Опис Beta-alanin ili 3-aminopropionska kiselina je ne-proteinska aminokiselina koja je precursor mnogih peptida, a kao precursor koenzima A učestvuje u sintezi vitamin B5 tj. Pantotenske kiseline. Za razliku od većine aminokiselina koje ulaze u sastav proteina u organizmu, koje su alfa-aminokiseline, beta-alanin je jedna od 5 beta-aminokiselina pronađenih kod sisara (ostale su taurin, R-beta-aminoizobutirat, S-beta-aminoizobutirat I beta-leucin). Beta-alanin nije esencijalna aminokiselina I sintetiše se u organizmu uz pomoć enzima beta-alanin-sintetaze. Ovaj enzim učestvuje u sintezi pirimidinskih baza uracila I timina. Stvara se I iz karnozina, uz učešće enzima karnozinaze. Beta-alanin se može koristiti kao precursor karnozina, koji odlaže zamor skeletnih mišića (ukoliko se sam karnozin koristi u suplementima, on se brzo hidrolizuje u plazmi pomoću enzima karnozinaze). On produžava izdržljivost kod aerobnog I anaerobnog vežbanja, povećava mišićnu masu, snagu mišića I potrošnju energije. Poboljšava atletske sposobnosti u određenim uslovima. Kod napornog vežbanja, zamora I povreda mišića, stvaraju se kiseonični radikali (ROS) koji izazivaju oksidativni stress. Ovi radikali “cure” iz lanca transporta elektrona u mitohondrijama, ili dolaze od aktiviranih neutrofila. Naporno vežbanje izaziva I zapaljensku reakciju, koja opet, povećava stvaranje ROS. Metabolit beta-alanina, karnozin, ima antioksidativnu sposobnost, on hvata slobodne radikale I sprečava lipidnu peroksidaciju. Međutim, nema mnogo studija koje su potvrdile da suplementacija beta-alaninom ili karnozinom sprečava povrede mišića tokom vežbanja. Karnozin je pronađen u humanim mišićnim vlaknima tipa I, IIa I IIx. Vlakna tipa I su važna za izdržljivost I ona se polako pokreću, jer energiju dobijaju oksidativnim metabolizmom, tj. ATP nastaje uglavnom procesom oksidativne fosforilacije. Vlakna tipa II reaguju brzo, ona se koriste kod velikih ali kratkotrajnih, eksplozivnih oblika potrošnje energije. Ona se brže umaraju od vlakana tipa I. Ova vlakna dobijaju energiju I aerobno – procesom oksidativne fosforilacije, ali pretežno anaerobno – glikolizom. Karnozin je više zastupljen upravo u vlaknima u kojima se vrši process glikolize. Kod napornog vežbanja u mišićnom tkivu se nakuplja mlečna kiselina, koja menja pH. Pad vrednosti pH sa 7,1 na 6,5 ili niži, izaziva oslobađanje jona Ca I smanjenje stvaranja ATP, a to izaziva zamor mišića. Karnozin deluje kao pufer koji koriguje pH vrednost I tako odlaže pojavu umora mišića. Beta-alanin se apsorbuje u tankom crevu I transportuje do tkiva, uglavnom mozga i mišića. On kontroliše reakciju: beta-alanin + L-histidin + ATP > karnozin + AMP + difosfat. Enzim karnozinaza konvetuje karnozin do beta-alanina I L-histidina. Suplementacija beta-alaninom tokom 2-4 nedelje povećava koncentraciju karnozina u humanim skeletnim mišićima za 60%. Između 10-e I 70-e godine života, količina karnozina u organizmu se smanjuje za 30%, što se može povezati sa slabljenjem mišićnih funkcija I sarkopenijom. Potrebna su detaljnija istraživanja koja bi pokazala da li suplementacija beta-alaninom/karnozinom može da utiče na ovaj process. Suplementacija beta-alaninom je kontraindikovana kod osoba preosetljivih na beta-alanin. Ne preporučuje se primena kod trudnica I dojilja. Moguća je pojava parestezije (peckanje, ukočenost) ukoliko se unosi više od 10 mg/kg telesne mase. Ona obično počinje oko 20 minuta nakon unosa I može trajati do 1 sata. Zato se preporučuje da se beta-alanin unosi u malim dozama više puta (do 8) u toku dana. Interakcije sa lekovima, biljkama ili hranom nisu poznate. Beta-alanin I kreatin mogu povećati nivo kreatin fosfata I karnozina u mišićima I zajedno odložiti pojavu umora, a povećati kvalitet I snagu vežbanja, naročito kod treniranih sportista. Doziranje: u dosadašnjim studijama je korišćeno 3-6 g dnevno. Optimalna doza nije utvrđena. Magnezijum U jednoj dozi (2,7 g) proizvoda BETA ALANIN, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum karbonata) deklarisana je na 101 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 101 mg magnezijuma. Pakovanje: 300 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (2,7 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Опис Amino 3000 Tabs iz Mammut-a su tablete vrhunskih izvora proteina kao što su izolat sojinih proteina i hidrolizat proteina surutke. Protein služi kao hranjivo za povećanje mišićne mase i za održavanje normalnih kostiju. Obuka o snazi stimuliše sintezu mišićnih proteina, naročito. Karakteristike proteina, dobitka i održavanja muskulature su optimalno iscrpljene. Preporučujemo da uzmete 15 tableta dnevno zajedno sa puno vode. Mamut Amino 3000 Tabs sadrži 300 tableta. Važne napomene: Ne prekoračite navedenu preporučenu dnevnu dozu! Nema zamene za uravnoteženu i raznovrsnu ishranu i zdrav život. Ne sme se čuvati u dometu dece. Nakon otvaranja upotrebite u roku od 3 meseca. Proizvod držite zatvorenim na suvom mestu, zaštićenom od svetlosti i na sobnoj temperaturi (15-25 ° C). Mammut Amino 3000, Nutritivni dodatak proteini (69,6%) i kalcijum. nutritional value per 100 g per portion (15 tablets) energy 1368 kJ (322 kcal) 197 kJ (46,4 kcal) fat 2,5 g 0,36 g – thereof saturated fatty acids 1,6 g 0,23 g carbohydrates 4,1 g 0,59 g – thereof sugar 1,1 g 0,16 g protein 69,6 g 10,0 g salt 0,82 g 0,1 g other substances per portion (15 tablets) % NRV* Calcium 417,0 mg 45

Опис Kreatin, N-(aminoiminometil)-N-metil glicin, je ne-proteinska aminokiselina pronađena kod životinja I, u mnogo manjoj meri, kod biljaka. Sintetiše se u bubrezima, jetri I pankreasu od aminokiselina L-arginina, glicina I L-metionina. Dnevno se stvara oko 1-2 g kreatina, a još toliko se unese hranom. Posle sinteze se transportuje najvećim delom u skeletne mišiće, manje I u srce, mozak I druga tkiva. Najveći deo kreatina (60-67%) koji uđe u ćeliju se u ovim tkivima metaboliše do fosfokreatina (FK, kreatin fosfata), uz pomoć enzima kreatin kinaze (KK). Oko 2% kreatina se konvertuje u kreatinin, a oba oblika se izlučuju preko bubrega. Kreatin unet hranom ili suplementima se apsorbuje iz tankog creva. Sistemskom cirkulacijom dospeva do ćelija ciljanih tkiva, u koje ulazi zahvaljujući specifičnom kreatin-transportnom sistemu. Hroničnom suplementacijom sa kreatinom, smanjuje se aktivnost transportnog sistema, što bi moglo smanjiti količine kreatina koje dospevaju unutar ćelije. Fosfokreatin (FK) je osnovni oblik za deponovanje energije u organizmu. Kreatin, KK i FK povezuju mesto stvaranja (mitohondrije) I potrošnje energije u ćeliji, a KK je osnovni enzim neophodan za homeostazu ćelijske energije. KK reverzibilno katalizuje transfer fosfata bogatog energijom, vezanog u FK, do ADP I stvaranje ATP, kao i prenos fosfata bogatog energijom, vezanog u ATP, do kreatina i stvaranje FK. Tokom perioda intenzivnog vežbanja I kontrakcija skeletnog mišića, bioenergetski metabolizam prelazi iz oksidativne fosforilacije, kao osnovnog oblika stvaranja ATP, u tzv. Anaerobnu glikolizu. Tada se stvara mnogo manje ATP, ukoliko nema FK kao glavnog izvora goriva za regeneraciju ATP. Zato je raspoloživost FK ograničavajući faktor za snagu I performanse mišića tokom intenzivnih I kratkotrajnih (oko 10 sekundi) aktivnosti u kojima se troši velika količina energije. Delovanje kreatina je još uvek delimično nejasno I mehanizam delovanja se samo nagađa. Neke studije nisu, mada neke jesu, potvrdile pozitivne efekte unosa kreatina na mišićnu snagu I izdržljivost. Pozitivni efekti su se pokazali uglavnom kod kratkotrajnih, veoma napornih aktivnosti, ali nema dokaza o pozitivnim efektima kod aerobnih aktivnosti. Kreatin iz suplemenata može imati svojstvo stvaranja energije tokom anaerobnog vežbanja, može imati I neuroprotektivno I kardioprotektivno delovanje. Neke studije su pokazale pozitivne efekte kreatina kod neuro-mišićnih oboljenja. Kreatin može stabilizovati mitohondrijalnu KK I sprečiti otvaranje mitohondrijalnih pora, tj.”curenje” slobodnih radikala u ćeliju, čime se poboljšava mišićna pokretljivost I preveniraju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali – sprečava se gubitak neurona I produžava period preživljavanja (pokazano kod eksperimentalnih životinja). Studije su dokazale da se suplementacijom sa kreatinom povećava nivo kreatina I FK u skeletnim mišićima za oko 15-40%, da se povećava kapacitet anaerobnog vežbanja, izdržljivost tokom treninga koja daje veću snagu I mišićnu masu I hipotetički povećava raspoloživost ATP tokom najvećih napora. Utvrđeno je takođe, da se keratin monohidrat ne razlaže tokom normalnog procesa varenja I da se skoro 99% oralno unetog kreatina preuzima ili u mišićima ili izlučuje urinom. Postoje izvesni dokazi da kombinacija kreatin monohidrata I različitih nutrimenata (ugljenih hidrata, proteina, itd.) može povećati preuzimanje kreatina. Ipak, nema dokaza da efervescentni oblici, tečni, kreatin I sl. podstiču veće preuzimanje kreatina u mišiće, naprotiv, neki od tih oblika mogu biti manje efikasni I čak manje bezbedni. Studije bezbednosti trenutno nedostaju, ali su neophodne, naročito kod dugotrajne upotrebe I primene kod dece-adolescenata I osoba sa određenim oboljenjima. Kreatin je kontraindikovan kod osoba sa poremećajima/oboljenjima bubrega, kao i kod osoba preosetljivih na kreatin. Suplementaciju kreatinom treba izbegavati kod dece, adolescenata, trudnica, dojilja, kao I kod osoba sa rizikom od renalnih poremećaja, npr. Dijabetičara. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu. Neželjene reakcije su uglavnom gastrointestinalnog (GIT) porekla, kao: muka, proliv I loša probava, ali i grčevi u mišićima. Zbog zadržavanja vode u organizmu, može doći I do povećanja telesne mase. Kod zdravih ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, može doći do povećanja nivoa kreatinina u serumu, koji je metabolit kreatina I marker funkcije bubrega. Po prestanku uzimanja kreatina, uspostavlja se ponovo normalna vrednost u serumu. Interakcije sa lekovima, biljkama I dijetetskim suplementima još uvek nisu poznate. Kofein (iz kafe, čaja I napitaka koji ga sadrže) utiče na pozitivne efekte kreatinskih suplemenata. Kreatin u suplementima je uglavnom sintetička supstanca. U čvrstom je stanju I rastvorljiva je u vodi. Najčešće se koristi u obliku praha kreatin monohidrata. Međutim, kako bi se što efikasnije povećao nivo kreatina u ćelijama, stalno se traže novi oblici kreatina. Jedan od novijih je esterifikovani kreatin, kreatin etil estar. Esterifikacijom se smanjuje hidrofilnost, ali se, prema navodima proizvođača, “zaobilazi” transportni sistem, koji je limitirajući faktor za preuzimanje kreatina, I tako postiže daleko veća koncentracija kreatina u ćelijama. Ovaj oblik je nestabilan pri kiselom pH I brzo se degradira do kreatinina u želucu. Ipak, proizvođači tvrde da je kreatin etil estar najefikasniji dostupni oblik kreatina, mada za sada nema dovoljno dokaza za ovu tvrdnju. Kreatin u mikroniziranom obliku obezbeđuje bolju rastvorljivost, apsorpciju, a samim tim I iskorišćavanje kreatina. Za poboljšanje performansi u kratkim, intenzivnim aktivnostima, preporučuje se doza (tzv. “doza punjenja”) od 20 g ili 0,3 g/kg podeljena na 4 doze dnevno u periodu od 3-5 dana, a zatim doza održavanja – ne više od 2 g dnevno ili 0,03 g/kg. Uz suplementaciju kreatinom, neophodno je uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. U našoj zemlji, kao ni u Evropskoj Uniji, nije definisan preporučen dnevni unos kreatina. U preparatu KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, korišćen je kreatin u obliku kreatin monohidrata, sadržaja 99%. U jednoj dozi preparata (6 g), sadržaj kreatin monohidrata je 5,8 g a čistog kreatina 5,1 g. Magnezijum U jednoj dozi (6 g) proizvoda KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-oksida) deklarisana je na 129 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 129 mg magnezijuma. Pakovanje: 300 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (6 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Опис spremna tečnost L-karnitina ukus lipe – limun limeta dodatno sa vitaminom B6 1000 mg L-karnitina po porciji sa praktičnom kapom za doziranje Naša Mammut L-karnitin je dodatak prehrani sa L-karnitinom koji je spreman za piće. Ljudsko telo je u stanju da prirodno izgradi L-karnitin iz aminokiselina lizin i metionin. Ova telesna supstanca može se naći uglavnom u muskulaturi i u srčanom mišiću. Deo svakodnevnog potrebnog L-karnitina dobija se ishranom. L-karnitin je važan faktor u metabolizmu masti jer prenosi dugolančane masne kiseline u mitohondrije gde se mogu sagorevati u energiju. Pored toga, naša Mammut L-karnitinska tečnost je optimizovana vitaminom B6. Vitamini su neophodni hranljivi sastojci. Telo ih ne može sagraditi sam, što znači da ih moraju hraniti hranom ili dodacima. Vitamin B6 doprinosi normalnom energetskom donošenju metabolizma. Dobro funkcionirajući energetski metabolizam važan je za proizvodnju energije, što je važno za osnovne funkcije u tijelu. Pored toga vitamin B6 doprinosi normalnoj funkciji imunološkog sistema i normalnoj psihološkoj funkciji. Mammut preporučuje da svakodnevno uzimate 20 ml L-karnitin tečnosti 20 minuta pre treninga, a danima bez treninga neposredno nakon ustajanja. Mammut L-karnitin tečnost dostupna je u bočicama od 500 ml i 1000 ml. Važne napomene: Ne prekoračite naznačenu dnevnu dozu! Nema zamene za uravnoteženu i raznoliku ishranu i zdrav život. Ne treba ga čuvati u dometu dece. Čuvajte proizvod zatvoren na suvom mestu, zaštićenom od svetlosti i na sobnoj temperaturi (15 ° C – 25 ° C). Nakon otvaranja upotreba u roku od 8 nedelja. Mammut L-karnitin tečnost, dodatak ishrani sa l-karnitinom i vitaminom B6. Sa šećerom i zaslađivačima. Prehrambena tabela Hranjiva vrednost po 100 ml po porciji (20 ml) Energija 97,4 kJ (22,8 kcal) 19,5 kJ (4,6 kcal) Masnoće <0,1 g <0,1 g – od njih zasićenih masnih kiselina <0,1 g <0,1 g Ugljeni hidrati 4,1 g 0,8 g – od toga šećer 4,1 g 0,8 g Protein <0,1 g <0,1 g So 0,01 g <0,01 g Količina hranljivih sastojaka / drugih supstanci po porciji (20 ml)% NRV * Vitamin B6 1,8 mg 129 L-karnitin 1030 mg * NRV =% referentnih vrednosti hranljivih materija (u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1169/2011). Sastojci: voda, l-karnitin (5%), fruktoza, zakiseljavanje (limunska kiselina), aroma, sredstvo za konzervans (kalijum sorbat), zaslađivač (natrijum ciklamat, acesulfam K, saharin), piridoksin hidrohlorid, emulgator (E 471).

Опис Ugljeni hidrati su dominantni izvor energije u organizmu. Klasifikuju se u dve grupe: a) jednostavni (prosti) i b) složeni šećeri. Jednostavni ugljeni hidrati ili monosaharidi se sastoje od jednog molekula šećera. Tri glavna predstavnika monosaharida su glukoza, fruktoza i galaktoza. Složeni ugljeni hidrati se sastoje od više monosaharida koji su međusobno vezani hemijskim vezama koje formiraju dugačke lance. U zavisnosti od broja monosaharida, složeni ugljheni hidrati mogu biti disaharidi, trisaharidi, tetrasaharidi itd. Lanci ne moraju striktno biti linearni, već se oni mogu i račvati na jednom ili više mjesta. Samim tim, što je lanac duži i ima više račvi, takvi ugljeni hidrati su složeniji, te je organizmu potrebno više vremena da ih razgradi do monoaharida, a i imaju manji uticaj na nivo šećera u krvi. Najznačajniji predstavnici složenih ugljenih hidrata su disaharidi: saharoza (izgrađena je od glukoze i fruktoze), laktoza (izgrađena je od gukoze i galaktoze), maltoza (izgrađena od dve jedinice glukoze). Zdrave osobe treba da unose dovoljnu količinu ugljenih hidrata da bi obezbedili adekvatan energetski unos, učinili rezerve glikogena optimalnim i obezbedili dostupan izvor energije između obroka koji će održavati nivo glukoze u krvi. Pad glukoze izaziva fizički i mentalni zamor. Na dnevnoj bazi unosa od 1.800 kcal, 60% treba da čine ugljeni hidrati, što znači da je dnevna potreba za njima 270,0 g. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 167,1 g ugljenih hidrata dekstroze i maltodekstrina, što čini 61,9% preporučenog dnevnog unosa ugljenih hidrata, a to pak ovaj proizvod svrstava u dijtetske pripravke visoke energetske vrednosti. Proteini prisutni u proizvodu (proteini soje, surutke/mleka, jaja, ovsa) su potpuni proteini visoke iskoristljivosti i visoke biološke vrednosti koji sadrže sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu. Proteini surutke su proteini izolovani iz koncentrata surutke, koja se dobija u toku procesa proizvodnje sireva. Obično se sastoje od veće količine alfa i beta-laktoglobulina i albumina, uz tragove kazeinske frakcije. Surutka ima visoku biološku vrednost, što znači da sadrži sve esencijalne aminokiseline i omogućava izgradnju važnih proteina u našem organizmu, a proteini surutke su potpuni proteini visoke iskoristljivosti. Kombinacije proteina se preporučuju osobama koje imaju deficit njihovog unosa, kao što su npr. osobe na redukcionim dijetama, starijim osobama, kao i onima koji usled fiziološkog stanja, ili bolesti ne mogu da unose proteine u dovoljnim koliinama. Preporuka Naučnog komiteta za hranu EU za dnevni unos protein za odrasle osobe je 0,8 g/kg telesne mase, odnosno 45,0 g dnevno za žene i 55,0 g za muškarce, s tim da biološka vrednost proteina treba da bude najmanje 70. Starijim osobama, trudnicama i dojiljama je potrebno više od ove preporučene dnevne doze i potrebna količina iznosi 70,0 g dnevno. Preporuka Naučnog komiteta za hranu EU za dnevni unos proteina za sportiste je 1,4 g/kg telesne mase. Proteini imaju sledeće zdravstvene izjave iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 121. Proteini doprinose održavanju normalnih kostiju, 122. Proteini doprinose održavanju normalne mišićne mase, 123. Proteini doprinose povećanju mišićne mase, 248. Proteini su potrebni za normalan rast i razvoj kostiju kod dece. Ove izjave se mogu koristiti samo za hranu koja se deklariše da je izvor proteina, a to je hrana u kojoj proteini čine sadržaj od najmanje 12% ukupne energetske vrednosti. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 24,3 g proteina. To znači da pojedinačna doza proizvoda sadrži 54,0% NRV za žene i 44,2% NRV za muškarce. Kreatin je N-aminoiminometil-N-metil-glicin. To je hidrosolubilna aminokiselina koja se ne ugrađuje u proteine, već se u slobodnom obliku nalazi u životinjskim, i u znatno manjim količinama u biljnim tkivima. Velikim delom se u tkivima nalazi u obliku kreatin-fosfata. Kod čoveka se sintetiše iz aminokiselina, najviše u jetri, a manjim delom u bubrezima i pankreasu. Putem krvi se transportuje do mišićnih ćelija. U suplementima je prisutan kao kreatin-monohidrat koji može direktno da se apsorbuje. Prisutan je u namirnicama, uglavnom životinjskog porekla. Najbolji dijetarni izvori kreatina su meso, iznutrice i riba. Smatra se ergogenim sredstvom, tj. sredstvom koje poboljšava mišićne performanse. Kreatin, u fosforilisanom stanju (kreatin-fosfat) predstavlja izvor fosfata i učestvuje u regeneraciji adenozin-trifosfata (ATP) koji obezbeđuje energiju mišićima. Kreatin je zbog ovoga neophodan je u procesu energetskog metabolizma. Dostupnost kreatin-fosfata u toku intezivnog mišićnog rada je limitirajući faktor za performanse skeletnih mišića. U organizmu je deponovan u mišićima zajedno sa ATP-om. Kreatin i ATP zajedno predstavljaju hemijski depo energije u organizmu. Što je veća količina deponovane energije, to su veći snaga i izdržljivost mišića, čime se objašnjava primena kreatina kao suplementa. Organizam korirsti kreatin da brzo nadoknadi potrošeni ATP i za to su potrebne samo sekunde. Kreatin-monohidrat povećava aerobnu razgradnju glukoze, a smanjuje stvaranje mlečne kiseline koja je glavni uzrok zamora i mišićne slabosti, i na ovaj način kreatin doprinosi ubrzanom oporavku nakon treninga, napornog rada i fizičkog stresa. Kreatin ima specifičan režim primene, koji karakteriše period punjenja i period održavanja. Strategija punjenja se vrši na dva načina: 1) naglo punjenje, tokom petodnevnog stalnog unosa (npr. četiri doze od po 5,0 g dnevno) kreatina i 2) postepeno punjenje, odnosno punjenje u toku dužeg perioda (28 dana) sa manjim unosima koja uključuju dnevne doze od po 3,0 g kreatina. Treba napomenuti i da za sve vreme dok traje proces punjenja, u ishrani treba povećati unos ugljenih hidrata i povećati intenzitet treninga. Od trenutka kada se mišići napune kreatinom, potrebne su bar četiri nedelje da bi se postigli stalni rezultati, a dnevna doza koja omogućuje nivo održavanja je oko 3,0 g. Što se tiče dnevnih potreba, nema podataka o dnevno potrebnoj količini, odnosno NRV (preporučeni dnevni unos) nije ustanovljen ni u našoj zemlji, ni u Evropskoj Uniji. U organizmu se uobičajeno endogeno sintetiše oko 1,0-2,0 g kreatina, a toliko se još dodatno unese ishranom. Količina od 5,0 g je uobičajena doza u ishrani sportista i predstavlja ‘dozu održavanja’, mada se doze kreatinina kreću i do 24,0 g na dan. Proizvodi koji sadrži kreatin povoljno deluju na mišićnu snagu i izdržljivost namenjni su sportistima i osobama na intezivnim fizičkim treninzima, ili onima koji se bave teškim fizičkim radom. Kofein iz kafe, čaja, energetskih napitaka i sl. može da smanji efekte kreatina. Kako bi se postigla optimalna hidratacija, i nesmetano odvijanje metaboličkih procesa, preporučuje se povećani unos tečnosti tokom uzimanja proizvoda na bazi kreatina. Kreatin ima sledeću zdravstvenu izjavu iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 40. Kreatin poboljšava fizičke sposobosti/performanse tela u uzastopnim kratkotrajnim vežbama jakog intenziteta (Koristan efekat se obezbeđuje dnevnim unosom od 3,0 g kreatina). Izjava se odnosi samo na odrasle osobe koje se bave fizičkim vežbama velikog intenziteta. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 2,6 g kreatina u obliku kreatin-monohidrata. Osobe sa oštećenom funkcijom bubrega ne treba da uzimaju kreatin. Tokom suplementacije povećati unos vode. Aktivne komponente 70 g / 4 merice (1 obrok) 210 g / 12 merica (3 obroka) % NRV* (3 obroka) Ugljeni hidrati (dekstroza i maltodestrin) 55,7 g 167,1 g ** Protini (soja, mleko, jaja) 8,1 g 24,3 g ** Kreatin (kreatin-monohidrat) 0,9 g 2,6 g ** *NRV – nutritivna referentna vrednost Ostali sastojci: dekstroza 40%, maltodekstrin 39%, izolat proteina soje 9%, bezmasni kakao u prahu 6%, ovseno brašno 5%, aroma, lecitin iz soje, koncentrat proteina surutke mleka 1%, kreatin-hidrat 1%, proteini jaja u prahu 1%, koncentrat proteina mleka 1%, kecitin iz suncokreta. Nutritivne informacije: 1 obrok (70 g praška) 100,0 g praška Energetska vrednost (kJ / kcal) 1.108 / 261 1.583 / 373 Masti – ukupno (g) 1,12 1,6 od toga zasićene masne kiseline (g) 0,5 0,7 Ugljeni hidrati – ukupno (g) 55,7 79,5 od toga šećeri (g) 29,0 41,4 Proteini (g) 8,1 11,6 So (g) 0,27 0,39 Profil aminokiselina na 100,0 g proteina g L-Alanin 4,18 L-Arginin** 7,20 L-Asparaginska kiselina 10,44 L-Cistein** 2,61 L-Glutamin/Glutaminska kiselina 18,79 L-Glicin 3,55 L-Histidin** 2,82 L-Izoleucin* 4,18 L-Leucin* 8,66 L-Lizin* 6,47 L-Metionin* 1,67 L-Fenilalanin* 4,38 L-Prolin 5,74 L-Serin 5,43 L-Treonin* 3,86 L-Triptofan* 1,57 L-Tirozin** 3,34 L-Valin* 5,11 * esencijaslne amino kiseline ** poluesencijalne amino kiseline Upotreba: Odrasli: Napraviti šejk od 70,0 g praška (5 punih doznih merica) i 250,0 ml hladnog mleka sa 3,5% mlečne masti i popiti jedan pre i jedan posle treninga, ili intenzivne fizičke aktivnosti. Maksimalni broj šejkova koji se sme uzeti tokom jednog dana je 3. Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu! Čuvati van domašaja dece. Upozorenja: Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Proizvod ne treba da uzimaju osobe preosetljive na neki od sastojaka proizvoda! Nije namenjeno trudnicama, dojiljama i mlađima od 18 godina. Osobe sa oštećenom funkcijom bubrega ne treba da uzimaju kreatin. Način čuvanja: Čuvati u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage na temperaturi do 25 ºC. Proizvod nakon prvog otvaranja iskoristiti u roku od 3 meseca. Neto količina: 4.5 kg

Опис Koncentrat proteina surutke, WPC Proteini surutke predstavljaju jednu od 2 glavne grupe proteina kravljeg mleka, druga grupa su kazeini. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina u kravljem mleku, a preostalih oko 20% su proteini surutke. Dobijaju se kao sporedni produkti u procesu proizvodnje sira. Pored proteina, neobrađena surutka sadrži i masti, laktozu i druge supstance. Sirova surutka se dalje obrađuje da bi se dobio koncentrat bogat proteinima surutke, izolat proteina surutke i drugi proizvodi. Proteini surutke se sastoje od biološki visokovrednih proteina i proteina koji imaju različite frakcije. Osnovni proteini surutke su beta- i alfa- laktoglobulini, dva mala globularna proteina koja čine oko 70-80% ukupnih proteina surutke. U manjim količinama su prisutni i imunoglobulini IgG, IgA i IgM, posebno IgG, glikomakropeptidi, goveđi serum albumin, laktoferin, laktoperoksidaza i lizozim. U surutki se nalaze i manji peptidi koji nastaju iz različitih proteina, tzv. Biopeptidi. Proteine surutke karakteriše visok sadržaj esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina. Na tržištu se može naći nekoliko različitih vrsta proteina surutke. Koncentrati proteina surutke pored velike količine proteina, sadrže i masti i laktozu, neki od njih sadrže veće količine imunoglobulina od drugih. Izolati proteina surutke sadrže minimalne količine masti i laktoze. Hidrolizati proteina surutke sadrže degradirane molekule proteina do peptida. N ataj način se obezbeđuje njihovo lakše varenje i apsorpcija. Proteini surutke mogu delovati antimikrobno i imunomodulatorno, a mogu imati i antioksidativni efekat. Moguće antimikrobno dejstvo dolazi najverovatnije od proteina koje sadrži. Laktoferin čvrsto vezuje gvožđe, a ono je neophodno kao nutrijent za rast mikroorganizama, posebno patogenih bakterija. Laktoferin može sprečiti adsorpciju i/ili penetraciju bakterija i virusa u intestinalni zid. Laktoperoksidaza može inaktivirati ili uništiti mikroorganizme preko enzimske aktivnosti koja stvara reaktivne kiseonične vrste (ROS). Imunoglobulini mogu imati pasivnu imunološku ulogu. Imunomodulatorno delovanje delom potiče od imunoglobulina koji učestvuju u pasivnom imunitetu. Proteini surutke su bogati L-cisteinom i L-glutamatom, 2 aminokiseline koje su prekursori tripeptida glutationa. Neki su bogati dipeptidnim sekvencama – glutamilcisteinom, koji je takođe osnova za stvaranje glutationa. Postoje indikacije da upotreba proteina surutke povećava nivo glutationa u monocitima. Povećan nivo glutationa doprinosi i mogućem imunomodulatornom i antioksidativnom efektu proteina surutke. Pored toga, laktoferin može menjati imunološku funkciju. Farmakokinetika proteina surutke slična je farmakokinetici ostalih proteina iz hrane. Moguće je da su laktoferin i neki od imunoglobulina iz surutke otporniji na proteolitičko razlaganje od drugih vrsta proteina. Neki proteini se mogu razložiti do peptida koji se apsorbuju i imaju različite efekte u organizmu (bioaktivni peptidi). Neki (goveđi serum albumin, beta-laktoglobulin) se u procesu varenja prevode do glutamilcisteina, koji se apsorbuje i služi kao prekursor glutationa u određenim tkivima. Proteini surutke se preporučuju u ishrani male dece i ostalih, a po nekim istraživanjima, mogli bi imati i imunomodulatorno i anti-kancerogeno delovanje. Proteini surutke su posebno popularni među profesionalnim sportistima i rekreativcima, zbog navodnog visokog sadržaja aminokiselina razgranatog lanca, koje su neophodne za normalni rast i povećanje mišićne mase. Obično se preporučuju sportistima kod kojih je snaga glavna performansa, a uzimaju se posle rekreacije ili treninga, ili uveče pre spavanja. Smatra se da visoka koncentracija aminokiselina u ćelijama (nastalih degradacijom proteina i apsorbovanih u ćelije), podstiče sintezu i smanjuje razgradnju mišićnih proteina. Na žalost, nema pouzdanih dokaza da proteini surutke bolje utiču na formiranje mišićne mase od drugih proteina. Ne preporučuje se primena kod osoba preosetljivih na proteine mleka, kao ni kod osoba sa oboljenjima bubrega i jetre. Nema zabeleženih neželjenih reakcija. Ipak, kod osoba koje su preosetljive na proteine mleka, mogu se javiti čak i ozbiljni simptomi alergijske reakcije, ukoliko koriste proteine surutke. Ukoliko se koriste u većoj količini i tokom dužeg perioda, proteini surutke mogu oštetiti bubrege i jetru. Interakcije sa lekovima, dijetetskim suplementima, biljkama ili hranom, nisu zabeležene. Doziranje je različito. Sportisti koriste proteine surutke kao proteinske dodatke i uzimaju 10-25 g dnevno, a ponekad i veće doze. Američki Food and Nutrition Board sa Institute of Medicine’s, preporučuje za starije od 18 godina dnevni unos proteina između 10 i 30 % od ukupnih dnevnih energetskih potreba, odnosno 56 g dnevno za muškarce i 46 g dnevno za žene. RDA za sportiste u sportovima mišićne snage i izdržljivosti, je 1,6 g/kg telesne mase, a za sportove (aerobne) izdržljivosti oko 1,3 g/kg telesne mase dnevno. Nutritivna vrednost proizvoda: Nutritivne informacije 100 g 25 g Energetska vrednost 1546 KJ/365 kcal 979/231 kcal Proteini 70,2 g 27,7 g Ugljeni hidrati – od toga šećeri 14,2 g 11,4 g 17,9 g 17,3 g Masti – od toga zasićene masti 2,7 g 1,4 g 5,5 g 3,1 g Soli 0,82 g 0,56 g Sastojci: Sadržaj aktivne komponente 100 g 1 doza (25 g) % RU Koncentrat proteina surutke – Od toga čistih proteina (81,32%) 83,30 g 67,74 g 20,825 g 16,935 g 33,87 RU = referentni unos Ostali sastojci: pojačivač arome – L-glicin (sadrži gluten); kakao prah sa vrlo niskim sadržajem masnoće (5%); aroma čokolade; emulgator – lecithin iz soje; so; zaslađivači – natrijum-ciklamat, acesulfam-K, sukraloza I saharin; sredstvo protiv zgrudvavanja – silicijum-dioksid. Način upotrebe: uzeti 1 dozu (25 g) preparata dnevno sa 300 ml nemasnog mleka (sadržaj masnoće 1,5%).

Опис Izolat proteina soje Izolovani proteini soje su proizvod dobijen iz zrna soje odstranjivanjem ulja i neproteinskih materija. Izolovana belančevina soje mora da sadrži najmanje 86% sirovih belančevina, računato na suvu materiju. Proteini soje se često smatraju potpunim proteinima iako ih karakteriše znatno manja ukupna količina esencijalnih aminokiselina od proteina mleka. Sojini proteini predstavljaju dobar izvor proteina u ishrani osoba koje svoje potrebe za proteinima podmiruju iz biljnih sirovina kao i kod osoba intolerantnih na laktozu. PDCAAS vrednost (Protein Digestability-Corrected Amino Acid Score) za proteine soje iznosi oko 0,90-1. Izolati proteina soje su postali veoma popularni na tržištu dijetetskih suplemenata u poslednje vreme. Tako na primer mnogi suplementi na bazi izolata proteina soje sadrže izoflavone soje kao što su genistin, daidzin i glicitin. Pretpostavlja se da proteini soje deluju na snižavanje lipida, kao i antiaterogeno, antioksidativno, antikancerogeno i antiosteoporotski. Smatra se da ishrana bogata sojinim proteinima smanjuje količinu ukupnog holesterola, LDL-holesterola, triglicerida i apoliporoteina B u krvi. FDA je dozvolila zdravstvenu izjavu za proteine soje koja glasi da “25 g proteina soje dnevno u ishrani koju karakteriše nizak procenat zasićenih masti i holesterola, može da smanji rizik od nastanka srčanih oboljenja”. Trudnice i dojilje bi pre upotrebe suplemenata na bazi sojinih proteina trebalo da konsultuju svoga lekara. Žene sa estrogen receptor pozitivnim tumorima bi trebalo da budu posebno obazrive pri upotrebi suplemenata na bazi proteina soje i trebalo bi da ih koriste jedino pri preporuci i nadzoru svoga lekara. Ne postoje zapisi o uticaju unosa prekomernih količina proteina soje. Na tržištu postoje suplementi na bazi proteina soje i njihovo doziranje je varijabilno. Prema PDR for nutritional supplements, ukupan unos proteina soje od 25-50 g i 50 mg izoflavona dnevno može da ima pozitivne zdravstvene efekte. Koncentrat proteina surutke, WPC Proteini surutke predstavljaju jednu od 2 glavne grupe proteina kravljeg mleka, druga grupa su kazeini. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina u kravljem mleku, a preostalih oko 20% su proteini surutke. Dobijaju se kao sporedni produkti u procesu proizvodnje sira. Pored proteina, neobrađena surutka sadrži i masti, laktozu i druge supstance. Sirova surutka se dalje obrađuje da bi se dobio koncentrat bogat proteinima surutke, izolat proteina surutke i drugi proizvodi. Proteini surutke se sastoje od biološki visokovrednih proteina i proteina koji imaju različite frakcije. Osnovni proteini surutke su beta- i alfa- laktoglobulini, dva mala globularna proteina koja čine oko 70-80% ukupnih proteina surutke. U manjim količinama su prisutni i imunoglobulini IgG, IgA i IgM, posebno IgG, glikomakropeptidi, goveđi serum albumin, laktoferin, laktoperoksidaza i lizozim. U surutki se nalaze i manji peptidi koji nastaju iz različitih proteina, tzv. Biopeptidi. Proteine surutke karakteriše visok sadržaj esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina. Na tržištu se može naći nekoliko različitih vrsta proteina surutke. Koncentrati proteina surutke pored velike količine proteina, sadrže i masti i laktozu, neki od njih sadrže veće količine imunoglobulina od drugih. Izolati proteina surutke sadrže minimalne količine masti i laktoze. Hidrolizati proteina surutke sadrže degradirane molekule proteina do peptida. Na taj način se obezbeđuje njihovo lakše varenje i apsorpcija. Proteini surutke mogu delovati antimikrobno i imunomodulatorno, a mogu imati i antioksidativni efekat. Moguće antimikrobno dejstvo dolazi najverovatnije od proteina koje sadrži. Laktoferin čvrsto vezuje gvožđe, a ono je neophodno kao nutrijent za rast mikroorganizama, posebno patogenih bakterija. Laktoferin može sprečiti adsorpciju i/ili penetraciju bakterija i virusa u intestinalni zid. Laktoperoksidaza može inaktivirati ili uništiti mikroorganizme preko enzimske aktivnosti koja stvara reaktivne kiseonične vrste (ROS). Imunoglobulini mogu imati pasivnu imunološku ulogu. Imunomodulatorno delovanje delom potiče od imunoglobulina koji učestvuju u pasivnom imunitetu. Proteini surutke su bogati L-cisteinom i L-glutamatom, 2 aminokiseline koje su prekursori tripeptida glutationa. Neki su bogati dipeptidnim sekvencama – glutamilcisteinom, koji je takođe osnova za stvaranje glutationa. Postoje indikacije da upotreba proteina surutke povećava nivo glutationa u monocitima. Povećan nivo glutationa doprinosi i mogućem imunomodulatornom i antioksidativnom efektu proteina surutke. Pored toga, laktoferin može menjati imunološku funkciju. Farmakokinetika proteina surutke slična je farmakokinetici ostalih proteina iz hrane. Moguće je da su laktoferin i neki od imunoglobulina iz surutke otporniji na proteolitičko razlaganje od drugih vrsta proteina. Neki proteini se mogu razložiti do peptida koji se apsorbuju i imaju različite efekte u organizmu (bioaktivni peptidi). Neki (goveđi serum albumin, beta-laktoglobulin) se u procesu varenja prevode do glutamilcisteina, koji se apsorbuje i služi kao prekursor glutationa u određenim tkivima. Proteini surutke se preporučuju u ishrani male dece i ostalih, a po nekim istraživanjima, mogli bi imati i imunomodulatorno i anti-kancerogeno delovanje. Proteini surutke su posebno popularni među profesionalnim sportistima i rekreativcima, zbog navodnog visokog sadržaja aminokiselina razgranatog lanca, koje su neophodne za normalni rast i povećanje mišićne mase. Obično se preporučuju sportistima kod kojih je snaga glavna performansa, a uzimaju se posle rekreacije ili treninga, ili uveče pre spavanja. Smatra se da visoka koncentracija aminokiselina u ćelijama (nastalih degradacijom proteina i apsorbovanih u ćelije), podstiče sintezu i smanjuje razgradnju mišićnih proteina. Na žalost, nema pouzdanih dokaza da proteini surutke bolje utiču na formiranje mišićne mase od drugih proteina. Ne preporučuje se primena kod osoba preosetljivih na proteine mleka, kao ni kod osoba sa oboljenjima bubrega i jetre. Nema zabeleženih neželjenih reakcija. Ipak, kod osoba koje su preosetljive na proteine mleka, mogu se javiti čak i ozbiljni simptomi alergijske reakcije, ukoliko koriste proteine surutke. Ukoliko se koriste u većoj količini i tokom dužeg perioda, proteini surutke mogu oštetiti bubrege i jetru. Interakcije sa lekovima, dijetetskim suplementima, biljkama ili hranom, nisu zabeležene. Doziranje je različito. Sportisti koriste proteine surutke kao proteinske dodatke i uzimaju 10-25 g dnevno, a ponekad i veće doze. Glicin Glicin je neutralna aminokiselina slatkastog ukusa, koja se nalazi u proteinima svih živih bića. To je strukturno najjednostavnija aminokiselina, koja nema hiralni centar. Najveći deo glicina nalazi se u obliku proteina, ali se slobodni glicin može naći u telesnim tečnostima i biljkama. Kod normalnog načina ishrane, unosi se oko 2 g glicina dnevno. Telo sintetiše glicin, te spada u grupu neesencijalnih aminokiselina. Izuzetno je važan za organizam, jer učestvuje u sintezi velikog broja posebno značajnih jedinjenja. On je i neurotransmiter u CNS. Glicin i GABA su glavni inhibitorni neurotransmiteri u CNS. Skorija istraživanja su utvrdila da glicin može prigušiti povećanje nivoa intracelularnih jona kalcijuma i ublažiti oksidativno oštećenje koje kontrolišu neutrofili, zbog čega bi mu se mogla pripisati i antioksidativna aktivnost. Unos glicina putem suplemenata dovodi do antispastičke aktivnosti. Takođe, može imati antioksidativno i antiinflamatorno dejstvo. Koristi se i za ublažavanje grčeva. Nema dokaza o ergogenom delovanju, a njegova uloga u metabolizmu lipida još uvek nije u potpunosti razjašnjena. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, ni osobama sa poremećajima jetre. Doze od 1 g dnevno se dobro podnose. Retko se javljaju blage GIT smetnje. Interakcije su moguće sa lekovima protiv spazma mišića. Pojačava delovanje lekova kao što su baklofen, diazepam, dantrolen i tizanidin. Uobičajene doze u suplementima su 500 mg. Suplementacija sa do 1 g dnevno se obično uzima podeljeno u više doza. Proteini mleka Mlečni proteini se sastoje od više frakcija koje se međusobno razlikuju po molekulskoj masi, strukturi i fiziološkom značaju. Osnovne frakcije su kazein, ß-lactoglobulin i α-lactalbumin. One se sintetišu u epitelnim ćelijama sisara i jedino se stvaraju u mlečnim žlezdama. Imunoglobulin i serum-albumin u mleku se ne sintetišu u epitelnim ćelijama, već se apsorbuju iz krvi. Svi ostali proteini mlekasu grupisani i zajedno se nazivaju proteini surutke. Kazein je osnovni deo belančevina mleka, kod većine vrsta postoji 3 ili 4 različita kazeina, međusobno slične strukture. U kravljem mleku ga ima od 2,8-3,4 %. On se stvara iz aminokiselina u mlečnoj žlezdi, što je jedini izvor kazeina u prirodi. Sastoji se od 18 aminokiselina, od kojih je skoro polovina esencijalnih. Najviše zastupljena aminokiselina je neesencijalna, glutaminska kiselina. Pored aminokiselina, kazein sadrži i fosfornu kiselinu, kalcijum-galaktozu i galaktozamin. Kazein je složena belančevina iz grupe fosfopeptida. To nije jedinstvena belančevina, već se sastoji od više vrsta fosfoproteida koji se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu, molekulskoj masi i fizičkim osobinama. Ove frakcije kazeina obeležene su slovima grčkog alfabeta: najviše ima α-kazeina, zatim β-kazeina, a najmanje ima γ-frakcije. Iz α-kazeina su izdvojene i druge frakcije. Molekuli kazeina su međusobno povezani kalcijumom i stvaraju agregate ili misele različitih veličina. To je amfoterno jedinjenje koje utiče na kiselost mleka. Nosi veliki broj naelektrisanih i polarnih grupa pa privlači velike količine vode. Zahvaljujući tome, u mleku se nalazi u stabilnoj suspenziji. U kravljem mleku ima više kazeina nego u humanom, zbog čega se ono teže vari. Vrednost proteina mleka procenjuje se po sadržaju esencijalnih aminokiselina. S obzirom da se u mleku nalaze sve esencijalne aminokiseline, ono se smatra kompletnom proteinskom namirnicom. Proteini jaja Jaja su dobar izvor proteina I sadrže sve esencijalne aminokiseline. Jaja obezbeđuju kompletan protein: proteini jaja imaju najveću biološku vrednost od svih namirnica. Smatra se da imaju povoljan efekat na formiranje mišića I da je potrebno manje proteina iz jajeta nego iz nekog drugog izvora, da bi se dobio isti efekat. Oko 43% proteina jaja nalazi se u žumancetu. Belance sadrži oko polovine od ukupnih dnevnih potreba za proteinima. Oko 12 % belanceta I 16% žumanceta čine proteini. Proteini jaja obezbeđuju razvoj embriona, zaštitu jajeta od mikrobnog delovanja I transport nutrijenata u embrion koji se razvija. Neki doprinose I obezbeđenju rezervi fosfata. Proteini belanceta su globularni proteini I uglavnom imaju izoelektričnu tačku u kiselom pH. Mnogi od njih su glikoproteini sa sadržajem ugljenih hidrata od 2-58%. Glavni protein belanceta, lizozim je jedini koji ima katalitičku aktivnost, ali mnogi imaju specifična mesta za vezivanje, npr. za vitamine kao što su biotin, riboflavin I tiamin, ili za metalne jone, npr. gvožđe (III). Najzastupljenija grupa su oni koji koji pokazuju inhibitornu aktivnost za proteinaze, a oni uključuju ovomukoid, ovoinhibitor, cistatin I ovostatin. Sinteza proteina belanceta jajeta dešava se u ovoduktu I pod kontrolom je hormona, estrogena ili progesterona. Fosvitin je osnovni fosfoprotein žumanceta, čini oko 16% proteina žumanceta I sadrži oko 10% fosfora. Takođe, ima odlično svojstvo vezivanja metala, pre svega gvožđa I kalcijuma (zavisi od pH). Ima sposobnost da inhibira lipidnu peroksidaciju lipozoma fosfatidilholina, homogenate mišića,itd. Sadržaj aktivnih komponenata g/100 g g/1 doza (25 g) % RU/% PDU (25 g) Izolat proteina soje 55 13,75 27,5 Koncentrat proteina surutke 21,7 5,425 10,85 Glicin 13,91 3,48 6,96 Proteini mleka 6 1,5 3,0 Proteini jaja u prahu 1 0,25 0,5 Vitamin B6 (piridoksin-hidrohlorid) 2,96 g 0,74 mg 53 RU = referentni unos; PDU = preporučeni dnevni unos

Опис Glutamin je neesencijalna aminokiselina koja se nalazi u proteinima. Najzastupljenija je amino kiselina u namirnicama i ljudskom organizmu i uključena je u veliki broj metaboličkih procesa. Nastaje od glutaminske kiseline u reakciji koja zahteva vitamin B6 kao kofaktor. Glutamin može da se konvertuje u glukozu kada je ona potrebna organizmu i da služi kao izvor energije. Zajedno sa N-acetil-cisteinom omogućava sintezu glutationa koji je važan antioksidans u organizmu. Glutamin je neurotransmitter u mozgu gde predstavlja izvor energije i medijator glutaminske kiseline i GABA. Značajan je u produkciji leukocita i za imunu funkciju. Studije ukazuju da je glutamine neophodan za replikaciju ćelija imunog sistema. Novije studije ukazuju da suplementacija glutaminom ima antikatabolički efekat, tj. da sprečava razgradnju mišićnog tkiva zbog čega se često koristi u dodacima ishrani za sportiste. Antikatabolički efekat se zasniva na sposobnosti glutamine da neutralizuje efekat kortizola (steroidni hormone sa jakim kataboličkim dejstvom) čiji su nivoi povišeni u toku intezivnog vežbanja. Glutamin je važan i u procesu regeneracije tkiva. Obzirom da je glutamin prisutan u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla i da nije esencijalna amino kiselina, odnosno može da se sintetiše u organizmu, za njega ne postoji ustanovljenpreporučeni dnevni unos (NRV). Neželjeni efekti kod unosa većih količina glutamina nisu zabeleženi. U preporučenoj dnevnoj dozi od 10,0 g praška proizvoda Glutamine Powder, prašak za pripremu napitka, L-glutamin je zastupljen u količini od 10,0 g. Uobičajene dnevne doze kod sportista su 10,0-30,0 g. Preporučeni dnevni unos u dijetetskim proizvodima nije ustanovljen. Cink (Zn) je esencijalni mikroelement koji ulazi u sastav preko 70 različitih enzimskih sistema u organizmu. Prisutan je u alkoholnoj dehidrogenazi, alkalnoj fosfatazi, karboanhidrazi, prokarboksipeptidazi (karboksipeptidazi), citosolskoj superoksid dismutazi i retinen reduktazi. U telu ga ukupno ima oko 2,0 g. 20% cinka je lokalizovano u koži, a na drugom mestu se nalaze kosti i zubi. Pretpostavlja se da su kosti mesto gde se deponuje cink, ali se iz kostiju cink i brzo prazni. Visoke koncentracije cinka su nađene u spermatozoidima, prostati i epididimusu, kao i u mišićima, kosi i eritrocitima. Posebno je značajan u imunitetu i sintezi DNK i RNK. Neophodan je za rast, deobu i sazrevanje ćelija. Značajnu ulogu ima u formiranju kostiju kao i za aktivaciju vitamina A u procesu vida. Podaci ukazuju da cink ima imunomodulatornu ulogu, da deluje zaštitno na makulu, da deluje antivirusno i antioksidantno u okviru enzima superoksid-dismutaza. Osim toga cink pomaže u zarastanju rana, sprečava hiperplaziju prostate, smanjuje rezistenciju na insulin i utiče na spermatogenezu. Kompleks cink-insulin se nalazi u beta ćelijama pankreasa. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija na glukozu (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze. Manjak cinka dovodi do zastoja u rastu (naročito između osme i desete godine života), gubitka apetita, hipogonadizma, usporenog seksualnog razvoja, uvećanja jetre, uvećanja slezine, proliva, veoma grube kože, alopecije, izmenjenog čula ukusa i mirisa i slabog zarastanja rana. Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se iz hrane resorbuje samo oko 10,0% cinka, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih. Cink ima sledeće zdravstvene izjave iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 205. Cink doprinosi normalnom kiselinsko-baznom metabolizmu, 206. Cink doprinosi normalnoj DNK sintezi, 207. Cink ima ulogu u ćelijskoj deobi, 208. Cink doprinosi normalnoj sintezi proteina, 209. Cink doprinosi normalnom metabolizmu makronutrijenata, 210. Cink doprinosi normalnom metabolizmu ugljenih hidrata, 211. Cink doprinosi normalnoj funkciji imunskog sistema, 212. Cink doprinosi normalnoj kognitivnoj funkciji, 213. Cink doprinosi normalnom metabolizmu masnih kiselina, 214. Cink doprinosi normalnom metabolizmu vitamina A, 215. Cink doprinosi održavanju normalnih kostiju, 216. Cink doprinosi održavanju normalne kose, 217. Cink doprinosi održavanju normalne kože, 218. Cink doprinosi održavanju normalnih noktiju, 219. Cink doprinosi održavanju normalnog vida, 220. Cink doprinosi normalnoj plodnosti i reprodukciji, 221. Cink doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona u krvi, 222. Cink doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Preporučeni dnevni unos za cink za odrasle osobe iznosi 10,0 mg. Aktivne komponente 5,0 g (1 merica) 10,0 g (2 merica) % NRV* (2 merice) 100,0 g Cink (cink-citrat) 1,6 mg 3,2 mg 32,0 32,0 mg Glutamin (L-glutamin) 5,0 g 10,0 g – 100,0 g *NRV – nutritivna referentna vrednost Sastojci: L-glutamin, cink-citrat. Nutritivne informacije: 1 merica (5,0 g) 100,0 g Energetska vrednost (kJ / kcal) 84 / 20 1.671 / 399 Masti – ukupno (g) < 0,1 1,5 od toga zasićene masne kiseline (g) < 0,1 1,5 Ugljeni hidrati – ukupno (g) < 0,1 < 0,1 od toga šećeri (g) < 0,1 < 0,1 Proteini (g) 5,0 99,9 So (g) < 0,1 < 0,1 Upotreba: Odrasli: Uzeti 1-2 puta dnevno po 5,0 g praška (1 puna dozna merica) i dodati u čašu hladne vode, promešati i popiti nakon treninga. Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu! Čuvati van domašaja dece. Upozorenja: Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Proizvod ne treba da uzimaju osobe preosetljive na neki od sastojaka proizvoda! Nije namenjeno trudnicama, dojiljama i mlađima od 18 godina. Način čuvanja: Čuvati u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage na temperaturi do 25 ºC. Proizvod nakon prvog otvaranja iskoristiti u roku od 4 meseca. Neto količina: 550,0 g

Опис Ugljeni hidrati su dominantni izvor energije u organizmu. Klasifikuju se u dve grupe: a) jednostavni (prosti) i b) složeni šećeri. Jednostavni ugljeni hidrati ili monosaharidi se sastoje od jednog molekula šećera. Tri glavna predstavnika monosaharida su glukoza, fruktoza i galaktoza. Složeni ugljeni hidrati se sastoje od više monosaharida koji su međusobno vezani hemijskim vezama koje formiraju dugačke lance. U zavisnosti od broja monosaharida, složeni ugljheni hidrati mogu biti disaharidi, trisaharidi, tetrasaharidi itd. Lanci ne moraju striktno biti linearni, već se oni mogu i račvati na jednom ili više mjesta. Samim tim, što je lanac duži i ima više račvi, takvi ugljeni hidrati su složeniji, te je organizmu potrebno više vremena da ih razgradi do monoaharida, a i imaju manji uticaj na nivo šećera u krvi. Najznačajniji predstavnici složenih ugljenih hidrata su disaharidi: saharoza (izgrađena je od glukoze i fruktoze), laktoza (izgrađena je od gukoze i galaktoze), maltoza (izgrađena od dve jedinice glukoze). Zdrave osobe treba da unose dovoljnu količinu ugljenih hidrata da bi obezbedili adekvatan energetski unos, učinili rezerve glikogena optimalnim i obezbedili dostupan izvor energije između obroka koji će održavati nivo glukoze u krvi. Pad glukoze izaziva fizički i mentalni zamor. Na dnevnoj bazi unosa od 1.800 kcal, 60% treba da čine ugljeni hidrati, što znači da je dnevna potreba za njima 270,0 g. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 167,1 g ugljenih hidrata dekstroze i maltodekstrina, što čini 61,9% preporučenog dnevnog unosa ugljenih hidrata, a to pak ovaj proizvod svrstava u dijtetske pripravke visoke energetske vrednosti. Proteini prisutni u proizvodu (proteini soje, surutke/mleka, jaja, ovsa) su potpuni proteini visoke iskoristljivosti i visoke biološke vrednosti koji sadrže sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu. Proteini surutke su proteini izolovani iz koncentrata surutke, koja se dobija u toku procesa proizvodnje sireva. Obično se sastoje od veće količine alfa i beta-laktoglobulina i albumina, uz tragove kazeinske frakcije. Surutka ima visoku biološku vrednost, što znači da sadrži sve esencijalne aminokiseline i omogućava izgradnju važnih proteina u našem organizmu, a proteini surutke su potpuni proteini visoke iskoristljivosti. Kombinacije proteina se preporučuju osobama koje imaju deficit njihovog unosa, kao što su npr. osobe na redukcionim dijetama, starijim osobama, kao i onima koji usled fiziološkog stanja, ili bolesti ne mogu da unose proteine u dovoljnim koliinama. Preporuka Naučnog komiteta za hranu EU za dnevni unos protein za odrasle osobe je 0,8 g/kg telesne mase, odnosno 45,0 g dnevno za žene i 55,0 g za muškarce, s tim da biološka vrednost proteina treba da bude najmanje 70. Starijim osobama, trudnicama i dojiljama je potrebno više od ove preporučene dnevne doze i potrebna količina iznosi 70,0 g dnevno. Preporuka Naučnog komiteta za hranu EU za dnevni unos proteina za sportiste je 1,4 g/kg telesne mase. Proteini imaju sledeće zdravstvene izjave iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 121. Proteini doprinose održavanju normalnih kostiju, 122. Proteini doprinose održavanju normalne mišićne mase, 123. Proteini doprinose povećanju mišićne mase, 248. Proteini su potrebni za normalan rast i razvoj kostiju kod dece. Ove izjave se mogu koristiti samo za hranu koja se deklariše da je izvor proteina, a to je hrana u kojoj proteini čine sadržaj od najmanje 12% ukupne energetske vrednosti. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 24,3 g proteina. To znači da pojedinačna doza proizvoda sadrži 54,0% NRV za žene i 44,2% NRV za muškarce. Kreatin je N-aminoiminometil-N-metil-glicin. To je hidrosolubilna aminokiselina koja se ne ugrađuje u proteine, već se u slobodnom obliku nalazi u životinjskim, i u znatno manjim količinama u biljnim tkivima. Velikim delom se u tkivima nalazi u obliku kreatin-fosfata. Kod čoveka se sintetiše iz aminokiselina, najviše u jetri, a manjim delom u bubrezima i pankreasu. Putem krvi se transportuje do mišićnih ćelija. U suplementima je prisutan kao kreatin-monohidrat koji može direktno da se apsorbuje. Prisutan je u namirnicama, uglavnom životinjskog porekla. Najbolji dijetarni izvori kreatina su meso, iznutrice i riba. Smatra se ergogenim sredstvom, tj. sredstvom koje poboljšava mišićne performanse. Kreatin, u fosforilisanom stanju (kreatin-fosfat) predstavlja izvor fosfata i učestvuje u regeneraciji adenozin-trifosfata (ATP) koji obezbeđuje energiju mišićima. Kreatin je zbog ovoga neophodan je u procesu energetskog metabolizma. Dostupnost kreatin-fosfata u toku intezivnog mišićnog rada je limitirajući faktor za performanse skeletnih mišića. U organizmu je deponovan u mišićima zajedno sa ATP-om. Kreatin i ATP zajedno predstavljaju hemijski depo energije u organizmu. Što je veća količina deponovane energije, to su veći snaga i izdržljivost mišića, čime se objašnjava primena kreatina kao suplementa. Organizam korirsti kreatin da brzo nadoknadi potrošeni ATP i za to su potrebne samo sekunde. Kreatin-monohidrat povećava aerobnu razgradnju glukoze, a smanjuje stvaranje mlečne kiseline koja je glavni uzrok zamora i mišićne slabosti, i na ovaj način kreatin doprinosi ubrzanom oporavku nakon treninga, napornog rada i fizičkog stresa. Kreatin ima specifičan režim primene, koji karakteriše period punjenja i period održavanja. Strategija punjenja se vrši na dva načina: 1) naglo punjenje, tokom petodnevnog stalnog unosa (npr. četiri doze od po 5,0 g dnevno) kreatina i 2) postepeno punjenje, odnosno punjenje u toku dužeg perioda (28 dana) sa manjim unosima koja uključuju dnevne doze od po 3,0 g kreatina. Treba napomenuti i da za sve vreme dok traje proces punjenja, u ishrani treba povećati unos ugljenih hidrata i povećati intenzitet treninga. Od trenutka kada se mišići napune kreatinom, potrebne su bar četiri nedelje da bi se postigli stalni rezultati, a dnevna doza koja omogućuje nivo održavanja je oko 3,0 g. Što se tiče dnevnih potreba, nema podataka o dnevno potrebnoj količini, odnosno NRV (preporučeni dnevni unos) nije ustanovljen ni u našoj zemlji, ni u Evropskoj Uniji. U organizmu se uobičajeno endogeno sintetiše oko 1,0-2,0 g kreatina, a toliko se još dodatno unese ishranom. Količina od 5,0 g je uobičajena doza u ishrani sportista i predstavlja ‘dozu održavanja’, mada se doze kreatinina kreću i do 24,0 g na dan. Proizvodi koji sadrži kreatin povoljno deluju na mišićnu snagu i izdržljivost namenjni su sportistima i osobama na intezivnim fizičkim treninzima, ili onima koji se bave teškim fizičkim radom. Kofein iz kafe, čaja, energetskih napitaka i sl. može da smanji efekte kreatina. Kako bi se postigla optimalna hidratacija, i nesmetano odvijanje metaboličkih procesa, preporučuje se povećani unos tečnosti tokom uzimanja proizvoda na bazi kreatina. Kreatin ima sledeću zdravstvenu izjavu iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 40. Kreatin poboljšava fizičke sposobosti/performanse tela u uzastopnim kratkotrajnim vežbama jakog intenziteta (Koristan efekat se obezbeđuje dnevnim unosom od 3,0 g kreatina). Izjava se odnosi samo na odrasle osobe koje se bave fizičkim vežbama velikog intenziteta. Primenom preporučene dnevne doze napitka napravljenog od 12 doznih merica (210,0 g) proizvoda Weight Gainer Crash 5000, ukus čokolada, 1,4 kg, prašak za pripremu napitka unese se 2,6 g kreatina u obliku kreatin-monohidrata. Osobe sa oštećenom funkcijom bubrega ne treba da uzimaju kreatin. Tokom suplementacije povećati unos vode. Aktivne komponente 70 g / 4 merice (1 obrok) 210 g / 12 merica (3 obroka) % NRV* (3 obroka) Ugljeni hidrati (dekstroza i maltodestrin) 55,7 g 167,1 g ** Protini (soja, mleko, jaja) 8,1 g 24,3 g ** Kreatin (kreatin-monohidrat) 0,9 g 2,6 g ** *NRV – nutritivna referentna vrednost Ostali sastojci: dekstroza 40%, maltodekstrin 39%, izolat proteina soje 9%, bezmasni kakao u prahu 6%, ovseno brašno 5%, aroma, lecitin iz soje, koncentrat proteina surutke mleka 1%, kreatin-hidrat 1%, proteini jaja u prahu 1%, koncentrat proteina mleka 1%, kecitin iz suncokreta. Nutritivne informacije: 1 obrok (70 g praška) 100,0 g praška Energetska vrednost (kJ / kcal) 1.108 / 261 1.583 / 373 Masti – ukupno (g) 1,12 1,6 od toga zasićene masne kiseline (g) 0,5 0,7 Ugljeni hidrati – ukupno (g) 55,7 79,5 od toga šećeri (g) 29,0 41,4 Proteini (g) 8,1 11,6 So (g) 0,27 0,39 Profil aminokiselina na 100,0 g proteina g L-Alanin 4,18 L-Arginin** 7,20 L-Asparaginska kiselina 10,44 L-Cistein** 2,61 L-Glutamin/Glutaminska kiselina 18,79 L-Glicin 3,55 L-Histidin** 2,82 L-Izoleucin* 4,18 L-Leucin* 8,66 L-Lizin* 6,47 L-Metionin* 1,67 L-Fenilalanin* 4,38 L-Prolin 5,74 L-Serin 5,43 L-Treonin* 3,86 L-Triptofan* 1,57 L-Tirozin** 3,34 L-Valin* 5,11 * esencijaslne amino kiseline ** poluesencijalne amino kiseline Upotreba: Odrasli: Napraviti šejk od 70,0 g praška (5 punih doznih merica) i 250,0 ml hladnog mleka sa 3,5% mlečne masti i popiti jedan pre i jedan posle treninga, ili intenzivne fizičke aktivnosti. Maksimalni broj šejkova koji se sme uzeti tokom jednog dana je 3. Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu! Čuvati van domašaja dece. Upozorenja: Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Proizvod ne treba da uzimaju osobe preosetljive na neki od sastojaka proizvoda! Nije namenjeno trudnicama, dojiljama i mlađima od 18 godina. Osobe sa oštećenom funkcijom bubrega ne treba da uzimaju kreatin. Način čuvanja: Čuvati u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage na temperaturi do 25 ºC. Proizvod nakon prvog otvaranja iskoristiti u roku od 3 meseca. Neto količina: 1,4 kg

Опис L-citrulin ili 2-amino-5-(karbamoilamino) pentanoinska kiselina, je alfa-aminokiselina prisutna u praktično svim živim organizmima. Jedan od bogatijih izvora je lubenica (Citrillus vulgaris) iz koje je prvi put izolovana I po kojoj je dobila ime. Kao ne-esencijalna aminokiselina, sintetiše se u organizmu, osim u posebnim slučajevima (sindrom kratkog creva, nastaje posle hirurškog odstranjivanja dela tankog creva), kada se javlja deficit. Kako je L-citrulin osnovni precursor L-arginina, javlja se deficit obe aminokiseline I neophodno je unositi ih hranom. L-citrulin, koji se sintetiše u crevima cirkulacijom ide do bubrega gde se metaboliše u L-arginin. L-arginin je precursor u stvaranju azotnog oksida (NO), koji je veoma važan za kardiovaskularni, imuni I nervni system. L-citrulin deluje antioksidativno, antihipertenzivno, a pod određenim uslovima, predpostavlja se da deluje I anabolički, ali tačan mehanizam još nije poznat. Ispitivanja su pokazala da je L-citrulin bolji oblik za suplementaciju L-argininom od njega samog. On povećava biodostupnost I L-citrulina I L-arginina u sistemskoj cirkulaciji, bez povećanja izlučivanja uree I može poboljšati ravnotežu azota kod ljudi. Kao neproteinska aminokiselina I prekursor L-arginina, L-citrulin se može koristiti kod tretiranja/lečenja hipertenzije, metaboličkog sindroma I kardiovaskularnih bolesti. Može se koristiti za održavanje/poboljšanje metabolizma proteina kod nekih bolesti creva i nekih naslednih poremećaja ciklusa uree, može se koristiti I kao zamena kod poremećaja koji nastaju zbog deficit L-arginina. Može imati pozitivnu ulogu u metabolizmu proteina u mišićima. Ne preporučuje se kod osoba preosetljivih na L-citrulin. Pre upotrebe se treba posavetovati sa lekarom. Zbog nedovoljno studija, ne preporučuje se kod trudnica I dojilja. Oralna doza do 15 g dnevno se dobro podnosi. Kod visokih doza se mogu očekivati reakcije GIT, pre svega dijareja. Nisu registrovane interakcije sa lekovima, hranom, dijetetskim suplementima ili biljkama. U dijetetskim suplementima se obično preporučuje 3 g L-citrulina dnevno. Optomalne doze nisu utvrđene. Oblik L-citruline DL-malate kombinuje efekte aminokiseline L-citrulina I jabučne kiseline (malic acid, engl.). Jabučna kiselina se nalazi u zelenim jabukama I grožđu I daje im kiseli ukus. Važan je intermedijer u Krebs-ovom ciklusu, otuda ima važnu ulogu u stvaranju ATP u organizmu. Ova kombinacija potencijalno deluje na povećanje nivoa ATP I bolju cirkulaciju u angažovanim mišićima, što bi moglo dovesti do smanjenja zamora, veće izdržljivosti I brže regeneracije. Magnezijum U jednoj dozi (5 g) proizvoda CITRULIN, prašak, pakovanje 200 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-citrata) deklarisana je na 125 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 125 mg magnezijuma. Pakovanje: 200 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (5 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.

Опис Koncentrat proteina surutke, WPC Proteini surutke predstavljaju jednu od 2 glavne grupe proteina kravljeg mleka, druga grupa su kazeini. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina u kravljem mleku, a preostalih oko 20% su proteini surutke. Dobijaju se kao sporedni produkti u procesu proizvodnje sira. Pored proteina, neobrađena surutka sadrži i masti, laktozu i druge supstance. Sirova surutka se dalje obrađuje da bi se dobio koncentrat bogat proteinima surutke, izolat proteina surutke i drugi proizvodi. Proteini surutke se sastoje od biološki visokovrednih proteina i proteina koji imaju različite frakcije. Osnovni proteini surutke su beta- i alfa- laktoglobulini, dva mala globularna proteina koja čine oko 70-80% ukupnih proteina surutke. U manjim količinama su prisutni i imunoglobulini IgG, IgA i IgM, posebno IgG, glikomakropeptidi, goveđi serum albumin, laktoferin, laktoperoksidaza i lizozim. U surutki se nalaze i manji peptidi koji nastaju iz različitih proteina, tzv. Biopeptidi. Proteine surutke karakteriše visok sadržaj esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina. Na tržištu se može naći nekoliko različitih vrsta proteina surutke. Koncentrati proteina surutke pored velike količine proteina, sadrže i masti i laktozu, neki od njih sadrže veće količine imunoglobulina od drugih. Izolati proteina surutke sadrže minimalne količine masti i laktoze. Hidrolizati proteina surutke sadrže degradirane molekule proteina do peptida. N ataj način se obezbeđuje njihovo lakše varenje i apsorpcija. Proteini surutke mogu delovati antimikrobno i imunomodulatorno, a mogu imati i antioksidativni efekat. Moguće antimikrobno dejstvo dolazi najverovatnije od proteina koje sadrži. Laktoferin čvrsto vezuje gvožđe, a ono je neophodno kao nutrijent za rast mikroorganizama, posebno patogenih bakterija. Laktoferin može sprečiti adsorpciju i/ili penetraciju bakterija i virusa u intestinalni zid. Laktoperoksidaza može inaktivirati ili uništiti mikroorganizme preko enzimske aktivnosti koja stvara reaktivne kiseonične vrste (ROS). Imunoglobulini mogu imati pasivnu imunološku ulogu. Imunomodulatorno delovanje delom potiče od imunoglobulina koji učestvuju u pasivnom imunitetu. Proteini surutke su bogati L-cisteinom i L-glutamatom, 2 aminokiseline koje su prekursori tripeptida glutationa. Neki su bogati dipeptidnim sekvencama – glutamilcisteinom, koji je takođe osnova za stvaranje glutationa. Postoje indikacije da upotreba proteina surutke povećava nivo glutationa u monocitima. Povećan nivo glutationa doprinosi i mogućem imunomodulatornom i antioksidativnom efektu proteina surutke. Pored toga, laktoferin može menjati imunološku funkciju. Farmakokinetika proteina surutke slična je farmakokinetici ostalih proteina iz hrane. Moguće je da su laktoferin i neki od imunoglobulina iz surutke otporniji na proteolitičko razlaganje od drugih vrsta proteina. Neki proteini se mogu razložiti do peptida koji se apsorbuju i imaju različite efekte u organizmu (bioaktivni peptidi). Neki (goveđi serum albumin, beta-laktoglobulin) se u procesu varenja prevode do glutamilcisteina, koji se apsorbuje i služi kao prekursor glutationa u određenim tkivima. Proteini surutke se preporučuju u ishrani male dece i ostalih, a po nekim istraživanjima, mogli bi imati i imunomodulatorno i anti-kancerogeno delovanje. Proteini surutke su posebno popularni među profesionalnim sportistima i rekreativcima, zbog navodnog visokog sadržaja aminokiselina razgranatog lanca, koje su neophodne za normalni rast i povećanje mišićne mase. Obično se preporučuju sportistima kod kojih je snaga glavna performansa, a uzimaju se posle rekreacije ili treninga, ili uveče pre spavanja. Smatra se da visoka koncentracija aminokiselina u ćelijama (nastalih degradacijom proteina i apsorbovanih u ćelije), podstiče sintezu i smanjuje razgradnju mišićnih proteina. Na žalost, nema pouzdanih dokaza da proteini surutke bolje utiču na formiranje mišićne mase od drugih proteina. Ne preporučuje se primena kod osoba preosetljivih na proteine mleka, kao ni kod osoba sa oboljenjima bubrega i jetre. Nema zabeleženih neželjenih reakcija. Ipak, kod osoba koje su preosetljive na proteine mleka, mogu se javiti čak i ozbiljni simptomi alergijske reakcije, ukoliko koriste proteine surutke. Ukoliko se koriste u većoj količini i tokom dužeg perioda, proteini surutke mogu oštetiti bubrege i jetru. Interakcije sa lekovima, dijetetskim suplementima, biljkama ili hranom, nisu zabeležene. Doziranje je različito. Sportisti koriste proteine surutke kao proteinske dodatke i uzimaju 10-25 g dnevno, a ponekad i veće doze. Američki Food and Nutrition Board sa Institute of Medicine’s, preporučuje za starije od 18 godina dnevni unos proteina između 10 i 30 % od ukupnih dnevnih energetskih potreba, odnosno 56 g dnevno za muškarce i 46 g dnevno za žene. RDA za sportiste u sportovima mišićne snage i izdržljivosti, je 1,6 g/kg telesne mase, a za sportove (aerobne) izdržljivosti oko 1,3 g/kg telesne mase dnevno. Nutritivna vrednost proizvoda: Nutritivne informacije 100 g 25 g Energetska vrednost 1546 KJ/365 kcal 979/231 kcal Proteini 70,2 g 27,7 g Ugljeni hidrati– od toga šećeri 14,2 g11,4 g 17,9 g17,3 g Masti– od toga zasićene masti 2,7 g1,4 g 5,5 g3,1 g Soli 0,82 g 0,56 g Sastojci: Sadržaj aktivne komponente 100 g 1 doza (25 g) % RU Koncentrat proteina surutke– Od toga čistih proteina (81,32%) 83,30 g67,74 g 20,825 g16,935 g 33,87 RU = referentni unos Ostali sastojci: pojačivač arome – L-glicin (sadrži gluten); kakao prah sa vrlo niskim sadržajem masnoće (5%); aroma čokolade; emulgator – lecithin iz soje; so; zaslađivači – natrijum-ciklamat, acesulfam-K, sukraloza I saharin; sredstvo protiv zgrudvavanja – silicijum-dioksid. Način upotrebe: uzeti 1 dozu (25 g) preparata dnevno sa 300 ml nemasnog mleka (sadržaj masnoće 1,5%).

Опис L-arginin, 2-amino-5-guanidinovalerna kiselina, je aminokiselina prisutna u proteinima svih vrsta živih bića. Ima bazni pH i u fiziološkim uslovima nosi pozitivno naelektrisanje. Sintetiše se uglavnom u bubrezima. Najvažniji je metabolit u ciklusu stvaranja uree. L-ornitin i L-citrulin su prekursori u sintezi L-arginina, a on se konvertuje u ureu i L-ornitin pomoću enzima arginaze. Maksimalne količine L-arginina dostižu se u plazmi oko 1-2 h nakon oralne primene. Smatra se uslovno esencijalnom aminokiselinom, jer u nekim slučajevima, organizam nije u stanju da sintetiše dovoljne količine i neophodan je unos putem hrane: kod novorođenčadi, male dece, retkih naslednih bolesti gde se javlja poremećaj sinteze aminokiselina. Neka stresna stanja, kao što su hirurške intervencije, traume, sepsa, opekotine, takođe zahtevaju veće količine L-arginina, koje organizam nije u stanju sam da zadovolji. L-arginin je uključen u 2 glavna metabolička puta, koja još uvek nisu u potpunosti razjašnjena: arginaza-put i azot oksid-sintetaza put. On je fiziološki veoma značajan, jer učestvuje u sintezi proteina, D-glukoze, glikogena, uree, vrši detoksikaciju amonijaka nastalog tokom azotnog katabolizma aminokiselina, on je prekursor u sintezi azot oksida (NO, gde kao koprodukt nastaje amino kiselina citrulin), kreatina, poliamina (imaju značajnu ulogu u obnovi i izgradnji tkiva), L-glutamata, L-ornitina, L-prolina, agmatina (mogući neurotransmiter u mozgu), kao i tetrapeptida tuftsina, za koga se veruje da je imunomodulator. L-arginin je glukogena aminokiselina, koja se, po potrebi, može konvertovati u D-glukozu i glikogen ili katabolisati radi stvaranja biološke energije. Primenjen u većim dozama, L-arginin stimuliše oslobađanje hormona rasta i prolaktina iz hipofize, kao i glukagona i insulina iz pankreasa. Koristi se i kao imunonutrijent u enteralnoj i parenteralnoj ishrani, za poboljšanje imunološkog statusa kod sepse, opekotina ili trauma. Suplementacija L-argininom može imati anti-aterogeni, antioksidativni i imunomodulatorni efekat, a pomaže i kod zarastanja rana. Mnogi efekti L-arginina u organizmu, posledica su njegove uloge prekursora u stvaranju NO. NO se stvara u svim tkivima i ima važnu ulogu za kardiovaskularni, imuni i nervni sistem. NO nastaje delovanjem enzima azot oksid-sintetaze (NOS) na L-arginin, a delovanje NO uglavnom kontroliše ciklični GMP. U zavisnosti od mesta oslobađanja, NO ima nekoliko funkcija: stimulacija hipofize, vazodilatacija, neurotransmisija, imuno-modulacija. NO koji se stvara iz L-arginina unetog suplementacijom, može imati glavnu ulogu u mogućem anti-aterogenom delovanju L-arginina. Utvrđeno je da deluje i antioksidativno – sprečava oksidaciju LDL, što je najvažniji prvi korak u procesu aterogeneze. L-arginin sprečava lipidnu peroksidaciju i ima sposobnost hvatanja slobodnih radikala. Stvaranje NO je delom zaslužno i za imunomodulatorno delovanje, kao i sinteza tuftsina, čiji efekat zavisi od 2 od 4 aminokiseline koje ulaze u njegov sastav: L-arginina i L-prolina. Kako je L-arginin neophodan za stvaranje L-ornitina i konačno, L-prolina, osnovnog elementa za sintezu kolagena, jasno je da može imati veliki značaj u procesima zarastanja rana i regeneracije tkiva. Izvori arginina su meso, riba, živina, mleko i mlečni proizvodi, soja, orašasti plodovi i semenje. Male količine slobodne aminokiseline L-arginina, pronađene su u soku od povrća i fermentisanoj hrani, kao što su jogurt i miso. Oralna suplementacija L-argininom uglavnom se koristi zbog navodnog povećanog oslobađanja hormona rasta i insulina, što može imati pozitivan efekat na fizičke performanse. Studije nisu potvrdile ergogeni efekat arginina. U sportskim suplementima se koristi i zbog sposobnosti da poveća preuzimanje glukoze od strane mišićnog tkiva. Ne preporučuje se kod osoba preosetljivih na L-arginin I kod onih sa urođenim poremećajem metabolizma – argininemija. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju dodatni unos L-arginina zbog nedovoljno podataka o sigurnosti, ali i zbog moguće stimulacije hormona rasta. Suplementacija L-argininom može reaktivirati latentnu infekciju virusom herpesa, te se kod osoba sa učestalom pojavom herpesa savetuje izbegavanje dodatnog unosa. Suplementaciju L-argininom treba izbegavati u slučaju uzimanja lekova koji utiču na dilataciju krvnih sudova, organskih nitrata, ciklosporina, ibuprofena, sildenafila i preparata na bazi biljke johimba. Osobe obolele od dijabetesa mogu da unose dodatni arginin samo pod nadzorom lekara. Dnevni unos 15 g L-arginina oralno, se uglavnom dobro podnosi, ali je unos većih količina (15 – 30 g) praćen neželjenim efektima kao što su mučnina, grčevi u stomaku i dijareja. Kao dijetetski suplement, L-arginin se može naći u slobodnoj formi, u obliku soli – hlorida (L-arginin hidrohlorid) ili aspartata. Za arginin nije postavljena vrednost preporučenog dnevnog unosa. Uobičajen dnevni unos arginina iz hrane je 3,5-5 g. Prema Dietary Reference Intakes for Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein, and Amino Acids procenjeni srednji dnevni unos arginina za oba pola, za sve starosne dobi je oko 4,2 g. Neki izvori preporučuju unos L-arginina od 1,5-6 g dnevno, podeljenih u nekoliko porcija, zbog bolje apsorpcije. Magnezijum Magnezijum – Mg, je esencijalni mineral koji je uključen u više od 300 metaboličkih reakcija. Neophodan je za svaki važan biološki process, kao što je stvaranje energije u ćeliji, sinteza nukleinskih kiselina I proteina, održavanje električne stabilnosti ćelija I integriteta membrane, mišićne kontrakcije, provodljivost nerava, regulaciju tonusa krvnih sudova itd. U fiziološkim uslovima Mg se nalazi u obliku dvovalentnog katjona. Između 50-60 % Mg u organizmu se nalazi u kostima, a posle kalijuma je drugi najzastupljeniji katjon unutar ćelije. Mg I Ca su tesno biološki povezani u organizmu. Kod sinteze nukleinskih kiselina I proteina, oni deluju antagonistički, ali kod stvaranja adenozin trifosfata – ATP, deluju sinergistički. Mg kontroliše unutarćelijski protok Ca-jona. Nedostatak Mg se manifestuje pojavom anoreksije, muke I povraćanja, dijarejom, generalnim spazmom mišića, parestezijom, konfuzijom, tremorom, fokalnim I generalizovanim napadima, srčanom aritmijom, poremećajem biohemijskih parametara, grčevima u mišićima, hipertenzijom I koronarnim I cerebralnim vazospazmima. Nedostatak Mg se javlja kod dijabetesa, sindroma malapsorpcije, alkoholizma, hipertireoidizma, korišćenja nekih lekova itd. Deficit Mg izaziva hipokalemiju. Pored ovih stanja, Mg se koristi I za kontrolu srčanih aritmija I eklampsije, kao laksans I antacid, u prevenciji osteoporoze I kod nekih tipova migrenoznih napada. Integralne žitrice, orašasti plodovi i zeleno povrće su bogati magnezijumom. Hlorofil iz zelenog povrća sadrži velike količine Mg jer sam predstavlja helat Mg sa porfirinom. Rafinirana I procesuirana hrana je siromašna Mg. Mg deluje antiosteoporotično, antiaritmično, verovatno I antihipertenzivno, povoljno u regulaciji nivoa glukoze u krvi I bronhodilatatorno, a koristi se kod preeklampsije. Suplementacija sa Mg se ne preporučuje kod osoba sa oboljenjima bubrega, visokim stepenom AV-bloka. Osim po preporuci lekara, trudnicama I dojiljama se ne preporučuju doze Mg veće od 350 mg dnevno. Osobe sa Miastenia gravis treba da izbegavaju suplemente Mg. Od neželjenih reakcija, najčešća je dijareja, javljaju se I neki drugi simptomi u GIT-u. Interakcije: sa lekovima – bisfosfonati, hinoloni, tetraciklini. Elemenat bor povećava nivo Mg, a istovremena upotreba sa visokim dozama Ca, ali ne I sa preporučenim dozama Ca, smanjuje apsorpciju Mg. Istovremena upotreba sa gvožđem ili manganom, smanjuje njihovu apsorpciju. Kod istovremene upotrebe sa nesvarljivim oligosaharidima, povećava se apsorpcija Mg u debelom crevu, a ako se istovremeno koriste Mg I fosfati, smanjuje se apsorpcija obe komponente. Kada se koristi sa natrijum alginatom, smanjuje se apsorpcija Mg. Istovremenom upotrebom suplemenata sa Mg I hrane bogate fitinskom ili oksalnom kiselinom, smanjuje se apsorpcija Mg. Uobičajene doze Mg, izražene kao elementarni Mg, kreću se od 100-350 mg dnevno. Ukoliko se koriste uz hranu, smanjuje se mogućnost pojave dijareje. Sadržaj aktivnih komponenata 100 g 1 doza (2,3 g) % PDU L-arginin (L-arginin-hidrohlorid, 85%) 69,56 g 1,6 g * Magnezijum (magnezijum-karbonat) 3,75 g 86,3 mg 23 PDU = preporučeni dnevni unos; * = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen

Опис Hidrolizat proteina Za razliku od biljaka, struktura humanog I organizma životinja izgrađena je uglavnom od proteina. Oni se razlikuju od masti I ugljenih hidrata jer sadrže azot. Proteini su izgrađeni od pojedinačnih amiokiselina, međusobno povezanih peptidnim vezama. Osim strukturne, protein u organizmu imaju I druge značajne uloge – kao hormone, enzimi, transportni- I imuno-proteini. Struktura proteina ima ključnu ulogu u definisanju funkcije proteina. Sposobnost organizma da sintetiše sve potrebne proteine zavisi od dostupnosti neophodnih aminokiselina. Zato se kvalitet proteina u ishrani određuje prema sastavu aminokiselina I njihovoj bioraspoloživosti. Još pre 50 godina, Block i Mitchel su odredili da se biološka vrednost proteina može proceniti upoređivanjem sastava esencijalnih aminokiselina I potreba humanog organizma. Esencijalna aminokiselina koja je prisutna u najmanjoj koncentraciji je limitirajuća, iz toga se može odrediti ”hemijski skor” kvaliteta proteina. Pod proteinom potpune biološke vrednosti podrazumeva se da sadrži sve esencijalne aminokiseline koje mogu bili korišćene za sintezu proteina. PDCAAS vrednosti (Protein Digestability-Corrected Amino Acid Score) su različite za različite vrste proteina, a jediničnu vrednost, PDCAAS=1 imaju npr. Proteini soje, što znači da zadovoljavaju potrebe odrasle osobe kada se konzumiraju kao jedini izvor proteina u količini od min. 0.6 g/kg TM. Kvalitet proteina se može odrediti I merenjem količine proteina koju organizam stvarno iskoristi (net protein utilization NPU, engl.). Vrednost NPU se kreće približno od 40-94, protein animalnog porekla imaju veću vrednost NPU od proteina biljnog porekla. Svarljivost proteina je takođe bitan parameter kvaliteta, upravo zbog toga, obrada, priprema I korišćenje određenih sastojaka tokom pripreme obroka od mesa imaju veliki značaj. Izrada hidrolizata proteina je jedan od postupaka kojim se veliki molekuli proteina, razlažu na manje komponente, čime se povećava njihova iskoristljivost u organizmu. Proteini mogu biti I izvor energije u organizmu, 1 g proteina sadrži više od 5 kcal. Nutritivna vrednost proizvoda: Nutritivne informacije 100 g 25 ml Energetska vrednost 933 KJ/219 kcal 233 KJ/54,9 kcal Proteini 47,7 g 11,9 g Ugljeni hidrati– od toga šećeri – polihidroksilni alkoholi 4,8 g4,2 g 0,6 g 1,2 g1,1 g 0,1 Masti– od toga zasićene masti < 0,1 g< 0,1 g < 0,1 g< 0,1 g Vlakna < 0,1 g < 0,1 g Soli 0,043 g 0,01 g Sastojci: Sadržaj aktivne komponente 100 ml 1 doza (25 ml) % RU% PDU Hidrolizat proteina (sadržaj proteina 100%) 41,0 g 10,25 g 20,5 Vitamin B6 (piridoksin-hidrohlorid) 7 mg 1,75 mg 125 RU = referentni unos, PDU = preporučeni dnevni unos Ostali sastojci: voda; fruktoza; regulator kiselosti – limunska kiselina; aroma crvene pomorandže; sredstvo za povećanje zapremine – glycerol; konzervansi – kalijum-sorbat I natrijum-benzoat; zaslađivači – natrijum-ciklamat, acesulfam-K I saharin. Način upotrebe: uzeti 25 ml preparata dnevno.

Опис spremna tečnost L-karnitina ukus lipe – limun limeta dodatno sa vitaminom B6 1000 mg L-karnitina po porciji sa praktičnom kapom za doziranje Naša Mammut L-karnitin je dodatak prehrani sa L-karnitinom koji je spreman za piće. Ljudsko telo je u stanju da prirodno izgradi L-karnitin iz aminokiselina lizin i metionin. Ova telesna supstanca može se naći uglavnom u muskulaturi i u srčanom mišiću. Deo svakodnevnog potrebnog L-karnitina dobija se ishranom. L-karnitin je važan faktor u metabolizmu masti jer prenosi dugolančane masne kiseline u mitohondrije gde se mogu sagorevati u energiju. Pored toga, naša Mammut L-karnitinska tečnost je optimizovana vitaminom B6. Vitamini su neophodni hranljivi sastojci. Telo ih ne može sagraditi sam, što znači da ih moraju hraniti hranom ili dodacima. Vitamin B6 doprinosi normalnom energetskom donošenju metabolizma. Dobro funkcionirajući energetski metabolizam važan je za proizvodnju energije, što je važno za osnovne funkcije u tijelu. Pored toga vitamin B6 doprinosi normalnoj funkciji imunološkog sistema i normalnoj psihološkoj funkciji. Mammut preporučuje da svakodnevno uzimate 20 ml L-karnitin tečnosti 20 minuta pre treninga, a danima bez treninga neposredno nakon ustajanja. Mammut L-karnitin tečnost dostupna je u bočicama od 500 ml i 1000 ml. Važne napomene: Ne prekoračite naznačenu dnevnu dozu! Nema zamene za uravnoteženu i raznoliku ishranu i zdrav život. Ne treba ga čuvati u dometu dece. Čuvajte proizvod zatvoren na suvom mestu, zaštićenom od svetlosti i na sobnoj temperaturi (15 ° C – 25 ° C). Nakon otvaranja upotreba u roku od 8 nedelja. Mammut L-karnitin tečnost, dodatak ishrani sa l-karnitinom i vitaminom B6. Sa šećerom i zaslađivačima. Prehrambena tabela Hranjiva vrednost po 100 ml po porciji (20 ml) Energija 97,4 kJ (22,8 kcal) 19,5 kJ (4,6 kcal) Masnoće <0,1 g <0,1 g – od njih zasićenih masnih kiselina <0,1 g <0,1 g Ugljeni hidrati 4,1 g 0,8 g – od toga šećer 4,1 g 0,8 g Protein <0,1 g <0,1 g So 0,01 g <0,01 g Količina hranljivih sastojaka / drugih supstanci po porciji (20 ml)% NRV * Vitamin B6 1,8 mg 129 L-karnitin 1030 mg * NRV =% referentnih vrednosti hranljivih materija (u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1169/2011). Sastojci: voda, l-karnitin (5%), fruktoza, zakiseljavanje (limunska kiselina), aroma, sredstvo za konzervans (kalijum sorbat), zaslađivač (natrijum ciklamat, acesulfam K, saharin), piridoksin hidrohlorid, emulgator (E 471).

Опис Hidrolizat proteina Za razliku od biljaka, struktura humanog I organizma životinja izgrađena je uglavnom od proteina. Oni se razlikuju od masti I ugljenih hidrata jer sadrže azot. Proteini su izgrađeni od pojedinačnih amiokiselina, međusobno povezanih peptidnim vezama. Osim strukturne, protein u organizmu imaju I druge značajne uloge – kao hormone, enzimi, transportni- I imuno-proteini. Struktura proteina ima ključnu ulogu u definisanju funkcije proteina. Sposobnost organizma da sintetiše sve potrebne proteine zavisi od dostupnosti neophodnih aminokiselina. Zato se kvalitet proteina u ishrani određuje prema sastavu aminokiselina I njihovoj bioraspoloživosti. Još pre 50 godina, Block i Mitchel su odredili da se biološka vrednost proteina može proceniti upoređivanjem sastava esencijalnih aminokiselina I potreba humanog organizma. Esencijalna aminokiselina koja je prisutna u najmanjoj koncentraciji je limitirajuća, iz toga se može odrediti ”hemijski skor” kvaliteta proteina. Pod proteinom potpune biološke vrednosti podrazumeva se da sadrži sve esencijalne aminokiseline koje mogu bili korišćene za sintezu proteina. PDCAAS vrednosti (Protein Digestability-Corrected Amino Acid Score) su različite za različite vrste proteina, a jediničnu vrednost, PDCAAS=1 imaju npr. Proteini soje, što znači da zadovoljavaju potrebe odrasle osobe kada se konzumiraju kao jedini izvor proteina u količini od min. 0.6 g/kg TM. Kvalitet proteina se može odrediti I merenjem količine proteina koju organizam stvarno iskoristi (net protein utilization NPU, engl.). Vrednost NPU se kreće približno od 40-94, protein animalnog porekla imaju veću vrednost NPU od proteina biljnog porekla. Svarljivost proteina je takođe bitan parameter kvaliteta, upravo zbog toga, obrada, priprema I korišćenje određenih sastojaka tokom pripreme obroka od mesa imaju veliki značaj. Izrada hidrolizata proteina je jedan od postupaka kojim se veliki molekuli proteina, razlažu na manje komponente, čime se povećava njihova iskoristljivost u organizmu. Proteini mogu biti I izvor energije u organizmu, 1 g proteina sadrži više od 5 kcal. Nutritivna vrednost proizvoda: Nutritivne informacije 100 g 25 ml Energetska vrednost 933 KJ/219 kcal 233 KJ/54,9 kcal Proteini 47,7 g 11,9 g Ugljeni hidrati – od toga šećeri – polihidroksilni alkoholi 4,8 g 4,2 g 0,6 g 1,2 g 1,1 g 0,1 Masti – od toga zasićene masti < 0,1 g < 0,1 g < 0,1 g < 0,1 g Vlakna < 0,1 g < 0,1 g Soli 0,043 g 0,01 g Sastojci: Sadržaj aktivne komponente 100 ml 1 doza (25 ml) % RU % PDU Hidrolizat proteina (sadržaj proteina 100%) 41,0 g 10,25 g 20,5 Vitamin B6 (piridoksin-hidrohlorid) 7 mg 1,75 mg 125 RU = referentni unos, PDU = preporučeni dnevni unos Ostali sastojci: voda; fruktoza; regulator kiselosti – limunska kiselina; aroma crvene pomorandže; sredstvo za povećanje zapremine – glycerol; konzervansi – kalijum-sorbat I natrijum-benzoat; zaslađivači – natrijum-ciklamat, acesulfam-K I saharin. Način upotrebe: uzeti 25 ml preparata dnevno.

Опис XXL BOOSTER booster pre treninga sa voćnim ukusom naranče 1137 mg kreatin monohidrata po porciji sa dekstrozom, glutaminom, beta alaninom, L-argininom, BCAA i taurinom optimizovano vitaminsko-mineralnim kompleksom sa praktičnom lopaticom-mericom XXL Booster Mammut je višestruki složeni pojačivač, koji organizmu pruža važne hranljive materije pre vežbanja. Pored dekstroze, aminokiseline glutamin, beta-alanin i L-arginin, sadrži 255 mg taurina i 1137 mg kreatina po obroku. Dekstroza, poznata i kao glukoza, je monosaharid i svrstava se među ugljene hidrate koji proizvode energiju. U koncentriranom obliku, dekstroza se može brzo apsorbovati u organizmu, što je posebno korisno tokom treninga. Nakon kratkog vremena dostupan je kao gorivo za mišiće i mozak. Aminokiseline su osnovni modul proteina. Protein služi kao hranjivo sredstvo za dobitak muskulature i za održavanje normalnih kostiju. Glutamin je važna aminokiselina, telo to može sam izgraditi. Beta Alanin je neesencijalna i ne proteinogena aminokiselina. U kombinaciji sa histidinom nastaje dipeptid karnozin, koji se uglavnom nalazi u mišićnim vlaknima. Pored ostalih stvari, poluesencijalna aminokiselina L-arginin je reaktant za razvoj azotnog oksida (NO) u našem telu. Pored toga, Mammut XXL booster sadrži esencijalne aminokiseline L-izoleucin, L-leucin i L-valin, koji su takođe poznati kao BCAA. BCAA označava aminokiseline razgranatog lanca. U XXL Booster-u imaju idealan odnos 2: 1: 1 (L-leucin: L-izoleucin: L-valin). Mammut je optimizirao XXL Booster sa vitaminima B1, B2, B6, B12, C, E, niacinom, folnom kiselinom, biotinom i pantotenskom kiselinom, kao i mineralima hromom, magnezijumom i cinkom. Vitamini i minerali su osnovni hranljivi sastojci. Telo ih ne može razviti sam, što znači da ih moraju snabdevati hranom ili dodacima. Između ostalog, cink doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Pored toga, doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema i normalnoj sintezi proteina. Hrom doprinosi normalnom metaboličkom metabolizmu i održavanju normalnog nivoa glukoze u krvi. Sadržani vitamini B1, B2, B6, B12, C, niacin, biotin i pantotenska kiselina u XXL Boosteru doprinose normalnom metabolizmu koji donosi energiju. Vitamini B2, C i E doprinose zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Vitamin B6, B12, C i folna kiselina doprinose normalnoj funkciji imunog sistema. Pored toga, vitamin B2, B6, B12, C, niacin, folna kiselina i pantotenska kiselina doprinose smanjenju umora i umora. Mammut preporučuje u zavisnosti od intenziteta vežbanja svaki dan do 2 dela. Pomešajte za jednu porciju 15 g (= 2 merice čaše) XXL booster sa 200 ml vode. Da biste postigli optimalan efekat, trebalo bi ga uzimati pre treninga. XXL Booster s voćnim ukusom narančastog voća dostupan je u limenci od 500 g, kao i praktičnim šumećim tabletama za put. Važne napomene: Ne prekoračite naznačenu dnevnu dozu. Nije pogodan za uravnoteženu i raznoliku ishranu i zdrav život. Ne treba ga čuvati u dometu male dece. Proizvod držite zatvorenim na suvom mestu, zaštićenom od svetlosti i na sobnoj temperaturi do 25 ° C. Nakon otvaranja upotreba u roku od 3 meseca. Mammut XXL Booster, dodatak ishrani sa taurinom, kreatinom, aminokiselinama, vitaminima i mineralima. Sa aromom narandžaste voćke iz pasivnog voća i voćnog voća u prahu. Hranljivi sastojci / ostale supstance po porciji **% NRV * po 2 dela ***% NRV * Ugljikohidrati 10 g 20 g Kreatin monohidrat 1137 mg 2274 mg – od toga kreatin 1000 mg 2000 mg L-glutamin 750 mg 1500 mg Beta-alanin 500 mg 1000 mg L-arginin 500 mg 1000 mg Taurin 225 mg 450 mg L-leucin 40,0 mg 80,0 mg L-izoleucin 20,0 mg 40,0 mg L-valin 20,0 mg 40,0 mg Vitamin E 3,0 mg 25 6,0 mg 25 Vitamin C 20,0 mg 25 40,0 mg 25 Vitamin B1 (tiamin) 0,27 mg 25 0,54 mg 25 Vitamin B2 (riboflavin) 0,35 mg 25 0,70 mg 25 Niacin 4,0 mg 25 8,0 mg 25 Vitamin B6 0,35 mg 25 0,70 mg 25 Folna kiselina 50 µg 25 100,0 µg 25 Vitamin B12 0,63 µg 25 1,26 µg 25 Biotin 12,5 µg 25 25,0 µg 25 Pantotenska kiselina 1,5 mg 25 3,0 mg 25 Magnezijum 56,3 mg 15 112,6 mg 15 Cink 6,0 mg 60 12,0 mg 60 Chrome 14,6 µg 37 29,2 µg 37 * NRV =% der Nahrstoffbezugsverte (za VO (EU) br. 1169/2011). ** 1 porcija (15 g praha = 2 merice) sa 200 ml vode. *** 2 porcije (30 g praha = četiri merice) sa 400 ml vode Sastojci: Fruktoza, dekstroza, 7,6% kreatin monohidrat, 5% L-glutamin, magnezijum citrat, 3,3% L-arginin, 3,3% beta-alanin, aroma (sadrži laktozu), kiselina (limunska kiselina), 2, 5% narandžasti voćni prah (maltodekstrin, koncentrat soka od pomorandže), 1,5% taurin, 1,5% prašak soka voća, maltodekstrin, koncentrat proteina surutke, so, sredstvo protiv slepljenja (silicijum dioksid), regulator kiselosti (kalijum citrati ), 0,27% L-leucina, zgušnjivač (guma arabic), 0,13% L-valina, 0,13% L-izoleucin, L-askorbinska kiselina, cinkov oksid, nikotinamid, DL-alfa-tokofenil acetat, kalcijum -D-pantotenat, riboflavini, piridoksin hidrohlorid, tiamin mononitrat, boja (beta karoten), folna kiselina, hrom (III) hlorid, D-biotin, cijanokobalamin. Može da sadrži tragove glutena, soje i jaja.

Опис Vitamin C (L-askorbinska kiselina) je najvažniji hidrosolubilni vitamin, antioksidans i snažan redukujući agens. Spada u mikronutrijente koji se ne mogu sintetisati u ljudskom organizmu, već se može samo uneti regularnim putem ishrane, a neophodan je za ljudsko zdravlje. Neophodan je za sintezu kolagena i drugih komponenata vezivnog tkiva. Neophodan je i za normalnu funkciju desni, zuba, hrskavice, kostiju, kože i krvnih sudova. Spada u antioksidanse i samim tim štiti ćelije od oksidativnog oštećenja. Deluje imunoprotektivno i moduliše sintezu eikozanoida. Doprinosi održavanju normalne funkcije imunskog sistema u toku, i nakon vežbanja i intenzivne fizičke aktivnosti, a takođe učestvuje u energetskom metabolizmu organizma. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema i održanje normalnih psihičkih funkcija čoveka. Vitamin C povećava apsorpciju gvožđa u organizmu i smanjuje umor i iscrpljenost. Deficit vitamina C se javlja kao posledica nedovoljnog unošenja usled lošeg načina ishrane. Blagi deficiti vitamina C se mogu javiti usled uzimanja nekih lekova, stresa, intenzivnih fizičkih treninga, kod pušača. Vitamin C ima sledeće zdravstvene izjave iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 175. Vitamin C doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji, 176. Vitamin C doprinosi održavanju normalnog energetskog metabolizma, 177. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji nervnog sistema, 178. Vitamin C povećava apsorpciju gvožđa, 179. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imunskog sistema, 180. Vitamin C doprinosi regeneraciji redukovanog oblika vitamina E, 181. Vitamin C doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti, 182. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju desni, 183. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju hrskavice, 184. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju kostiju, 185. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju kože, 186. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju krvnih sudova, 187. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju zuba, 188. Vitamin C doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, 189. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imunskog sistema za vreme i nakon intenzivne fizičke aktivnosti. Preporučeni dnevni unos za vitamin C za odrasle osobe je 80,0 mg. Primenom preporučene doze od 10,0 g praška dnevno proizvoda BCAA Glutamin Powder, prašak za pripremu napitka unese 20,0 mg vitamina C, što je 25,0% NRV. Maksimalno dozvoljena dnevna količina za vitamin C u dijetetskim suplementima iznosi 1.000,0 mg. Kao izvor vitamina C korišćena je L-askorbinska kiselina, koja se nalazi na listi dozvoljenih izvora vitamina i minerala prema Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (Službeni glasnik RS, br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015, 75/2015, 07/2017, 103/2018). Glutamin je neesencijalna aminokiselina koja se nalazi u proteinima. Najzastupljenija je amino kiselina u namirnicama i ljudskom organizmu i uključena je u veliki broj metaboličkih procesa. Nastaje od glutaminske kiseline u reakciji koja zahteva vitamin B6 kao kofaktor. Glutamin može da se konvertuje u glukozu kada je ona potrebna organizmu i da služi kao izvor energije. Zajedno sa N-acetil-cisteinom omogućava sintezu glutationa koji je važan antioksidans u organizmu. Glutamin je neurotransmitter u mozgu gde predstavlja izvor energije i medijator glutaminske kiseline i GABA. Značajan je u produkciji leukocita i za imunu funkciju. Studije ukazuju da je glutamine neophodan za replikaciju ćelija imunog sistema. Novije studije ukazuju da suplementacija glutaminom ima antikatabolički efekat, tj. da sprečava razgradnju mišićnog tkiva zbog čega se često koristi u dodacima ishrani za sportiste. Antikatabolički efekat se zasniva na sposobnosti glutamine da neutralizuje efekat kortizola (steroidni hormone sa jakim kataboličkim dejstvom) čiji su nivoi povišeni u toku intezivnog vežbanja. Glutamin je važan i u procesu regeneracije tkiva. Obzirom da je glutamin prisutan u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla i da nije esencijalna amino kiselina, odnosno može da se sintetiše u organizmu, za njega ne postoji ustanovljenpreporučeni dnevni unos (NRV). Neželjeni efekti kod unosa većih količina glutamina nisu zabeleženi. U preporučenoj dnevnoj dozi od 10,0 g praška proizvoda Glutamine Powder, prašak za pripremu napitka, L-glutamin je zastupljen u količini od 2,5 g. Uobičajene dnevne doze kod sportista su 10,0-30,0 g. Preporučeni dnevni unos u dijetetskim proizvodima nije ustanovljen. Leucin zajedno sa izoleucinom i valinom spada u aminokiseline razgranatog lanca (BCAA – branced chain amino acids). Ove tri esencijalne aminokiseline čine oko 20% aminokiselinskog sastava mišićnog tkiva i organizam ih koristi za produkciju energije, održavanje azotnog bilansa i regeneraciju. Studije su pokazale da se 90% unetog leucina troši za proizvodnju energije tokom vežbanja. Takođe, studije su pokazale da je potrošnja leucina dva puta veća u odnosu na izoleucin i valin. Leucin može stimulisati oslobađanje hormona rasta i insulina koji podstiču sintezu proteina i smanjuju njihovu razgradnju. Kada se unos, leucine, kao ni ostale BCAAs se ne razgrađuju brzo u jetri, već umesto toga cirkulišu i takmiče se za preuzimanje u mozgu sa aminokiselinom triptofan. Triptofan je prekursor serotonina (5-hidroksitriptamin), koji može da vrši depresiju CNS-a i da izazove simptome umora. Istraživanja su pokazala da vežbanje povećava srazmeru slobodnog triptofana u odnosu na leucine i ostale BCAAs, pa tako povećava nivo serotonina u mozgu. Takođe je zabeleženo da dolazi do pada nivoa leucine i ostalih BCAAs u plazmi tokom vežbanja. Pretpostavlja se da suplementacijom leucinom smanjuje ovaj disbalans i da bi to trebalo da dovede do poboljšanja mentalnih i fizičkih sposobnosti, mada ni do danas za to nema čvrstih dokaza. Ispitivanja koja su istraživala efekat leucine i BCAAs suplementacije na sastav tela i zamor mišića prouzrokovan vežbanjem, sugerišu da bi suplementacija mogla biti korisna. Primenom preporučene doze od 10,0 g praška dnevno proizvoda BCAA Glutamin Powder, prašak za pripremu napitka unese se 7,5 g amino kiselina razgranatog lanca i to 2,5 g leucina, 1,25 g izoleucina i 1,25 g valina. Preporučeni dnevni unos u dijetetskim proizvodima nije uspostavljen. Aktivne komponente 10,0 g (2 merice) % NRV* (2 merice) 100,0 g Vitamin C (L-askorbinska kiselina) 20,0 mg 25,0 0,2 g Glutamin (L-glutamin) 2,5 g – 25,0 g BCAA (amino kis. razgranatog lanca), od čega – Leucin (L-leucin) – Izoleucin (L-izoleucin) – Valin (L-valin) 5,0 g 2,5 g 1,25 g 1,25 g – – – – 50,0 g 25,0 g 12,5 g 12,5 g *NRV – nutritivna referentna vrednost Sastojci: L-glutamin, L-leucin, L-izoleucin, L-valin, kukuruzni skrob, limunska kiselina, aroma, lecitin iz soje; natrijum-ciklamat, acesulfam K, sukraloza i saharin (zaslađivači), crvena cvekla (boja), L-askorbinska kiselina, beta-karoten (boja). Upotreba: Odrasli: Uzeti jednom dnevno 10,0 g praška (2 puna dozne merice) i dodati u čašu hladne vode, promešati i popiti ujutru nakon ustajanja, onih dana kada se ne vežba. Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu! Čuvati van domašaja dece. Upozorenja: Preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti. Proizvod ne treba da uzimaju osobe preosetljive na neki od sastojaka proizvoda! Nije namenjeno trudnicama, dojiljama i mlađima od 18 godina. Način čuvanja: Čuvati u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage na temperaturi do 25 ºC. Proizvod nakon prvog otvaranja iskoristiti u roku od 3 meseca. Neto količina: 450,0 g

Опис Kreatin, N-(aminoiminometil)-N-metil glicin, je ne-proteinska aminokiselina pronađena kod životinja I, u mnogo manjoj meri, kod biljaka. Sintetiše se u bubrezima, jetri I pankreasu od aminokiselina L-arginina, glicina I L-metionina. Dnevno se stvara oko 1-2 g kreatina, a još toliko se unese hranom. Posle sinteze se transportuje najvećim delom u skeletne mišiće, manje I u srce, mozak I druga tkiva. Najveći deo kreatina (60-67%) koji uđe u ćeliju se u ovim tkivima metaboliše do fosfokreatina (FK, kreatin fosfata), uz pomoć enzima kreatin kinaze (KK). Oko 2% kreatina se konvertuje u kreatinin, a oba oblika se izlučuju preko bubrega. Kreatin unet hranom ili suplementima se apsorbuje iz tankog creva. Sistemskom cirkulacijom dospeva do ćelija ciljanih tkiva, u koje ulazi zahvaljujući specifičnom kreatin-transportnom sistemu. Hroničnom suplementacijom sa kreatinom, smanjuje se aktivnost transportnog sistema, što bi moglo smanjiti količine kreatina koje dospevaju unutar ćelije. Fosfokreatin (FK) je osnovni oblik za deponovanje energije u organizmu. Kreatin, KK i FK povezuju mesto stvaranja (mitohondrije) I potrošnje energije u ćeliji, a KK je osnovni enzim neophodan za homeostazu ćelijske energije. KK reverzibilno katalizuje transfer fosfata bogatog energijom, vezanog u FK, do ADP I stvaranje ATP, kao i prenos fosfata bogatog energijom, vezanog u ATP, do kreatina i stvaranje FK. Tokom perioda intenzivnog vežbanja I kontrakcija skeletnog mišića, bioenergetski metabolizam prelazi iz oksidativne fosforilacije, kao osnovnog oblika stvaranja ATP, u tzv. Anaerobnu glikolizu. Tada se stvara mnogo manje ATP, ukoliko nema FK kao glavnog izvora goriva za regeneraciju ATP. Zato je raspoloživost FK ograničavajući faktor za snagu I performanse mišića tokom intenzivnih I kratkotrajnih (oko 10 sekundi) aktivnosti u kojima se troši velika količina energije. Delovanje kreatina je još uvek delimično nejasno I mehanizam delovanja se samo nagađa. Neke studije nisu, mada neke jesu, potvrdile pozitivne efekte unosa kreatina na mišićnu snagu I izdržljivost. Pozitivni efekti su se pokazali uglavnom kod kratkotrajnih, veoma napornih aktivnosti, ali nema dokaza o pozitivnim efektima kod aerobnih aktivnosti. Kreatin iz suplemenata može imati svojstvo stvaranja energije tokom anaerobnog vežbanja, može imati I neuroprotektivno I kardioprotektivno delovanje. Neke studije su pokazale pozitivne efekte kreatina kod neuro-mišićnih oboljenja. Kreatin može stabilizovati mitohondrijalnu KK I sprečiti otvaranje mitohondrijalnih pora, tj.”curenje” slobodnih radikala u ćeliju, čime se poboljšava mišićna pokretljivost I preveniraju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali – sprečava se gubitak neurona I produžava period preživljavanja (pokazano kod eksperimentalnih životinja). Studije su dokazale da se suplementacijom sa kreatinom povećava nivo kreatina I FK u skeletnim mišićima za oko 15-40%, da se povećava kapacitet anaerobnog vežbanja, izdržljivost tokom treninga koja daje veću snagu I mišićnu masu I hipotetički povećava raspoloživost ATP tokom najvećih napora. Utvrđeno je takođe, da se keratin monohidrat ne razlaže tokom normalnog procesa varenja I da se skoro 99% oralno unetog kreatina preuzima ili u mišićima ili izlučuje urinom. Postoje izvesni dokazi da kombinacija kreatin monohidrata I različitih nutrimenata (ugljenih hidrata, proteina, itd.) može povećati preuzimanje kreatina. Ipak, nema dokaza da efervescentni oblici, tečni, kreatin I sl. podstiču veće preuzimanje kreatina u mišiće, naprotiv, neki od tih oblika mogu biti manje efikasni I čak manje bezbedni. Studije bezbednosti trenutno nedostaju, ali su neophodne, naročito kod dugotrajne upotrebe I primene kod dece-adolescenata I osoba sa određenim oboljenjima. Kreatin je kontraindikovan kod osoba sa poremećajima/oboljenjima bubrega, kao i kod osoba preosetljivih na kreatin. Suplementaciju kreatinom treba izbegavati kod dece, adolescenata, trudnica, dojilja, kao I kod osoba sa rizikom od renalnih poremećaja, npr. Dijabetičara. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu. Neželjene reakcije su uglavnom gastrointestinalnog (GIT) porekla, kao: muka, proliv I loša probava, ali i grčevi u mišićima. Zbog zadržavanja vode u organizmu, može doći I do povećanja telesne mase. Kod zdravih ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, može doći do povećanja nivoa kreatinina u serumu, koji je metabolit kreatina I marker funkcije bubrega. Po prestanku uzimanja kreatina, uspostavlja se ponovo normalna vrednost u serumu. Interakcije sa lekovima, biljkama I dijetetskim suplementima još uvek nisu poznate. Kofein (iz kafe, čaja I napitaka koji ga sadrže) utiče na pozitivne efekte kreatinskih suplemenata. Kreatin u suplementima je uglavnom sintetička supstanca. U čvrstom je stanju I rastvorljiva je u vodi. Najčešće se koristi u obliku praha kreatin monohidrata. Međutim, kako bi se što efikasnije povećao nivo kreatina u ćelijama, stalno se traže novi oblici kreatina. Jedan od novijih je esterifikovani kreatin, kreatin etil estar. Esterifikacijom se smanjuje hidrofilnost, ali se, prema navodima proizvođača, “zaobilazi” transportni sistem, koji je limitirajući faktor za preuzimanje kreatina, I tako postiže daleko veća koncentracija kreatina u ćelijama. Ovaj oblik je nestabilan pri kiselom pH I brzo se degradira do kreatinina u želucu. Ipak, proizvođači tvrde da je kreatin etil estar najefikasniji dostupni oblik kreatina, mada za sada nema dovoljno dokaza za ovu tvrdnju. Kreatin u mikroniziranom obliku obezbeđuje bolju rastvorljivost, apsorpciju, a samim tim I iskorišćavanje kreatina. Za poboljšanje performansi u kratkim, intenzivnim aktivnostima, preporučuje se doza (tzv. “doza punjenja”) od 20 g ili 0,3 g/kg podeljena na 4 doze dnevno u periodu od 3-5 dana, a zatim doza održavanja – ne više od 2 g dnevno ili 0,03 g/kg. Uz suplementaciju kreatinom, neophodno je uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno. U našoj zemlji, kao ni u Evropskoj Uniji, nije definisan preporučen dnevni unos kreatina. U preparatu KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, korišćen je kreatin u obliku kreatin monohidrata, sadržaja 99%. U jednoj dozi preparata (6 g), sadržaj kreatin monohidrata je 5,8 g a čistog kreatina 5,1 g. Magnezijum U jednoj dozi (6 g) proizvoda KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-oksida) deklarisana je na 129 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 129 mg magnezijuma. Pakovanje: 300 gr. Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (6 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.