Grupa proizvoda: BRZO SMRZNUTI, NEPECENI PROIZVOD OD RAZVUCENOG TESTA PSENICNOG BRASNA SA NADEVOM OD SPANACA-PITA SA Spisak sastojaka: PSENICNO brasno, Voda, Spanac (24%) Biljna ulja (od semena pamuka) , Luk, So, PSENICNI griz, Kukuruzni skrob, dekstroza, dehidrirano povrće, biljni ekstrakti, arome, zacini Alergeni: Sadrzi psenicni GLUTEN. Proizvodi se u fabrici koja koristi ORASASTE proizvode, SUSAM SENF i JAJA. Neto kolicina: 500.000 Jedinica mere: G Uslovi cuvanja: CUVATI NA -18°C Stavlja u promet: ALFA Αthanasios D. Koukoutaris SA ,Frozen Dough Company , 1st km Kozani-Argilos , GR 50100 Kozani, Grcka : ALFA FOODS DOO, Bul. Mihaila Pupina 10A / 35, 11070 Novi Beograd, Srbija Zemlja porekla: Grcka Uputsvo za upotrebu: Zagrejte pecnicu na 180-200 0C. Stavite pitu na srednju policu u rerni. Pecite oko 30 -35 minuta (zavisno od osobina rerne)dok ne porumeni sa gornje I donje strane.

Састав: спелта, сир, јаја, спанаћ, нерафинисано уље, вода, со Рок трајања: 10 дана Чувати на температури од 2 до 8 степени Маса: 500 грама

Opis Organski Suncokret pored nezasićenih masnih kiselina, omega 6 i 9, koje pružaju dragocenu pomoć u borbi protiv holesterola i kardiovaskularnih oboljenja, izuzetno je bogat izvor vitamina E. Suncokretove semenke su veoma dobar izvor i raznih minerala, Ca, P, Mg, Na, K i Fe (skoro 2x više nego spanać), kao i vitamina, naročito B kompleksa i vitamina A.

Grupa proizvoda: Smrznuti program Spisak sastojaka: Psenicno brasno, nadev spanaca 35% (spanac 40%, pirinac, suncokretovo ulje, crveni luk, praziluk, psenicna krupica, dodatak jelima sa povrcem (so, suseno povrce (sargarepa, paskanat, krompir, celer, crni luk) pojacivac arome (mononatrijum-glutaminat), secer, dekstroza, zacini, boja (riboflavin)), so, beli luk, biber), voda, suncokretovo ulje, so. Alergeni: nema Neto kolicina: 900.000 Jedinica mere: gr Uslovi cuvanja: Temperatura od -18oC ili niza u svim fazama distribucije proizvoda Stavlja u promet: odmah Zemlja porekla: Srbija Uputsvo za upotrebu: Proizvod sloziti u prethodno uljem premazan pleh, ostaviti na sobnoj temperaturi 10 minuta. Peci proizvod u prethodno zagrejanoj pecnici na 250 C oko 20 minuta. Izvaditi iz rerne i po zelji preliti pavlakom.

Ječmena trava organic 100g Sastav: 100% prah organske ječmene trave Ječmena trava sadrži 11 puta više kalcijuma nego kravlje mleko, 7 puta više vitamina C nego sok od pomorandže i 5 puta više gvožđa nego spanać. Ima antivirusna dejstva, detoksikuje organizam, sadrži značajne količine vitamina B12. Ječmena trava čuva zdravlje kostiju, reguliše varenje, štiti od prevremenog starenja, alkalizuje telo, poboljšava krvnu sliku. Sadrži: kalcijum, magnezijum, fosfor, bakar, mangan, cink, beta-karoten, vitamine B1, B2, B6 i K. Sadrži i glukan koji smanjuje nivo lošeg holesterola. Dobijen iz organski uzgojenog ječma, sušen na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Način upotrebe: Preporučena dnevna količina 1-2g dnevno, najbolje ujutro pre obroka ili kao dodatak šejkovima i prirodnim sokovima. Čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi. Proizvod ne sadrži veštačke boje, aditive, boje, konzervanse, zaslađivače i gluten. Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 1850kJ/450kcal Masti: 5g Ugljeni hidrati: 3,40g Vlakna: 39g Proteini: 29,2g Beto-karoten 36,7mg Vitamin C: 40,45mg Vitamin E: 6,6mg Uvoznik: We are one d.o.o. Sombor

Kinoa – organska Šta znate o kinoi? Zanimljivosti u vezi kinoe… Kinoa (lat. Chenopodium quinoa) je zeljasta semena visokoproteinska biljka koja pripada istoj vrsti biljaka kao spanać i cvekla. Iako se kinoa priprema i konzumira kao žitarica, svrstana je u pseudo žitarice, jer ne pripada familiji trava kao pšenica, ovas i pirinač. Gaji se zbog jestivog semenja, a osim semenki koriste se i listovi kinoe, imju ukus sličan spanaću ili blitvi, ali su manje popularni zbog gorkog ukusa. Vodi poreklo sa planina iz Južne Amerike, i to sa Anda, na visinama preko 4000m, na području Perua, Čilea i Bolivije. Za nju se zna već 7000 godina, stare civilizacije Inka smatrale su je svetom hranom zbog čega se i naziva drevno seme. Šta je karakteristično kod kinoe? Kinoa je veoma bogata i sadrži: flavonoide, proteine (jedna od retkih biljnih namernica koja sadrži dovoljno količine svih devet esencijalnih aminokiselina), visok nivo vlakana (1 šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa vlakana), monozasićene masti (oleinska kiselina i omega 3 masne kiseline), esencijalne minerale poput: mangana, magnezijuma, gvožđa, fosfora, kalijuma, kalcijuma, cinka, bakra, kao i vitamine: B, E i još… ne sadrži gluten. Zašto treba koristiti kinou? Koristi od kinoe… Ishrana koja uključuje kinou ima važne zdravstvene koristi i to: ☑️ Smanjuje rizik od dijabetesa; ☑️ Snižava holesterol; ☑️ Kontroliše krvni pritisak; ☑️ Potpomaže održavanju zdrave telesne težine; ☑️ Deluje anti-upalno i anti-kancerogeno; ☑️ Čuva Imunitet i čisti organizam. Još o ovoj zanimljivoj biljci možete pročitati klikom OVDE. Zemlja proizvodnje… Peru Vrsta i masa proizvoda… ⚖️ Kinoa – organska je pakovani proizvod, mase 200g. Pogledajte još proizvode iz kategorije Žitarice i proizvodi od žitarica, klikom OVDE. Šta znate o kinoi? Zanimljivosti u vezi kinoe… Kinoa (lat. Chenopodium quinoa) je zeljasta semena visokoproteinska biljka koja pripada istoj vrsti biljaka kao spanać i cvekla. Iako se kinoa priprema i konzumira kao žitarica, svrstana je u pseudo žitarice, jer ne pripada familiji trava kao pšenica, ovas i pirinač. Gaji se zbog jestivog semenja, a osim semenki koriste se i listovi kinoe, imju ukus sličan spanaću ili blitvi, ali su manje popularni zbog gorkog ukusa. Vodi poreklo sa planina iz Južne Amerike, i to sa Anda, na visinama preko 4000m, na području Perua, Čilea i Bolivije. Za nju se zna već 7000 godina, stare civilizacije Inka smatrale su je svetom hranom zbog čega se i naziva drevno seme. Šta je karakteristično kod kinoe? Kinoa je veoma bogata i sadrži: flavonoide, proteine (jedna od retkih biljnih namernica koja sadrži dovoljno količine svih devet esencijalnih aminokiselina), visok nivo vlakana (1 šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa vlakana), monozasićene masti (oleinska kiselina i omega 3 masne kiseline), esencijalne minerale poput: mangana, magnezijuma, gvožđa, fosfora, kalijuma, kalcijuma, cinka, bakra, kao i vitamine: B, E i još… ne sadrži gluten. Zašto treba koristiti kinou? Koristi od kinoe… Ishrana koja uključuje kinou ima važne zdravstvene koristi i to: ☑️ Smanjuje rizik od dijabetesa; ☑️ Snižava holesterol; ☑️ Kontroliše krvni pritisak; ☑️ Potpomaže održavanju zdrave telesne težine; ☑️ Deluje anti-upalno i anti-kancerogeno; ☑️ Čuva Imunitet i čisti organizam. Još o ovoj zanimljivoj biljci možete pročitati klikom OVDE. Zemlja proizvodnje… Peru Vrsta i masa proizvoda… ⚖️ Kinoa – organska je pakovani proizvod, mase 200g. Pogledajte još proizvode iz kategorije Žitarice i proizvodi od žitarica, klikom OVDE.

Kinoa – rinfuz Šta znate o kinoi? Zanimljivosti u vezi kinoe… Kinoa (lat. Chenopodium quinoa) je zeljasta semena visokoproteinska biljka koja pripada istoj vrsti biljaka kao spanać i cvekla. Iako se kinoa priprema i konzumira kao žitarica, svrstana je u pseudo žitarice, jer ne pripada familiji trava kao pšenica, ovas i pirinač. Gaji se zbog jestivog semenja, a osim semenki koriste se i listovi kinoe, imju ukus sličan spanaću ili blitvi, ali su manje popularni zbog gorkog ukusa. Vodi poreklo sa planina iz Južne Amerike, i to sa Anda, na visinama preko 4000m, na području Perua, Čilea i Bolivije. Za nju se zna već 7000 godina, stare civilizacije Inka smatrale su je svetom hranom zbog čega se i naziva drevno seme. Šta je karakteristično kod kinoe? Kinoa je veoma bogata i sadrži: flavonoide, proteine (jedna od retkih biljnih namernica koja sadrži dovoljno količine svih devet esencijalnih aminokiselina), visok nivo vlakana (1 šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa vlakana), monozasićene masti (oleinska kiselina i omega 3 masne kiseline), esencijalne minerale poput: mangana, magnezijuma, gvožđa, fosfora, kalijuma, kalcijuma, cinka, bakra, kao i vitamine: B, E i još… ne sadrži gluten. Zašto treba koristiti kinou? Koristi od kinoe… Ishrana koja uključuje kinou ima važne zdravstvene koristi i to: ☑️ Smanjuje rizik od dijabetesa; ☑️ Snižava holesterol; ☑️ Kontroliše krvni pritisak; ☑️ Potpomaže održavanju zdrave telesne težine; ☑️ Deluje anti-upalno i anti-kancerogeno; ☑️ Čuva Imunitet i čisti organizam. Još o ovoj zanimljivoj biljci možete pročitati klikom OVDE. Zemlja proizvodnje… Španija Vrsta i masa proizvoda… ⚖️ Kinoa – rinfuz je proizvod na meru. Pogledajte još proizvode iz kategorije Asortiman na meru – rinfuz, klikom OVDE. Šta znate o kinoi? Zanimljivosti u vezi kinoe… Kinoa (lat. Chenopodium quinoa) je zeljasta semena visokoproteinska biljka koja pripada istoj vrsti biljaka kao spanać i cvekla. Iako se kinoa priprema i konzumira kao žitarica, svrstana je u pseudo žitarice, jer ne pripada familiji trava kao pšenica, ovas i pirinač. Gaji se zbog jestivog semenja, a osim semenki koriste se i listovi kinoe, imju ukus sličan spanaću ili blitvi, ali su manje popularni zbog gorkog ukusa. Vodi poreklo sa planina iz Južne Amerike, i to sa Anda, na visinama preko 4000m, na području Perua, Čilea i Bolivije. Za nju se zna već 7000 godina, stare civilizacije Inka smatrale su je svetom hranom zbog čega se i naziva drevno seme. Šta je karakteristično kod kinoe? Kinoa je veoma bogata i sadrži: flavonoide, proteine (jedna od retkih biljnih namernica koja sadrži dovoljno količine svih devet esencijalnih aminokiselina), visok nivo vlakana (1 šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa vlakana), monozasićene masti (oleinska kiselina i omega 3 masne kiseline), esencijalne minerale poput: mangana, magnezijuma, gvožđa, fosfora, kalijuma, kalcijuma, cinka, bakra, kao i vitamine: B, E i još… ne sadrži gluten. Zašto treba koristiti kinou? Koristi od kinoe… Ishrana koja uključuje kinou ima važne zdravstvene koristi i to: ☑️ Smanjuje rizik od dijabetesa; ☑️ Snižava holesterol; ☑️ Kontroliše krvni pritisak; ☑️ Potpomaže održavanju zdrave telesne težine; ☑️ Deluje anti-upalno i anti-kancerogeno; ☑️ Čuva Imunitet i čisti organizam. Još o ovoj zanimljivoj biljci možete pročitati klikom OVDE. Zemlja proizvodnje… Španija Vrsta i masa proizvoda… ⚖️ Kinoa – rinfuz je proizvod na meru. Pogledajte još proizvode iz kategorije Asortiman na meru – rinfuz, klikom OVDE.

Opis ORGANSKO ČIA SEME 300G ZDRAVA HRANA Potiče još iz vremena Asteka, Inka i Maja kada se zbog svoje dragocenosti koristilo kao sredstvo plaćanja. Oni su gajili čiu kao jedan od svojih glavnih prehrambenih useva, a koristili su je i kao osnovnu namirnicu u medicini i ritualnim ceremonijama. U Meksiku kažu da samo 1 supena kašika ovog semena može da bude dovoljna čoveku da izdrži 24 sata bez unosa druge hrane u organizam. Organsko čia seme je bez glutena, odličan je izvor kalcijuma, fosfora, mangana i Omega 3 masnih kiselina. Takođe je i odličan izvor energije. Smatraju ga za jednu od najzdravijih hrana na planeti i zato se i svrstava u superhranu. Seme je bogato hranljivim materijama koje su bitne za ljudsko telo i mozak. Sadrži 6 puta više kalcijuma nego punomasno mleko, 3 puta više gvožđa nego spanać, 15 puta više magnezijuma nego brokoli, 20% više vlakana nego laneno seme, 60% masnoća u semenkama su Omega 3 masne kiseline kojih ima čak osam puta više od lososa. Sadrži još i cink, vitamine A, D, E, K i vitamine B grupe. Takođe sadrži tragove bora koji je glavni mineral koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Izuzetno hidrira telo (jer ima sposobnost da lako veže vodu za sebe), reguliše ravnotežu elektrolita u telu, ubrzava razgradnju masti, pomaže kod gubitka kilograma, pruža osećaj sitosti i revitalizuje mišiće. Zbog visoke koncentracije vlakana poboljšava probavu i pomaže kod bolesti probavnog sistema. Visok nivo antioksidanasa štite seme od užeglosti i nas štiti od slobodnih radikala koji dovode do starenja i prouzrokuju razne bolesti. Čia seme ima pozitivan uticaj na nivelisanje glukoze u krvi i zato je odlično za dijabetičare koji treba da ga uzimaju pre ili za vreme obroka. Čia semenke pomažu kod dijabetesa tako što njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Preporučuje se deci, sportistima, vegetarijancima i veganima. Način upotrebe: preporučeni dnevni unos je 1 supena kašika. Čia semenke su sjajna zamena za jaja, samo ih pomešajte sa vodom da se napravi gel i dodajte ih kao zamenu za jaja u receptima (1 supena kašika gela = 1 jaje). Možete ih posuti po gotovo svakoj hrani koju jedete. Dodajte ih u testa kada mesite hleb ili pravite mafine. Dodajte ih u žitarice za doručak, supe i salate ili ih pomešajte sa vodom ili kokosovom vodom da dobijete gusti gel. Čia semenke ne moraju biti samlevene kao laneno seme da bi se iz njih izvukle sve hranjive materije. Druga prednost u odnosu na laneno seme je da mogu dugo da stoje, a da se ne pokvare. Sastav: 100% organsko čia seme Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 2142kJ/512kcal Ukupni ugljeni hidrati: 32,74g Ukupne masti: zasićene masti: 3,3g polinezasićene masti: 28,0g Omega 6: 5,7g Omega 3: 18,5g Natrijum: 0,01g Proteini: 20,39g Vitamini: B1 – 0,89mg B3 – 11,2mg E – 29,1mg

Opis proizvoda Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom.

Soda bikarbona bez aluminijuma je naročito pogodna za oralnu (unutrašnju) upotrebu, izuzetne hemijske čistoće proizvedena po najvišim farmaceutskim standardima, prirodno bez sadržaja aluminijuma. Soda bikarbona je derivat soli i prirodni pufer, odnosno supstanca koja stabilizuje vrednost pH faktora na 8,03. Soda bikarbona odgovorna je za transport kiseonika – širi krvne sudove i lakše otpušta kiseonik u tkiva, tj. povećava pH vrednost – alkalizuje organizam regulišući kiselost. Soda bikarbona, zahvaljujući svojim hemijskim karakteristikama, koristi se kao višenamensko prirodno i ekološko sredstvo koje deluje efikasno, temeljno i neškodljivo na ljude i okolinu, pokrivajući veoma širok spektar: alkalnost – u kiseloj sredini deluje bazno, čini vodu mekom i boljom za pranje, apsorbuje vlagu i sprečava razvoj buđi, uklanja parazite i grinje, čisti voće i povrće od mikroorganizama, prirodno ekološko sredstvo, za temeljno čišćenje bez hemikalija i jakih mirisa. Top 5 primena: - Alkalizacija organizama - Pasta za zube - Pranje voća i povrća - Ustajali mirisi flašica - Pranje veša Alkalizacija organizama Pola kafene kašičice rastvoriti u čaši vode i popiti. Kontinuirano korišćenje sode bikarbone obezbeđuje optimalnu pH vrednost želudačne flore čime se optimalizuje proces varenja kao i stepen iskorišćenosti hranljivih materija i minerala iz hrane. Prilikom zdravog procesa varenja, organizam samostalno proizvodi natrijum hidrogenkarbonat (sodu bikarbonu) da bi obezbedio kiselo-baznu ravnotežu koja je od vitalnog značaja za zdravlje. Pasta za zube Naneti sodu bikarbonu na vlažnu četkicu za zube. Soda kao prirodni pufer neutrališe kiselost oralne regije. Soda bikarbona deluje blago abrazivno na zube, pa je korisna za prirodno beljenje zuba i protiv pigmentacija od cigareta i kafe. Takođe, osvežava dah neutrališući neprijatne mirise uzrokovane kiselinom (beli i crni luk) ili bazom (riba). Ostaci hrane između zuba, fermentišu stvarajući kiselu sredinu koja oštećuje zidnu gleđ, što je osnovni uzrok karijesa i zubnog plaka. Pored toga, soda bikarbona eliminiše gljivice sa četkice za zube. Može koristiti i kao dodatak pasti za zube. Pranje voća i povrća Soda bikarbona temeljno i efikasno uklanja nečistoće sa voća i povrća, kao i ostatke voska i pesticida. Ovakav način pranja svežih namirnica neće uticati na miris i ukus, ali pomaže povrću da zadrži boju tokom kuvanja. Dokazano je da dodavanjem samo jedne kašičice sode bikarbone prilikom pranja, eliminiše se do 90% više mikroorganizama nego klasičnim pranjem. Posebno se preporučuje za bebe i decu. Prilikom pranja lisnatog povrća (spanać, zelena salata, kelj) ili voća poput trešanja, jagoda, malina ili grožđa, kašičicu sode bikarbone rastvoriti u jednom litru vode, zatim potpopiti voće ili povrće da odstoji desetak minuta. Po blago zamućenoj vodi, možete oceniti da je soda bikarbona delovala. Za temeljno pranje krtolastog povrća kao i voća i povrća sa tvrđom korom (pomorandža, limun, jabuka, kajsija…) možete pripremiti pastu od sode bikarbone mešanjem sa vodom (četvrtina vode i tri četvrtine sode bikarbone). Ustajali mirisi flašica Za uklanjanje zaostalih mirisa iz flašica, potopiti ih u mlaku vodu u kojoj je rastvoreno par kašika sode bikarbone i ostaviti da odstoje. Nakon toga, flašice isprati. Pranje veša Soda bikarbona pospešuje efekat deterdženta za pranje veša, efikasno ukljanja fleke, neprijatne mirise i vraća belom vešu prvobitnu belinu. Takođe, prevenira stvaranje i taloženje kamenca u veš mašini, obzirom da omekšava vodu. Zahvaljujući visokom pH faktoru koji ima soda rastvorena u vodi, dobro uklanja prljavštinu sa tkanine. Dodati 2 kašike sode bikarbone u pregradak za veš. Ne koristi za svilu i vunu. Natrijum hidrogenkarbonat u prahu

Opis Organska Čia Seme – zdravstveni benefiti: Mnogo nutritienata a malo kalorija Sjajan izvor proteina, hrani mišiće i pomaže pri mršavljenju Bogat omega-3 masnim kiselinama, smanjuje rizik od infarkta i dijabetesa tipa 2 Pomažu u kontrolisanju nivoa šećera u krvi Odličan izvor vlakana, doprinosi regulaciji varenja, prirodan prebiotik Izuzetno visok sadržaj kalcijuma, pomaže u održavanju zdravlja kostiju Sadrži puno antioksidanata Jedan su od neizaostavnih sastojaka zdravih recepata Čija semenke su preporučljive tokom trudnoće.. Uvrstite čija seme u ishranu i nadoknadite neke nutritivne sastojke izgubljene tokom trudnoće. Čija sadrži 6 puta više kalcijuma nego mleko, kalcijum je važan za rast bebinih kostiju. Omega-3 masne kiseline u kojima čija obiluje, podstiče zdrav protok krvi u placenti, podstičući efikasnu razmenu kiseonika i hranjivih materija između majke i bebe. Takođe je poznato da su neophodne za razvoj mozga.Gvožđe je od suštinskog značaja za razvoj crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik kroz telo. Tokom trudnoće potrebno je povećati unos gvožđa kako bi se prilagodio povećanom volumenu krvi majke. Vlakna iz čija semena mogu pomoći u sprečavanj zatvora koji se često dešava u trudnoći zbog usporenog varenja. Način upotrebe: preporučeni dnevni unos je 1 supena kašika. Čia semenke su sjajna zamena za jaja, samo ih pomešajte sa vodom da se napravi gel i dodajte ih kao zamenu za jaja u receptima (1 supena kašika gela = 1 jaje). Možete ih posuti po gotovo svakoj hrani koju jedete. Dodajte ih u testa kada mesite hleb ili pravite mafine. Dodajte ih u žitarice za doručak, supe i salate ili ih pomešajte sa vodom ili kokosovom vodom da dobijete gusti gel. Čia semenke ne moraju biti samlevene kao laneno seme da bi se iz njih izvukle sve hranjive materije. Druga prednost u odnosu na laneno seme je da mogu dugo da stoje, a da se ne pokvare. Potiče još iz vremena Asteka, Inka i Maja kada se zbog svoje dragocenosti koristilo kao sredstvo plaćanja. Oni su gajili čiu kao jedan od svojih glavnih prehrambenih useva, a koristili su je i kao osnovnu namirnicu u medicini i ritualnim ceremonijama. U Meksiku kažu da samo 1 supena kašika ovog semena može da bude dovoljna čoveku da izdrži 24 sata bez unosa druge hrane u organizam. Organsko čia seme je bez glutena, odličan je izvor kalcijuma, fosfora, mangana i Omega 3 masnih kiselina. Takođe je i odličan izvor energije. Smatraju ga za jednu od najzdravijih hrana na planeti i zato se i svrstava u superhranu (”superfood”). Seme je bogato hranljivim materijama koje su bitne za ljudsko telo i mozak. Sadrži 6 puta više kalcijuma nego punomasno mleko, 3 puta više gvožđa nego spanać, 15 puta više magnezijuma nego brokoli, 20% više vlakana nego laneno seme, 60% masnoća u semenkama su Omega 3 masne kiseline kojih ima čak osam puta više od lososa. Sadrži još i cink, vitamine A, D, E, K i vitamine B grupe. Takođe sadrži tragove bora koji je glavni mineral koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Izuzetno hidrira telo (jer ima sposobnost da lako veže vodu za sebe), reguliše ravnotežu elektrolita u telu, ubrzava razgradnju masti, pomaže kod gubitka kilograma, pruža osećaj sitosti i revitalizuje mišiće. Zbog visoke koncentracije vlakana poboljšava probavu i pomaže kod bolesti probavnog sistema. Visok nivo antioksidanasa štite seme od užeglosti i nas štiti od slobodnih radikala koji dovode do starenja i prouzrokuju razne bolesti. Čia seme ima pozitivan uticaj na nivelisanje glukoze u krvi i zato je odlično za dijabetičare koji treba da ga uzimaju pre ili za vreme obroka. Čia semenke pomažu kod dijabetesa tako što njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Preporučuje se deci, sportistima, vegetarijancima i veganima.

Opis ZLATNA MAKA U PRAHU 100G OPIS PROIZVODA Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak “pametne biljke”. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Sastav: organska zlatna maka u prahu Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 359kcal/1503kJ

Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Zdravstveni benefiti zlatne make: Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika sprečava prevremenu menopauzu pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom pomaže kod uvećane bešike može pomoći kod raznih vrsta alergija može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja. Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Sastav: 100% organska zlatna maka u prahu Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 359kcal/1503kJ Protein: 13-14g Ukupne masti: 1-3g zasićene masti: < 1g Ukupni ugljeni hidrati: 65-70g dijetalna vlakna: 6-7g šećeri: 30-35g O zlatnoj maki Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku.

Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 - 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene - sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak "pametne biljke". Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. Način upotrebe: Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima... Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Sastav: organska zlatna maka u prahu Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 359kcal/1503kJ Protein: 13-14g Ukupne masti: 1-3g - zasićene masti: < 1g Ukupni ugljeni hidrati: 65-70g - dijetalna vlakna: 6-7g - šećeri: 30-35g

Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Prema novijim istraživanjima, biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Obiluje antioksidansima Proučavanje objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food koje je uporedilo 10 žitarica i mahunarki koje uspevaju na Andima, pokazalo je da kinoa sadrži najviše antioksidanasa. Jedno kasnije proučavanje pokazalo je da proklijala kinoa ima još više antioksidanasa. Namirnice bogate antioksidansima su poznate po tome što usporavaju procese starenja i pomažu u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerrova bolest. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom. Kako se priprema Kinoa se kuva veoma brzo, čak za neverovatnih 12 do 15 minuta, što je pri današnjem tempu života čini savršenim prijateljem svake domaćice. Kinoa se pri kuvanju tretira poput pirinča. Obično se kuva i poslužuje kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu se praviti ukusni vegetarijanski burgeri od kinoe, može se dodati i u salatu, što je danas i neizostavni deo menija većine restorana. Seme kinoe se takođe može samleti i koristiti za pripremu brašna, tako da lako možete da dobijete egzotično brašno bez glutena. Kinoa se može koristiti i kao hrana za bebe. Zanimljiva informacija je i da je 2013. godina proglašena "Međunarodnom godinom kinoe" od strane Ujedinjenih Nacija zbog svojih potencijala da doprinese sigurnosti hrane u svetu. Iako kinoa tehnički nije zrno, ona se i dalje smatra za hranu "celog zrna".

Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Prema novijim istraživanjima, biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Obiluje antioksidansima Proučavanje objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food koje je uporedilo 10 žitarica i mahunarki koje uspevaju na Andima, pokazalo je da kinoa sadrži najviše antioksidanasa. Jedno kasnije proučavanje pokazalo je da proklijala kinoa ima još više antioksidanasa. Namirnice bogate antioksidansima su poznate po tome što usporavaju procese starenja i pomažu u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerrova bolest. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom. Kako se priprema Kinoa se kuva veoma brzo, čak za neverovatnih 12 do 15 minuta, što je pri današnjem tempu života čini savršenim prijateljem svake domaćice. Kinoa se pri kuvanju tretira poput pirinča. Obično se kuva i poslužuje kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu se praviti ukusni vegetarijanski burgeri od kinoe, može se dodati i u salatu, što je danas i neizostavni deo menija većine restorana. Seme kinoe se takođe može samleti i koristiti za pripremu brašna, tako da lako možete da dobijete egzotično brašno bez glutena. Kinoa se može koristiti i kao hrana za bebe. Zanimljiva informacija je i da je 2013. godina proglašena "Međunarodnom godinom kinoe" od strane Ujedinjenih Nacija zbog svojih potencijala da doprinese sigurnosti hrane u svetu. Iako kinoa tehnički nije zrno, ona se i dalje smatra za hranu "celog zrna".

Najbolji prirodni lek za hormonalni disbalans. Reguliše neredovne ili potpuno izostale menstrualne cikluse. Koristi se u terapiji kod neplodnost, endometrioze, policističnih jajnika. Sprečava prevremenu menopauzu. Pomaže kod lakšeg podnošenja menopauze, ublažava prekomerno znojenje i ostale simptome. Odlična zamena hormonalnoj sintetskoj terapiji. Kod muškaraca je odlična za potenciju, plodnost, povećava broj i pokretljivost spermatozoida. Povećava mišićnu masu i izdržljivost pri bavljenju sportom. Pomaže kod uvećane bešike. Može pomoći kod raznih vrsta alergija. Može usporiti ili zaustaviti progresiju MS (Multipla skleroza) u zavisnosti od toga u kojoj je fazi stepen oboljenja. Organska maka (Lepidium meyenii) je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača čije su prirodno poreklo visoki Andi u Peruu. Raste na visokoj nadmorskoj visini od 2.400 – 4.000m. Njen koren je već hiljadama godina za domoroce izvor snage i plodnosti. Prema legendi, Inke su davale svojim ratnicima prah korena make kako bi povećali snagu i izdržljivost prilikom osvajanja teritorija. Nakon osvajanja, bilo im je zabranjeno konzumiranje ove biljke kako bi zaštitili žene od povećanog libida do kojeg maka dovodi. Španci su doneli maku na svoje tlo, upoznavši tako čitavu Evropu sa ovom biljkom. Šezdesetih godina prošlog veka peruanski, nemački i američki istraživači ponovo su svetu otkrili ovu biljku. Koren make u sebi sadrži vitamine B1, B2, B12 i C, alkaloide, mikro i makro nutrijente, ugljene hidrate, belančevine, vlakna, masne kiseline, fruktozu, skrob, tanin, natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, silicijum i magnezijum. Danas je poznato da maka sadrži masne kiseline, alkaloide, tanin, sterol i glukozinolat, koji su posebno odgovorni za uticaj na plodnost i libido. Naučnici maku svrstavaju među adaptogene – sredstva za bolju adaptaciju organizma. Kao adaptogen, maka povećava telesnu izdržljivost i otpornost prema stresu, teskobi, traumi i iscrpljenosti. Redovno konzumiranje make pogoduje imunološkom sistemu i povećava otpornost na telesne i mentalne teškoće. Njena sposobnost prepoznavanja potreba svakog pojedinačnog organizma donela joj je nadimak „pametne biljke“. Na primer, ako vaš organizam proizvodi premalo određenog hormona, maka će podići njegovu proizvodnju. Suprotno, ako je određenog hormona previše, maka će usporiti njegovo stvaranje. Malo je poznato da je maka bogatija kalcijumom od mleka, te je upravo zbog toga snažna podrška u borbi protiv osteoporoze. Kalcijum, fosfor, vitamini B1 i B12 te masne kiseline blagotvorno deluju na nervni sistem, podstiču apetit i pozitivno utiču na probavu. Steroli, kalcijum i vitamin C iz make pomažu u izgradnji mišićne mase i povećavaju fizičku izdržljivost. Zato je maka jedan od dodataka prehrani koji koriste mnogi vrhunski sportisti. *Informacije o proizvodima nisu namenjene dijagnozi i lečenju. Za ozbiljnije poremećaje zdravlja neophodno je posavetovati se sa svojim lekarom. 100% organska zlatna maka u prahu. Preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2 - 5 g). Koristi se kao dodatak raznim jelima, zdravim poslasticama, šejkovima… Preporučuje se upotreba na temperaturi ispod 42°C da bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.

Maximalium Body Fuel Dekstroza 1000g Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama Body fuel – dextrose with flavor, ukus narandže – Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve intenzivnih mišićnih napora, pogotovo kod sportista. Ugljeni hidrati doprinose održavanju izdržljivosti i performansi tokom prolongiranog vežbanja. Vitamin C doprinosi normalizaciji energetskog metabolizma i smanjenju umora i iscrpljenosti. Način upotrebe: 50 g preparata pomešati sa 250-300 ml hladne vode i piti pre i tokom treninga. Sastav: dekstroza, maltodekstrin, saharoza, vitamin C (kao L-askorbinska kiselina), jabučna kiselina, aroma narandže, β-karoten Primena dekstroze kod sportista - Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve osoba, pogotovo sportista, nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Ugljeni hidrati doprinose oporavku normalne funkcije mišića (kontrakcije) nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Koristan učinak se postiže uzimanjem ugljenih hidrata iz svih izvora, pri ukupnom uzimanju 4 g po kg telesne mase, u dozama, u prva 4 sata i najkasnije 6 sati nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i iskorišćavanja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Vitamin C doprinosi normalnom metabolizmu stvaranja energije i smanjenju umora i iscrpljenosti. Nutritivna vrednost ugljenih hidrata Ugljeni hidrati su važan izvor energije u ishrani. U namirnicama, oni se uglavnom nalaze u obliku monosaharida; disaharida i oligosaharida (2-10 jedinica) i polisaharida, odnosno: šećera (mono- i di- saharidi), skroba i neskrobnih polisaharida. Monosaharidi predstavljaju osnovnu gradivnu jedinicu di- i poli- saharida i u prirodi se retko nalaze slobodni. Od velikog broja monosaharida, humani organizam može da iskorišćava samo nekoliko. Monosaharidi mogu imati 3-7 C-atoma, a u ljudskoj ishrani su najvažniji monosaharidi sa 6 C-atoma - heksoze i to: gluktoza, fruktoza i galaktoza. Najčešće korišćeni monosaharidi su glukoza (ili dekstroza), fruktoza i galaktoza. U organizmu, ugljeni hidrati se uglavnom deponuju u obliku glikogena u jetri i mišićima. Oni predstavljaju lako dostupan oblik energije, a za razliku od masti, njihovi depoi su ograničenog kapaciteta. Ukupna količina ugljenih hidrata u depoima i cirkulaciji (glukoza) je oko 1800 kcal ili 7,56 MJ. Oni su važni jer sprečavaju razlaganje proteina u slučajevima nedovoljnog unosa energije. Savremeni koncept sportskih suplemenata/napitaka bazira se na nekoliko istraživanja sprovedenih poslednjih godina, koja su pokazala da se mešavinom različitih ugljenih hidrata, pre svega glukoze i fruktoze u odnosu 2:1, povećava njihov nivo apsorpcije. Dekstroza Glukoza je najvažniji monosaharid. Najobilnija je u prirodi, uglavnom u obliku di- i poli- saharida, a nalazi se u voću, medu, javorovom sirupu, povrću. Glukoza je glavni izvor energije za ćelije i za mozak, nalazi se u cirkulaciji ili u depoima u mišićima ili jetri, u obliku glikogena. To je vrsta šećera, monosaharid, koju organizam najbrže apsorbuje. U intestinalnom traktu se resorpcija vrši zahvaljujuću posebnom transportnom sistemu, koji u jednom trenutku dostiže zasićenje – saturaciju i dalja apsorpcija je onemogućena, bez obzira na količinu dostupne glukoze. Kako organizam, a posebno mozak, jako zavisi od stabilnog i pouzdanog snabdevanja energijom, razvijen je veoma složen sistem kontrole nivoa šećera – glukoze u krvi. Dekstroza je D-glukoza, grožđani, pirinčani ili kukuruzni šećer (zavisno od sirovine iz koje se dobija), hemijski D-glukopiranoza. To je glavna gradivna komponenta celuloze, skroba ili glikogena i nastaje njihovim potpunim razlaganjem. Obično se dobija hidrolizom skroba odgovarajućim kiselinama ili enzimima, a zatim se dobijena masa prečišćava, koncentriše, kristalizuje ili suši da bi se dobio kristalni prah slatkog ukusa. Maltodekstrin Maltodekstrini su ugljeni hidrati koji se industrijski dobijaju enzimskom ili kiselinskom, parcijalnom hidrolizom skroba. Za razliku od skroba, maltodekstrini su rastvorljivi u hladnoj vodi, a za razliku od glukoznih sirupa nemaju osećaj slatkoće. Energetska vrednost nerezistentog tipa maltodekstrina iznosi 16 kJ/g (4 kcal/g) i zato se smatra dobrim izvorom energije. Ima veliku primenu u različitim prehrambenim i dijetetskim proizvodima, napicima, hrani koja se koristi za medicinske potrebe, u farmaceutskoj industriji, itd. Prema nekim istraživanjima, kombinacija maltodekstrina sa proteinima i/ili aminokiselinama može da utiče na povećanu regeneraciju glikogena i da stimuliše sintezu proteina nakon intenzivnog vežbanja. Takođe, smatra se da unos maltodekstrina smanjuje ukupnu razgradnju glikogena tokom dugotrajnih i intenzivnih treninga odlažući pojavu zamora. Saharoza Saharoza je uobičajeni ugljeni hidrat prirodnog porekla, poreklom iz biljaka i biljnih delova. U pitanju je disaharid koji se sastoji iz glukoze i fruktoze. Najčešće se ekstrahuje iz šećerne trske ili repe za humanu konzumaciju. Industrijskim prečišćavanjem se dobija kristalni šećer bez mirisa, slatkog ukusa i bez prisustva bilo kakvih vitamina i minerala, poznat kao stoni šećer, ili prosto – šećer. Prilikom konzumacije saharoze, ona u duodenumu biva razložena na svoje osnovne monosaharide – glukozu i fruktozu, koje se zatim rapidno apsorbuju kroz mikrovile u krvotok. Saharoza je makronutrijent koji predstavlja brz izvor energije, izazivajući nakon ingestije rapidni porast nivoa glukoze u krvi. Kao čisti ugljeni hidrat ima sadržaj energije od 3,87 kcal/g, tj 16,2 kJ/g. Nutritivna vrednost aktivnih sastojaka body fuel-a Ovaj termin obuhvata jedinjenja koja imaju anti-skorbutno delovanje: L-askorbinsku kiselinu i L-dehidroaskorbinsku kiselinu. U hrani se uglavnom nalazi u obliku L-askorbinske kiseline. Predstavlja esencijalni nutrijent za ljude i samo neke životinje. Većina životinja, više biljke, alge mogu da sintetišu vitamin C iz glukoze ili drugih šećera. Biljke stvaraju velike količine vitamina C kao odbranu od oksidativnog stresa koji nastaje zbog brojnih biotičkih i abiotičkih faktora povezanih sa procesom fotosinteze. Glavno oboljenje koje nastaje zbog nedostatka vitamina C je skorbut: upaljene desni koje krvare, petehije, ehimoze, folikularna hiperkeratoza, ukovrdžana kosa, poremećaj zarastanja rana, suve oči i usta, artralgija, mišićna slabost, mialgija, umor, depresija, česte infekcije, anemija, anoreksija, dijareja, a problemi sa plućima i bubrezima mogu izazvati komu i smrt. Praktično su svi organski sistemi u organizmu ugroženi kod skorbuta. Dnevni unos vitamina C hranom za prevenciju skorbuta je 5-10 mg. Ovo oboljenje je retko u razvijenim zemljama, jer se ishranom unosi daleko više. Oko 90% vitamina C u ishrani dolazi od voća i povrća. Paprika, slatka i ljuta su posebno bogate vitaminom C, citrusno voće i sokovi, prokelj, karfiol, kupus, brokoli, spanać, jagode, a zrnevlje i orašasti plodovi ga sadrže vrlo malo. Kuvanjem se uništi veliki deo askorbinske kiseline iz namirnica. Vitamin C ima antioksidativno delovanje, kao i antiaterogeno, antikancerogeno, antihipertenzivno, antivirusno, antihistaminsko, imunomodulatorno, oftalmoprotektivno dejstvo. Pomaže u detoksikaciji nekih teških metala, kao što su olovo i druge toksične hemikalije. β-karoten β-karoten je jedan od pripadnika karotenoida. U pitanju je prirodni, liposolubilni pigment, koji se primarno nalazi u biljkama, zatim u nekim algama i fotosintetskim bakterijama gde služi kao zaštita ovih bakterija od toksičnog delovanja kiseonika. Mehanizam antioksidativne aktivnosti β-karotena nije u potpunosti razjašnjen. Neke studije govore u prilog tome da različiti izomeri β-karotena pokazuju različitu antioksidativnu aktivnost in vitro. β-karoten pokazuje moguće antikarcinogeno delovanje u studijama raka prostate, i to na sledeći način - β-karoten se metabolički pretvara u retinoide koji moduliraju ekspresiju gena koji utiču na diferencijaciju i proliferaciju ćelija putem retinoične kiseline. Korišćena literatura PDR for nutritional supplements, 2nd edition (2008). Physicians´ Desk Reference Inc, Montvale, NJ. COMMISSION REGULATION (EU) No 432/2012 Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015 i 75/2015) Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013) Pravilnik o prethodno upakovanim proizvodima (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2013) Pravilnik o prehrambenim aditivima ("Sl. glasnik RS", br. 63/2013). Pravilnik o kvalitetu skroba i proizvoda od skroba za prehrambene svrhe (“Sl. list SRJ”, br. 33/95 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 – dr. pravilnik i 4/2004 – dr. pravilnik) Maximalium Body Fuel Dekstroza 1000g Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama Body fuel – dextrose with flavor, ukus narandže – Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve intenzivnih mišićnih napora, pogotovo kod sportista. Ugljeni hidrati doprinose održavanju izdržljivosti i performansi tokom prolongiranog vežbanja. Vitamin C doprinosi normalizaciji energetskog metabolizma i smanjenju umora i iscrpljenosti. Način upotrebe: 50 g preparata pomešati sa 250-300 ml hladne vode i piti pre i tokom treninga. Sastav: dekstroza, maltodekstrin, saharoza, vitamin C (kao L-askorbinska kiselina), jabučna kiselina, aroma narandže, β-karoten Primena dekstroze kod sportista - Dodatak ishrani u prahu sa ukusom narandže i visokim sadržajem ugljenih hidrata i vitamina, bez aspartama, namenjen da zadovoljava energetske zahteve osoba, pogotovo sportista, nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Ugljeni hidrati doprinose oporavku normalne funkcije mišića (kontrakcije) nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i trošenja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Koristan učinak se postiže uzimanjem ugljenih hidrata iz svih izvora, pri ukupnom uzimanju 4 g po kg telesne mase, u dozama, u prva 4 sata i najkasnije 6 sati nakon vrlo intenzivnog i/ili dugotrajnog fizičkog vežbanja koje dovodi do umora mišića i iskorišćavanja zaliha glikogena u poprečno prugastom mišiću. Vitamin C doprinosi normalnom metabolizmu stvaranja energije i smanjenju umora i iscrpljenosti. Nutritivna vrednost ugljenih hidrata Ugljeni hidrati su važan izvor energije u ishrani. U namirnicama, oni se uglavnom nalaze u obliku monosaharida; disaharida i oligosaharida (2-10 jedinica) i polisaharida, odnosno: šećera (mono- i di- saharidi), skroba i neskrobnih polisaharida. Monosaharidi predstavljaju osnovnu gradivnu jedinicu di- i poli- saharida i u prirodi se retko nalaze slobodni. Od velikog broja monosaharida, humani organizam može da iskorišćava samo nekoliko. Monosaharidi mogu imati 3-7 C-atoma, a u ljudskoj ishrani su najvažniji monosaharidi sa 6 C-atoma - heksoze i to: gluktoza, fruktoza i galaktoza. Najčešće korišćeni monosaharidi su glukoza (ili dekstroza), fruktoza i galaktoza. U organizmu, ugljeni hidrati se uglavnom deponuju u obliku glikogena u jetri i mišićima. Oni predstavljaju lako dostupan oblik energije, a za razliku od masti, njihovi depoi su ograničenog kapaciteta. Ukupna količina ugljenih hidrata u depoima i cirkulaciji (glukoza) je oko 1800 kcal ili 7,56 MJ. Oni su važni jer sprečavaju razlaganje proteina u slučajevima nedovoljnog unosa energije. Savremeni koncept sportskih suplemenata/napitaka bazira se na nekoliko istraživanja sprovedenih poslednjih godina, koja su pokazala da se mešavinom različitih ugljenih hidrata, pre svega glukoze i fruktoze u odnosu 2:1, povećava njihov nivo apsorpcije. Dekstroza Glukoza je najvažniji monosaharid. Najobilnija je u prirodi, uglavnom u obliku di- i poli- saharida, a nalazi se u voću, medu, javorovom sirupu, povrću. Glukoza je glavni izvor energije za ćelije i za mozak, nalazi se u cirkulaciji ili u depoima u mišićima ili jetri, u obliku glikogena. To je vrsta šećera, monosaharid, koju organizam najbrže apsorbuje. U intestinalnom traktu se resorpcija vrši zahvaljujuću posebnom transportnom sistemu, koji u jednom trenutku dostiže zasićenje – saturaciju i dalja apsorpcija je onemogućena, bez obzira na količinu dostupne glukoze. Kako organizam, a posebno mozak, jako zavisi od stabilnog i pouzdanog snabdevanja energijom, razvijen je veoma složen sistem kontrole nivoa šećera – glukoze u krvi. Dekstroza je D-glukoza, grožđani, pirinčani ili kukuruzni šećer (zavisno od sirovine iz koje se dobija), hemijski D-glukopiranoza. To je glavna gradivna komponenta celuloze, skroba ili glikogena i nastaje njihovim potpunim razlaganjem. Obično se dobija hidrolizom skroba odgovarajućim kiselinama ili enzimima, a zatim se dobijena masa prečišćava, koncentriše, kristalizuje ili suši da bi se dobio kristalni prah slatkog ukusa. Maltodekstrin Maltodekstrini su ugljeni hidrati koji se industrijski dobijaju enzimskom ili kiselinskom, parcijalnom hidrolizom skroba. Za razliku od skroba, maltodekstrini su rastvorljivi u hladnoj vodi, a za razliku od glukoznih sirupa nemaju osećaj slatkoće. Energetska vrednost nerezistentog tipa maltodekstrina iznosi 16 kJ/g (4 kcal/g) i zato se smatra dobrim izvorom energije. Ima veliku primenu u različitim prehrambenim i dijetetskim proizvodima, napicima, hrani koja se koristi za medicinske potrebe, u farmaceutskoj industriji, itd. Prema nekim istraživanjima, kombinacija maltodekstrina sa proteinima i/ili aminokiselinama može da utiče na povećanu regeneraciju glikogena i da stimuliše sintezu proteina nakon intenzivnog vežbanja. Takođe, smatra se da unos maltodekstrina smanjuje ukupnu razgradnju glikogena tokom dugotrajnih i intenzivnih treninga odlažući pojavu zamora. Saharoza Saharoza je uobičajeni ugljeni hidrat prirodnog porekla, poreklom iz biljaka i biljnih delova. U pitanju je disaharid koji se sastoji iz glukoze i fruktoze. Najčešće se ekstrahuje iz šećerne trske ili repe za humanu konzumaciju. Industrijskim prečišćavanjem se dobija kristalni šećer bez mirisa, slatkog ukusa i bez prisustva bilo kakvih vitamina i minerala, poznat kao stoni šećer, ili prosto – šećer. Prilikom konzumacije saharoze, ona u duodenumu biva razložena na svoje osnovne monosaharide – glukozu i fruktozu, koje se zatim rapidno apsorbuju kroz mikrovile u krvotok. Saharoza je makronutrijent koji predstavlja brz izvor energije, izazivajući nakon ingestije rapidni porast nivoa glukoze u krvi. Kao čisti ugljeni hidrat ima sadržaj energije od 3,87 kcal/g, tj 16,2 kJ/g. Nutritivna vrednost aktivnih sastojaka body fuel-a Ovaj termin obuhvata jedinjenja koja imaju anti-skorbutno delovanje: L-askorbinsku kiselinu i L-dehidroaskorbinsku kiselinu. U hrani se uglavnom nalazi u obliku L-askorbinske kiseline. Predstavlja esencijalni nutrijent za ljude i samo neke životinje. Većina životinja, više biljke, alge mogu da sintetišu vitamin C iz glukoze ili drugih šećera. Biljke stvaraju velike količine vitamina C kao odbranu od oksidativnog stresa koji nastaje zbog brojnih biotičkih i abiotičkih faktora povezanih sa procesom fotosinteze. Glavno oboljenje koje nastaje zbog nedostatka vitamina C je skorbut: upaljene desni koje krvare, petehije, ehimoze, folikularna hiperkeratoza, ukovrdžana kosa, poremećaj zarastanja rana, suve oči i usta, artralgija, mišićna slabost, mialgija, umor, depresija, česte infekcije, anemija, anoreksija, dijareja, a problemi sa plućima i bubrezima mogu izazvati komu i smrt. Praktično su svi organski sistemi u organizmu ugroženi kod skorbuta. Dnevni unos vitamina C hranom za prevenciju skorbuta je 5-10 mg. Ovo oboljenje je retko u razvijenim zemljama, jer se ishranom unosi daleko više. Oko 90% vitamina C u ishrani dolazi od voća i povrća. Paprika, slatka i ljuta su posebno bogate vitaminom C, citrusno voće i sokovi, prokelj, karfiol, kupus, brokoli, spanać, jagode, a zrnevlje i orašasti plodovi ga sadrže vrlo malo. Kuvanjem se uništi veliki deo askorbinske kiseline iz namirnica. Vitamin C ima antioksidativno delovanje, kao i antiaterogeno, antikancerogeno, antihipertenzivno, antivirusno, antihistaminsko, imunomodulatorno, oftalmoprotektivno dejstvo. Pomaže u detoksikaciji nekih teških metala, kao što su olovo i druge toksične hemikalije. β-karoten β-karoten je jedan od pripadnika karotenoida. U pitanju je prirodni, liposolubilni pigment, koji se primarno nalazi u biljkama, zatim u nekim algama i fotosintetskim bakterijama gde služi kao zaštita ovih bakterija od toksičnog delovanja kiseonika. Mehanizam antioksidativne aktivnosti β-karotena nije u potpunosti razjašnjen. Neke studije govore u prilog tome da različiti izomeri β-karotena pokazuju različitu antioksidativnu aktivnost in vitro. β-karoten pokazuje moguće antikarcinogeno delovanje u studijama raka prostate, i to na sledeći način - β-karoten se metabolički pretvara u retinoide koji moduliraju ekspresiju gena koji utiču na diferencijaciju i proliferaciju ćelija putem retinoične kiseline. Korišćena literatura