Obrazovanje za medije postaje moćna i nezaobilazna disciplina savremene društvene teorije, ali i prakse. Medijska delatnost preživljava skoro dramatične promene i poprima sasvim nov karakter. U novom tehničko-tehnološkom okruženju glad za kvalitetnom literaturom, udžbenicima i znanjem postaje sve izraženija. Kako za profesionalce tako i za proučavaoce medija. Knjiga u Vašim rukama pisana je znanjem i iskustvom dugogodišnjeg praktičara ali i proučavaoca medija, profesora Bobana Tomića, i predstavlja potpuno modernu i funkcionalnu riznicu znanja i ideja o savremenim medijima, radu u njima i njihovom mestu u društvenom okruženju. Boban Tomić je napisao knjigu koja služi prvenstveno kao udžbenik polaznicima medijskih i komunikoloških studija, ali dubina teorijskog sagledavanja i obim praktičnih znanja ovu knjigu svrstavaju u nezaobilazno štivo za praktičare u medijima i komunikacijama, ali i najširu čitalačku publiku. Svojim obuhvatom, selekcijom tema i oblasti koje se razmatraju i prezentuju, ova knjiga će dobro doći i poslenicima sve popularnijeg obrazovanja za medije na svim nivoima obrazovanja. Pisana u formi udžbenika ona jeste izvor informativne i saznajne građe, ali svojim diskursom ukazuje i na izvesne naučne dileme i fenomene. Pisana u maniru naučno-popularnog štiva „Uvod u medije” pruža najefikasniji obim teorije i prakse koja je izuzetno potrebna u moru nove literature o medijima i komunikacijama. Kao takva, ona predstavlja izuzetan doprinos teorijskoj literaturi o novinarstvu, medijima i komunikacijama, ali i opštem nivou znanja kako medijskih profesionalaca tako i najšire čitalačke publike.

Čovek igrа rаzne igre, аli igru s prirodom može lаko dа izgubi jer se ne drži prаvilа. Prirodа nije više riznicа zа pljаčkаnje, već sаgo-vornik kogа trebа slušаti. Žаn Lipovecki Zаgаđivаči u prirodi rezultаt su zаgаđenjа u ljudimа. Ako čoveku nedo-stаje kulturа življenjа, kojа nije smeštenа u njegovoj okolini nego u nje-govoj svesti, ovo suludo uništаvаnje prirodne sredine, koje nаm ne nаmeće sаmo tehnološkа civilizаcijа nego i nаše vаspitаnje, neće moći dа se zаustаvi. Miroslаv Antić Knjigа Predrаgа i LJiljаne Jelenković znаtno proširuje rаdoznаlost zа teorijske i prаktične teškoće u proučаvаnju svojstаvа prirodnih sistemа, populаcione dinаmike i ciklusа ishrаne, i nаglаšаvа povezа-nost fizičke i biotičke sredine u procesu rаzmene energije, mаterijаlа i informacijа. Autori detаljno govore o аdаptivnim promenаmа u kultu-ri i informаcionim sistemimа, i zаlаžu se zа izgrаdnju i negovаnje spe-cifičnih odnosа s jаvnošću koji će pomoći dа se poboljšа ponаšаnje i prostorno-vremenski položаj čovekа, sаčuvа biološkа rаznolikost i spreči neodgovorno korišćenje neobnovljivih prirodnih resursа. Ovа knjigа može se čitаti i kаo poziv nа preispitivаnje pojedinih segmenаtа vlаdаjuće retorike zаštitnikа životne sredine i izgrаdnju novih vezа između orgаnskih (bioloških) i nаdorgаnskih (kulturnih) pro-cesа u evoluciji čovekа i ljudskog društvа u celini. (Iz recenzije M. Pаvlovićа i M. Rаkočevićа)

Mikašinović je jedan od vodećih slavista u Americi, bivši univerzitetski profesor, antologičar srpske književnosti na engleskom i dugogodišnji novinar srpske sekcije Glasa Amerike. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje dobio je u otadžbini; bakalauerat na Ruzveltovom univerzitetu u Čikagu (1965); magistraturu na prestižnom Severozapadnom univerzitetu u Evanstonu (1967), u blizini Čikaga, i doktorat na Beogradskom univerzitetu, 1984, na temu recepcije dela Ive Andrića na engleskom jeziku. Predavao je ruski jezik i književnost na Tulejn univerzitetu i na Njuorleanškom univerzitetu (1968–1975). Od 1975. do 1988. bavio se juvelirstvom, a od 1988. do penzionisanja, narednih 25 godina, bio je žurnalista u srpskoj sekciji Glasa Amerike u Vašingtonu. Od 1972. do 1974. bio je predsednik Luizijanskog odseka američkog udruženja profesora za slovenske i istočnoevropske jezike. Od 1973. do 1975. savetnik je uredništva poznate njujorške izdavačke kuće Tvejn. Objavio je niz zapaženih i široko poznatih i stručno cenjenih prikaza, recenzija i kritičkih ocena istaknutih pisaca po raznim književnim časopisima u SAD i Evropi. U jugoslovenskom periodu objavio je vredne i korisne knjige na engleskom: „Uvod u jugoslovensku književnost” (1973), „Pet modernih jugoslovenskih drama” (1979), „Moderna jugoslovenska satira” (1979), „Jugoslovenska fantastika” (1991). Nakon dezintegracije Jugoslavije Mikašinović se koncentrisao na srpsku književnost na engleskom. U tom periodu pripremio je antologije: „Srpska fantastična proza” (2014), „Odabrane srpske drame” (2016), ko-urednik Dejan Stojanović, „Srpska satira i aforizmi” (2017), „Odabrane srpske komedije” (2018) i „Velike srpske pripovetke” (2019), koje predstavljaju jedinstven poduhvat srpske književnosti na engleskom. Ove antologije su prvo objavljene u Americi (New Avenue Books), a zatim ih je objavio i beogradski izdavač „Čigoja štampa”. Pored toga, sa profesorom Vasom Mihailovićem, Mikašinović je upriličio „Antologiju srpske književnosti” (2007). On je takođe objavio svoja sećanja poznatih i interesantnih ličnosti srpske dijaspore u Americi, „Nezaboravni susreti” (2021), na engleskom, koja je prevedena na srpski. Mikašinović je takođe dobio visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve Orden Svetog despota Stefana Lazarevića za doprinos srpskoj literaturi na engleskom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio mu je 2022. zlatnu medalju, takođe za promociju srpske književnosti na engleskom.

KA POSTINTERNETU I POSTNOVINARSTVU Kao građa za knjigu Balkanizacija Interneta i „smrt“ novinara: ka postinternetu i postnovinarstvu, poslužila je doktorska teza „Demokratija i mediji u eri globalizacije“, koju sam odbranio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 19. oktobra 2012. godine. Budući da je komunikologija jedna od najdinamičnijih grana društvenih nauka – a Internet i novi društveni mediji razvijaju se brzo kao nijedna tehnologija i medij u istoriji, revolucionišući sveukupne društvene odnose, odnosno sve aspekte našeg života: i javni i privatni – bilo je neophodno dopunjavati ovu knjigu novim materijalom. Naravno, ta „utrka“ sa Internetom, odnosno nastojanje da se obuhvate svi aspekti njegovog razvoja i uticaja, unapred je izgubljena. Internet je očito nemoguće „obuzdati“ čak i u smislu poimanja, kako to ukazuje Džonatan Zitrein (Jonathan Zittrain) u knjizi provokativnog naziva „Budućnost Interneta – i kako je zaustaviti“ (The Future of the Internet – And How to Stop It).

„Čigoja štampa” objavila je dve knjige Zorana Hr. Radisavljevića: „Vodeni cvet” (2005), u kojoj su publicistički tekstovi, štampani od 1982. do 2005, i „Golub u lavljoj koži” (2010), u kojoj su prilozi od 2004. do 2009. U novoj knjizi – „Srce se hladi u frižideru” (2015), objavljeni su izveštaji, reportaže, problemski članci, beleške, komentari, i poneki intervju, koji su publikovani od 2010. do 2014. godine. Jedan broj tekstova osvetljava sudbinu Branka Miljkovića, i dilemu: ubistvo ili samoubistvo; napore akademika Vasilija Krestića da SANU bude, stvarno, srpska, otimanje oko Ive Andrića, ukazuje na izdavačke poduhvate Milorada Simića i Aleksandra Kostića… Tu su i polemički tekstovi: Da li je ćirilica zapostavljena, Besplatni udžbenici za svu decu, Trošenje kulturne sirotinje, Polemika oko „Službenog glasnika“, kao i tekstovi s tajnom: Šta otkriva bečki Rajhsarhiv, Tajna Brozovih dnevnika, Dragoslav Mihailović u Brozovom arhivu, Tito u Španskom građanskom ratu… Autor beleži odlazak Mome Kapora, Žarka Komanina, Branislava Crnčevića, Slobodana Rakitića, Milorada Đurića, Ostoje Balkanskog, Novice Tadića, Miodraga Pavlovića, Dobrice Ćosića, Predraga Palavestre… U knjizi je i nekoliko tekstova o stogodišnjici početka Velikog rata i Gavrilu Principu.

Osnovni postulat agencijskog novinarstva minimum reči – maksimum činjenica je srž ove jedinstvene knjige. Kako biti efikasan agencijski novinar vidi se veoma jasno. U knjizi su obrađeni svi oblici izveštavanja ali i rad agencija. Posebno je značajan spisak svih novinskih agencija sa skraćenicama.

Ova knjiga predstavlja vodič za strateško planiranje i upravljanje komuniciranjem u kriznim situacijama koje organizacijama pruža mogućnost za očuvanje ugleda koji se reflektuje na ukupne poslovne rezultate. Dobrom pripremom i pravim izborom adekvatnih strategija komunikacije, kao i promišljenim korišćenjem pažnje javnosti, kriza se može pretvoriti u šansu za novi iskorak.

Tekstovi novinara Politike Zorana Hr. Radisavljevića su svojevrsna hronika kulture, politike, naših društveno-političkih prilika. U Vodenom cvetu nalazi se autorov izbor onih tesktova za koje je mislio da prevazilaze trajanje vodenog cveta i ponovo, sa uživanjem, možemo videti žanrovsku raznovrsnost novinskih članaka koje je radio. Tu su sabrani intervjui sa poznatim ličnostima, reportaže, beleške, osvrti, komentari. To i daje ranosvrsnost i bogatstvo ovoj knjizi i stare teme ponovo vraća čitaocu da ih sagleda sa ove vremenske distance.

Studija dr Dragana Nikodijevića „MENADžMENT MASOVNIH MEDIJA –štampa, film, radio, televizija i internet” pripada redu izuzetno kvalitetnih naučnih radova koji jednovremeno može biti zanimljiv kako teoretičarima tako i medijskim profesionalcima, ali i takozvanim „običnim uživaocima” u medijskim sadržajima koji su nezaobilazan segment savremenog kulturnog ambijenta. Prof. dr Milivoje Pavlović Monografija prof. dr Nikodijevića dokazuje da studije medija danas u svetu predstavljaju veoma dinamično i razuđeno istraživačko područje što je, razume se, jedna u nizu društvenih posledica kojima je praćen ukupan razvoj medijskog sistema. No, ona istovremeno skreće pa-žnju na to da su dominantne istraživačke orijentacije okrenute ostva-rivanju politološkog, komunikološkog ili pak marketinškog uvida u medijske potencijale. Sfera upravljanja medijskom delatnošću ostala je naglašeno po strani u odnosu na magistralne pravce naučnog inte-resovanja. Održivost ovakvog stanja autor dovodi u pitanje ukazivanjem na činjenicu da medijsku delatnost karakteriše radno i tehnološki složena i specifična praksa, kao i ogroman ekonomski potencijal – što su okolnosti koje ovu delatnost neizostavno dovode u vezu sa poslovima upravljanja i organizovanja. Prof. dr Miroslav Savković Uzimajući kao saznajnu premisu interdisciplinarni ključ za istra-živanje, analizu i promišljanje brojnih pitanja upravljanja masovnim medijima u savremenom društvu, autor u studiji MENADžMENT MASOV-NIH MEDIJA afirmiše jednu relativno novu teorijsku disciplinu, nezaobilaznu u razumevanju komunikacione prakse, u koju se danas ne može proniknuti bez razumevanja i objašnjavanja svih aspekata insti-tucionalizovanog funkcionisanja masovnih medija. To čini empi-rijski utemeljenim i teorijski konzistentnim povezivanjem istorije ma-sovnih medija, njihove društvene pozicioniranosti i uslova u kojima deluju kao društvene organizacije kojima se upravlja u javnom interesu i/ili iz lukrativnih razloga… Jezičko-stilski korektan rukopis je u svakom delu metodološki promišljen i teorijski iscrpan, posebno kada je reč o analizi specifičnosti procesa menadžmenta u razli-čitim medijskim organizacijama i sektorima koji proističu iz te-hničko-tehnoloških karakteristika i ekspresivnih mogućnosti pose-bnih masovnih medija – svih štampanih, filma, radija, televizije i interneta. Prof. dr Mirko Miletić

„Ples na svili“ je knjiga koja objašnjava istoriju i razvoj ove discipline, uključujući kombinaciju plesa, sporta, fitnesa i umetničku koreografiju. Knjiga prikazuje anatomiju i mišiće tela koje koristimo zajedno sa vežbama snage i pripremu tela bitnu za početak treninga. Knjiga može da posluži kao priručnik jer sadrži početne elemente koji se postepeno usavršavaju u kompleksnije, a time dobijamo i koreografiju. Kroz slikovit način i objašnjenje se prikazuju osnove i nadogradnje uz pravilnu i sigurnu tehniku na vazdušnoj svili, kao i elementi pripreme tela, jačanja mišića i istezanja.

Ovaj zbornik rezultat je međunarodnog naučnog skupa Verodostojnost medija – dometi medijske tranzicije, koji je na Fakultetu političkih nauka Beogradskog univerziteta, održan u drugoj polovini juna 2011. godine. U raspravi su učestvovala trideset dva naučna radnika sa univerziteta iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Teorijski radovi proizilaze iz tematskog okvira naučnog skupa, u najširem smislu tretirajući problematiku medija u periodu tranzicije i uveliko nastupajućeg novog tehnološkog doba. Region nekadašnje zajedničke države u mnogo čemu jeste područje sličnih, ali i specifičnih problema, kako u ukupnom društveno-političkom i ekonomskom razvoju, tako i u sferi medija. Zakonodavna inicijativa uz pokušaje harmonizacije sa evropskim regulatornim okvirom, nedovoljno poštovanje usvojenih propisa, kontinuitet uticaja na medije iz krugova politike i biznisa, slaba materijalna baza i nerazvijeno medijsko tržište, skromni rezultati u primeni novih tehnologija, neka su od zajedničkih obeležja medijskih sistema država regiona. Radovi su razvrstani po približnom tematskom dijapazonu u četiri dela: Država i mediji, Mediji u novom tehnološkom dobu, Promene u medijima i Obrazovanje novinara i obrazovanje za medije. Autori su analitički obradili slojevitu medijsku sadašnjost u svojim državama od kontroverzi u zakonskoj regulativi i često nekonsekventnog ponašanja političkih aktera prema medijima, do promena unutar medija prouzrokovanih zahtevima vremena i novih tehnologija do imperativa edukacije, kako novinara tako i konzumenata medijskih proizvoda. U ovakvim zbornicima nužno dolazi do pojave izvesne metodološke neujednačenosti, što ne umanjuje značaj rezultata obavljenih istraživanja i analiza, pa time ni značaj knjige. Priređivači zbornika smatraju da nije nužno da svi tekstovi budu objavljeni u verziji samo jednog jezika pa su oni štampani uz uvažavanje jezičkih razlika u pojedinim državama. Svi radovi imaju adekvatne recenzije. Rade Veljanovski

Malo je nas koji se ne pitamo: da li su svi potencijalno kreativni? Ili – drugačije formulisano, nalazi li se seme kreativnosti u svakome od nas? Odgovor zavisi od definicije. Ako odlučimo da kreativnost znači biti otvoren i fleksibilan, nalaziti korisna i nova rešenja u poslu ili životnim problemima, onda svakako potencijal za ovu vrstu kreativnosti postoji u svima nama. Kreativno pisanje spada među pojave koje su u poslednjim decenijama XX i prvim decenijama XXI veka postale sve primetnije i u svetu medija. Ako je informacija bila najtraženija roba dvadesetog veka, u dvadeset prvom najtraženija roba na svim tržištima je – kreacija.

Zoran Hr. Radisavljević za svoje sagovornike obično bira ličosti dana (pisce kojima je izašla knjiga, slikare kojima je otvorena izložba, i jedne i druge ovečane nekom nagradom).Naravno, među njima ima najviše velikih imena, onih koji retko daju intervjue, te su i zbog toga zanimljivi za novinare.Ali Radisavljević razgovara i sa stvaraocima sa margine, onima koji nisu u trendu, koji žive u provinciji.Kultura je po Radisavljeviću, bašta u kojoj cveta sto cvetova, da upotrebim jednu metaforu koja je bila aktuelna još u doba studenskih demonstracija šezdeset osme.Kultura je višeglasje.Svako ima pravo na svojih pet minuta slave.Razgovor nikome ne škodi – razgovor je melem duši.Nije na naovinaru prvenstveni zadatak da vrednuje, na njemu je da pruži informaciju, a vreme će ili već neki drugi činioci sve postaviti na svoje mesto.Tako se može reći da Radisavljevićevi intervjui nisu samo galerija svojevrsnih duhovnih portreta, oni su, posredno, i svojevrsna hronika našeg kulturnog života.Hronika nada, uverenja, neshvatanja, razočarenja, jadanja, apela, protesta…

Nova knjiga Mirjane Belić-Koročkin-Davidović „Primili smo vaše pismo…“ predstavlja izbor autorskih tekstova objavljenih u „Politici“ (1977-1990). Posvećena je čitaocima čuvene podrubrike „Tragom pisama“ još čuvenije „Politikine“ rubrike „Među nama“. Rubrika „Među nama“ jedna je od prvih u tek izašloj „Politici“ 1904. godine. Do danas nije prestala da objavljuje pisma čitalaca koji su kudili, hvalili, predlagali, podsećali… Prilagođavajući se vremenu i željama čitalaca, ova rubrika je, vremenom menjala izgled zadržavajući sve vreme istog pisca-čitaoca. Knjiga je omaž jednom vremenu sažetom između njenih korica. Zahvaljujući pismima čitalaca autorka je prokrstarila celu bivšu domovinu – Jugoslaviju i „parče belog sveta“ . Zbog toga je knjiga delimično posvećena i onima koji veruju da je pravda dostižna, iako je ponekad bila samo iluzija.

Ovaj zbornik rezultat je međunarodnog naučnog skupa Verodostojnost medija – dometi medijske tranzicije, koji je na Fakultetu političkih nauka Beogradskog univerziteta, održan u drugoj polovini juna 2011. godine. U raspravi su učestvovala trideset dva naučna radnika sa univerziteta iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Teorijski radovi proizilaze iz tematskog okvira naučnog skupa, u najširem smislu tretirajući problematiku medija u periodu tranzicije i uveliko nastupajućeg novog tehnološkog doba. Region nekadašnje zajedničke države u mnogo čemu jeste područje sličnih, ali i specifičnih problema, kako u ukupnom društveno-političkom i ekonomskom razvoju, tako i u sferi medija. Zakonodavna inicijativa uz pokušaje harmonizacije sa evropskim regulatornim okvirom, nedovoljno poštovanje usvojenih propisa, kontinuitet uticaja na medije iz krugova politike i biznisa, slaba materijalna baza i nerazvijeno medijsko tržište, skromni rezultati u primeni novih tehnologija, neka su od zajedničkih obeležja medijskih sistema država regiona. Radovi su razvrstani po približnom tematskom dijapazonu u četiri dela: Država i mediji, Mediji u novom tehnološkom dobu, Promene u medijima i Obrazovanje novinara i obrazovanje za medije. Autori su analitički obradili slojevitu medijsku sadašnjost u svojim državama od kontroverzi u zakonskoj regulativi i često nekonsekventnog ponašanja političkih aktera prema medijima, do promena unutar medija prouzrokovanih zahtevima vremena i novih tehnologija do imperativa edukacije, kako novinara tako i konzumenata medijskih proizvoda. U ovakvim zbornicima nužno dolazi do pojave izvesne metodološke neujednačenosti, što ne umanjuje značaj rezultata obavljenih istraživanja i analiza, pa time ni značaj knjige. Priređivači zbornika smatraju da nije nužno da svi tekstovi budu objavljeni u verziji samo jednog jezika pa su oni štampani uz uvažavanje jezičkih razlika u pojedinim državama. Svi radovi imaju adekvatne recenzije. Rade Veljanovski

Medijski sistem Srbije je knjiga nastala pre svega kao udžbenik za studente novinarstva, komunikologije i medija na našim fakultetima, gde se ova tematika u okviru različitih akademskih disciplina izučava. Ona, međutim, može da posluži kao skup osnovnih informacija i ostalima koji su zainteresovani za nastanak i razvoj institucionalizovanih oblika javnog komuniciranja u Srbiji, od prve polovine XIX veka do danas. Iz sasvim praktičnih razloga najveći deo knjige bavi se savremenim pojavama u medijskom sistemu, počev od konstituisanja medijske politike i ustavno-pravnog okvira za delovanje medija i novinara, aktivnosti profesionalnih komunikatora, novinarskih i medijskih udruženja, do problema koji nastaju u uslovima tranzicionih promena. Ovo izdanje inovirano je objašnjenjima i analizom dinamičnog perioda u kome su nastale dve medijske strategije, novi medijski zakoni i detektovani očekivani i neočekivani izazovi prilagođavanja evropskom regulatornom okviru za medije, kao pravcu kome Srbija deklarativno teži.

Knjiga Fudbal na nizbrdici sastavljena je iz tekstova objavljivanih na stranicama sportske rubrike visokotiražne i ugledne „Politike Ekspres”. Tekstovi predstavljaju odraz vremena u kome su nastali, ali i poglede autora na događaje u najpopularnijem sportu kod nas i u svetu. Fudbal je predivno nadmetanje u veštini i sposobnosti igrača. Ova čarobna igra nije slučajno sport nad sportovima na svim meridijanima planete. Milioni gledalaca i vernih navijača duže od sto godina uživaju u majstorijama fudbalskih asova, koji golovima i atraktivnim potezima zavređuju aplauze i priznanja širom sveta. Igra nad igrama, nažalost, ima i tamnu stranu ogromne popularnosti, koja se, između ostalog, pominje u knjizi. Nesportski, mnogo puta i nezakoniti potezi na terenu i van njega, ne bi smeli da se događaju, ako postoji iskrena želja i namera da fudbal i dalje bude najvažnija sporedna stvar na svetu.

O medijima i medijskoj sferi u celini ima mnogo radova koji su deo naučno-teorijskog promišljanja ove oblasti, kao i radova koji govore o medijskoj, odnosno, novinarskoj praksi. Manje je radova koji se bave medijskim sitemom konkretne državne zajednice, kao skupom aktivnosti, organizacija i institucija koje infrastrukturno i sadržajem održavaju mogućnost slobodnog protoka informacija, mišljenja, stavova, odnosno zadovoljavanja komunikacionih potreba građana. Posebno i celovito razmatranje medijskog sistema kao društvenog ambijenta u kome se dešava svakodnevni proces masovnog komuniciranja, neophodno je, kako u teoriji medija, tako i u edukaciji budućih novinara i ostalih medijskih poslenika. Knjiga Medijski sistem Srbije ima za cilj da, povezujući, objašnjavajući i analizirajući segmente, aktere i društvene uslovljenosti masovnog, javnog komuniciranja u Srbiji, sistematizuje jedan mogući pogled na nastanak, razvoj, istorijske faze i ponajviše, savremeni izgled i karakteristike medijskog sistema, kao segmenta ili podsistema ukupnog društvenog sistema. Knjiga se bavi samim medijima, njihovom klasifikacijom i razlikama, ali i ostalim činiocima koji dopunjuju aktivnost javnog komuniciranja: izvorima informacija, institucijama koje imaju ingerencije u medijskoj sferi, procesima donošenja pravila regulacije i samoregulacije, delovanjem novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija. Takav pristup otežan je činjenicom da se radi o živoj materiji koja je podložna svakodnevnim promenama, jer je Srbija zemlja u tranziciji što ima odraza na sve segmente razvoja pa i na sferu medija.

POSEBAN KADAR Knjiga Poseban kadar, zbirke ličnih istorija filmskih novinara i kritičara, promovisana je na 52. FEST-u, 2. marta 2024. Otkud Poseban kadar među nama, među vama, među njima…? Eh, otkud… Kratak odgovor bi mogao da glasi: bila jednom jedna zemlja i u njoj neka kultura, u sklopu kulture film, sedma umetnost. Ali živimo u doba kratkih pisanih poruka, pa ovom prilikom najava knjige odgovora duhu vremena. Poseban kadar je legenda o legendama, priča o filmskim kritičarima i novinarima koji su pisali i pišu o pokretnim slikama od sredine prošlog veka do početka drugog milenijuma. Pre svega, knjiga je posvećena kolegama kojih više nema, našim znancima i prijateljima sa kojima smo delili istu strast i koji su, na izvestan način bili i uzor mogima iz naših probranih Poseban kadar redova. U knjizi od 367 strana sabrani su eseji hroničara filma, domaćeg i stranog, pojačani njihovim foto-portretima. Ukupno su prezentirane 52 ličnosti i 49 autora. Predstavljeni novinari i kritičari su: Bora Anđelić, Ivan Aranđelović, Slobodan Aranđelović, Đorđe Bajić, Maja Volk, Goran Gocić, Zorica Dimitrijević, Nenad Dukić, Dragomir Zupanc, Dragan Jovićević, Petar Jončić, Vladimir Lazarević, Saša Markuš, Nevena Matović, Gordana Milosavljević Stojanović, Milan Nikodijević, Tatjana Nježić, Svetlana Paroški, Saša Radojević, Jasna Rajić, Jelica Stojančić, Goran Terzić, Milica Tomić, Božidar Zečević, Stefan Arsenijević, pisali Radoslav Zelenović, Ivan Karl, Predrag Dragosavac, Vladislav Bajac, Lada Bunjac Tončić, Mirjana Ognjanović, Vojka Pajkić Đorđević, Nevena Daković, Miloš Đukelić, Miljana Kralj, Radovan Kupres, Đeze Bordaš, Novo Tomić, Ana Janković, Omer Karabeg, Srđan Vučinić, Nevena Đonlić, Vladimir Džudović, Emina Ćirić, Nikola Lorencin, Dejan Dabić, Predrag Milojević, Una Čolić Banzić. Omaži Dragan Babić, Vladimir Bunjac, Milan Vlajčić, Dubravka Vojvodić, Branko Vučićević, Nebojša Đukelić, Snežana Zarić, Bogdan Kalafatović, Radmila Mila Kodemo, Aleksandar D. Kostić, Ištvan Ladi, Milan Mitić, Ranko Munitić, Danka Nikolić, Slobodan Novaković, Nevenka Opačić, Vuk Pavlović, Verica Petkovska, Nebojša Popović, Nikola Stojanović, Bogdan Tirnanić, Čaba Torok, Dinko Tucaković, Irma Flis, Severin Franić, Milan D. Špiček, Milutin Čolić. Zašto čitati i prepričavati? Eh, zašto… Knjiga se može čitati u svim pravcima, od korica do korica, na preskoke, prema autorima, piscima eseja o drugima. Poseban kadar dobio je svoju knjigu, hroniku vremena, dnevnik svakodnevice, horizontalno-vertikalni hod po mukama i strastima, reminiscenciju festivalskih dogodovština u Berlinu, Kanu, na Paliću, Puli, Nišu, Vrnjačkoj Banji, Veneciji… Beogradu. I pouku: ako nas išta pomeri sa vetrometine današnjice i iz zloćudnog zaborava, biće to – kultura. Svaki film pre svega živi u očima gledalaca. Kao i knjiga u očima čitalaca. Redakcija (Jelica Stojančić, Tatjana Nježić, Gordana Milosavljević Stojanović, Nevena Matović, Borislav Anđelić, Ivan Aranđelović) Filmski centar Srbije je pomogao ovo izdanje je u okviru programa „Prijatelj knjige“

„Knjiga dugogodišnjeg novinara „Politike Ekspres“ Siniše Ružičića, Svet u ogledalu, predstavlja interesantan i stilski ukusno napisan niz tekstova, objavljen u pomenutom listu uglavnom osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Članci se bave različitim međunarodnim zbivanjima, posmatrajući ih iz različitih perspektiva, ali uvek pokušavajući da u njima prepoznaju širi svetski trenutak i simbole aktuelnog Zeitgeista. Bez obzira da li se radi o turističkoj poseti Tunisu, koja je novinara Ružičića podstakla da napiše reportažu o načinu života Berbera pod zemljom, ili o izveštavanju sa mirovne konferencije u Parizu 1995. godine, na kojoj je definitivno promovisan tzv. Dejtonski sporazum i time zaustavljen rat u Bosni i Hercegovini, novinar Ružičič uvek pokušava da objasni širu perspektivu zbivanja. opisujući zapravo „život i priključenija“ različitih svetskih naroda sa svih kontinenata – od matičnog Balkana, preko Afrike i obeju Amerika, sve do Azije (posebno Korejskog poluostrva) i mnogih drugih delova sveta. Metodologija pisanja novinara Siniše Ružičića je dvojaka. Ponekad događajima prilazi direktno, razmišljajući o posledicama značajnih događaja kojima je prisustvovao, poput Pariske mirovne konferencije, dok im ponekad pristupa sa njihove margine i simboličke strane, razmišljajući kako je na primer, sat koji je na ruci nosio prvi čovek na Mesecu, Nil Armstrong, uticao na manji obim prodaje i stagnaciju čuvene švajcarske industrije…“ Dr Neven Cvetićanin