Pretraži oglase
Učitavam pretragu,

molimo sačekajte...

Ceger.rs je pretraživač proizvoda. Da bi ste otišli na sajt prodavce kliknite na proizvod.
  • Tag

    Sociologija

3600

Proizvoda
  • Broj strana: 218 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Smeštena na raskršću istorijske sociologije, antropologije i studija društvenih pokreta, knjiga Borile smo se za vazduh napušta široko rasprostranjene paradigme nacionalizma i civilnog društva i analizira (post)jugoslovenski antiratni aktivizam u poslednjoj deceniji 20. veka. Pozivajući se na empirijski korpus prikupljen u toku višegodišnjeg terenskog rada, autor tvrdi da se (post)jugoslovensko antiratno organizovanje ne može razumeti ukoliko se u obzir ne uzme kompleksna geometrija (među)republičkih saradnji i otpora u socijalističkoj Jugoslaviji. (Post)jugoslovenski antiratni poduhvati su prisvojili i osnažili društvene mreže nastale kroz studentski, feministički i ekološki angažman. Tako artikulisane antiratne akcije su na celom prostoru bivše države kasnije poslužile za stvaranje simboličkog, društvenog i materijalnog kapitala koji je omogućio osnivanje današnjih nevladinih organizacija posvećenih zaštiti ljudskih prava, tranzicionoj pravdi i mirovnom obrazovanju. Ovo je prva sociološka studija koja prati razvoj antiratnog pokreta u bivšoj Jugoslaviji, od njegovih početaka u alternativnom angažmanu socijalističkog perioda sve do pojave profesionalizovanog NGO sektora. Bilićeva knjiga je ključna za razumevanje politike i intelektualnog života u zemljama bivše Jugoslavije u 1990-im i kasnije.

    Izvor

    www.delfi.rs
    1.122 RSD

    9,51 €

  • Broj strana: 247 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20,5 cm Prije nekoliko naraštaja vjenčanje je određivalo početak zajedničkoga života žene i muškarca, odnosno bračne zajednice. Danas označitelji postaju neodređeniji, izgradnja braka složenijom a zajedničko stanovanje više nije dostatan kriterij postojanja para. Postoje, naime, parovi koji ne žive zajedno, ali i osobe koje dijele životni prostor ali nisu, ili još nisu, par! Kad, dakle, možemo reći da je par uspostavljen? Svjedočimo li nestajanju heteroseksualnog para kao standardnog modela obitelji i kućanstva? Nastaju li, posljedično, novi oblici obitelji? Francuski sociolog, Jean-Claude Kaufmann, odgovara na ta pitanja u ovoj popularno i zanimljivo pisanoj etnografskoj studiji suvremenih načina uspostavljanja zajedničkog života žene i muškarca. Raširenoj tezi o umanjenoj ulozi braka u suvremenome francuskom i zapadnoeuropskom društvu, autor suprotstavlja tezu o još uvijek središnjoj ulozi institucije para na početku 21. stoljeća. Analizirajući odnos prema pojedinačnom i zajedničkom rublju, autor istražuje konstituiranje suvremenoga para, razotkrivajući skrivene aspekte društvenoga života: odnos prema tijelu, tjelesnu intimnost, bračne proturječnosti, podjelu kućanskih poslova u suvremenoj bračnoj vezi, interakciju osobnog i bračnog identiteta partnera itd. Knjiga je relevantno štivo za sociologe, etnologe, antropologe i psihologe, a posebno je primjerena široj publici koju zanimaju znanstvena tumačenja svima nama zajedničkih neosviještenih gesta i postupaka vezanih uz tjelesnost i život u paru. Jean-Claude Kaufmann, sociolog, stručnjak za obitelj i svakodnevni život, istraživač je u Nacionalnom centru za znanstvena istraživanja (CNRS; CERSOF, sveučilište Paris V) i profesor na sveučilištu Rennes II i Paris V Sorbonne. Život u dvoje rezultat je njegova dvogodišnjeg istraživanja.

    Izvor

    www.delfi.rs
    1.543 RSD

    13,08 €

  • Broj strana: 400 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20,5 cm

    Izvor

    www.delfi.rs
    1.851 RSD

    15,7 €

  • Broj strana: 538 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20,5 x 14 cm Zbirka tekstova Društvo i znanje – sociološka hrestomatija predstavlja jedan mogući presek različitih istraživačkih tradicija, tema i problema kojima su se bavili pre svega sociolozi znanja, ali i drugi teoretičari i istraživači u društvenim naukama. Zajednički imenitelj tekstova ove hrestomatije je glavni problem i predmet koji se u njima istražuje – to je znanje. Pa ipak, znanje kao sociološki problem istražuje se iz različitih teorijskih okvira. Tekstovi su poređani hronološki, tako da prate dinamiku razvoja discipline. Kriterijum za njihov odabir, s obzirom na mnoštvo značajnih radova koji su se takođe mogli naći u ovoj hrestomatiji, određen je potrebom da se izdvoje oni tekstovi ili delovi knjiga koji imaju ili su imali nesumnjiv značaj za zasnivanje i razvoj discipline, odnosno radovi koji problematizuju širok dijapazon tema kojima su se bavili istraživači iz ove oblasti. Stoga akcenat nije stavljen ni na jednu izdvojenu oblast problemâ, već na sam problem definisanja znanja, kao glavnog predmeta izučavanja sociologije znanja. Hrestomatija je namenjena studentima sociologije, ali i istraživačima u društvenim naukama koji proučavaju različite aspekte znanja. Namera priređivača knjige je da predstave istorijski razvoj i neuravnoteženu dinamiku interesovanja za određena pitanja i probleme u sociologiji znanja, odnosno da budu predstavljene različite oblasti i pravci interpretacije tih problemâ – posebno kada su u pitanju novije studije. Zbog toga su se u hrestomatiji, pored radova koji se mogu smatrati značajnim izvorima za zasnivanje sociologije znanja, našli i radovi iz različitih perioda njenog razvoja tokom XX veka, zaključno sa tekstovima novijih interpretacija koji su po prvi put prevedeni kod nas.

    Izvor

    www.delfi.rs
    2.057 RSD

    17,44 €

  • Broj strana: 79 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 17 cm Godina izdanja: 2015.

    Izvor

    www.delfi.rs
    514 RSD

    4,36 €

  • Broj strana: 176 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: februar, 2010 Američki antropolog Kliford Gerc (Clifford Geertz, 1926-2006) stekao je naučni ugled radovima posvećenim proučavanju antropoloških aspekata društvenih promena, posebno onih koje se javljaju u novim državama takozvanog „trećeg sveta", nastalim posle dekolonizacije. Posebno je proučavao odnose između kulture, društva i politike u Indoneziji i Maroku. Njegova glavna dela su: The Religion of Java (1960), Old Societies and New States (ur.,1963), The Social History of an Indonesian Town (1965), Islam Obseved: Religious Develepment in Marocco and Indonesia (1968), Negara: The Theatre State in Nineteenth-Century Bali (1980), Local Knowledge: Further Essays in Interpretive Anthropology (1983), Works and Lives: The Anthropologist as Author (1988), After the Fact: Two Countries, Four Decades, One Anhropologist (1955) i Availabe Light: Anthropological Reflections on Philosophical Topics (2000). Prevod Gercovog kapitalnog dela The Interpretation of Cultures (1973) objavljen je u Biblioteci XX vek: Tumačenje kultura I/II, prevela Slobodanka Glišić (1998). Sadržaj: 1. Biti tamo: antropologija i pozornica pisanja, 2. Svet u tekstu: kako čitati Tužne trope, 3. Slajd-šou: Evans-Pričardove afričke očiglednosti, 4. Ja svedočim (ili) očevid: deca Malinovskog, 5. Mi / Ne-mi: putovanja Rit Benedikt, 6: Biti ovde: čiji je to život, uostalom?

    Izvor

    www.delfi.rs
    654 RSD

    5,55 €

  • Broj strana: 450 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 23 cm „Velika podela”, prema tumačenju paradigmatičnog nobelovca i bivšeg predsednika Svetske banke, Džozefa Stiglica, samo je metafora za sve veće ekonomske razlike među ljudima: kako prema imovini, tako i prema dohotku. One su, u knjizi koja je pred vama, veoma uver­ljivo prikazane pre svega na primeru SAD, ali su navedene i kao loša globalna tendencija koja traje tokom poslednje četiri decenije. Eska­lacija nejednakosti do ekstrema, delimično je uzrok sporog ekonomskog rasta, ali su spori rast i nejednakost „pitanja političkog izbora”. Oni reprodukuju stanje začaranog kruga u kome su institucije, zakoni, sistem oporezivanja, pa i izbori, podređeni interesima gornjih 1% stanovništva. Taj 1% koji u SAD raspolaže sa blizu 22% bogatstva (a najbogatijih 0,1% sa oko 11%) uspeva da zahvaljujući koncentraciji moći dalje povećava nejednakost i nepremostivi jaz, pa čak i fizičko razdvajanje bogatih če­tvrti u odnosu na siromašne delove gradova, a sa obrazloženjem zaštite održavanja javnih dobara, ili pak omogućavanja povoljnog socijalnog i kulturnog okruženja za razvoj njihove dece.Petar Đukić

    Izvor

    www.delfi.rs
    1.683 RSD

    14,27 €

  • Broj strana: 121 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Trenutno najangažovaniji planetarni filozof, Slavoj Žižek, ekspresno je reagovao nakon ubilačkog pohoda 7. januara 2015. u prostorijama satiričnog lista Šarli Ebdo zbirkom tekstova naslovljenom Islam, ateizam i modernost – neka bogohulna razmišljanja. U ovoj knjizi Žižek, s jedne strane, preispituje linije dodira i razdvajanja između demokratskog liberalizma i islamskog (kvazi)fundamentalizma, dok s druge strane podvrgava analizi velike svetske religije koje se smatraju apsolutnim i nespornim. Lakanovski analizira ulogu žene u islamskoj religiji kroz priču o Agari stavljajući u komparativni odnos elemente Kur’ana i Biblije. Naglašavajući da šokantnost trenutka ne sme sprečiti brzo promišljanje, te da razmišljanje hladnom glavom pre normalizuje situaciju i otupljuje oštricu istine, autor tvrdi da kritika islamskog terorizma mora ići uporedo s kritikom liberalne demokratije. „Ekstatični momenti pariskih manifestacija jesu, naravno, trijumf ideologije: oni su ujedinili ljude protiv neprijatelja čije fascinantno prisustvo momentalno briše sve antagonizme. Dakle, pitanje koje treba postaviti jeste: šta oni zamagljuju? Koja je njihova uloga u zamagljivanju? Trebalo bi, naravno, nedvosmisleno da osudimo ubistva kao napad na samu suštinu naših sloboda i da ih osudimo bez ikakvih skrivenih ograda (u stilu „Šarli Ebdo je ipak previše provocirao i ponižavao muslimane”). Trebalo bi da odbacimo sva slična upućivanja na olakšavajući širi kontekst: braća koja napadaju bila su duboko pogođena užasima američke okupacije Iraka (OK, ali zašto onda nisu napali neki američki vojni objekat umesto francuskog satiričnog časopisa?), Muslimani su na Zapadu defakto jedva tolerisana i eksploatisana manjina (crni Afrikanci još i više, pa ipak ne učestvuju u bombardovanju i ubijanju) itd…”

    Izvor

    www.delfi.rs
    561 RSD

    4,76 €

  • Broj strana: 174 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2013. Koliko medijski, toliko i društveni fenomen, televizijske serije su u poslednjih desetak godina napravile pravi bum na našim ekranima. Iako drugorazrednog značaja, one sve češće postaju najprivlačniji deo televizijskog programa. Televizijske serije, koje oduševljeno prati publika svih klasa i uzrasta, postale su važan deo našeg kulturnog identiteta. "Televizijske serije – budućnost filma?" teži da objasni ovaj izuzetan kulturni i umetnički fenomen ukazujući na njegovo ekonomsko i kulturno poreklo. Otkriva promene koje su izazvale u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih staza do Dva metra pod zemljom, od Nemoguće misije do Seks i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.

    Izvor

    www.delfi.rs
    1.122 RSD

    9,51 €

  • Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 17 cm Godina izdanja: 2014. Iz Uvoda U ovoj knji­zi su sa­ku­plje­ni ese­ji o hra­ni ko­je sam ob­ja­vlji­va­la od de­ve­de­setih go­di­na 20. ve­ka. Pr­vi ko­je sam po­če­la ob­ja­vlji­va­ti, u ru­bri­ci “Vre­me uži­va­nja” ča­so­pi­sa Vre­me, ni­su uš­li u ovu zbir­ku, osim ese­ja o fran­cu­skim si­re­vi­ma, ko­ji sam oko dva­de­set go­di­na doc­ni­je dru­ga­či­je kon­ci­pi­ra­la. Ta­ko­đe u knji­gu ni­je ušao tekst uvo­da za Api­ci­je­vu knji­gu re­ce­pa­ta ko­ju sam 1989. godine iz­da­la na la­tin­skom i pre­ve­la za za­gre­bač­ku zbir­ku kla­sič­nih tek­sto­va La­ti­na&Gra­e­ca, jer je sa­svim spe­ci­fič­no usme­ren. Ta­ko­đe u knji­gu ni­je uš­lo is­tra­ži­va­nje o ku­pu­su i sek­su­al­no­sti, ko­je se pred kraj proš­le go­di­ne po­ja­vi­lo na slovenačkom. Neo­bič­no mi je žao što mo­ja knji­ga re­ce­pa­ta Si­ro­tinj­ska ku­hi­nja, ko­ju sam ne­po­sred­no pred rat da­la u štam­pu iz­da­va­ču “Knji­žev­na za­jed­ni­ca No­vi Sad” ni­je ni­kad izaš­la. Teh­nič­ki i dru­gi uslo­vi su ta­da bi­li ta­kvi da je ru­ko­pis jed­no­stav­no – bar za me­ne – ne­stao. S dru­ge stra­ne, u knji­gu je uklju­če­no do­sta ese­ja ko­ji ni­su ra­ni­je ob­ja­vlji­va­ni, već su in­spi­ri­sa­ni osnov­nom te­mom i mo­jim po­sto­je­ćim ob­ra­da­ma. Na moje in­te­resovanje za hra­nu i nje­na zna­če­nja ključ­no je uti­ca­lo ba­vlje­nje ru­ko­pi­si­ma Ve­se­li­na Čaj­ka­no­vi­ća, po­seb­no nje­go­vog reč­ni­ka o bilj­ka­ma, u ra­nim osam­de­se­tim go­di­na­ma 20. ve­ka. Po­sao, ko­ji je pod­ra­zu­me­vao pro­ve­ru grč­kih ter­mi­na, po­ve­rio mi je aka­de­mik Vo­ji­slav Đu­rić, na pre­po­ru­ku mog uči­te­lja, ta­ko­đe aka­de­mi­ka Mi­la­na Bu­di­mi­ra. Dok sam pri­pre­ma­la dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju o pre­vo­di­ma i kal­ko­vi­ma iz grč­kog u Vu­ko­vom Rječ­ni­ku, hra­na i ve­ro­va­nja o hra­ni su me ve­o­ma za­ba­vlja­li. Iz­da­la sam ma­li “sa­mi­zdat” Vu­kov ku­var kao po­klon pri­ja­te­lji­ma; go­di­ne 2012. sam ta­kav ku­var u ma­lo bo­ljoj opre­mi iz­da­la u okvi­ru ma­njeg pro­jek­ta u Srp­skom kul­tur­nom cen­tru “Da­ni­lo Kiš” u Lju­blja­ni. De­ve­de­se­tih go­di­na i na po­čet­ku no­vo­ga ve­ka pre­da­va­la sam kur­se­ve o hra­ni, pre sve­ga iz ugla ri­tu­a­la, ve­ro­va­nja i vi­zu­el­nih pred­sta­va, u okvi­ru pro­gra­ma an­tro­po­lo­gi­je an­tič­kih sve­to­va i an­tro­po­lo­gi­je ro­da na fa­kul­te­tu za post­di­plom­ske stu­di­je hu­ma­ni­sti­ke ISH u Lju­blja­ni, ko­ji je bio mo­ja ma­tič­na insti­tu­ci­ja, kao i na ne­kim dru­gim uni­ver­zi­te­ti­ma po sve­tu. U pro­le­će 2012. godine sam na kur­su IUC u Du­brov­ni­ku, ko­ji su or­ga­ni­zo­va­le mo­je za­gre­bač­ke ko­le­gi­ni­ce, ima­la pre­da­va­nje o hra­ni kao tek­stu pre­va­re i za­vo­đe­nja. Di­sku­si­je ko­je su se raz­vi­le bi­le su za me­ne ve­li­ki pod­sti­caj da ese­je o hra­ni sa­ku­pim u jed­nu knji­gu. Zaš­to an­tro­po­lo­gi­ja? Pr­vo za­to što na­ba­vlja­nje, iz­bor, pri­pre­ma i uži­va­nje hra­ne da­ju ključ­ne po­dat­ke o ži­vo­tu čo­ve­ka, o nje­go­voj an­tro­po­loš­koj struk­tu­ri i dru­go za­to što sim­bo­lič­ki upis u hra­nu, bi­lo da je reč o ri­tu­a­li­ma, ve­ro­va­nji­ma, su­je­ver­ju ili na­pro­sto igri, tvo­ri iz­ve­stan me­ta-an­tro­po­loš­ki tekst, auto­de­skrip­ci­ju čo­ve­ka u raz­li­či­tim isto­rij­skim, druš­tve­nim i kul­tur­nim okol­no­sti­ma. Se­ća­nje na hra­nu, go­vor o hra­ni, pri če­mu mi­slim na sve vr­ste tek­sto­va/go­vo­ra o hra­ni, pred­sta­vlja do­bar deo na­šeg in­di­vi­du­al­nog “pa­ke­ta” se­ća­nja, po­ne­kad od­lič­no i do de­ta­lja oču­va­nog. Ko­nač­no, svet a po­seb­no Evro­pa da­nas, u ključ­nom pre­vi­ra­nju pre mo­žda ko­re­ni­tih i ka­ta­stro­fal­nih pro­me­na druš­tve­ne struk­tu­re, upra­vo u hra­ni i nje­nom ne­ve­ro­vat­no vi­so­kom po­lo­ža­ju u po­pu­lar­noj kul­tu­ri i u me­di­ji­ma ne­ka­ko na­slu­ću­je naj­tra­u­ma­tič­ni­ji aspekt pro­me­na ko­je do­la­ze: knji­ge o kuvanju se pro­da­ju na uš­trb sve­ga dru­gog ob­ja­vlji­vanog, te­le­vi­zi­je su pre­pu­ne emi­si­ja o kuvanju, ka­blov­ska po­nu­da ka­na­la o kuvanju je iz­u­zet­na – sa­ma imam do­stup do dva ka­na­la ko­ja 24 sa­ta dnev­no emi­tu­ju is­klju­či­vo emi­si­je o hra­ni – ta­ko da bi­smo slo­bod­no mo­gli go­vo­ri­ti o sa­vre­me­no­me sve­tu op­sed­nu­tom hra­nom i isto­vre­me­no obe­le­že­nom gla­đu do­bre po­lo­vi­ne čo­ve­čan­stva. Na stra­ni obi­lja, kul­tu­ra hra­ne da­nas pru­ža ube­dlji­ve pa­ra­le­le sa jed­nom dru­gom kul­tu­rom obi­lja vi­ših slo­je­va, u ko­joj je hra­na bi­la ključ­an iz­raz mo­ći – sa he­le­ni­stič­kim druš­tvom i onim ko­je je pre­u­ze­lo pre­sti­žni grč­ki sta­tus hra­ne, an­tič­kim rim­skim. He­le­ni­stič­ki svet je od­li­ko­va­la glo­bal­nost: pi­sme­nost je pod­ra­zu­me­va­la pi­sme­nost na grč­kom je­zi­ku, i svi pi­sme­ni su – osim Gr­ka – bi­li bi­lingval­ni ili tri­lin­gval­ni, sve do do­ba ka­da je i la­tin­ski, za vre­me Rim­sko­ga car­stva, is­pu­nio ni­šu ad­mi­ni­stra­tiv­nog je­zi­ka. Kul­tu­ra je bi­la glo­bal­ni si­stem zna­ko­va i sim­bo­la ko­ji su svi pre­po­zna­va­li ši­rom he­le­ni­stič­kog sve­ta, ot­pri­li­ke od Gi­bral­ta­ra pa do Gan­ga, i taj si­stem bio je pre­u­zet i stal­no do­pu­nja­van iz grč­ke mi­to­lo­gi­je i kul­tu­re. Pre­stiž grč­ko­ga je za Ati­nu zna­čio pre­ži­vlja­va­nje bez pra­ve mo­ći, po­li­tič­ke ili eko­nom­ske, još do­bar mi­le­ni­jum po­sle pa­da atin­ske de­mo­kra­ti­je. Grč­ki ku­li­nar­ski struč­nja­ci, fi­lo­zo­fi i na­uč­ni­ci ko­ji su pi­sa­li o hra­ni i na­či­ni­ma is­hra­ne, po­seb­no Pi­ta­go­ra i Hi­po­krat, bi­li su osnov­ni auto­ri­te­ti za hra­nu: iz nji­ho­vih tek­sto­va pro­iz­la­ze osnov­ni kon­cep­ti ko­ji su da­nas od naj­ve­će va­žno­sti, kao što su ve­ge­ta­ri­jan­stvo, zdra­va hra­na, hra­na kao lek i te­ra­pi­ja, po­jam di­je­te. He­le­ni­stič­ki gra­do­vi i dvo­ro­vi su, što se hra­ne ti­če, po­zna­va­li sve ono što nam da­nas nu­de TV pro­gra­mi: po­lu ili sa­svim lu­de ku­va­re, ku­li­na­rske tek­sto­ve, od re­ce­pa­ta do ku­li­na­rskih pu­to­va­nja sa oce­nji­va­njem lo­kal­ne hra­ne, neo­bič­ne di­je­te, eg­zo­tič­ne sa­stoj­ke i po­seb­no za­či­ne, nad­me­ta­nje, moć, no­vac. Druš­tve­na struk­tu­ra an­tič­kog he­le­ni­stič­kog gra­da i doc­ni­je Ri­ma pod­ra­zu­me­va­la je gru­pu ko­ja je ži­ve­la od da­ro­va­nja hra­ne, ili na pri­vat­nim go­zba­ma ili prilikom jav­nog de­lje­nja hra­ne: lik “pa­ra­zi­ta”, u osnov­nom zna­če­nju ono­ga ko­ji se ne hra­ni svo­jim ži­tom, po­ti­če iz ova­kvih druš­tve­nih okol­no­sti. De­lje­nje hra­ne ima svo­je du­bo­ko i ta­da još uvek va­žno ri­tu­al­no zna­če­nje: žr­tva, bi­lo da je ku­va­na od se­me­nja ili da je u pi­ta­nju žr­tvo­va­na ži­vo­ti­nja, ­de­lje­na je uče­sni­ci­ma ri­tu­a­la. Do­no­še­nje hra­ne i pi­ća na za­ba­vu, sim­po­sion, je osnov­ni na­čin or­ga­ni­zo­va­nja za­ba­ve za muš­kar­ce u atin­skoj de­mo­kra­ti­ji: bo­ga­ti i/ili moć­ni do­ma­ćin pre­u­zi­ma tu ulo­gu u he­le­ni­stič­kom mo­nar­hi­stič­kom druš­tvu. U Ri­mu je pa­ra­zi­ti­zam po­stao je­dan od naj­va­žni­jih me­ha­ni­za­ma mo­ći, ko­jim je vlast kon­tro­li­sa­la so­ci­jal­ni mir grad­skog sta­nov­niš­tva, pleb­sa, bez obez­be­đe­nih stal­nih iz­vo­ra pri­ho­da i hra­ne. Lik ku­va­ra je va­žan u an­tič­koj mla­đoj ko­me­di­ji; hra­na je pod­ruč­je zna­če­nja ko­ja otva­ra­ju pa­ro­dič­no, la­ko, hu­mor­no raz­u­me­va­nje sve­ta. Ve­li­ki rim­ski pe­snik Ver­gi­li­je pi­še pe­smu o aj­va­ru; Ho­ra­ci­je opi­su­je u sti­ho­vi­ma obro­ke sa pri­ja­te­lji­ma; Ka­ton Sta­ri­ji uz­di­že vred­no­sti ku­pu­sa za vr­log Ri­mlja­ni­na, ko­ji ne bi smeo pod­le­ći grč­ko­me luk­su­zu. Iz­no­sim sa­mo pri­me­re ko­ji bez ika­kve sum­nje go­vo­re o ide­o­loš­kom upi­su, pre sve­ga o upi­su tek­sto­va mo­ći. Da­naš­nje ku­li­nar­ske op­se­si­je su isto ta­ko upi­sa­ne u moć. Za raz­li­ku od “stvar­no­snih” TV in­sta­la­ci­ja, ko­je uglav­nom pod­ra­zu­me­va­ju iza­zi­va­nje i iz­ra­ža­va­nje ni­skih mo­ti­va i mi­zer­nih ka­rak­te­ra ano­nim­nih lju­di ko­ji ti­me sti­ču “sla­vu”, TV ku­va­nje nu­žno pod­ra­zu­me­va ne­ku veš­ti­nu: ako to ni­je ku­va­nje sa­mo, on­da pre­o­sta­ju ogo­lje­ni me­ha­ni­zmi mo­ći u oce­nji­va­nju hra­ne, vo­đe­nju emi­si­ja, pu­to­va­nju uz probanje lo­kal­ne hra­ne i slič­no. Plju­va­nje ku­var­skih kon­ku­re­na­ta, oči­ta podmitljivost i si­ste­mi mi­ta u oce­nji­va­nju, ždra­nje, pi­jan­če­nje, ubi­ja­nje ži­vo­ti­nja pred ka­me­rom, hva­li­sa­nje i pro­sta­kluk u svim ob­li­ci­ma su sa­stav­ni deo me­dij­skog ku­li­na­rstva. Dok jed­ni ma­ni­ja­kal­no tra­že zdra­vlje u hra­ni, dru­gi be­stid­no pro­mo­vi­šu in­du­stri­ju, sum­nji­ve sa­stoj­ke, mor­bid­nu he­mi­ju i pred­no­sti ma­sov­ne, “đu­briš­ne” hra­ne: pri­zna­jem da je to po­ne­kad pra­vo olak­ša­nje po­sle re­to­rič­kog tra­bu­nja­nja ko­je oce­nji­va­či iz­vo­de pred “vr­hun­skom” hra­nom i ko­mič­nim kon­struk­ci­ja­ma na ta­nji­ri­ma u sku­pim re­sto­ra­ni­ma i pred na­du­ve­nim “še­fo­vi­ma”. Po­seb­no za­ba­van u to­me kon­tek­stu je pa­tri­jar­hal­ni im­puls, ko­ji se u ne­skri­ve­no ne­to­le­rant­nim ob­li­ci­ma raz­vi­ja u ku­li­nar­skim “are­na­ma”. Sa­svim ret­ko se u toj pop-ku­li­nar­skoj me­dij­skoj pro­duk­ci­ji po­ja­vi i neš­to što mo­že ima­ti vred­nost an­tro­po­loš­kog po­da­tka. An­tro­po­lo­ga i an­tro­po­lo­gi­je hra­ne ne­ma mno­go, što je neo­bič­no, jer je ogro­man deo an­tro­po­loš­ke op­ser­va­ci­je po­sve­ćen upra­vo pri­pre­ma­nju i tro­še­nju hra­ne. Da bih raz­u­me­la hra­nu, do­bro su mi doš­le te­o­ri­je o ljud­skoj ishra­ni, pre sve­ga iz­u­zet­no ori­gi­na­lan pri­stup Ro­la­na Bar­ta, ko­ji je na nov na­čin či­tao kla­si­ka fran­cu­skog ku­li­na­rstva Bri­ja-Sa­va­re­na. Po­de­la Dže­ka Gu­di­ja na po­ja­se­ve si­ro­maš­ne (ni­ske) i vi­so­ke ku­hi­nje je ključ­na za raz­u­me­va­nje so­ci­o­lo­gi­je hra­ne. Mar­vin He­ris je uneo po­li­tič­ki ele­ment, di­stri­bu­ci­ju, pro­iz­vod­nju i re­kla­mi­ra­nje hra­ne kao ključ­ne ele­men­te so­ci­jal­ne kon­struk­ci­je, da­kle po­li­ti­ke. Sva­ka­ko sam mo­ra­la uze­ti u ob­zir stu­di­je Me­ri Da­glas o pr­lja­vom i či­stom, prem­da mi njen na­pad­ni mo­ra­li­zam ni­je od­go­va­rao. Te­o­re­ti­za­ci­ju u ši­rem okvi­ru sam osta­vi­la za knji­gu o ku­pu­su i sek­su­al­no­sti, gde je ri­tu­al­ni aspekt iz­u­zet­no va­žan i u ve­li­koj me­ri po­ve­zan sa di­na­mi­kom me­nja­nja de­fi­ni­ci­ja i po­zi­ci­ja ro­da. Prak­su – svo­ju ku­li­nar­sku prak­su – sam opi­sa­la u in­ter­vjuu da­tom Mi­li­ci To­mić za Pro­Fe­mi­nu.

    Izvor

    www.delfi.rs
    842 RSD

    7,14 €

3600

Proizvoda