarno nalazi u biljkama, zatim u nekim algama i fotosintetskim bakterijama gde služi kao zaštita ovih bakterija od toksičnog delovanja kiseonika. Mehanizam antioksidativne aktivnosti β-karotena nije u potpunosti razjašnjen. Neke studije govore u prilog tome da različiti izomeri β-karotena pokazuju različitu antioksidativnu aktivnost in vitro. β-karoten pokazuje moguće antikarcinogeno delovanje u studijama raka prostate, i to na sledeći način - β-karoten se metabolički pretvara u retinoide koji moduliraju ekspresiju gena koji utiču na diferencijaciju i proliferaciju ćelija putem retinoične kiseline. Korišćena literatura PDR for nutritional supplements, 2nd edition (2008). Physicians´ Desk Reference Inc, Montvale, NJ. COMMISSION REGULATION (EU) No 432/2012 Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015 i 75/2015) Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013) Pravilnik o prethodno upakovanim proizvodima (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2013) Pravilnik o prehrambenim aditivima ("Sl. glasnik RS", br. 63/2013). Pravilnik o kvalitetu skroba i proizvoda od skroba za prehrambene svrhe (“Sl. list SRJ”, br. 33/95 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 – dr. pravilnik i 4/2004 – dr. pravilnik) Maximalium Body Fuel Dekstroza 1000g Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama Body fuel – dextrose with flavor, ukus narandže – Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve intenzivnih mišićnih napora, pogotovo kod sportista. Ugljeni hidrati doprinose održavanju izdržljivosti i performansi tokom prolongiranog vežbanja. Vitamin C doprinosi normalizaciji energetskog metabolizma i smanjenju umora i iscrpljenosti. Način upotrebe: 50 g preparata pomešati sa 250-300 ml hladne vode i piti pre i tokom treninga. Sastav: dekstroza, maltodekstrin, saharoza, vitamin C (kao L-askorbinska kiselina), jabučna kiselina, aroma narandže, β-karoten Primena dekstroze kod sportista - Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve osoba, pogotovo sportista, nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Ugljeni hidrati doprinose oporavku normalne funkcije mišića (kontrakcije) nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Koristan učinak se postiže uzimanjem ugljenih hidrata iz svih izvora, pri ukupnom uzimanju 4 g po kg telesne mase, u dozama, u prva 4 sata i najkasnije 6 sati nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i iskorišćavanja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Vitamin C doprinosi normalnom metabolizmu stvaranja energije i smanjenju umora i iscrpljenosti. Nutritivna vrednost ugljenih hidrata Ugljeni hidrati su važan izvor energije u ishrani. U namirnicama, oni se uglavnom nalaze u obliku monosaharida; disaharida i oligosaharida (2-10 jedinica) i polisaharida, odnosno: šećera (mono- i di- saharidi), skroba i neskrobnih polisaharida. Monosaharidi predstavljaju osnovnu gradivnu jedinicu di- i poli- saharida i u prirodi se retko nalaze slobodni. Od velikog broja monosaharida, humani organizam može da iskorišćava samo nekoliko. Monosaharidi mogu imati 3-7 C-atoma, a u ljudskoj ishrani su najvažniji monosaharidi sa 6 C-atoma - heksoze i to: gluktoza, fruktoza i galaktoza. Najčešće korišćeni monosaharidi su glukoza (ili dekstroza), fruktoza i galaktoza. U organizmu, ugljeni hidrati se uglavnom deponuju u obliku glikogena u jetri i mišićima. Oni predstavljaju lako dostupan oblik energije, a za razliku od masti, njihovi depoi su ograničenog kapaciteta. Ukupna količina ugljenih hidrata u depoima i cirkulaciji (glukoza) je oko 1800 kcal ili 7,56 MJ. Oni su važni jer sprečavaju razlaganje proteina u slučajevima nedovoljnog unosa energije. Savremeni koncept sportskih suplemenata/napitaka bazira se na nekoliko istraživanja sprovedenih poslednjih godina, koja su pokazala da se mešavinom različitih ugljenih hidrata, pre svega glukoze i fruktoze u odnosu 2:1, povećava njihov nivo apsorpcije. Dekstroza Glukoza je najvažniji monosaharid. Najobilnija je u prirodi, uglavnom u obliku di- i poli- saharida, a nalazi se u voću, medu, javorovom sirupu, povrću. Glukoza je glavni izvor energije za ćelije i za mozak, nalazi se u cirkulaciji ili u depoima u mišićima ili jetri, u obliku glikogena. To je vrsta šećera, monosaharid, koju organizam najbrže apsorbuje. U intestinalnom traktu se resorpcija vrši zahvaljujuću posebnom transportnom sistemu, koji u jednom trenutku dostiže zasićenje – saturaciju i dalja apsorpcija je onemogućena, bez obzira na količinu dostupne glukoze. Kako organizam, a posebno mozak, jako zavisi od stabilnog i pouzdanog snabdevanja energijom, razvijen je veoma složen sistem kontrole nivoa šećera – glukoze u krvi. Dekstroza je D-glukoza, grožđani, pirinčani ili kukuruzni šećer (zavisno od sirovine iz koje se dobija), hemijski D-glukopiranoza. To je glavna gradivna komponenta celuloze, skroba ili glikogena i nastaje njihovim potpunim razlaganjem. Obično se dobija hidrolizom skroba odgovarajućim kiselinama ili enzimima, a zatim se dobijena masa prečišćava, koncentriše, kristalizuje ili suši da bi se dobio kristalni prah slatkog ukusa. Maltodekstrin Maltodekstrini su ugljeni hidrati koji se industrijski dobijaju enzimskom ili kiselinskom, parcijalnom hidrolizom skroba. Za razliku od skroba, maltodekstrini su rastvorljivi u hladnoj vodi, a za razliku od glukoznih sirupa nemaju osećaj slatkoće. Energetska vrednost nerezistentog tipa maltodekstrina iznosi 16 kJ/g (4 kcal/g) i zato se smatra dobrim izvorom energije. Ima veliku primenu u različitim prehrambenim i dijetetskim proizvodima, napicima, hrani koja se koristi za medicinske potrebe, u farmaceutskoj industriji, itd. Prema nekim istraživanjima, kombinacija maltodekstrina sa proteinima i/ili aminokiselinama može da utiče na povećanu regeneraciju glikogena i da stimuliše sintezu proteina nakon intenzivnog vežbanja. Takođe, smatra se da unos maltodekstrina smanjuje ukupnu razgradnju glikogena tokom dugotrajnih i intenzivnih treninga odlažući pojavu zamora. Saharoza Saharoza je uobičajeni ugljeni hidrat prirodnog porekla, poreklom iz biljaka i biljnih delova. U pitanju je disaharid koji se sastoji iz glukoze i fruktoze. Najčešće se ekstrahuje iz šećerne trske ili repe za humanu konzumaciju. Industrijskim prečišćavanjem se dobija kristalni šećer bez mirisa, slatkog ukusa i bez prisustva bilo kakvih vitamina i minerala, poznat kao stoni šećer, ili prosto – šećer. Prilikom konzumacije saharoze, ona u duodenumu biva razložena na svoje osnovne monosaharide – glukozu i fruktozu, koje se zatim rapidno apsorbuju kroz mikrovile u krvotok. Saharoza je makronutrijent koji predstavlja brz izvor energije, izazivajući nakon ingestije rapidni porast nivoa glukoze u krvi. Kao čisti ugljeni hidrat ima sadržaj energije od 3,87 kcal/g, tj 16,2 kJ/g. Nutritivna vrednost aktivnih sastojaka body fuel-a Ovaj termin obuhvata jedinjenja koja imaju anti-skorbutno delovanje: L-askorbinsku kiselinu i L-dehidroaskorbinsku kiselinu. U hrani se uglavnom nalazi u obliku L-askorbinske kiseline. Predstavlja esencijalni nutrijent za ljude i samo neke životinje. Većina životinja, više biljke, alge mogu da sintetišu vitamin C iz glukoze ili drugih šećera. Biljke stvaraju velike količine vitamina C kao odbranu od oksidativnog stresa koji nastaje zbog brojnih biotičkih i abiotičkih faktora povezanih sa procesom fotosinteze. Glavno oboljenje koje nastaje zbog nedostatka vitamina C je skorbut: upaljene desni koje krvare, petehije, ehimoze, folikularna hiperkeratoza, ukovrdžana kosa, poremećaj zarastanja rana, suve oči i usta, artralgija, mišićna slabost, mialgija, umor, depresija, česte infekcije, anemija, anoreksija, dijareja, a problemi sa plućima i bubrezima mogu izazvati komu i smrt. Praktično su svi organski sistemi u organizmu ugroženi kod skorbuta. Dnevni unos vitamina C hranom za prevenciju skorbuta je 5-10 mg. Ovo oboljenje je retko u razvijenim zemljama, jer se ishranom unosi daleko više. Oko 90% vitamina C u ishrani dolazi od voća i povrća. Paprika, slatka i ljuta su posebno bogate vitaminom C, citrusno voće i sokovi, prokelj, karfiol, kupus, brokoli, spanać, jagode, a zrnevlje i orašasti plodovi ga sadrže vrlo malo. Kuvanjem se uništi veliki deo askorbinske kiseline iz namirnica. Vitamin C ima antioksidativno delovanje, kao i antiaterogeno, antikancerogeno, antihipertenzivno, antivirusno, antihistaminsko, imunomodulatorno, oftalmoprotektivno dejstvo. Pomaže u detoksikaciji nekih teških metala, kao što su olovo i druge toksične hemikalije. β-karoten β-karoten je jedan od pripadnika karotenoida. U pitanju je prirodni, liposolubilni pigment, koji se primarno nalazi u biljkama, zatim u nekim algama i fotosintetskim bakterijama gde služi kao zaštita ovih bakterija od toksičnog delovanja kiseonika. Mehanizam antioksidativne aktivnosti β-karotena nije u potpunosti razjašnjen. Neke studije govore u prilog tome da različiti izomeri β-karotena pokazuju različitu antioksidativnu aktivnost in vitro. β-karoten pokazuje moguće antikarcinogeno delovanje u studijama raka prostate, i to na sledeći način - β-karoten se metabolički pretvara u retinoide koji moduliraju ekspresiju gena koji utiču na diferencijaciju i proliferaciju ćelija putem retinoične kiseline. Korišćena literatura

Opis Spelta Vita Imuno+ Liofilizovani sok od spelte pomaže alkalizaciju tela, jača imuni sistem, popravlja krvnu sliku, štiti nas od virusa i bakterija, poboljšava cirkulaciju, pomaže u stvaranju hormona, jača kosti i utiče na normalan rad žlezda. Bez glutena. Vitamin D doprinosi ćelijskoj deobi, normalnoj apsorpciji i iskorišćenju kalcijuma i fosfora, normalnom nivou kalcijuma u krvi, održavanju normalne mišićne funkcije i održavanju normalnih kostiju i zuba. Vitamin D, cink i selen jačaju imuni sistem. Cink i selen doprinose zaštiti ćelija od oksidativnog stresa Cink doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, ćelijskoj deobi, normalnoj DNK sintezi, normalnoj sintezi proteina, održavanju normalnog nivoa testosterona u krvi i smanjuje rezistenciju na insulin Selen doprinosi normalnoj funkciji štitaste žlezde. Šta je Spelta Vita IMMUNO+ ? Spelta Vita IMMUNO+, je naš dijetetski proizvod, dodatak ishrani u kapsulama, koji sadrži liofilizovani zeleni sok od herbe spelte organskog porekla sa dodatkom vitamina D3, cinka i selena. Spelta Vita IMMUNO+ namenjen je jačanju imuniteta. Zašto Spelta Vita Immuno+? Spelta Vita IMMUNO+ je kombinacija liofilizovanog zelenog soka pšenične trave spelte organskog porekla, sa dodatkom vitamina D, cinka i selena, u kapsuli. Ovaj proizvod je bogat prirodnim mineralima, hlorofilom, enzimima i vitaminima koji umornom telu daju energiju, dok ga dodaci čine jedinstvenim na tržištu. Lako se konzumira i idealno je rešenje za svaku priliku, čak i ljudima koji su osetljivi na ukus pšeničnog soka. Spelta Vita IMMUNO+ je dodatak zdravoj ishrani. Ima drugačije dejstvo na svaki organizam. Zbog svojih sastojaka delotvorno deluje na naš imuni sistem i odstranjuje štetne materije iz našeg tela. Reguliše probavu, poboljšava fizičku i mentalnu snagu, pomaže kod alkalizacije tela i kod malokrvnosti. Da organizam zaštitimo od virusa, bakterija i razvoja drugih bolesti, neophodno je da unesemo sve hranljive materije koje organizam svakodnevno troši. Spelta Vita IMMUNO+ ima podmlađujuće dejstvo na naš organizam. Sastav i dejstvoSpelta Vita IMMUNO+ je skup prirodnih vitamina, minerala i hlorofila. Jedan od glavnih sastojaka Spelta Vita IMMUNO+ je hlorofil koji, osim što Zelenom soku od spelte daje boju, pruža našem telu veliku količinu kiseonika i stvara baznu sredinu, zbog čega ga nazivaju i tečnim kiseonikom. Molekularna struktura hlorofila koji se nalazi u biljkama pokazuje veliku sličnost sa hemoglobinom koji se nalazi u krvi i raznosi kiseonik po telu. To je prirodni antioksidant. Hlorofil nije vitamin, ali je važan u optimalnoj ishrani.Spelta sadrži u idealnom odnosu proteine, ugljene hidrate i masti. Visok sadržaj proteina je čini žitaricom izbora kod osoba koje imaju probleme sa varenjem, sportista i osoba koje se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću gde je potrebno održavanje mišićne mase. Dobar je izvor vitamina, pogotovo vitamina B kompleksa: B1, B2, B3, B6, B9 i vitamina K, minerala: magnezijum, cink, gvožđe, mangan, bakar i selen i rastvornih biljnih vlakana koja se lako resorbuju. Ugljeni hidrati iz spelte su složene građe i značajan činilac koagulacije i stimulacije imunskog sistema čoveka. Spelta reguliše metabolizam, pomaže u stvaranju hormona, jača kosti, poboljšava imunitet, smanjuje šećer u krvi i reguliše holesterol. Dijetetska vlakna spelte pomažu smanjivanju nivoa LDL u krvi, tako što blokiraju apsorpciju holesterola iz hrane. Niacin-vitamin B3, koji se nalazi u spelti u znatnoj količini, ključan je za normalan rad žlezda, a posebno je bitan za proizvodnju polnih hormona. Spelta ima pozitivnu ulogu u regulaciji hormona i kreatina. Zbog sadržaja bakra i gvožđa poboljšava cirkulaciju. Osobe na antikoagulantnoj terapiji, osetljive na vitamin K, pre upotrebe treba da konsultuju svog lekara. Super dodaciVitamin D je važan vitamin u ljudskom organizmu zbog povoljnog uticaja na naše zdravlje. Vitamin D pomaže normalnoj funkciji imunog sistema kod dece i odraslih i utiče na redukciju upalnih procesa u organizmu. Ima glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju, a zajedno sa kalcijumom sprečava osteoporozu kod starijih i doprinosi smanjenju gubitka koštane mase kod žena u postmenopauzi. Vitamin D pomaže u održavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi i ima ulogu u ćelijskoj deobi. Neophodan je za pravilan rast kostiju i zuba, dobar rad mišića i nervnog tkiva. Bez vitamina D vaše kosti mogu postati meke, tanke i lomljive. Nedovoljni vitamin D takođe je povezan sa osteoporozom, rahitisom i nekim vrstama karcinoma, češćim oboljevanjem od virusnih infekcija.Uobičajena dnevna doza za zdrave, odrasle osobe je 200-400 i.j. (5,0 µg – 10,0µg). U terapiji stanja izazvanih nedostatkom vitamina D koriste se i znatno veće doze, samo uz preporuku lekara. Primenom preporučene doze od 4 kapsule dnevno proizvoda Spelta Vita Immuno+, kapsule unese se 10,0 µg vitamina D dnevno, što je 200,0% NRV. Kao izvor vitamina D korišćen je holekalciferol koji se nalazi na listi dozvoljenih izvora vitamina i minerala prema Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda. Selen (Se) je esencijalni mineral, čuvar mladosti, vitalnosti i zdravlja. Čini prvu liniju odbrane od oksidativnih procesa i slobodnih radikala. Zajedno sa vitaminom E ima važnu ulogu u zaštiti tkiva organizma od oksidativnog oštećenja, te je naročito efikasan kada su u pitanju ćelije mišića, jetre, pankreasa i eritrocita. Selen ima antioksidativno dejstvo slično vitaminu E, ali čak i hiljadu puta jače od njega. Selen je bitan za normalnu funkciju imunskog sistema, normalnu funkciju štitaste žlezde, zaštitu ćelija od oksidativnog stresa. On doprinosi održanju normalne kose i noktiju, i normalne spermatogeneze. Selen sprečava prerano starenje kože, mišića i mozga, učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i pojedinih vrsta karcinoma, pre svega prostate i debelog creva, omogućava asimilaciju vitamina C i E, a neophodan je i za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde. Selen je antagonist žive, arsena i kadmijuma, te deluje zaštitno od ovih elemenata, prvenstveno ako se oni unose hranom . Nedostatak selena dovodi do nastanka brojnih poremećaja, kao što su: naglo gubljenje telesne težine, mišićna distrofija, hemolitička anemija, nekroza jetre, katarakta i pad otpornosti organizma, sterilitet oba pola. Preporučeni dnevni unos selena za odrasle osobe je 55,0 µg. Primenom preporučene doze od 4 kapsule dnevno proizvoda Spelta Vita Immuno+, kapsule unese se 55 µg, što je 100,0% NRV. Kao izvor selena korišćen je natrijum-selenit koji se nalazi na listi dozvoljenih izvora vitamina i minerala prema Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda. Cink (Zn) je esencijalni mikroelement koji ulazi u sastav preko 70 različitih enzimskih sistema u organizmu. U telu ga ukupno ima oko 2,0 g, od toga najviše u koži, kostima i zubima. Pretpostavlja se da su kosti mesto gde se deponuje cink, ali se iz kostiju cink i brzo prazni. Visoke koncentracije cinka su nađene u spermatozoidima, prostati, kao i u mišićima, kosi i eritrocitima. Posebno je značajan u imunitetu i sintezi DNK i RNK. Neophodan je za rast, deobu i sazrevanje ćelija. Značajnu ulogu ima u formiranju kostiju kao i za aktivaciju vitamina A u procesu vida. Cink doprinosi normalnom kiselinsko-bazalnom metabolizmu, normalnoj sintezi proteina, normalnoj plodnosti i reprodukciji. Cink, takođe pomaže u zarastanju rana, održavanje normalnog nivoa testosterona u krvi, sprečava hiperplaziju prostate, smanjuje rezistenciju na insulin i utiče na spermatogenezu. Kompleks cink-insulin se nalazi u beta ćelijama pankreasa. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija na glukozu (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze. Cink, kao i selen, je bitan za normalnu funkciju imunskog sistema i zaštitu ćelija od oksidativnog stresa. Manjak cinka dovodi do zastoja u rastu (naročito između osme i desete godine života), gubitka apetita, smanjenja nivoa testosterona kod muškaraca, usporenog seksualnog razvoja, uvećanja jetre, uvećanja slezine, proliva, veoma grube kože, alopecije, izmenjenog čula ukusa i mirisa i slabog zarastanja rana. Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve. Način upotrebe: Odrasli i deca iznad 12 godina: 1-2 puta dnevno popiti 1-2 kapsule sa dosta vode. Deca iznad 3 godine: 1-2 puta dnevno popiti po 1 kapsulu 1 sa dosta vode. Najbolje je uzimati na prazan stomak, nakon čega ne konzumirati ništa 30-60 minuta. Proizvod je registrovan kao dodatak ishrani.