Dodatne informacije Pisac LJUBIŠA JOCIĆ Izdavač PROSVETA – BEOGRAD Izdanje 1956 Povez MEKI Strana 47 Stanje Dobro

Boja zemlje - novo poglavlje Od dobitnika Nagrade „Stevan Sremac“ „Rvući se neprestano s bolnim iskustvom koje ga je odredilo, uz koje je stasao i koje u svojoj prozi ne napušta, naprosto zato što ono ne napušta njega, svestan suštinske nemoći pisca da bira sopstvene junake i teme, autor ovog koliko predivnog toliko i potresnog štiva bolje od mnogih razume okrutnu istinu čuvene Foknerove rečenice o prošlosti koja ’nikada nije mrtva, pa najčešće i nije prošlost’. Stoga pokorno ispisuje stranice svoje priče, jedine koju ima da ispriča, s vrstom mudrosti koja se čini većom i od njega samog. Narativ o životima i smrtima njemu najbližih dobija posebnu snagu svedočenjem o zločinima nad nedužnim civilima koje su tokom rata u BiH činile sve tri strane. Prkoseći odvažno, pa i po cenu života, opšteprihvaćenoj lokalnoj mudrosti ’da su neznanje i šutnja jedini načini da se iz sjećanja izbriše ono što ga truje i remeti’, Elvedin Nezirović ne može da ne zna i odbija da ćuti. Naprotiv, istančanim književnim jezikom, ali ujedno s nepokolebljivom otvorenošću, on s gotovo fanatičnim uverenjem u isceliteljsku moć književnosti odvažno piše o svemu što zna. Pa i o onome o čemu se ne može govoriti.“ - Vladimir Arsenijević „Ovo je roman jednog života, koji nam pokazuje šta se dogodi kada se o istom poslu nađu intimna nevolja i velika istorija. Tada čovjek zasluži svoju sudbinu. Samo izuzetni životi dorastu do sudbine. Ovdje je opisan jedan od takvih života. A sudbina je uvijek djelo fikcije, na koju sam pisac jedva da je imao utjecaja. Njegov posao je da se odvaži napisati. Elvedin se odvažio. Ovo je knjiga cijele jedne bosanskohercegovačke, ali i jugoslavenske generacije, koja je rat doživjela kao nastavak prethodno započetog ličnog i porodičnog pustošenja.“ - Miljenko Jergović Čitaj dalje

Beogradski prijatelji profesora filmske umetnosti na privremenom radu u jednom od emirata zamišljaju da je njegov život kao sa razglednice. On predaje na elitnom koledžu, ispija skupa pića po damping cenama u raskošnim enterijerima, kampuje pod zvezdama u pustinji, ide na zabave sa grupom prijatelja koji su se svi rodili u istoj zemlji, Jugoslaviji, a ni porodica mu ne nedostaje jer su supruga i sin sa njim. Kako takav život može bilo šta da uzdrma? Međutim, kulturni obrasci i arogancija stranog sveta dovešće u pitanje njegovu karijeru. Elegantni prozaista i pažljivi posmatrač složene stvarnosti Miomir Petrović preneo je u ovom romanu atmosferu lične i globalne pustinje 21. veka. *** „Nasukan u toj oskudnoj luci gde je tišina skrivena iza stotinu sinkopa, gde se abrazivni i svileni dodiri peska stapaju sa bušnim somotom galaksija, pisac je bezdomnik i brodolomnik, podvižnik tragalac, pripovedač i junak nemoguće misije u zagrljaju sveprisutne smrti, progonjen susretima sa sopstvom, koje je, čini se, moguće doživeti jedino dobrovoljnim progonom u središnji huk sopstvene unutarnje pustinje.“ – Blažo Popović, novinar „Miomir Petrović nas vozi kroz emiratsku priču uz raznolike junake, koji su sa ovih prostora, uz njega, poslom došli u taj deo zapadnog istoka. Fantastično opisan jedan malo poznati svet, život, običaji.“ – Goran Stojičić, književnik Čitaj dalje

Nagrade „Meša Selimović“ i „Mirko Kovač“ za najbolji roman na govornom području Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. ROMAN O ZABORAVU I STRAHU OD ZABORAVA Kada pacijent s akutnim infarktom odgovori lekaru Amerikancu kako mu je ime, dogovoriće se da ga radi lakšeg obraćanja tokom lekarske procedure zovu „Me’med“. Iako je pre infarkta već petnaestak godina živeo u SAD, nerazumljivost njegovog imena Semezdin Mehmedinović tek je sada postala važna, gotovo sudbinska tema. Nakon infarkta pacijent želi da prestane da pije lek čiji su neželjeni efekti problemi s pamćenjem. Lekaru je, međutim, važno srce i ne shvata u čemu je problem s uspomenom-dve. Vozeći se američkom pustinjom sa sinom Harunom, koji se bavi snimanjem noćnog neba, otac stalno osluškuje šta će reći o ratu, kako će se sećati opsade Sarajeva. Ne može sebi da oprosti što je sina, tada još dečaka, držao u Sarajevu tokom celog rata. Kada ih zaustavi policija, Harun insistira da on odgovara na pitanja: manje mu se čuje strani naglasak. Pripovedačeva žena Sanja posle moždanog udara ne zna ni koji je datum, godina, ni gde se nalazi. Išla bi na Čengić Vilu, ali je u Vašingtonu nema. U svakodnevnim pokušajima oživljavanja uspomena na Sarajevo, na vreme kada su se upoznali, na osamdesete i na rat, Semezdin i Sanja se na kraju nađu usred zaglušujuće samoće. „Knjiga s kojom počinje i završava jedna povijest književnosti. Najusamljenija knjiga ovoga jezika o muškarcu, dječaku i ženi.“ – Miljenko Jergović Čitaj dalje

Roman koji je izazvao književnu buru i pre nago što se pojavio u knjižarama. U Americi smo šezdesetih godina prošlog veka. Elizabet Zot radi na televiziji – što nije odlika pristojne žene. U svojim prilozima uči gledateljke širom zemlje kako da spremaju hranljive obroke – što je koliko-toliko prihvatljivo žensko zanimanje. Osim toga Elizabet je briljantna naučnica – tako nešto je praktično nedopustivo. A uz sve to je i samohrana majka – što je već skandalozno. Međutim, Elizabet se bori za svoje pravo da ne bude tipična i ne dozvoljava društvu da je ukalupi u svoje norme. Kada njena emisija Večera u šest postane veoma popularna mnogi će se pobuniti jer ne uči domaćice samo novim receptima već i kako da promene svoj životni status quo. Duhovita i potresna priča koja pleni i teško se zaboravlja. Lik mlade hemičarke koja traži svoje mesto pod suncem vodeći se isključivo logikom i naukom veoma je originalan i neće vas ostaviti ravnodušnim. „Lekcije iz hemije će vas naterati da razmišljate o svim ženama iz stvarnog života rođenim ispred svog vremena – skrajnutim, ignorisanim ili čak zatvaranim jer nisu bile tako snalažljive, odlučne kao Elizabet Zot. Ova knjiga je podsetnik koliko smo daleko stigli, ali i koliko daleko još moramo da idemo.“ – New York Times Čitaj dalje

Toliko se toga promenilo od vremena stare Grčke. Svet je danas potpuno drugo čudo. Pa ipak, nešto je uspelo da hiljadama godina ostane jednako snažno, duboko i iskreno – ljubav sestre prema bratu. Zbog te se ljubavi krše svi zakoni koje je nametnulo društvo, bez obzira na posledice. Kuća u plamenu je savremena obrada Sofoklove Antigone, a svoju tragediju Kamila Šamsi gradi oko Isme, Anike, Parveza, Emona i Karamata. U ovom napetom i potresnom romanu gde se direktno sukobljavaju porodični intimni interesi s interesima države, ljubav i izdaja, miran suživot s verskim fundamentalizmom, ocrtan je samo delić tragičnog haosa savremenog sveta. Haosa koji nastaje kada je u srcu civilizacije moć i sila, a ne ljubav, saosećanje i podrška. Poruka ovog romana istovremeno je i tragična i pročišćujuća: možeš ubiti čoveka, ali ljubav nikada. Roman Kuća u plamenu Kamile Šamsi dobitnik je Ženske nagrade za književnost (Women’s prize for fiction). „Kada duboki religiozni i politički sukobi postanu lični, sva dotadašnja uverenja, izbori i planovi neizbežno će krenuti put propasti. Nezaustavljivo pustošenje vatre koja se širi iz Kuće u plamenu nadilazi svaku patnju.“ – Vašington post „Kao i uvek, proza Kamile Šamsi je elegantna i ekspresivna. Ovaj put, Šamsijeva istražuje posledice sudara društvenih normi, porodice i vere u modernom svetu, dok se u centru eksplozije naziru dileme iz antičkih vremena.“ – Gardijan „Ovo je priča o našem vremenu. Kuća u plamenu je istraživanje identiteta, sukobljenih odanosti, odnosa ljubavi i politike. Šamsijeva je maestralno obradila temu. Reč je o izuzetnoj knjizi koju strastveno preporučujemo.“ – Sara Sends, članica žirija za dodelu Ženske nagrade za književnost. Čitaj dalje

Iskrena i uzbudljiva, neumoljiva i lirska, knjiga Glava puna tuge snažno iznosi često neshvatljivu psihologiju i ponašanje koji se kriju iza zavisnosti. Ovo su neobični, potresni memoari koji podstiču na razmišljanje. Kada se Nik Džonston prvi pun napio, otkrio je lek za depresiju I anksioznost koje su mu od detinjstva zujale u glavi. Tokom sledećih deset godina pio je da pobedi stidljivost, da učini svet podnošljivijim, da prebrodi dane, da prebrodi noći. A počeo je i da se samopovređuje i da laže. Inteligentan, osetljiv, iz porodice u kojoj vlada ljubav, nije mogao da razume odakle potiču njegovi poremećaji, kao što nisu uspeli ni bezbrojni lekari, psihijatri, savetnici i terapeuti. A onda, kada je imao dvadeset četri godine, Nik je bio primljen u bolnicu i počeo sa bolnim procesom oporavka. Iako se potvrdilo da je ljubav najbolji od svih lekova, ovo je priča bez lepog ili srećnog završetka Čitaj dalje

Klaustrofobična komedija // Urnebesna tragedija // Ponoćna pošta Drame 4 „Bolje da umrem nego da mi se nešto desi.“ – Replika iz drame Sveti Georgije ubiva aždahu „Kovačevićeve komedije su napunjene satiričnim eksplozivom, ali se njihov opseg i domet ne iscrpljuju satirom. Nije Kovačević slučajno, ili tek vica radi, jednu od svojih najurnebesnijih komedija nazvao tragedijom. Oni ludaci u Urnebesnoj tragediji, kojima se grohotom smejemo, nisu smešni, nego tragični. U komadu Sveti Georgije ubiva aždahu Kovačević u velike okvire Prvog svetskog rata smešta dramu jednog neobičnog bračnog trougla, koja se prepliće sa ratnom dramom mačvanskih vojnika i seljaka; u toj priči o promašenim i nesrećnim porodicama, i o osujećenim ljubavima, ima melodrame, ima i rodoljubive patetike, ali, što je najvažnije, ima i ironije i humora.“ – Jovan Ćirilov „U istorijskoj melodrami Sveti Georgije ubiva aždahu nema stvarnog izlaza iz lične, društvene, istorijske situacije u kojoj se nalaze junaci – spasli su se samo oni koji su mrtvi, Đorđe i Gavrilo, neprijatelji pomireni u smrti, i u tome je tragička ironija ovog komada.“ – Vladimir Stamenković „Sa Klaustrofobičnom komedijom počinje niz Kovačevićevih društveno-kritičkih, satiričnih drama, pa je tako i Urnebesna tragedija ponela nešto od trenutka u kojem je nastala: histeriju i agresiju pred izbijanje građanskog rata u Jugoslaviji. Događaji koji obrazuju radnju iskrsavaju kao incidenti svakodnevice i otkrivaju društvenu, moralnu i političku pozadinu naših života u jedno vreme koje je sve samo ne normalno.“ – Zoran Milutinović Čitaj dalje

U gradu punom tajni... Neko je ubijen. Neko je osuđen. Svi su sumnjivi. Možete li otkriti istinu? Dragi čitaoci, Među stranicama ove knjige nalaze se svi dokumenti i sve činjenice potrebne za rešavanje slučaja koji je počeo dolaskom dvoje misterioznih pridošlica u mali grad Lokvud, a završio se tragičnom smrću. Neko je već osuđen za to svirepo ubistvo, iza rešetaka je, ali sumnjamo da je nevin. Štaviše, verujemo da daleko mračnije tajne tek treba da budu otkrivene. Tokom postavljanja predstave Svi moji sinovi i kada je pokrenuta kampanja za pomoć maloj Popi Rezvik ubica se krio naočigled svih. Ipak, uvereni smo da su se vinovnici zlodela odali. Pismeno. Dokazi su ovde. Između redova. Čekaju da budu otkriveni. Hoćete li prihvatiti izazov? Možete li otkriti istinu? Pred vama je delo koje će promeniti način na koji čitate savremeni kriminalistički roman. „Ovim blistavim, pametnim, nenametljivim romanom Dženis Halet je nadmašila sva očekivanja čitalaca kriminalističkih priča. Ona je bez sumnje moderna Agata Kristi.“ – Sunday Times „Slučaj kojim ćete biti opsednuti. Istinsko žanrovsko dostignuće.“ – Aleks Nort, autor bestselera Noćni šaptač i Senke „Oduševio me je ambiciozan i neobičan pristup pripovedanju.“ – Sofi Hana, autorka novih slučajeva Herkula Poaroa Čitaj dalje

Autorka bestselera Crveni adresar i Hrast je i dalje tu. Knjiga koju ćete želeti da poklonite svojoj najboljoj prijateljici. Bio je 12. avgust kada je Lilina majka izmoždena od rađanja dece preminula nakon devetog porođaja. Dan koji je devetogodišnjoj Lili promenio život. Brigu o deci preuzima njena najstarija sestra, trinaestogodišnja Gertruda. Nedaleko od njihove kuće živi Lilina najbolja drugarica Viola, čija mama s vremenom postaje majčinska figura Lilinog detinjstva. Dve devojčice su nerazdvojne. A onda Lili nestaje. Prošle su decenije, Viola je postala majka, baka pa i prabaka, ali nikad nije prestala da misli na Lili. Ponovo je 12. avgust. Zvoni telefon. S druge strane slušalice Viola čuje Lilin glas. Njena davno izgubljena drugarica moli da se oproste kako dolikuje prijateljima, onako kako je trebalo da se oproste nekada davno. U ovom nežnom i potresnom romanu pratimo živote Viole i Lili od pedesetih godina do danas, kada Viola odlazi u Pariz da konačno vidi Lili, poslednji put, i dobije odgovor na pitanje koje ju je mučilo celog života. „Često olako prihvatamo ljubav, zaštitu i oslonac svoje majke i prijatelja. Ovaj roman nas podseća koliko nam je njihova podrška važna i kako nas veze sa njima oblikuju.“ – kultmagasin.se „Izuzetno dirljiva priča o prijateljstvu, ljubavi i životnim trenucima nad kojima nemamo kontrolu. Fantastična proza!“ – Aftonbladet Čitaj dalje

Dok se Marina, junakinja romana koji piše Ana, posvećuje sebi i nema nameru nikoga ni da obaveštava da je bolesna, rešena da preostalo vreme provede udovoljavajući svojim željama, dotle se Ana u startu hvata ukoštac s novonastalim problemom, rešena da ni po koju cenu ne odustaje, a na sažaljive poglede, loš izgled i bolove, koji užasavaju Marinu, uopšte i ne misli. Da li obe čeka jedan život kasnije? Marina, zamišljena kao žena iz fikcije, najednom postaje stvarna, i u neku ruku suprotstavljena Ani, svom tvorcu. Međutim, život, a pogotovo fikcija, imaju neke svoje puteve na koje ne možemo da utičemo, makar kako dobar plan da smo smislili. Iako su Marini i Ani životi različiti, kao i životni prioriteti, u jednom trenutku njihovi putevi će se sresti i spojiti kao da nema nikakve razlike među njima. Obe junakinje postaće stvarne. Ili fiktivne, kako više volite. Čitaj dalje

Dobitnica Pulicerove nagrade i autorka Tumača bolesti Novi roman dobitnice Pulicerove nagrade sačinjen je od meditativnih sličica iz svakodnevnog života. Neimenovana naratorka u neimenovanom italijanskom gradu živi mirnim životom. Grad koji ona naziva domom za nju je poverljiva osoba i životni partner: trotoari, parkovi, mostovi, pijace, ulice, prodavnice, kafići… Ali mirnu površinu njenog života uzburkava dublji nemir. Pratimo je do bazena na koji često odlazi, ali i do železničke stanice koja je ponekad odvede do majke, zaglibljene u očajničkoj samoći nakon očeve prerane smrti. Pored kolega na poslu, gde se nikad ne oseća opušteno, ona ima prijateljice i prijatelje, ali i „njega“, senku koja je teši i uznemiruje. Ovaj prelepo oslikan portret života sastavljen je od kratkih vinjeta koje čine plodno tlo za autorkinu impresivnu moć zapažanja. Čitaj dalje

Svesno sučeljen sa svojim vremenom, Aristofan društvo nije prikazivao nego ga je ispitivao. Scenske realizacije tragedija i komedija prenosile su gledaocima određene političke poruke; istina je za Aristofana, kao i za Brehta, bila konkretna, i uvek je proishodila iz aktualnih okolnosti. On je prikazivao devijacije u životu polisa služeći se prastarim sredstvima izobličavanja – groteskom i apsurdom – te prisiljavao svoje gledaoce, koji uglavnom nisu bili voljni za takav angažman, da sagledaju uzroke. Pozorišni mikrokosmos njegov, prepun dinamične fantazije, metaforičan i višeznačno iskazan, u jednom je momentu prešao granice koje je ocrtao antički atinski polis, te zazvučao savremeno. Aristofanove komedije su izdržale probu vremena, doživevši da budu izvođene na sceni u modernim vremenima, potom na radiju, televiziji i filmu, te bivajući predmet prevodilačkog truda i adaptacija. Ovaj uspeh treba pripisati duhovitom i umešnom dijalogu; dobronamernoj ali češće malicioznoj satiri; briljantnom umeću parodiranja, naročito kada je u pitanju kontroverzni tragičar Euripid; ingenioznosti i inventivnosti, smešnom i zabavnom apsurdu prizora koji se mogu porediti sa zamislima nekih modernih humorista, trupom „Monti Pajton”, recimo; posebnom šarmu horskih lirskih deonica; na kraju, ali ne najmanje važno, slobodi i razuzdanosti mnogih scena, prizora i aluzija, nastalih u jedno, ipak se mora naglasiti, relativno popustljivo vreme. U ovoj knjizi predstavljamo vam tri dela, pored čitaocima već poznate komedije Žene u narodnoj skupštini, po prvi put u prevodu na srpski tu su i Žene na prazniku Tesmoforija, tekst koji problematizuje kulturni i društveni problem položaja žena u Atinii donosi niz neprijatnih istina iz domena bračne patologije, i Pluto, komediju koja tematizuje moć i društvenu jednakost. Čitaj dalje

Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr). Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta. Čitaj dalje

Roman o hrabroj i buntovnoj Remedios Varo, jednoj od najboljih slikarki nadrealizma koja je nezasluženo ostala u senci svojih savremenika. „Impresionirana životima snažnih žena čvrstog karaktera, kubanska književnica Soe Valdes odlučila je da napiše trilogiju o vrsnim umetnicama nadrealizma: slikarki Remedios Varo, fotografkinji Dori Mar – muzi Pabla Pikasa, i velikoj kubanskoj književnici Lidiji Kabreri. Mesec u kavezu je izvanredan omaž ženi koja nije prihvatala kompromise.“ El País Jedna pesnikinja otkriva da je njena nova tajanstvena poznanica – „žena koja lovi zvezde“ – zapravo davno preminula katalonska slikarka. Od tog trenutka njihovi životi će se preplitati u magičnom i poetičnom prostoru, i u zajedničkoj, vanvremenskoj težnji za slobodom. Premda ih razdvaja šezdeset godina, slikarka i pesnikinja, naposletku, dele istu sudbinu. Mesec u kavezu je očaravajuća pripovest o strastvenom i nepoznatom životu Remedios Varo, španske slikarke nadrealistkinje, koja se tridesetih godina družila sa Lorkom i Dalijem, pre nego što je otišla u izgnanstvo u Meksiko Fride Kalo, Dijega Rivere i engleske slikarke Leonore Karington. Soe Valdes, kubanska književnica u pariskom egzilu, veštim pripovedačkim postupkom dočarava procvat avangarde u Španiji dvadesetih godina prošlog veka i uključuje nas u dešavanja u umetničkim krugovima nadrealističkog Pariza kako ga doživljava Remedios Varo. „Istinska hronika preživljavanja u teškim vremenima, u kojoj kroz sudbine junakinja provejava snaga same autorke.“ El Mundo Čitaj dalje

Nagrada Politikinog Zabavnika za najbolju knjigu za mlade. Ovo je priča o Ljubici i Ljubi, o nežnom prijateljstvu u koje se sklanjaju da lakše podnesu jade koji prate njihovo odrastanje, o vrednostima kojima na tom putu sazrevanja jedno drugog uče, o avanturi u koju se upuštaju da hrabro isprave loše stvari u životu. Pisana kroz prizmu deteta, ovo je knjiga za odrasle i one koji to još nisu. Čitaj dalje

Varis Dirije, manekenka, ambasador Ujedinjenih nacija i žena nesalomivog duha, zaista je izuzetna. Rođena u tradicionalnoj porodici pustinjskih nomada u Somaliji, ispričala je svoju priču – o tome kako je s pet godina pretrpela da bude obrezana; kako je s dvanaest kroz pustinju pobegla od kuće da bi izbegla ugovoreni brak; kako ju je Terens Donovan otkrio dok je u Londonu radila kao čistačica; i konačno, kako je postala vrhunska manekenka – u svetskom bestseleru, knjizi Pustinjski cvet. Mada je Varis Dirije napustila svoju otadžbinu, nikad nije zaboravila zemlju i kulturu koje su je iznedrile. Svet u kojem vladaju glad i nasilje i u kojem žene nemaju nikakvog prava – onaj isti svet koji ju je gotovo uništio, takođe ju je i osposobio da opstane. Ona sada prati korene svoje hrabrosti, izdržljivosti i humora unazad sve do Somalije, a posebno do svoje majke. Pustinjska zora je priča o povratku i svedočanstvo o nepobitnoj činjenici da nešto možete iskreno voleti, pa ipak ne voleti sve ono što ga odlikuje. Pustinjska zora je priča o povratku kući. Želela sam da se vratim tamo gde sam rođena i da sagledam to mesto novim očima. Nisam imala pojma gde se nalazi moja porodica u Somaliji. U početku mi je to delovalo nemoguće – gotovo isto onoliko koliko je nemoguće da devojčica koja čuva kamile postane manekenka... Čitaj dalje

Neprivlačna Viktorija Doson uvek se osećala kao uljez u sopstvenoj porodici. Dok se njena sestra i roditelji bez griže savesti i bez ikakvih posledica prepuštaju gastronomskim užicima, Viktorija mora da broji svaku kaloriju, trpeći pritom očeve podsmešljive komentare na račun svog izgleda, ali i omalovažavanje svojih akademskih uspeha. Svesna da joj sladoled i ogromne porcije hrane donose samo kratkotrajnu utehu, Viktorija odlučuje da nešto preuzme i zato napušta roditeljski dom. Kada u Njujorku dobije posao o kojem je oduvek sanjala, Viktorija poletno kreće u borbu ne bi li povratila samopouzdanje. Ponovno okupljanje porodice povodom venčanja njene sestre dovešće do uznemirujućih otkrića i staviti na iskušenje krhke porodične odnose. Iza Viktorije je život obeležen zanemarivanjem, koji pokušava da zaboravi, ispred nje rizičan izazov: da nastavi borbu ili da prihvati sebe sa svim vrlinama i manama. Čitaj dalje

Fransoaz Sagan dvadeset prvog veka. „Knjiga koja je zasenila sva ostala izdanja u 2015. godini.“ - AMICA Bio jednom davno i negde daleko, možda u Kini, neki moćan, pametan i milostiv car koji je jednog dana okupio sve mudrace svog carstva, filozofe, matematičare, naučnike, pesnike i rekao im: „Želim kratku rečenicu koja će poslužiti u svim mogućim okolnostima.“ Mudraci su se povukli i mesecima razmišljali. Na kraju su se vratili i rekli caru: „Smislili smo rečenicu i ona glasi: ʼI ovo će proćiʼ.“ Pa su dodali: „Bol i tuga prolaze, kao što prolaze radost i sreća.“ Sad znam da to nije istina. Blankina majka je umrla. Ona oseća teskobu koja se u njen život uvlači zbog gubitka. Nakon majčine sahrane, Blanka odlučuje da se preko leta preseli u letnjikovac u Kadakasu sa sinovima, prijateljima, dva bivša muža i psom ne bi li našla novu životnu snagu. Istražujući bolnu, komplikovanu i strasnu vezu s majkom, srećući stare poznanike i stičući nove, razočaravši se u ljubavnika, provodeći vreme s najbližima, proniče u srž tog odnosa i polako zaceljuje rane nastale nakon majčine smrti. Lakomislenost je oblik elegancije. Najteže je živeti s lakomislenošću i veseljem. Milena Buskets prenosi lična iskustva u svoj roman dajući mu dubok lični pečat. Kroz Blankinu priču, opisujući bolest i smrt njene majke, kao i njene odnose sa ljubavnicima i prijateljicama, vešto preplićući duboke misli i lagan stil, spisateljica govori o univerzalnim temama: o bolu, ljubavi, strahu i žudnji, tuzi i smehu, očaju i lepoti pejzaža u kojem joj se povremeno priviđa njena majka jer oni koje smo voleli nikada ne nestaju bez traga. „Stranice koje su ispunjene suptilnom mudrošću, dobrobalansiranim humorom i nežnošću. Ali ipak, ili bolje reći pre svega, ovo je prvi izvrstan i nepristrasan portret generacije koja do sada nije imala svoj glas u književnosti.“ - Karmen Posadas Čitaj dalje

Crveni ocean, pustolovni roman s elementima znanstvene fantastike, jedini takav u prebogatom opusu Marije Jurić Zagorke, izlazio je u nastavcima u Jutarnjem listu 1918. i 1919. godine. Sada, u izdanju EPH, gotovo stotinu godina nakon novinske premijere, prvi put izlazi kao knjiga, i to, s obzirom na format od gotovo 700 stranica, u dva dijela. Radnja romana proteže se od Zagreba, preko Francuske i Belgije sve do Amerike, a ključno je mjesto otok Terror gdje skupina svjetskih znanstvenika smišlja ubojite izume. Naravno, kao i u svakoj avanturi naše najčitanije spisateljice, u pozadini je strastvena ljubavna priča, a njezini su protagonisti Bojan i Zorana... Čitaj dalje

Sve što je napisano na temu o Faustu bledi pred Geteovim delom. Tek je Gete u građi otkrio motive koje je , podigavši ih u simbole, ugradio u svoju dramu neizmerne dubine i lepote. Fascinira način na koji je Gete koristio građu: kako je gotovo beznačajnom detalju znao da da opšteljudsko značenje ili kako, pak, po neku pojedinost neizmenjenu unosi u svoju moćnu poetsku i misaonu građevinu. Čitaj dalje

Novi tebanski kralj Kreont izdaje naređenje da se njegov mlađi brat sahrani sa svim počastima nakon njegove smrti, međutim ne dozvoljava isto za svog starijeg brata, koji je takođe poginuo u boju. Ponosna i časna, Antigona se odlučuje da se suprotstavi kraljevoj odluci i uzima stvari u svoje ruke. Čitaj dalje

Nagrada Gran pri Gonkur za najbolji roman objavljen na francuskom jeziku 2011-e! Priča počinje u vreme izbijanja prvog zalivskog rata: za mladog pripovedača impresivnog romana Aleksisa Ženija taj sukob je samo niz bezopasnih slika na TV ekranu – događa se daleko, ne dotiče se njegovog postojanja. On je usred lične krize i luta kao i ranije, potpuno ravnodušan prema ratu, dok jednog dana u bistrou ne upozna Viktorijena Salanjona, ratnog veterana koji se kao vrlo mlad uključio u Pokret otpora protiv nemačke okupacije, a kasnije borio kao oficir francuske vojske u kolonijalnim ratovima u Indokini i Alžiru. Salanjon je darovit slikar i ume da barata kistom, ali poznaje i pravo lice rata: ovladao je umećem ubijanja i ubijao. Ovaj čovek, u čijoj se ličnosti na neobičan način mešaju civilizovano i varvarsko, počinje da poučava pripovedača slikanju. Sve vreme Salanjon priča o svom životu u ratu i za rat, o svojim snovima i noćnim morama koje ga progone do danas. Kroz sećanja Salanjona promiče pedeset godina francuske istorije posmatrane kroz ratne činjenice. Što ga duže sluša, pripovedač sve više uviđa da Salanjonova prošlost neposredno upućuje u sadašnjost, i da smo mi, uvereni da smo odrasli u doba mira, rat, koji sve vreme traje, samo potisnuli načinivši od njega tabu. A činjenica je da smo mi izvezli ubijanje u daleke zemlje, u Jugoistočnu Aziju, Afriku, Bliski Istok. Zato rat do danas subliminalno prožima sva zapadna društva. U klasičnoj, povremeno lirskoj Ženijevoj prozi prepliću se avanture iz prošlosti i epizode iz sadašnjosti. Žive i pune adrenalina, Salanjonove uspomene imaju protivtežu u sporijim, više kontemplativnim epizodama o današnjoj situaciji u Francuskoj. Iza priče o prijateljstvu dva čoveka krije se preispitivanje savremene Francuske, nezavisno od bilo kakve ideologije. Čitaj dalje

Gospodar muva, klasični roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu strašna je i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954. U neočekivanim okolnostima, dečaci u početku uživaju blagodeti potpune slobode, ali s vremenom odbacuju tanki oklop civilizacije, dele se u zaraćene grupe i pretvaraju rajsko ostrvo u noćnu moru panike i smrti. Čitaj dalje

Novo monumentalno delo atorke romana Ubiti pticu rugalicu ovenčanog Pulicerovom nagradom! Svaki čovek je ostrvo, Džin Luiz, a stražar svakog čoveka je njegova savest. Mejkom u Alabami. Džin Luiz Finč vraća se iz Njujorka kući kod svog ostarelog oca Atikusa. U vreme političkih previranja koja prate priznavanje građanskih prava crncima i preoblikovanje starog Juga, Džin Luizin povratak kući dobija gorkosladak ukus dok otkriva uznemirujuće istine o svojoj porodici, gradiću, ljudima koji su joj najdraži u životu. Uspomene iz detinjstva naviru, a sve njene vrednosti i shvatanja dovedeni su pod sumnju. Izvodeći ponovo na pozornicu nezaboravne likove iz romana Ubiti pticu rugalicu, ovo delo savršeno hvata psihu jedne mlade žene i sveta usred bolnog, mada neophodnog izranjanja iz iluzija o prošlosti, putovanja na kome čoveku vodič može da bude jedino vlastita savest. Napisan sredinom prethodnog veka, roman Idi postavi stražara donosi čitaocu potpunije i bogatije shvatanje dela Harper Li. Pred nama je nezaboravna priča satkana s mnogo mudrosti, čovečnosti, strasti, humora i preciznosti postignute bez imalo napora – umetničko delo koje ostavlja duboki trag dočaravajući jedno proteklo doba i istovremeno nam saopštavajući mnogo toga o našem sopstvenom vremenu. Idi postavi stražara ne samo što potvrđuje neprolaznu izuzetnost prethodnog romana nego je i njegov suštinski važan pratilac koji dodaje dubinu, kontekst i novo značenje jednom klasičnom delu američke književnosti. „Ovaj roman ima poseban značaj jer nam ne prikazuje lik Atikusa kao heroja i gotovo nadljudskog bića već ga predstavlja kao čoveka od krvi i mesa, punog nedostataka i moralnih mana, dajući nam tako uvid u našu, sopstvenu složenu i kontradiktornu prirodu.“ - Washington Post Čitaj dalje