PC Just Cause 3 Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.12.2015. U godini kada smo videli možda i najviše open world video igara nego ikada, primetili smo trend izdavača visokobudžetnih igara da polako ali sigurno prelaze na ovakvu formu kada prave virtuelne svetove. Naravno, nije svaka igra pogodna za ovakav tretman niti svaki developer zna kako da ponudi dovoljno razonode igračima kako im veliki svetovi ne bi delovali prazni i, još gore, dosadni. Studio Avalanche je kroz Just Cause serijal pokazao da su majstori eksplozivnog gameplaya u otvorenim svetovima, ali su nas malo zabrinuli donekle repetativnim Mad Maxom ranije ove godine. Ipak, nismo odoleli da sa oduševljenjem zaigramo Just Cause 3. Ponovo ste u ulozi neuništivnog Rika Rodrigeza, borca za pravdu i oslobodioca potlačenih država koji tu istu pravu sprovodi dizanjem svega u vazduh. Šest godina nakon događaja iz Just Cause 2 vraćate se u rodno mesto Mediči koje je pod diktaturom Sebastiana Di Raveloa. Udružujete snage sa lokalnim pokretom otpora, naoružavate do zuba i tu počinje opšti haos. Uvodna sekvenca je maestralna, od obrade pesme Firestarter benda Prodigy u stilu rok balade do surfovanja na krovu dvokrilca dok bazukom uništavate neprijateljska postrojenja. Tokom trajanja ne tako kratke kampanje akcija će stalno eskalirati. Priča neće baš osvajati nagrade za originalnost ali služi kao solidan pokretač, najviše zbog zanimljive i često urnebesne plejade sporednih likova. Između misija ćete biti slobodni da pravite haos po ogromnoj mapi koju čine tri velika ostrva i nekolicina manjih, svako načičkano naseljima koje je potrebno osloboditi i neočekivanih susreta sa Di Ravelovim snagama čiji kamioni tako lepo eksplodiraju. Oslabađanje gradova je donekle ekvivalent tornjevima iz Ubisoftovih igara, ali daleko zanimljivije na duže staze. U gradićima ćete nalaziti specijalne objekte poput stubova sa gomilom zvučnika, bilborde i spomenike sa Di Raveloovim likom koje je potrebno uništiti nakon čega ćete moći da zauzmete grad podizanjem zastave. Sjajna stvar je što ovoj aktivnosti možete prići na koji god način želite i nije linearna kao tornjevi ili slični markeri u novim igrama. Sporedne misije su nažalost izostale iz ovog nastavka i umesto njih postoje desetine izazova kroz koje ćete osvajati pojačanja opreme, mada se nikada nećete osećati kao da ste u obavezi da radite ove izazove. Postoje i razne online tabele, od onih za specijalne misije do suludih mini zadataka poput daljine na koju ste se odbacili jednim lansiranjem kuke. Kada smo je već spomenuli, unapređena verzija Rikoove legendarne kuke sada može da povuče dva spojena predmeta jedan ka drugome pa možete kreativno da spajate vozila i druge objekte u improvizovane džinovske bombe. Nešto veća novina je wingsuit, dostupan u bilo kom trenutku. Ova ‘’sitnica’’ otvara veliki broj novih mogućnosti za manevrisanje i neverovatno je zabavan za upravljanje. Kada smo prvi put za dlaku izbegli sudar dok smo se survavali u wingsuit-u imali smo detinjasti kez od uha do uha. Sigurno ćete u jednom trenutku uhvatiti sebe kako tražite savršena mesta za skakanje i vožnju, možda pokušavati da se provučete kroz uske prolaze pri najvišim brzinama ili samo jezditi iznad mora dok posmatrate brodove dok idu svojim putem. Eksplozije, tojest njihova učestalost od koje bi Majkl Bej zaplakao od sreće, su bile i ostale zaštitni znak serijala. Novi engine donosi i impresivnije ‘’kabum’’ momente, naročito u noćnim misijama kada će sve izgledati kao visokooktanski vatromet. Problem nastaje kada dođe do veće gužve na ekranu usled čega framerate može da padne toliko nisko da će vam biti mučno da gledate u ekran ili pomislite da je konzola pred izdahom. Igra ima sijaset tehničkih problema na sve tri platforme, sa usporavanjima kao najčešćim i najiritantnijim. Drugi veliki problem su učitavanja deonica. Sem što ih ima suludo mnogo (loading ekrani pre i posle kratkog razgovora sa NPC-em i slično), vrlo često traju toliko dugo da ćete imati vremena da napravite sendvič ili skuvate kafu, ili oba. Od kako je izašla, pojavila se zakrpa koja je trebalo da ubrza učitavanje, mada se dešavalo da čekamo i oko minut na PS4 dok Xbox One igrači prijavljuju i višemintna učitavanja deonica. Mi smo imali problema i sa povezivanjem na centralni server i nagledali smo se popup ekrana u kojima nas igra obaveštava da prelazi u offline mod i gasi statistike. To i ne bi toliko smetalo da igra ne pokušava da se ponovo poveže na servere čim otvorite mapu i oduzme vam kontrolu sve dok ne bude ponovo online. Poredeći Just Cause 3 sa Mad Max, naš glas svakako ide eksplozivnoj ‘’trojci’’ jer se ne i jednom trenutku igranja nismo osećali kao da nas igra primorava da radimo jedne te iste zadatke kako bismo napravili ikakav napredak. Just Cause je uvek bio naivna igra prepuna eksplodirajuće crvene buradi i nastavak je potpuno zadržao tu filozofiju. Šteta je što sa ovom igrom nismo videli skok kao između prethodne dve igre, ali je svakako jedno od zabavnijih open world iskustava ove godine. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PS3 Far Cry 3 ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Far Cry 3 je otvoreni svetski pucač, postavljen na ostrvu za razliku od bilo kog drugog. Mesto gde su naoružani vojni ludaci u robovima. Tamo gde se sklanjaju stranci za otkup. I dok se uključite u očajničku potragu da spasite svoje prijatelje, shvatite da je jedini način da pobegne od ove tame ... je da ga zagrli. Ključne funkcije igre Napravite svoju FPS avanturu. Prilagodite svoje oružje, svoje veštine i vaš pristup svakoj misiji, bez obzira da li favorizujete intenzivnu akciju pištolja, prikrivene krupne streljane ili snajper dugog dometa. Ostrvo opasnosti i otkrića Istražite raznoliko ostrvo igralište, od planinskih padina i močvara do belih pešÄanih plaža. Otkrijte relikvije, lovite egzotične životinje, igrajte mini igre i brzo putujte zemljom, morem ili vazduhom. Borite se kroz gradove otoka, hramove, rečne luke i još mnogo toga! Otkrij memorijalnu priču i ludu čast karaktera Sretni se sa angažovanim i uznemirenim glumačkim likovima dok se usredsredite na mračnu stranu čovečanstva, koju je napisao dobitnik nagrade Vriters Guild. Igraj se sa prijateljima u punoj kampanji za kampanju. Igrajte na mreži ili podelite ekran i učestvujte u kampanji sa četiri igrača koji vas osporavaju da budete najbolji i da radite zajedno da biste prevladali. Doživite ostrvo kroz oči izbačene posade u svojoj potrazi za preživljavanjem protiv šansi. Različita vrsta multiplaiera Inovativna multiplaier nagrada i timska igra. Da bi se izjednačili, igrači se moraju podupirati jedni drugima ubrzavajući se bojkotom, oživljavajući timske kolege i pozivanjem u oružje za podršku. Nakon svakog meča, igrači imaju izbor da kažnjavaju ili pokazuju milost njihovim neprijateljima na zabavnim i iskrivljenim načinima, koreografiranim interaktivnim kaskadama. Koristite Map Editor da biste kreirali i pristupili novom sadržaju. Moćan i jednostavan za korištenje Far Cry Map Editor se vratio, sa novim i poboljšanim funkcijama. Zajednica mapara obezbeÄ‘uje konstantan tok potpuno novog sadržaja sa najboljim pokazateljem koji će uživati celi svet. Koristeći uključene alate, takoÄ‘e možete napraviti neverovatne mape, brzo i lako. Rezanje grafike i igranja Far Cry 3 razvijaju dizajneri svetske klase koji su vam doneli takve kritične naslove kao Assassin's Creed 2, Assassin's Creed Brotherhood i Vorld in Conflict.

PC Dead Rising 4 Proizvođač: Capcom Datum izlaska: 06.12.2016. Dead Rising 4 označava povratak fotoreportera Frank West u novom poglavlju u jednoj od najpopularnijih zombi igara.Svi zaštitni znakovi franšize su tu, uključujući široki spektar oružija i vozila za borbu protiv horde zombija. Dok sredovečni fotoreporter Frenk Vest još jednom zombiju nabija vatromet u razglavljenu vilicu, i to obučen kao ajkula-kuvar, po zilioniti put gunđa sebi u bradu: „Radio sam reportaže o ratovima”. Reklo bi se, sasvim normalan dan u svetu Dead Risinga, samo što je ovoga puta Božić. Frenk se, dakle, vratio iz penzije, a sa njim se u Dead Rising vratio i kolorit po kome je serijal uvek bio poznat. Istina, šesnaest godina stariji, okoreliji i daleko nadrndaniji nego inače (verovatno i zbog novog glumca koji mu posuđuje glas i lik), ali je i dalje onaj stari, tipičan lajavac, spreman da opali pokoji selfi usred zombi apokalipse. Tema ove igre je Božić, mada je akcenat na kritici konzumerizma koji je uzrokovao pojavu zombija. Božić je samo podloga i lako objašnjenje za desetine hiljada ljudi na ulicama i razne drangulije koje su razbacane na sve strane. Frenk ponovo biva nevoljno umešan u celu stvar, nakon što sa studentkinjom, kojoj je mentor (da, čovek se skrasio kao profesor), otkrije postrojenje u kome tajna organizacija zombifikuje ljude. Lek zombrex na njih ne deluje, niti ćete ga ovoga puta juriti, već ćete zaista raditi reportažu – ono što je gospon’ Vestu primarno zanimanje. On se, pored odšrafljivanja glavurdi hodajućih mrtvaca, bavi i novinarstvom. Dead Rising 4 na ekran postavlja više šepavih zombija nego bilo koja igra u serijalu pre nje, ali je ovo, na žalost zahtevnijih ljubitelja zombi igara, i najlakši naslov u serijalu. Frenk mnogo teže gine i zombiji mu skidaju daleko manje zdravlja nego u prethodnim igrama. Kao da autori igre žele da se slože sa popularanim stavom da su najopasnija stvar u post-zombipokaliptičnom svetu zapravo nezombifikovani ljudi, tako Frenku jedinu pravu opasnost predstavljaju ljudski protivnici koji su iz nekog razloga gotovo univerzalno do zuba naoružani automatskim oružjem. Ipak, posle nakoliko sati igranja, bićete toliko nalevelovani, da ćete uspeti da otključate sposobnosti regenerišućeg zdravlja, otpornost na batine i ujede, kao i proširen inventar, a sve to će kao zbirni rezultat imati dodatno smanjenje izazova koji ova igra ima u odnosu na prethodne delove serijala. Čak ni specijalni protivnici i glavonje neće vam zadavati previše problema, naročito ako ne srljate i mudro koristite okruženje. Umesto „psihopata” iz prethodnih igara koji su imali čitave uvodne animacije, igra vam povremeno servira nešto jačeg protivnika ili nekoga ko nosi jedno od kombo oružja, pa zaista nanosi neku štetu, umesto da veoma sporo guli health. Smanjena težina i odsustvo opšte frke u neku ruku i nisu toliko loša stvar, jer ćete sada imati vremena na pretek da prevrnete svaki kutak mape i nađete šeme za pravljenje ubitačnog oružja, isprobate sporedne misije i, uopšteno, više vremena da se igrate u ovom luna-parku. Iz prethodne igre preneto je olakšano sklapanje opreme, a kombinacija sada ima toliko da vam verovatno neće ponestati blesavog arsenala. Novitet je exo-suit, mehaničko odelo koje drastično ojačava Frenka i omogućava mu da nosi teške predmete, ali samo na određeno vreme. Ovo ćete, doduše, morati da osvojite u sporednim misijama ili čišćenjem kampova, što vam neće biti teško, jer to uvek donosi vredne nagrade. Prava šteta je što kampanju više nije moguće igrati u kooperativnom modu, već je multiplayer odvojeni segment gde, sa još troje ljudi, izvršavate sve teže zadatke i samo preživljavate virtuelne dane na lokacijama iz kampanje. Sem gotovo beskonačnog broja načina na koje Frenk vraća zombije pod zemlju, sa sobom nosi i verni foto-aparat, kako bi zabeležio urnebesne ili šokantne momente apokalipse. Vrlo dobro poznat element prethodnih igara kojim ste osvajali dodatne PP/exp bodove, vratio se još bolji, sa algoritmom koji lakše prepoznaje elemente na slici i sa dva dodatna moda koji, sem umetničkog dojma, pomažu pri mirnim deonicama, kada treba mućnuti glavom. Velika novina su istraživačke sekvence koje veoma podsećaju na one iz Batman igara, tokom kojih je potrebno uslikati određene detalje prostorije i tako odmotati priču. Detektivski mod kamere je koristan i za nalaženje tajni i prilikom otključavanja elektronskih brava. Ah da, moguće je snimati i selfije, jer je ipak ovo 2017. godina i Frenk mora da prati sve trendove. Reći da Dead Rising 4 izgleda fenomenalno ili da je bez tehničkih problema, bila bi blatantna laž, a tako nešto ostavićemo za druge novine. Već u prvom satu imali smo tri izletanja na desktop – odmah po pokretanju kampanje, pa onda posle prvog sinematika i, na kraju, kada smo pokušali da igramo online. Mi smo imali sreće da se igra u narednim satima „ponašala pristojno” i nije pucala, ali je i ovo već razočaravajuće, kada znamo da je igra na tržištu više od tri meseca (bojimo se i da probamo originalnu verziju za Windows 10 iz decembra). S druge strane, podrška za gomilu kontrolera je odlična, a veliko iznenađenje nam je bila slika Steam kontrolera u menijima nakon što smo povezali jedan. Takođe je i optimizacija daleko bolja nego u prethodnim igrama i nismo primetili pad performansi, čak ni sa stotinama nemrtvih na ekranu. Dead Rising 4 je, tako, razbibriga koju će igrači prethodnih delova savladati bez problema, dok za druge može da bude odličan (ne sjajan) ulaz u blesavi univerzum DR-a. Bez vremenske presije i sa nešto manjom težinom od ostatka serijala, igra je poprilična boza koja se kompletira za osam do deset sati. Ipak, ima nečega u toj božićnoj horor bajci sa zombijima, zbog čega je lako ostati zalepljen uz ovu igru. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PC Diablo 3 - Reaper of Souls Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 25.03.2014. Zlo se vratilo u Tristram! Anđeo smrti Malthael pustoši svet ljudi u potrazi za drevnim artefaktom koji će osloboditi ultimativno zlo a na igraču je da ponovo spasi svet nastavljajući sagu svog lika iz osnovne igre ili kao nova klasa Crusader. Peti čin sage će vas provesti kroz nove lokacije poput Westmarch i drevnih zidina Pandemonium tvrđave dok će novi nivoi učiniti vašeg heroja još moćnijim. Posle 11 godina legendarni Lord of Destruction je dobio svoj dugo očekivani nastavak. Horde fanova širom sveta su se okupljale po svojim lokalnim PC diskontima i čekale ponoć ne bi li se dočepali novog Diabla 3. Po povratku kući, izmoreni dugim stajanjem u redu, hteli su samo sat, dva da ubijaju mobove i farmaju loot, ali su ih dočekali prepuni serveri. Zbog nedostatka offline moda nisu mogli da probaju ovaj dugo očekivani i mukotrpno stečeni nastavak. Kada su konačno i uspeli da se „nakače“ na server, dočekala ih je sasvim nova, šarena, konzolna igra, a jedina uspomena na njihovu staru ljubav je bio Barbarian i sam naslov igre. Mnogi su odmah odustali od igre, a većina posle završenog četvrtog akta zbog vrlo lošeg end gejma. Posle mnogo kukanja po forumima, linčovanja/odlaska Džej Vilsona stigla nam je i prva ekspanzija. Skeptični, ali uvek sa tračkom nade, brojali smo kao za novu godinu i dočekali ponoć. Igra je … radila; serveri su radili, nije bilo čekanja, bilo je jako malo laga i polako smo počeli da se opuštamo. Prva oblast u kojoj ćete se naći je Westmarch, mračni, gotički grad čije su ulice pune leševa. U ovom trenutku počinje da Vas prolazi jeza; atmosfera u Westmarch-u ne liči ni na šta što ste videli u D3, čak šta više, podseća na sablasni Diablo 1. Kosači, skeleti i aveti lutaju ulicama i dovršavaju preostale stražare. Ulazite u pojedine kuće i pomažete izolovanim pojedincima da spasu živu glavu (u ovoj ekspanziji primetićete daleko veći broj mini-questova, i to dosta boljeg kvaliteta nego u trojci). Kada uspete da porazite prvog bosa, palog andjela koji nosi bacač plamena (sa kojim rocket-jump-uje!), ućićete u još mračniju i gadniju močvaru, u mulj do kolena i uništavati horde novim sposobnostima ( posebno bismo izdvojili crnu rupu koju priziva mag, koja usivava i uništava sve sa ekrana). Kada budete zavšili odlični peti akt, probajte novu klasu paladina… Pardon crusader-a. Krstaš imitira paladina iz dvojke kako po magijama tako i po izgledu, ali naravno sa nekim novim cakama. Znate onaj osećaj kad pokupite baš dobar dvoručni mač, ali teška srca odustajete od armora koji vam daje Vaš štit? E pa više nećete imati tih problema pošto pala…crusader može da nosi two-handed oružje i štit uz upotrebu pasivne sposobnosti, tako da nećete morati da se oprostite vašeg imba crusader-only shield-a. Na raspolaganju će Vam biti i par aura koje će pojačati celu družinu, s tim što sad imate mogućnost i da ih nakratko prebacite u aktivni mod i udvosručite njihov efekat tokom jednog okršaja. Najveći problem Diabla 3 naspram dvojke je bio u tome što niste imali zabavan gejmplej jednom kada završite sva četiri poglavlja. Item-i su se razlikovali isključivo po brojkama, kupovani su i prodavani preko aukcijske kuće, a „grind“ aktova je brzo dosađivao. Blizzard je ovom prilikom baš zasukao rukave i odlučio da čupa korov iz svoje djavolje baštice. Prvi je otišao auction house, neposredno pre izlaska ekspanzije kako bi pripremio teren za Reaper of Souls. Zatim je ograničeno trejdovanje legendarnih predmeta na članove družine koji su ih pronašli, tako da ćete legendary gear morati sami da zaradite (i prištedite novac tati). Dosadni koncept prelaženja aktova zamenjen je slobodnim izborom poglavlja koje želite da igrate, kao i i zbora izmedju deset ( da, dobro ste pročitali!) nivoa težina, četiri standardna i peti, torment, koji ima šest podnivoa. Glavna novina u ROS-u je takozvani Adventure mode, mućkalica i mešana salata svih dosadašnih nivoa i monsturuma gde možete da svaki put da doživite sasvim novo, random iskustvo. Ovaj mod će nagradjivati igrače koji nemaju previše slobodnog vremena i hoće odmah da uskoče u akciju i da nadju novi legendary za nekih 15-ak minuta. Po svetu će biti razbacani bounty-ji, zadaci da očistite određenu tamnicu od monstuma ili da ubijete jednog bosa koji će Vas nagradjivati loot-om, iskustvom, zlatom i blood-shardovima, novom vrstom monete kojom kupujete random-izirane predmete. Ako budete imali dovoljno sreće, nailazićete i na specijalne ključeve koji otvaraju instance – Nephalem Rifts, gde ćete moći da nabavite the phattest lewt. Te iste ajteme ćete moći da odneste kod Mystika – merchant-a koji menja jedno od svojstava predmeta ili čak izgled samog premeta. Blizzard je čuo Vaše vapaje, sređen je end-game, sređen je loot, spaljena je aukcijska kuća; Diablo 3 veterani će sad imati igru kakva im i dolikuje. Problem je kod onih kojima se nije svideo D3 na prvu loptu. Naime, ovo je i dalje ista igra, uglancana i sređena „ispod haube“, ali ovo nije Lord of Destruction 2; Reaper of Souls nema čime da privuče nove igrače, a od offline moda ni traga ni glasa. Sve ovo na stranu, ako Vam se iole dopao D3, jednostavno ćete obožavati ROS. Ovo je igra koju zaslužujete , sa pravom old-school atmosferom Diabla, drugačijim monstrumima, klasičnim herojem i praktično beskrajnim gejmplejem. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Lego Batman 2 - DC Super Heroes Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Traveller’s Tales je ovih sparnih dana odlučio da efektno popuni višemesečnu prazninu koja nas deli od Lego Lord of the Ringsa nastavkom Betmenovih avantura. Pošto je mitologija prvog sina Gotama manje-više isceđena u prethodnoj igri, odluka autora da maskiranog osvetnika upare sa ostalim popularnim DC stripskim junacima (Supermen, Munja, Wonder Woman, Green Lantern i drugi) deluje kao klasičan no brainer. Jednostavna pričica o Betmenovom „skembavanju” Gotamovog kriminalnog krema, samo da bi ih u dva sinematika kasnije oslobodio zli mastermajnd Leks Lutor, pruža sasvim dovoljan okvir za ono što će uslediti – vraćanje odbeglih vragolana nazad u ćelije Arkam azila, sada uz pomoć pomenutih junaka iz DC univerzuma. Osnovna struktura igre evoluirala je u smislu da je Gotam Siti, kao glavni hab iz kojeg su vam dostupni svi ostali nivoi, sada ogromno igralište urađeno u stilu GTA gradova, i samo krcato dodatnim sadržajima, bonusima, otključivim likovima, lovom na vešto postavljene predmete i sve ostalo što je karakterisalo ostale Lego filmske igre. Po ulicama mračne prestonice, očekivano, jurcaćete gomilom prepoznatljivih vozila iz Betman sage ili leteti unaokolo jednom kada vam se pridruže ostali likovi iz stripova (Supermen, Green Lantern i drugi). Gameplay i dalje se vrti oko Betmenove i Robinove upotrebe specijalizovanih odela i uniformi, koje ćete pronalaziti na predefinisanim mestima. Hodanje po metalnim površinama uz pomoć Robinovog magnetnog odela, Betmenov strujni kostim za manipulaciju izvorima električne energije ili skafander za navigaciju kroz hazardne sredine vešto su ukomponovani sa zanimljivo dizajniranim nivoima, u kojima je često potrebno dobro mućnuti glavom u kom je smeru potrebno dalje ići i šta raditi. Tome u prilog ide i poslovično sjajna video prezentacija, prepoznatljiva muzička pratnja iz filmova, glasovna obrada prilikom interakcije između likova (po prvi put u Lego igrama) i standardna doza humora i parodiranja mnogih poznatih momenata iz stripova, serija i filmova (uz hajlajt u vidu konstantnih čarki između ljubomornog Betmena i nonšalantnog Supermena). Nažalost, nekoliko propusta i čudnih dizajnerskih odluka kvare opšti utisak. Beskonsekventna „borba” sa neprijateljima (u kojoj potencijalno gubite samo Lego novčiće nakon svake „pogibije”) postala je standard za ovakve igre i Traveller’s Tales od toga ne mrda ni pedalj. Daleko veći problem predstavlja ograničenost vođenja svega tri glavna junaka gotovo ceo tok igre (Betmen, Robin i Supermen), jer će vam se tek u poglavljima pred kraj pridružiti i ostatak kockaste Justice lige. Dodatni minus je i konfuzno osmišljen sistem čuvanja trenutnog progresa unutar nivoa zato što vas igra nakon učitavanja pozicije vraća u betpećinu, uz potrebu da se ponovo odvezete do lokacije gde ste poziciju i snimili. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Lego Batman 2 - DC Super Heroes Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Traveller’s Tales je ovih sparnih dana odlučio da efektno popuni višemesečnu prazninu koja nas deli od Lego Lord of the Ringsa nastavkom Betmenovih avantura. Pošto je mitologija prvog sina Gotama manje-više isceđena u prethodnoj igri, odluka autora da maskiranog osvetnika upare sa ostalim popularnim DC stripskim junacima (Supermen, Munja, Wonder Woman, Green Lantern i drugi) deluje kao klasičan no brainer. Jednostavna pričica o Betmenovom „skembavanju” Gotamovog kriminalnog krema, samo da bi ih u dva sinematika kasnije oslobodio zli mastermajnd Leks Lutor, pruža sasvim dovoljan okvir za ono što će uslediti – vraćanje odbeglih vragolana nazad u ćelije Arkam azila, sada uz pomoć pomenutih junaka iz DC univerzuma. Osnovna struktura igre evoluirala je u smislu da je Gotam Siti, kao glavni hab iz kojeg su vam dostupni svi ostali nivoi, sada ogromno igralište urađeno u stilu GTA gradova, i samo krcato dodatnim sadržajima, bonusima, otključivim likovima, lovom na vešto postavljene predmete i sve ostalo što je karakterisalo ostale Lego filmske igre. Po ulicama mračne prestonice, očekivano, jurcaćete gomilom prepoznatljivih vozila iz Betman sage ili leteti unaokolo jednom kada vam se pridruže ostali likovi iz stripova (Supermen, Green Lantern i drugi). Gameplay i dalje se vrti oko Betmenove i Robinove upotrebe specijalizovanih odela i uniformi, koje ćete pronalaziti na predefinisanim mestima. Hodanje po metalnim površinama uz pomoć Robinovog magnetnog odela, Betmenov strujni kostim za manipulaciju izvorima električne energije ili skafander za navigaciju kroz hazardne sredine vešto su ukomponovani sa zanimljivo dizajniranim nivoima, u kojima je često potrebno dobro mućnuti glavom u kom je smeru potrebno dalje ići i šta raditi. Tome u prilog ide i poslovično sjajna video prezentacija, prepoznatljiva muzička pratnja iz filmova, glasovna obrada prilikom interakcije između likova (po prvi put u Lego igrama) i standardna doza humora i parodiranja mnogih poznatih momenata iz stripova, serija i filmova (uz hajlajt u vidu konstantnih čarki između ljubomornog Betmena i nonšalantnog Supermena). Beskonsekventna „borba” sa neprijateljima (u kojoj potencijalno gubite samo Lego novčiće nakon svake „pogibije”) postala je standard za ovakve igre i Traveller’s Tales od toga ne mrda ni pedalj. Daleko veći problem predstavlja ograničenost vođenja svega tri glavna junaka gotovo ceo tok igre (Betmen, Robin i Supermen), jer će vam se tek u poglavljima pred kraj pridružiti i ostatak kockaste Justice lige. Dodatni minus je i konfuzno osmišljen sistem čuvanja trenutnog progresa unutar nivoa zato što vas igra nakon učitavanja pozicije vraća u betpećinu, uz potrebu da se ponovo odvezete do lokacije gde ste poziciju i snimili. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PS3 Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo.

PS3 Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo.

PC Grand Theft Auto 5 - GTA V Proizvođač: Rockstar Datum izlaska: 14.04.2015. Jedna od najimpresivnijih igara 2013. godine od sada je dostupna i na PCu. Unapređena grafika, novi online modovi i opcija igranja iz prvog lica su samo neki od razloga zašto GTA 5 treba da se nađe u svačijoj kolekciji. Standardno pakovanje podrazumeva poprilično debelu kutiju koja je prava poslastica za vas koji volite retail pakovanja. Sadržaj kutije čini: - 7 DVD diskova na kojima se nalazi igra (preko 60Gb sadržaja). Svaki disk na sebi ima drugačiju grafiku, sa GTA V motivima. - Los Santos & Blaine county mapu - uputsvo za instalaciju (manual). GTA V je akciona avantura u otvorenom svetu. Igra se odvija u fiktivnom svetu San Andreas, a inspiracija je Južna Kalifornija. Igrač slobodno može da se kreće po svetu kao i gradu Los Santosu (zamena za Los Angeles). Igra može da se igra iz prvog ili trećeg lica, a glavni junak se kreće peške ili u vozilu. Glavni junak hara San Andreasom, a većina misija uključuje pucanje i vožnju. Igrači koji prilikom igre čine zločin iniciraće odgovarajuću reakciju pravosuđa. To će se meriti tzv. "wanted" sistemom. Dodatak igri je multiplejer mod GTA Online koji daje mogućnost da se do 30 igrača uključi u kooperativne ili takmičarske mečeve. Dugo iščekivana, GTA 5 je oborila sve rekorde po prodavanosti širom sveta, a pokupila je i sve pohvale za dizajn igrača, otvorenog sveta, kao i sam gameplay. Veći broj igračkih časopisa dodelio joj je titulu "Igra godine". Izvod iz opisa Sveta kompjutera (Miodrag Kuzmanović): "Grand Theft Auto V je fantastičan, ali drugačije fantastičan u odnosu na GTA IV. Četvorku smo voleli prvenstveno zbog Nika Belića, zemljaka-junaka s kojim smo se identifikovali od prve sekunde i narednih pedeset sati jahali na tom talasu empatije: nelinearna sloboda i gameplay mehanizmi, bar za nas, u četvorci su bili krajnje sekundarni. Petica prioritete okreće naglavačke, nudeći vam trojicu protagonista sa kojima će mentalno povezivanje ići teže, ali vam zauzvrat daje slobodu, opcije i produkciju kakve do sada niste iskusili, niti ste ih smatrali tehnički mogućim na igračkoj konzoli iz 2005. godine. U dizajniranju sveta, bukvalno niko nije dostojan ni da čisti cipele artistima Rockstar Gamesa. GTA 5 nas vraća u Los Santos, virtuelnu re-kreaciju Los Anđelesa, u kojoj smo poslednji put uživali u GTA: San Andreas. Grad i bliža okolina realizovani su na način koji ne ostavlja mesta sumnji da je razvoj igre pojeo pet godina i 100+ miliona dolara. Svet je posejan neverovatnom količinom detalja, aktivnog i pasivnog sadržaja: u pauzama story misija ovde možete igrati golf, tenis, pikado, skakati padobranom, ići u striptiz klub, trenirati u streljani, trkati se u gradu i divljini, trgovati na berzi, ići u lov, šlepovati vozila za pare, leteti... GTA V je prva GTA igra koja renderuje morsko dno, tako da ovde možete i roniti na dah ili u batiskafu, tražiti blago u potonulim brodovima i šta sve ne. Svako oružje i vozilo u igri možete podešavati po sopstvenom nahođenju, trošeći novac na kozmetičku personalizaciju i budženje upotrebnih osobina. Nema čega nema, a igri valjda nedostaje samo kopanje i crafting u stilu Terrarie. Virtuelni internet i TV program u igri su takođe nafilovani sadržajem i zaista ogromnom količinom socijalne satire i crnog humora. Za razliku od prethodnih GTA igara, petica nam umesto jednog nudi tri glavna junaka. Majkl je penzionisani pljačkaš banaka koga drma kriza srednjih godina, Frenklin je momak iz huda koji želi da se probije big-time, a Trevor je psihopata koji balansira na granici junaka horor crtanog filma i sadiste koji pati od manične depresije. Trevor će mnoge igrače naterati na komentare tipa „joooj jarane, vid’ legendeee”, što je Rockstar prepoznao, dao mu dominantni akcenat u priči, i time kreirao jedinu realnu manu igre. U želji da opčini i opseni, Rockstar je preterao sa insistiranjem na šok-vrednosti Trevorovog lika, zapostavivši drugu dvojicu protagonista." GTA V, šta reći a da nije u superlativu? Rockstar je utrošio 5 godina, 250 miliona dolara i ko zna koliko radnih sati da napravi najbolju open-world igru ikada napravljenu. Mnogi su mislili da su zagrizli preveliki zalogaj ali igra pred nama je dokaz da su uspeli. GTA V nije revolucija već evolucija postojećeg koncepta, gde je razvojni tim pazio na bukvalno svaku sitnicu tokom pravljenja igre bilo da je u pitanju raznovrstan radio program koji traje nekoliko sati ili autentični stil priče kriminalaca. Radnja igre se odvija u fiktivnom gradu Los Santos-u (kao inspiracija je poslužio Los Angeles) . Pored urbanog dela tu su ruralni predeli gde možete naći sve vrste terena od pustinje preko livada i farmi pa sve do stenovitih vrhova. Po okolini grada su strateški razmešteni rančevi, vinogradi, aerodromi, vojne baze, jezera , planine… u stvari što god vam padne na pamet verujte da se nalazi negde u samoj igri. Glavna priča se vriti oko trojice junaka, Michela, Trevora i Franklina. Kroz veliki deo igre naša tri ugursuza će se otimati, pljačkati i ubijati po Los Santosu sve do samog kraja . Pored njih imaćemo zadovoljstvo da upoznamo i Lamara, Frenklinov drugara i wanna-be kriminalaca. Za IT sektor je zadužen Lester, koji će momcima davati sve neophodne informacije vezane za raznorazne kriminalne aktivnosti. Za razliku do prošlih igara koje su se uglavnom svodile na odnesi paket sa tačke A na tačku B ili pobi toliko i toliko neprijatelja dizajn misija u GTA V je dramatično bolji zbog mogućnosti da kontrolišete bilo koga od trojice glavnih junaka. Tako misiju možete započeti kao ludi Trevor koji će utrčati vrišteći u protivnike pucajući na sve strane iz svoje sačmarice, onda se prebaciti na Michalea koji će sa svojim snajperom da eliminiše par problematičnih drugara i onda se sa Trevorom prišunjate protivniku iza leđa dok je zauzet borbom sa vaša dva kompanjerosa. Veliki broj misija je koncipiran na ovaj način što znači da ćete često menjati lika sa kojim igrate. Naše junoše takođe imaju i neke specijlane osobine pa tako Trevor može da uspori vreme dok vozi kola što zgodno dođe prilikom bekstva sa mesta zločina, Lester može da poludi a kada se to desi nanosi mnogo više štete sa svojim oružjima dok Michael može da aktivira bullet-time tokom borbe za preciznije headshoot-ove. Rekosmo već da su misije sada drugačije skriptovane. Kada momci izaberu metu, Lester im daje spisak stvari koje su potrebne za uspešnu pljačku kao i par mogućih planova. Na igraču je da izabere na koji način će izvršiti pljačku u zavisnosti od svoga stila. Nakon toga sledi sakupljanje informacija ili predmeta koji su vam potrebni i na kraju “posao”. Ovaj način izvođenja misija uparen sa konstantnim menjanjem aktivnog karaktera prilično eliminiše monotoniju od koje većinom umeju da boluju ovakve igre. Ukoliko ne želite da se cimate sa glavnom misijom Los Santos nudi pregršt izazova kriminalcu u usponu. Ulične trke, švercovanje razne robe, pljačke su samo neke od njih ali pored toga tu je i pomaganje papracu da uslika teenage zvezdu koja se seksa sa ostarelim producentom ili šlepovanje nepravilno parkiranih kola. Rockstar je nabio toliko sporednih misija, easter egg-ova i ostalih ludosti u GTA V da će vam trebati meseci (manje ako ste zaludni) da ih sve završite. Dovoljno je reći da u igri postoje tri svemirska broda a mapa koja stiže uz colectors edition ima na sebi oznake koje se vide tek pod ultraljubičastim svetlom. GTA ili ti Grand Theft Auto je oznaka za krađu automobila u Americi što ćete vi raditi non stop. Za razliku do 4 dela GTA V nudi mnogo bolji osećaj tokom vožnje. U četvrtom delu ste više pokušavali da kontrolišete kola nego što ste sa njima upravljali. Ovaj pojednostavljeni osećaj vam omogućava da izvodite prave bravure tokom vožnje i samo dodaje na kvalitetu igranja. U igri postoji ogromna količina implementiranih vozila od motocikla, quad-ova, običnih kola pa sve do raznih vrsta helikoptera i borbenih aviona. Svako vozilo se specifično ponaša u zavisnosti od težine i terena po kome se kreće pa tako motor i kamion neće isto reagovati na vaše komande. Glavna alatka u kriminalnom zanatu je oružje. Našim momcima je na raspolaganju nekoliko desetina različitih komada od običnih pištolja, preko automatskih pušaka pa sve do bacača granata i ručnog minigun-a. Svako od oružja se može modifikovati sa dodacima kao što su optički ili laserski nišan, prigušivač i tako dalje. S obzirom na to da su Xbox 360 i PS3 već dugo vremena prisutne, programerima nije bilo teško da izvuku maksimum iz njih. Grafika je odlična, animacija fantastična, jedino su teksture malo slabije za nekoga ko je navikao na PC igre. Ali s obzirom na brzinu same akcije nećete imati vremena da primetite takve sitnice. Zvučna komponenta je ono što ovu igru odvaja od sličnih naslova. Glasovna gluma je apsolutno fantastična a količina audio fajlova u igri je neverovatna. Dok vozite kola možete slušati nekoliko desetina različitih radio-programa sa sve parodijama od reklama. GTA V sigurno spada u najambiciozniju open-world igru ikada napravljenu. Igra vam pruža toliko različitih mogućnosti da se povremeno osetite zatrpani opcijama. Priča koja prati doživljaje naša 3 junaka je prilično kvalitetna sve do samog kraja ili pravilnije bi bilo reći krajeva. GTA V vam nudi tri različita kraja igre koji nisu tako spektakularni kao što smo očekivali. Kada se podvuče crta, sumnje nema da je GTA V sigurno jedna od najboljih igara ikada napravljena. Rockstar je postavio domaći zadatak svim razvojnim studijima i ne verujemo da će neko brzo uspeti da ih nadmaši. Minimum specifications: OS: Windows 8.1 64 Bit, Windows 8 64 Bit, Windows 7 64 Bit Service Pack 1, Windows Vista 64 Bit Service Pack 2* (*NVIDIA video card recommended if running Vista OS) Processor: Intel Core 2 Quad CPU Q6600 @ 2.40GHz (4 CPUs) / AMD Phenom 9850 Quad-Core Processor (4 CPUs) @ 2.5GHz Memory: 4GB Video Card: NVIDIA 9800 GT 1GB / AMD HD 4870 1GB (DX 10, 10.1, 11) Sound Card: 100% DirectX 10 compatible HDD Space: 65GB Recommended specifications: OS: Windows 8.1 64 Bit, Windows 8 64 Bit, Windows 7 64 Bit Service Pack 1 Processor: Intel Core i5 3470 @ 3.2GHZ (4 CPUs) / AMD X8 FX-8350 @ 4GHZ (8 CPUs) Memory: 8GB Video Card: NVIDIA GTX 660 2GB / AMD HD7870 2GB Sound Card: 100% DirectX 10 compatible HDD Space: 65GB

PS4 Fifa 15 Proizvođač: EA Datum izlaska: 25.09.2014. Prvi utisci igrača su fenomenalni – više njih potvrdio je da se ove godine oseća mnogo veća razlika između samih igrača kao i načina na koji igraju timovi a pominje se i mnogo sitnih detalja, poput degradacije travnate podloge, apsolutno fenomenalne atmosfere na stadionima kao i činjenice da se navijači čak različito oblače u različitim vremenskim prilikama. Na raspolaganju imate čak osam timova, sve podržane delove dana za igru i sve atmosferske prilike. Naravno, možete da proverite i sve nivoe težine, odnosno kako se AI ponaša njihovom promenom. Na prvu loptu (pun intended), FIFA 15 se ne razlikuje mnogo od prošlogodišnjeg izdanja. Ipak, promene su tu, ali su suptilne i implementirane na kritičnim mestima. Naglasak je opet na fizikusu – direktnim duelima igrača koji se sada još žešće kleše u one to one obračunima i uopšte se neće libiti gurkanja, pa čak i povlačenja za dres. Dosta se radilo na okretnosti igrača pri malim brzinama, što je rezultovalo lakšom kontrolom na skučenom prostoru i jednostavnijem izvođenju driblinga. AI preteruje u tome i često zna dugo da drži loptu u nogama jednog igrača, kružeći oko šesnaesterca kao soko oko plena. Golmani su najbolji do sada i kupe priličan broj lopti, čak će i neke zicer situacije uspeti da preokrenu u svoju korist. Kretnje/parade su im pojačane sa 50 novih animacija i to se odmah vidi. FIFA 15 donosi nešto što se zove „organsko ponašanje” ekipe. U Ultimate Team sekciji imaćete priliku da vidite kako se builduje „hemija” u timu koja ne zavisi samo od toga da li pojedini igrači zauzimaju svoje prirodne pozicije u formaciji, već i da li su na pravim mestima igrači iste nacionalnosti, saigrači iz kluba i slično. Uz pomoć raznobojnih tačkica i linija, igra vam ukazuje na potencijalne probleme u timu i kritične pozicije. Međutim, tokom svakodnevnog igranja primećuje se „disanje” igrača u odnosu na dešavanja na terenu. Promašaji, oštri startovi protivnika, greške prilikom dodavanja i slično mogu i te kako da utiču na samopouzdanje igrača koji postaju neodlučniji, tromiji, pa čak i pomalo nevešti. S druge strane, dobra igra im boostuje samopouzdanje i uništava protivnika na psihičkom planu. FIFA 15 donosi i Premijer ligu u punom sastavu, sa svim timovima, stadionima i prepoznatljivim načinom vršenja prenosa i komentarisanja. Nešto od toga vidi se i u demou, gde su ubačene kratke analize i komentari u situacijama kada je lopta van igre. Imaćete prilike da vidite neke šanse i golove uz stručan komentar. Navijanje više nije centralizovano već ide ka regijama i klubovima. Nove pesme, novi transparenti, novi načini navijanja, zavisiće od lokacije na kojoj se mečevi igraju, odnosno od kluba koji je domaćin.

PS3 Sleeping Dogs Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Infiltrirajte se među Trijade i sprečite ih u preuzimanju vlasti nad Hong Kongom. Sleeping Dogs nudi veliki otvoren svet, mnoštvo automobila i motora kao i spektakularne akcione sekvence poput onih koje viđamo u filmovima Džona Vua. Odličan naslov za sve ljubitelje trilera! Nekima je možda poznat True Crime serijal igara koje je prošle decenije izdavao Activision. U planu je bio i reboot razvojnog studija United Front Games koji je 2009. godine najavljen kao True Crime: Hong Kong, ali je prošle godine ipak otkazan uz obrazloženje da neće biti dovoljno profitabilan i dobar da se takmiči sa ostalim igrama u open world žanru tj. sa GTA. Na svu sreću Square Enix je otkupio igru, ali ne i naziv pa smo na kraju dobili Sleeping Dogs. Wei Shen je policajac koji se iz San Franciska vratio u Hongkong da pomogne hongkonškoj policiji u razotkrivanju Sun on Yee trijade (referenca na pravu Sun Yee On). Njegova infiltracija u redove trijada se ispostavila lakom, jer neke članove koji su na višim pozicijama poznaje od malih nogu i tu počinje dvostruka igra policajca i kriminalca, ali i njegova borba pronalaženja svojeg pravog mesta u svemu tome. Wei se naravno sve više udubljuje u trijade, napreduje i stvara veći haos nego što je planirao, što kulminira donekle predvidivim krajem. Iako je priča sasvim solidna, nazivi misija gotovo uvek odaju poentu nakon čega se i struktura misije može relativno precizno zamisliti, pa nema mnogo prostora za iznenađenja. Po običaju za open world igre Wei ima na raspolaganju automobile, motore i svoje noge. Slobodno trčanje pomalo nalik na ono iz Assassin’s Creed serijala prisutno je i ovde, ali sa nešto skromnijom izvedbom. Wei može da preskače stolove i penje se po zgradama kada za to ima predviđenih platformi. Vozila očigledno imaju težinu i simulirane točkove, ali je upravljanje ipak loše i nerealno, skoro kao u Saints Row serijalu. Na svu sreću saobraćaj u Hongkongu se odvija sa „pogrešne strane puta“ tako da je vožnja ipak zanimljiva iako nespretna. Borba bez oružja je pretežno kopija sistema viđenog u Batman Arkham Asylum / City igrama tj. ima izvedbe raznih kombo udaraca, rvanja i kontraudaraca što sve zajedno deluje veoma dobro. Pored toga Wei može da se reši svojih protivnika i iskorišćavanjem okoline. Bacanje protivnika sa terasa, u kante za smeće, zabijanje glava u zvučnike i šutanje ljudi u telefonske govornice samo su početak jer ima i nabadanja na šipke i mesarske kuke, spaljivanja u peći, guranje glava na ringle i cirkulare kao i druge brutalne scene kakve nismo videli još od Manhunt-a. Hladna oružja poput satara, mačeta i kuhinjskih noževa ima manje i vrede za samo nekoliko napada. Vatrena oružja se koriste češće u drugoj polovini igre, naravno uz sistem zaklona, ali je njihovo korišćenje neinteresantno i prosto u poređenju sa tučom. Usporavanje vremena na kratke momente kako biste precizno naciljali i probušili gume na vozilima ili skočili iz jednog u drugo su zanimljive fore, ali gube svoju čar kada morate istu stvar da uradite trideset puta zaredom. Mirniji deo gameplaya se odvija u vidu infiltracije i postavljanja opreme za prisluškivanje, slikanje dokaza ili hakovanje kamera i računara. Ovim delovima je takođe posvećeno mnogo pažnje jer se ni postavljanje bubice za prisluškivanje ne vrši samo stiskom jednog dugmeta, već se moraju odvrnuti šrafovi ventilacione rešetke, kalibrirati frekvencije i sve vratiti na svoje mesto. Obijanje sefova, brava ili hakovanje kamera i računara takođe ima svoje mini-igre, a sve se izvodi pametnim telefonom koji je sigurno pozajmljen od Betmena. Osim glavnih misija ima posebnih policijskih slučajeva, hvatanja dilera droge, kockanja, nelegalnih trka i uličnih borbi, usluga za pojedine ljude što su u stvari kraće misije, karaoke i nasumični kratki zadaci po gradu. Ubačene su i misije u kojima Wei izvodi devojke, mnoge koje su već ranije reklamirane u trailer-ima čak i uz „velika“ glumačka imena, ali se svaka izvede na jednu ili dve misije standardnog kalupa nakon čega se izgube zauvek, pa ostaje da se zaključi jedno od dve mogućnosti – Wei je kreten ili misije oko devojaka nisu uopšte dobro osmišljene. Za one koji vole loot u igrama i istraživanje, ima nekoliko vrsta kolekcionarskih objekata koji nagrađuju novcem i odećom ili trajno povećavaju zdravlje. Automobili se moraju kupiti od raznih dilera kako bi se našli u garaži, a ima i nekoliko različitih prodavnica odeće koja se kupuje u delovima, a može imati i bonuse u vidu jačih udaraca, bonus exp i slično. Masaže, hrana, čaj i energetski napici koji se mogu kupiti svuda po gradu privremeno povećavaju snagu, izdržljivost i regeneraciju, ali nisu od velike važnosti. Osnovni sistem napredovanja se vrši na tri fronta. Za policijsku stranu se stiču nivoi kada se rešavaju zadaci za policiju i kada se ne pravi šteta po gradu, a svaki nivo otključava skill uglavnom vezan za oružja. Na drugoj strani je trijada čiji skill tree sadrži nove poteze za tuču, koji se još otključavaju i sakupljanjem specijalnih statua po gradu koje se nose treneru. Treće je generalna reputacija tj. „Face“. Od tog nivoa zavisi da li možete da nosite neku bolju odeću i kupite bolja kola, ali daje i neke bonuse opšte namene. Grafika igre je solidna, s tim što su refleksije i osvetljenje na nešto višem nivou. Grad je gust, pun detalja i raznolikih lokacija koje odišu posebnim identitetom. Zvukovi su prihvatljivi osim potpuno loših truba za vozila, što je čudno s obzirom da ima čak i zvučnih indikatora za otvorena vrata automobila ili pri ulazu i izlazu iz prodavnica. Muzika na radiju je dobra mada ima običaj da počne iz početka pesmu kada se na kratko izađe iz vozila što kvari celu ideju radio stanice. GPS navigacija je takođe pokvarena jer vazdušnom linijom pokazuje udaljenost što znači da 200 metara može da bude putovanje od nekoliko minuta po autoputu i kroz celo jedno naselje. U nekoliko navrata se modeli pojedinih likova nisu prikazivali pa je Wei izgledao kao pijanica koji priča sam sa sobom, ali se ponekad i zaglavio u cutscene animaciji pa nisu funkcionisale sve kontrole zbog čega je bilo potrebno ponavljanje od poslednjeg checkpoint-a. Ima i drugih sitnih grešaka, ali nisu direktno uticale na gameplay Očigledno onih 30 ljudi koji su zaduženi za testiranje nisu baš dobro radili svoj posao, ali ostaje da se vidi da li će izaći zakrpa za neke očigledne bagove. Kada se sve sabere, igra Sleeping Dogs je natrpan sa mnogo raznovrsnog sadržaja koji je dobro realizovan, ali ne i odlično. Može se kompletirati za oko 25 sati, a glavnica završiti za 15 sati, što je period u kome vam sigurno neće biti dosadno. Activision je bio u pravu da neće dorasti najvišem standardu, ali nipošto nije igra koju je trebalo otkazati jer svakako vredi igranja i ovom prilikom se zahvaljujem Square Enix-u što ju je spasio.

PC Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Fifa 15 Proizvođač: EA Datum izlaska: 25.09.2014. Novo izdanje simulacije najvažnije sporedne stvari na svetu je konačno u prodaji za sve aktuelne sisteme. Unapređena grafika i fizika, 'televizijski' doživljaj tokom igranja, novi potezi i mnoga unapređenja očekuju vas u FIFA 15. Sadrži FIFA Ultimate Team (FUT) mode. Prvi utisci igrača su fenomenalni – više njih potvrdio je da se ove godine oseća mnogo veća razlika između samih igrača kao i načina na koji igraju timovi a pominje se i mnogo sitnih detalja, poput degradacije travnate podloge, apsolutno fenomenalne atmosfere na stadionima kao i činjenice da se navijači čak različito oblače u različitim vremenskim prilikama. Na raspolaganju imate čak osam timova, sve podržane delove dana za igru i sve atmosferske prilike. Naravno, možete da proverite i sve nivoe težine, odnosno kako se AI ponaša njihovom promenom. Na prvu loptu (pun intended), FIFA 15 se ne razlikuje mnogo od prošlogodišnjeg izdanja. Ipak, promene su tu, ali su suptilne i implementirane na kritičnim mestima. Naglasak je opet na fizikusu – direktnim duelima igrača koji se sada još žešće kleše u one to one obračunima i uopšte se neće libiti gurkanja, pa čak i povlačenja za dres. Dosta se radilo na okretnosti igrača pri malim brzinama, što je rezultovalo lakšom kontrolom na skučenom prostoru i jednostavnijem izvođenju driblinga. AI preteruje u tome i često zna dugo da drži loptu u nogama jednog igrača, kružeći oko šesnaesterca kao soko oko plena. Golmani su najbolji do sada i kupe priličan broj lopti, čak će i neke zicer situacije uspeti da preokrenu u svoju korist. Kretnje/parade su im pojačane sa 50 novih animacija i to se odmah vidi. FIFA 15 donosi nešto što se zove „organsko ponašanje” ekipe. U Ultimate Team sekciji imaćete priliku da vidite kako se builduje „hemija” u timu koja ne zavisi samo od toga da li pojedini igrači zauzimaju svoje prirodne pozicije u formaciji, već i da li su na pravim mestima igrači iste nacionalnosti, saigrači iz kluba i slično. Uz pomoć raznobojnih tačkica i linija, igra vam ukazuje na potencijalne probleme u timu i kritične pozicije. Međutim, tokom svakodnevnog igranja primećuje se „disanje” igrača u odnosu na dešavanja na terenu. Promašaji, oštri startovi protivnika, greške prilikom dodavanja i slično mogu i te kako da utiču na samopouzdanje igrača koji postaju neodlučniji, tromiji, pa čak i pomalo nevešti. S druge strane, dobra igra im boostuje samopouzdanje i uništava protivnika na psihičkom planu. FIFA 15 donosi i Premijer ligu u punom sastavu, sa svim timovima, stadionima i prepoznatljivim načinom vršenja prenosa i komentarisanja. Nešto od toga vidi se i u demou, gde su ubačene kratke analize i komentari u situacijama kada je lopta van igre. Imaćete prilike da vidite neke šanse i golove uz stručan komentar. Navijanje više nije centralizovano već ide ka regijama i klubovima. Nove pesme, novi transparenti, novi načini navijanja, zavisiće od lokacije na kojoj se mečevi igraju, odnosno od kluba koji je domaćin.

PC Nier - Automata Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 17.03.2017. Nier Automata je priča o androidima 2B, 9S i A2 i njihovoj borbi da povrate dom. Čovečanstvo je oterano sa Zemlje od strane mehaničkih stvorenja sa drugog sveta. U poslednjem pokušaju da povrate planetu, ljudski otpor je poslao vojisku androida da unište napadače. Sad rat između mašina i androida se nastavlja. Rat koji bi mogao da otkrije davno zaboravljenu istinu o svetu. Sistemska zahtevnost: Sećate li se igre Nier, poprilično zabavnog Drakengard spin-off naslova iz 2010. godine? Ako je nekima od nas po nečemu ostao zapamćen, bilo je to po drastičnoj razlici u dizajnu protagoniste između istočnog i zapadnog tržišta. I dok je tada zapadu bilo neuverljivo da neko tako vitak može da nosi mač od 30 kilograma, pa su mu model menjali u nešto konanoliko, sedam godina kasnije stiže naslov koji pršti od toga koliko ga boli uvo šta zapad misli. PlatinumGames nam bezrezervno plasira priču o seksi robotima u borbi da otrgnu Zemlju od zlih mehaničkih hordi, radi sigurne budućnosti čovečanstva. I dok mene lično ovaj zaplet podseća na Megadrajv klasik – Vektormena, bacajući nostalgične i hrabre boje u jednolično sivilo današnjice, činjenica da je baš PlatinumGames radio na ovom naslovu, terala me je da dugo vremena bojažljivo žmurim na jedno oko. Kompanija koja je donela neke čudesne naslove kao što su Vanquish, Metal Gear Rising i Bayonetta, u poslednje vreme je potonula poprilično nisko sa nekoliko promašaja pa čak i otkazanom igrom. Međutim, kada sam zaigrao ne igru, već čak i demo za ovaj dragulj, sve moje sumnje su se raspršile. Preda mnom… Pred vama je jedan odličan naslov, koji momentalno poziva da ga raščlanimo na nekoliko impresivnih delova. Nier: Automata će vas dočekati bledo. Njen brutalni distopijski prikaz kolevke čovečanstva u početku deluje kao da je oslikan najsiromašnijom paletom boja koja vam može pasti na pamet. Ali ovo je prvi pogrešan zaključak koji novi igrač može doneti. Baš u ovom sivilu, igra gradi i neverovatno koristi najsnažnije kontraste. Lokacije koje su obojenije, mame igrača koliko i oduševljavaju. I dok shvatite mehaniku igre, proširite svoje vidike i zaigrate kao dugogodišnji profesionalac, Nier: Automata će već izgledati spektakularno. Prepuna kul lokacija i savršenih animacija, ovo je igra koja vizuelno izgleda baš onako koliko je dovoljno da joj teško možete naći neku zamerku, a da opet uspeva povremeno da vas oduševi svojim dizajnom i samim detaljističkim trudom uloženim u njega. Što se glasovne glume tiče, ona je solidna. Kao neko ko preferira japanske glasove u japanskim igrama, ne mogu reći ni da je engleska sinhronizacija loše odrađena. Ono što je još bolje od glasova jeste zvuk koji besprekorno prati akciju i odgovara onome što vidite na ekranu. Međutim, sve ovo je zasenjeno trećim audio faktorom – muzikom, koja je toliko dobra da prosto nećete verovati svojim ušima. Osim što su teme užasno kvalitetne i sjajno izvedene, uz gejmplej se slažu i više nego perfektno. Bilo da lagano istražujete, posmatrate međuanimaciju ili tamanite robotske horde, muzika će biti prilagođena ni manje ni više nego – savršeno. Jedna od najbolje adaptiranih i izrežiranih muzičkih podloga u video igrama ove generacije. Tačka. Po pitanju priče, svako ko ume da uživa u intrigantnom i povremeno opuštenom štivu, neće ostati razočaran. Priča je dovoljno razumljiva da biste mogli da uživate, a opet dovoljno blesava, kompleksna i ispunjena obrtima, da vam neće dojaditi da je pratite. I dok su glavni likovi nešto bleđi, poput one malopre pominjane boje, pustolovina kroz koju prolaze baciće gomile i gomile šlaga na tu nezanimljivu tortu, bezrezervno peglajući svaku cepidlačku manu. Ali ono u čemu ćete verovatno i najviše uživati jeste sam gejmplej, jer ovo je verovatno najbolje akciono čudo koje su ljudi iz PlatinumGames ikada proizveli. Akcija je zabavna i utegnuta tako da uvek imate osećaj kontrole, RPG sistem razvijanja je dubok i otvara mnoge mogućnosti, potezi su raznovrsni i izgledaju spektakularno, a način igranja je prezentovan iz toliko različitih uglova da vam nikada neće biti dosadno. Sama uvertira u igru i već ćete se osećati kao u nekoj klasičnoj, level 99 japanskoj shoot-em-up pucačini koja je odjednom promenila perspektivu i spustila se na zemlju iza leđa pomahnitalog seksi robota. Osim klasičnog tabanja, projektili koji će se razleteti po ekranu u hipnotišućim, spiralnim šablonima, čine da stegnete taj džojstik u vašim rukama kao novčanicu od 500 evra – čvrsto ali nežno. I dok će sam sistem unapređivanja robota kroz razne čipove pojačavati atmosferu i doživljaj, gejmplej koji varira između trodimenzionalne tuče i 2D skrolujuće pucačine, neće nikoga, baš nikoga moći da ostavi ravnodušnim. Ali kakva bi to igra bila i bez neke mane? No ovde ih i ne možemo navesti puno i najveće su uglavnom tehničke prirode. Kako ovakav tip igre, radi punog užitka u potpunoj kontroli zahteva konstantan frejmrejt zakucan na 60, čemu igra i teži, to na žalost ponekad i nije slučaj. Čak i na PlayStation 4 Pro konzoli, dešava se da sa tečnih 60 padne na krvavih četrdesetak i neretko polomi celu koncepciju fluidne akcione vožnje. Uz to, jedino što još pada na pamet jesu povremene lokacije koje vidno padaju ispod sveukupnog, visokog kvaliteta. Pa dobro, to i ne zvuči tako strašno, zar ne? Microsoft Windows verzija, na jačim konfiguracijama sigurno pokriva barem jedan deo ovih problema. Kada se sve presabere, Nier: Automata je jedno fantastično iskustvo koje fanovima njene tematike i iskombinovanih žanrova može samo da izmami osmehe i pokliče istinskog gejmerskog zadovoljstva. I dok su problemi tehničke prirode nešto na šta smo jako osetljivi kada su u pitanju naslovi koji na drugim poljima briljiraju, Nier: Automata svojom odličnom i preciznom akcijom, muzikom i pričom zasenjuje gotovo svaku manu. Ako ste željni malo distopijske robo-akcije u japanskom stilu, nemate šta da čekate i odmah zgrabite ovaj naslov. A ako ipak niste sigurni da je to ono što želite da vidite u video igri, dok zabezeknuto čitate ovaj tekst… Probajte igru svejedno jer velike su šanse da će vas zateći nešto vredno svakog minuta vašeg igračkog vremena. Zaista impresivno. Uvoznik:GameS Zemlj porekla:Japan

PC Mortal Kombat X Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.04.20015 OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Deseta po redu igra u najpopularnijem serijalu borilačkih igara donosi još bolje borbe, brutalnije završne udarce, novu priču u stilu filma i mnogo novih modova za jednog ili više igrača. Nextgen evolucija Mortal Kombata i jedan od najboljih naslova ove godine! Nema potrebe da se predstavlja Mortal Kombat – gotovo da ne postoji gejmer koji nije čuo za ovaj famozni, po mnogima najbolji, serijal borilačkih igara. MK pamtimo još iz doba Sega klubova i arkada i školskih svezaka u kojima su bili upisani kodovi i „fatalitiji”. Danas je vreme malo drugačije. Ako isključimo turnire, ljudi se uglavnom skupljaju u online sobama i igraju od kuće. Prva verzija je izašla pre više od 20 godina. Mnogi gejmeri su čak posle izlaska revolucionarnog Mortal Kombata 9 (SK: 8/2013) i dalje gledali Ultimate Mortal Kombat 3 kao najbolji u serijalu. Mortal Kombat 9 je doneo mnogo novina, dok Mortal Kombat X baš i nije, makar ne u odnosu na devetku. Blok se i dalje izvodi sopstvenim tasterom kao i kod starijih verzija, a ne držanjem u nazad kao kod skoro svih drugih borilačkih igara. Od ostalih tastera imamo dve ruke, dve noge, menjanje stava i „action” taster koji služi za interakciju sa objektima na samom borilištu ili da pobegnete ukoliko ste saterani u ćošak. Od dvadeset četvoro boraca, koliko je ukupno dostupno, osam je novih što je za svaku pohvalu. Među novim borcima se nalazi ćerka Johnnyja Cagea – Cassie Cage, Jaxova kći Jacqui, plaćenik Erron Black, Ferra/Torr (borilački dubl sačinjen od grdosije i patuljaste žene), Kotal Kahn (borac koji je inspirisan drevnim Astecima), dalji rođak Kung Laoa – Kung Jin, insektoidno stvorenje D’Vorah i Kenshijev sin Takeda Takashi. Goro je uključen u postavu, ali se mora dodatno platiti. Što se ostalih boraca tiče, tu su pre svega stare zvezde kao što su Sub Zero, Scorion, Sonya, Jax, Kano i Raiden. Borci koji će naknadno biti dostupni su zvezde Holivuda – Jason iz „Petka Trinaestog”, Predator... iz „Predatora”, kao i Tanya i Tremor. Novina je što svaki borac ima tri varijacije koje igrač bira pre borbe. Svaka donosi određene bonuse i znatno utiče na stil igre. Super bar je i dalje sastavni deo igre i može se koristiti za X-Ray potez, prekidanje komboa ili korišćenje ojačanih specijalnih poteza. Zvuk u igri je fantastičan, a to se može reći i za grafiku. Igra jednostavno izgleda prelepo. Borci i pozadine su doterani do najsitnijih detalja. Može se slobodno reći da su dovedeni maltene do perfekcije. Borilišta su prelepa i ima ih sasvim dovoljno. Objekti na borilištima mogu da se koriste za napad na protivnika. To je ponekad prilično mračno, kao uostalom i sama igra. Tako ćete moći da pokupite nesrećnu bakicu iz publike koja gleda borbu i bacite je na svog protivnika – krv i preterano nasilje su ono što je oduvek bio zaštitni znak ove igre. Fatalitiji nikada nisu izgledali brutalnije. X-Ray potezi takođe. Oni sa slabijim želucem (ili manjkom godina) definitivno treba da razmisle pre no što krenu da igraju ovu igru. Ne zaboravite da je igra zbog svoje sadržine zabranjena za mlađe od 18 godina. U igru je uključena i kripta, odnosno grobnica. Tu igrači imaju mogućnost da malo zaigraju u FPS fazonu gde je glavni cilj „pljačkati” grobnice zarad dobijanja bonusa u igri. Naime, u kripti se troši novac koji se zarađuje igranjem same igre. Otvaranje svake grobnice košta određenu količinu novca, ali to, umesto krivične prijave, donosi određeni bonus. Možete da otključavate nove fatalitije, brutalitije, slike boraca, ikone.. itd. Ipak, novac se ne zarađuje lako i moraćete dosta da igrate kako biste sve otključali. Drugo, da biste došli do određenih delova kripte, moraćete da rešavate zagonetke i skupljate razne predmete pomoću kojih ćete proći dalje. Story mode je prosto fantastičan. Radnja se direktno nastavlja na prethodnu igru, ali se ipak odvija dvadesetak godina po završetku Mortal Kombata 9. Kao što ste mogli pretpostaviti iz završetka prethodne igre, ovaj put je Shinnok glavni zlikovac. Njegovi podanici pokušavaju da ga vrate iz ništavila kako bi zauzeli Zemlju. Tokom story moda, igra će pratiti više boraca. Borbe su znatno lakše nego kod prethodne igre i ne sumnjamo da će i neiskusni igrači proći bez problema kroz story mode na lakšim nivoima. Za kraj ostavljamo ono što je nas je najviše razočaralo, a bogme i poprilično smanjilo konačnu ocenu igre. To je online mod. Što se same sadržine tiče, nemamo apsolutno nikakve zamerke – mogućnosti koje nam igra daje da igramo sa ostalim igračima su bolje nego u bilo kojoj drugoj borilačkoj igri. Istina je da su ukinuli igru u dva igrača (tag borbu), ali ni to nije toliko veliki problem koliko sam net kod. On je, najblaže moguće rečeno, katastrofalan. Tokom igranja ranked mečeva lag je toliki da ćete svako malo minimizovati igru da proverite da li slučajno u pozadini ne sidujete stotinjaka torrenata. Online iskustvo je zaista toliko kilavo. Zbog laga ćete imati osećaj kao da vas je matchmaking spojio sa nekim ko se nalazi na Jupiteru. Koliko god da smo mečeva odigrali, svaki put bi bilo problema, svaki put bi igra zaštucala ili meč bio prekinut. Lag je katastrofalan i to nema apsolutno nikakve veze sa kvalitetom internet konekcije jer smo radi testa odmah posle Mortal Kombata upalili Street Fighter koji je radio sasvim normalno. To sve važi za PC verziju igre. Po navodima igrača, konzolne verzije su kudikamo bolje, ali i dalje to nije kako treba. Pre nego što će igra izaći, pričalo se dosta o net kodu i obećano nam je da će to biti kako treba, ali to obećanje nije ispunjeno. Online kod je za igre ovog tipa jako bitan jer tabačina bez onlajna jednostavno nema svrhu. Pri startovanju igre, svi su dužni da odaberu frakciju za koju će se boriti. Ukoliko igrate sa igračima koji su iz druge frakcije, igra će vam to reći pre startovanja borbe i pobedom ćete doprineti razvoju svoje frakcije.

PC Titanfall 2 Proizvođač: EA Datum izlaska: 28.10.2016. Pozovite svog Titana i spremite se za uzbudljivo iskustvo pucačine u prvom licu u Titanfall-u 2. Nastavak donosi novu singleplayer kampanju i istražuje vezu između Pilot-a i Titan-a. Ili isprobajte još inovativniji i intenzivniji multiplayer sa 6 novih Titan-a, smrtonosnim sposobnostima novog Pilot-a, novim mapama, modovima i još mnogo toga. Iskusite očaravajuću priču punu akcije i inovativnih preokreta u singleplayer-u. Igrajte kao vojnik nasukan iza neprijateljskih linija koji nailazi na Titan-a veterana Vanguard klase. Moraju raditi zajedno kako bi izvršili misiju za koja niko ne veruje da će uspeti. Uživajte u prvoklasnom multiplayer-u. Brzopotezna akcija u prvom licu sa još više Titan-a, smrtonosnijim sposobnostima samog pilota i još mnogo toga. Spremite se da budete u centru akcije sa novim unapredjenim Pilot-om, Titan-om i brdom opcija za personalizaciju. Dobar dan. Moje ime je Titanfall 2. Zamoljen sam od strane autora teksta da vam se lično predstavim jer mi jer rekao da moram direktno da se izvinim u ime svog starijeg brata, Titanfall-a. Dosta sam igrao novi Doom, Mirror’s Edge i Half Life (koji je najbolja igra na svetu) pa sam odlučio da napravim nešto slično. Pa da počnemo. Ja sam nastavak futurističnog FPS-a koij je izašao pre dve godine i, iako je ostavio veliki utisak, nije uspeo da zaživi. Moj stariji brat je imao super revolucionarne ideje ali je bio lenj i pohlepan. Znam da je otac EA imao udela u tome ali je moj brat bio brzoplet i vrlo, vrlo neproduktivan. Ali zbog njega, na meni je bilo da ostvarim prevelika očekivanja mojih igrača i mislim da sam to i uspeo. Stariji brat, Titanfall, nije imao singleplayer. Da, on je tvrdio da ima ali pričanje u pozadini dok se igra multiplayer je po meni više uvreda nego kampanja. Znao sam da mu je to jedna od najvećih mana i rešio sam to da ispravim. Moja singleplayer kampanja je od početka do kraja kampanja FPS igre ali se trudim na svakom uglu da se izdvojim od klasičnih FPS kampanja na koje ste navikli. Linearan sam, ali veoma zabavan. Igra počinje treningom vrlo generičnim i neinteresantnim protagonistom Jack Cooper-om koji je obični vojnik sa željom da postane pilot. Piloti su elitne jedinice, veterani čak, koji imaju visoke borbene sposobnosti i zbog toga mogu da upravljaju behemotima, robotima, koje zovemo Titani. Ceo trening je brz i uči igrača kako da se kreće brzo po mapama jer je to ključ za preživljavanje ali je pride i vrlo zabavno jer možete sebe uhvatiti kako radite vrlo interesantne akrobatske manerve. Posle treninga, krećete u totalni rat na frontu kao običan vojnik i ne očekuje se od vas da ćete dugo preživeti. Uistinu, uspevaju da vas pogode i u polusvesti gledate vašeg mentora kako umire i kako vas spašava njegov Titan BT-7274. Dobijate pilotsku uniformu i krećete u jednu od najboljih FPS kampanja koje ste igrali do sad. Na početku treba da aktivirate vašeg Titana tako što ćete mu doneti baterije i restartovati ga. Prvi nivo vas baca u stenovitu džunglu (da, stenovitu džunglu, get over it) gde vas dodatno uči o kretanju, skokovima, trčanju po zidovima i ostalo. Na prvi pogled, dosta podsećam na svog drugara iz klupe (kog ne volim baš jer je prepotentan i već godinama se ne menja, ne radi na sebi) ali mislim da je on imao u početku dobre ideje koju sam želeo da unapredim. S tim na umu, upoznajte BT-7274 Atlas Titana koji zaslužuje da bude među velikanima kao što su GLaDOS, Wheatly, ClapTrap i ostalim. BT odmah na početku pravi konekciju sa igračem i veoma vam je stalo do sudbine vašeg Titana. Jedna zamerka koju imam je da koliko je BT dobar toliko je Jack Cooper loš. Sav BT humor je dočekan hladnim, bezosećajnim odgovorima Jack-a. Glumac koji tumači Jack-a se nije ni u jednom trenutku izdvojio niti pokazao neku emociju. Bolje da je ćutao. Kako se kampanja odvija, pokazujem sve više i više inovacija jer je svaki nivo drugačiji od prethodnog. Trudim se da svaki nivo ima svoj identitet i da se ne ponavljaju stvari previše. Sa druge strane, ponekad bih mogao i da neku mehaniku ponovim barem još jednom jer su vrlo zabavne. Najviše sam se potrudio oko misije „Effect and Cause“ i sa njom ostavio najbolji utisak. Ova misija može komotno da uđe u izbor za najbolji nivo u istoriji video igara. Neću vam puno reći ali sam redefinisao putovanje kroz vreme u video igrama. Kampanja je kratka ali zabavna i držaće vas na ivici stolice konstantno. Moj stariji brat je imao super ideju, pa i diskutabilno i realizaciju osveženog mutliplayer FPS-a. Ja sam rešio da ispravim njegove greške, ispeglam kretanje i mehaniku i dodam još stvari. I tako mi Titana, uspeo sam. Predstavljam vam jedan od najboljih, ako ne i najbolji, brzi FPS multiplayer u poslednje vreme. Kretanje kroz mape je fluidno, brzo a ponajviše, zabavno. Parkur koji izvodite je prelep i uživate u svakom skoku, svakom trčanju po zidu i svakom klizećem startu. Piloti su sad podeljeni u klase i svaka klasa ima svoju specijalnu moć. Moći mogu da budu nevidljivost, kratki teleport, ubrzanje, sonar ali i najbolja moć – kuka. Kuka ubacije toliku mobilnost i novu perspektivu igre da će dobri igrači moći da izvode fenomenalne akrobacije a fragovi će završavati na YouTube. Pregršt novog raznovrsnog oružja samo ide u korist i ni jedno se ne oseća da je puno bolje od drugog. Svako je korisno u rukama dobrog igrača. Svako oružje ima dodatna otključavanja koja se brzo dobijaju kroz igru pa i razne skinove kako za oružja tako i za Titana i pilota. Vrhunac multiplayera su naravno, Titani, i ovog puta ima ih šest različitih. Svaki od Titana je unikatan i ima svoj šmek i svoj gameplay. Jezgro svakog Titana je sad vrlo bitno jer se po tome i razlikuju – svako jezgro, kad se napuni, ima neku specifičnu sposobnost kao npr: laser, auto-aim, let, katana (maltene Genji ulti) idr. Svaki Titan ima svoj dizajn i jasno se vidi da svaki titan odgovara svom jezgru. Potpuni fenomenalni doživljaj je trenutak kad prizovete Titana a on pada kroz atmosferu i zgromi bilo šta što se nađe ispod njega kad sleti. Ovog puta su Titani izdržljiviji pa čak i mogu da se poprave tako što pilot donese sveže baterije i stavi u svog Titana. Opšta ludnica je opis svakog mutliplayer meča ili moda (a ima gomila modova). Jedan od modova koji bih izdvojio pored ostalih je Bounty Hunt gde za svaki frag dobijate novac koji treba odnesete u banke. Ako poginete, gubite skupljeni novac pa ko prvi stigne do 4000$, pobedio je. Ovaj mod unosi tu pažnju u kretanje i čuvanje svakog života ali i dalje održava dinamičnost Titanfall-a. Kako bih održao igrače, obećao sam svima da neću imati Season Pass niti plaćene DLC što je veliko iznenađenje s obzirom ko mi je otac. Nadam se da ću se dugo igrati i da će moj mlađi brat, Titanfall 3, još više unaprediti našu porodicu i doneti još više inovacija. Za kraj, autor me je zamolio da vam se i on obrati na kratko. Hvala. Poštovani čitaoci, eto čuli ste šta Titanfall 2 misli o sebi i želeo bih samo da dodam da se apsolutno slažem sa svim što je rekao. Titanfall 2 je evolucija svog prethodnika i nadam se temelj za razvoj budućih nastavaka pa i novih igara koji bi uveli svežinu u ovaj žanr. Apsolutno preporučujem da nabavite Titanfall 2 i da se nađemo na bojištima Frontier-a. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Tomb Raider Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno.

PS3 Tomb Raider Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno.

PC Tomb Raider Proizvođač: Ubisoft OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PC Tomb Raider Proizvođač: Ubisoft OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PS3 Call Of Duty - Black Ops 3 Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 06.11.2015. High-tech bojištima 2065 godine dominiraju kibernetski implanti, ali tvoje najjače oružje je i dalje vojnik pored tebe. CoD BO3 je explozivan shooter koji savšeno čuva split-second, hair-trigger pucnjavu svojih predhodnika. Novina ovog nastavka je da je svaki aspekat igre - od tehno kampanje do Zombie moda podešen upravo za co-op igru. Lepo je imati fensi nišan ili dodatak na pušci, ali na kraju krajeva, tvoj saborac je taj koji će te izvući iz vatre. Timski Black Ops 3 je jedna od najzanimljivijih i najboljih pucačina. Postaraj se da ti neko uvek čuva ledja! Activision je uspostavio odličnu dinamiku za razvoj Call of Duty igara, naslova iz njihove udarne franšize. Tri tima se smenjuju svake godine sa svojim CoD naslovom, pa je tako sada došao red na Treyarch, koji je na novom naslovu iz Black Ops franšize koja je njima pripala, vredno radio poslednje tri godine. I dok su prethodna dva CoD-a, Ghosts i Advanced Warfare, bila na papiru pokušaj inovacija a u praksi dva prilično standardna godišnja CoD-a (uz izuzetak kampanje iz Advanced Warfare) Black Ops III se drži proverene formule. Treyarch je odradio upravo ono što se od njih i očekivalo, a to je ovoga puta čini nam se i bila dobra odluka. Black Ops III se prema očekivanjima može posmatrati kao tri zasebne celine – single player kampanja (koja ovoga puta i ne mora biti baš skroz single), zombie mod i naravno multiplayer. Svaki od njih, iako suštinski sličan prethodnicima, ima ponešto novo vredno pažnje. Pa krenimo redom. Sinleplayer kampanja Call of Duty igrama nikada nije bila najjači adut. Međutim svedoci smo da Activision i CoD developeri očigledno sve više i više pažnje posvećuju ovom aspektu, sa rezultatima koji vrlo variraju. Ovoga puta je pred nama kampanja sačinjena od 11 misija. Po prvi put za CoD serijal na početku ste u prilici da birate muškog ili ženskog lika koga ćete voditi u kampanji. Ono što je još veća novina – kampanju ovoga puta možete igrati zajedno sa još 3 igrača. Prilično dobar dodatak, bez obzira na to što prisustvo dodatnih igrača koje kontrolišu ljudi u kampanji, neke njene delove učine značajno lakšim nego kada igrate solo. Vaši saborci su inače jednostavno pridodati gameplay sekcijama i neće imati nikakav uticaj na priču, što iako smo već puno puta videli u drugim igrama, i dalje nam je u pojedinim momentima vrlo smešno. Kada je u pitanju sama priča, igra je smeštena 40 godina nakon dešavanja iz Black Ops II, u 2065-u. Zemlja je u budućnosti, po Black Ops predviđanjima, prilično problematično mesto, pa očekujte standardno klišeiziranu priču prepunu teških odluka koje super vojnici donese u trenutku, robota, zlih AI-a, ljudske rase pred velikim odlukama i sličnim stvarima. Priča definitivno nije nešto što ćete upamtiti, ali verujemo da to niste ni očekivali. Sa druge strane, pošto je igra smeštena u budućnost, sada su tu i za video igre već standardne gameplay mogućnosti koje vam daju priliku da trčite po zidovima, koristite jetpack, omogućuju supermoći koje vam pruža telo koje je polu mašina i slično. Ovi moderni elementi su lepo osvežili gameplay, pa je prolaz kroz kampanju sada znatno prijatnije iskustvo, iako se osnovna struktura i dalje može definisati i kao – ti si ovde na tački A, idi do tačke B, usput eliminiši sve što puca na tebe. Vremenom sekcije kampanje počinju i previše da liče jedne na drugu, a varijetet neprijatelja definitivno nije nešto čime igra može da se pohvali (naročito iritantno deluju generički roboti koje dok pogađate, imate osećaj kao da samo pucate u blago pokretne hitbox-ove koji vam ne daju nikakav feedback). Zombie co-op mod se ovoga puta odvija u 40-im godinama prošlog veka. Tu su četiri prilično raznovrsan lika kojima glasove pozajmljuju poznati glumci (Jeff Goldblum, Heather Graham, Neal McDonough i Ron Perlman). Postavka je standardna, na vama je da se odbranite od talasa zombie neprijatelja a sam mod ume da bude i prilično težak u zavisnosti kako sarađujete kao tim. Kao svojevrsni cross između zombie moda i kampanje bi istakli i Nightmare mode koji se otvara kada jednom pređete kampanju i u okviru koga su zombiji ubačeni na lokalitete iz standardne kampanje. Bilo kako bilo, u svakom slučaju vam neće ponestati na koga da pucate u novom CoD-u, a kampanja i Zombie mod iako vremenom postanu repetativni, mogu da budu zabava za par gameplay sesija od po par sati. Multiplayer je uvek suštinski element jedne Call of Duty igre. Tako je i ovoga puta, a Treyarch je dovoljno začinio poznatu formulu da ona ovoga puta deluje svežije nego proteklih par godina. Najznačajnija promena koju ćete odmah primetiti je to da sada na raspolaganju imate 9 specijalnih klasa vojnika od kojih svaki nosi svoje unikatne mogućnosti. Ono što vam svaki od njih omogućuje je da pored standardnog izbora oružja, izaberete i posebnu mogućnost koju nosi ta klasa ili posebno oružje. Morate izabrati jedno od ova dva, a čitav sistem u multiplayer donosi potpuno novu dinamiku, pa nikada nećete biti sto posto sigurni šta možete očekivati od vaših protivnika. Velika agilnost pri kretanju je takođe vrlo značajan dodatak koji u mnogome menja način na koji se odigravaju multiplayer partije. Boost koji možete koristiti pri skakanju ili mogućnost trčanja po zidovima, iako ne predstavljaju ništa što već nismo videli u drugim shooterima, sada i u CoD donose potpuno novi nivo taktiziranja i veštine. Igrači koji u CoD multiplayeru godišnje provedu po stotinu i više sati će čini nam se u Black Ops III imati više materijala nego ikada da se iznova i iznova vraćaju online napucavanju. Sama činjenica da ovoga puta na raspolaganju imate devet unikatnih klasa, svaka sa svojim prednostima i manama i mogućnošću levelovanja, dovoljna je da prilično dugo drži pažnju onima koji od igre hoće da izvuku što više sati gameplaya. Call of Duty Black Ops III je upravo ono što bi i očekivali od nove CoD igre. Glavni noviteti bi mogli da se pripišu gameplay mogućnostima koje sa sobom nosi setting igre u budućnosti. Međutim ono što je jako važno je to da iako ne previše (zapravo ni malo) inovativna, igra u okviru onoga što nudi daje vrlo ispeglano CoD iskustvo koje je ovaj serijal i učinilo najvećim u industriji zabave sve ukupno. Verujemo da je ovo i bio cilj developerima, ne izmišljati toplu vodu, već ono što je proslavilo serijal, odraditi na što bolji način. Rekli bismo da su ove godine u tome i uspeli. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Call Of Duty - Black Ops 3 Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 06.11.2015. High-tech bojištima 2065 godine dominiraju kibernetski implanti, ali tvoje najjače oružje je i dalje vojnik pored tebe. CoD BO3 je explozivan shooter koji savšeno čuva split-second, hair-trigger pucnjavu svojih predhodnika. Novina ovog nastavka je da je svaki aspekat igre - od tehno kampanje do Zombie moda podešen upravo za co-op igru. Lepo je imati fensi nišan ili dodatak na pušci, ali na kraju krajeva, tvoj saborac je taj koji će te izvući iz vatre. Timski Black Ops 3 je jedna od najzanimljivijih i najboljih pucačina. Postaraj se da ti neko uvek čuva ledja! Activision je uspostavio odličnu dinamiku za razvoj Call of Duty igara, naslova iz njihove udarne franšize. Tri tima se smenjuju svake godine sa svojim CoD naslovom, pa je tako sada došao red na Treyarch, koji je na novom naslovu iz Black Ops franšize koja je njima pripala, vredno radio poslednje tri godine. I dok su prethodna dva CoD-a, Ghosts i Advanced Warfare, bila na papiru pokušaj inovacija a u praksi dva prilično standardna godišnja CoD-a (uz izuzetak kampanje iz Advanced Warfare) Black Ops III se drži proverene formule. Treyarch je odradio upravo ono što se od njih i očekivalo, a to je ovoga puta čini nam se i bila dobra odluka. Black Ops III se prema očekivanjima može posmatrati kao tri zasebne celine – single player kampanja (koja ovoga puta i ne mora biti baš skroz single), zombie mod i naravno multiplayer. Svaki od njih, iako suštinski sličan prethodnicima, ima ponešto novo vredno pažnje. Pa krenimo redom. Sinleplayer kampanja Call of Duty igrama nikada nije bila najjači adut. Međutim svedoci smo da Activision i CoD developeri očigledno sve više i više pažnje posvećuju ovom aspektu, sa rezultatima koji vrlo variraju. Ovoga puta je pred nama kampanja sačinjena od 11 misija. Po prvi put za CoD serijal na početku ste u prilici da birate muškog ili ženskog lika koga ćete voditi u kampanji. Ono što je još veća novina – kampanju ovoga puta možete igrati zajedno sa još 3 igrača. Prilično dobar dodatak, bez obzira na to što prisustvo dodatnih igrača koje kontrolišu ljudi u kampanji, neke njene delove učine značajno lakšim nego kada igrate solo. Vaši saborci su inače jednostavno pridodati gameplay sekcijama i neće imati nikakav uticaj na priču, što iako smo već puno puta videli u drugim igrama, i dalje nam je u pojedinim momentima vrlo smešno. Kada je u pitanju sama priča, igra je smeštena 40 godina nakon dešavanja iz Black Ops II, u 2065-u. Zemlja je u budućnosti, po Black Ops predviđanjima, prilično problematično mesto, pa očekujte standardno klišeiziranu priču prepunu teških odluka koje super vojnici donese u trenutku, robota, zlih AI-a, ljudske rase pred velikim odlukama i sličnim stvarima. Priča definitivno nije nešto što ćete upamtiti, ali verujemo da to niste ni očekivali. Sa druge strane, pošto je igra smeštena u budućnost, sada su tu i za video igre već standardne gameplay mogućnosti koje vam daju priliku da trčite po zidovima, koristite jetpack, omogućuju supermoći koje vam pruža telo koje je polu mašina i slično. Ovi moderni elementi su lepo osvežili gameplay, pa je prolaz kroz kampanju sada znatno prijatnije iskustvo, iako se osnovna struktura i dalje može definisati i kao – ti si ovde na tački A, idi do tačke B, usput eliminiši sve što puca na tebe. Vremenom sekcije kampanje počinju i previše da liče jedne na drugu, a varijetet neprijatelja definitivno nije nešto čime igra može da se pohvali (naročito iritantno deluju generički roboti koje dok pogađate, imate osećaj kao da samo pucate u blago pokretne hitbox-ove koji vam ne daju nikakav feedback). Zombie co-op mod se ovoga puta odvija u 40-im godinama prošlog veka. Tu su četiri prilično raznovrsan lika kojima glasove pozajmljuju poznati glumci (Jeff Goldblum, Heather Graham, Neal McDonough i Ron Perlman). Postavka je standardna, na vama je da se odbranite od talasa zombie neprijatelja a sam mod ume da bude i prilično težak u zavisnosti kako sarađujete kao tim. Kao svojevrsni cross između zombie moda i kampanje bi istakli i Nightmare mode koji se otvara kada jednom pređete kampanju i u okviru koga su zombiji ubačeni na lokalitete iz standardne kampanje. Bilo kako bilo, u svakom slučaju vam neće ponestati na koga da pucate u novom CoD-u, a kampanja i Zombie mod iako vremenom postanu repetativni, mogu da budu zabava za par gameplay sesija od po par sati. Multiplayer je uvek suštinski element jedne Call of Duty igre. Tako je i ovoga puta, a Treyarch je dovoljno začinio poznatu formulu da ona ovoga puta deluje svežije nego proteklih par godina. Najznačajnija promena koju ćete odmah primetiti je to da sada na raspolaganju imate 9 specijalnih klasa vojnika od kojih svaki nosi svoje unikatne mogućnosti. Ono što vam svaki od njih omogućuje je da pored standardnog izbora oružja, izaberete i posebnu mogućnost koju nosi ta klasa ili posebno oružje. Morate izabrati jedno od ova dva, a čitav sistem u multiplayer donosi potpuno novu dinamiku, pa nikada nećete biti sto posto sigurni šta možete očekivati od vaših protivnika. Velika agilnost pri kretanju je takođe vrlo značajan dodatak koji u mnogome menja način na koji se odigravaju multiplayer partije. Boost koji možete koristiti pri skakanju ili mogućnost trčanja po zidovima, iako ne predstavljaju ništa što već nismo videli u drugim shooterima, sada i u CoD donose potpuno novi nivo taktiziranja i veštine. Igrači koji u CoD multiplayeru godišnje provedu po stotinu i više sati će čini nam se u Black Ops III imati više materijala nego ikada da se iznova i iznova vraćaju online napucavanju. Sama činjenica da ovoga puta na raspolaganju imate devet unikatnih klasa, svaka sa svojim prednostima i manama i mogućnošću levelovanja, dovoljna je da prilično dugo drži pažnju onima koji od igre hoće da izvuku što više sati gameplaya. Call of Duty Black Ops III je upravo ono što bi i očekivali od nove CoD igre. Glavni noviteti bi mogli da se pripišu gameplay mogućnostima koje sa sobom nosi setting igre u budućnosti. Međutim ono što je jako važno je to da iako ne previše (zapravo ni malo) inovativna, igra u okviru onoga što nudi daje vrlo ispeglano CoD iskustvo koje je ovaj serijal i učinilo najvećim u industriji zabave sve ukupno. Verujemo da je ovo i bio cilj developerima, ne izmišljati toplu vodu, već ono što je proslavilo serijal, odraditi na što bolji način. Rekli bismo da su ove godine u tome i uspeli. Hardverska zahtevnost: - OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit - Processor: Intel® Core™ i3-530 @ 2.93 GHz / AMD Phenom™ II X4 810 @ 2.60 GHz - Memory: 6 GB RAM - Graphics: NVIDIA® GeForce® GTX 470 @ 1GB / ATI® Radeon™ HD 6970 @ 1GB - DirectX: Version 11 - Mreža: Broadband Internet connection - Zvučna karta: DirectX kompatibilna Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS4 Terraria Proizvođač: Ostali Datum izlaska: 11.11.2014. Kopaj, bori se, istražuj, gradi”. Nema boljeg načina da se opiše nova indie senzacija pod nazivom Terraria, inače delo četvoročlanog (anonimnog) tima Re-Logica. Iako je po igri osuta paljba jer je navodno u pitanju „samo 2D varijanta Minecrafta” (koji ni sam nije toliko originalan), činjenica je da Terraria obara rekorde prodavanosti na Steamu, što je samo dodatan motiv autorima da nastave sa pumpanjem novih sadržaja i poboljšanja inicijalne igre (trenutno je aktuelna verzija 1.04). Najveći kvalitet Terrarije istovremeno se može smatrati i njenom najvećom manom. Sandbox karakter igre u punom značenju te reči podrazumeva ogroman svet koji je pred vama i koji vam je na raspolaganju za istraživanje. Ne postoje tutorijali, misije, jasno definisani putevi ili ciljevi šta da radite. Sve je na vama i vašoj motivisanosti da eksperimentišete i istražujete, postepeno učeći logiku po kojoj igra funkcioniše. Okvirna priča jednostavno ne postoji. U ulozi ste maljčika koji je, poput brodolomnika na pustom ostrvu, „izlegnut” na fantazijski svet Terarije sa šturim instrukcijama obližnjeg AI vodiča. Dok Sunce polako izlazi na horizontu, na vama je da se organizujete i osmislite kako ćete preživeti nadolazeću noć u kojoj Terariju pohode zombiji i, u daljem toku igranja, mnogo nečastivije sile. Od alatki na raspolaganju imate samo primitivnu sekiru i pijuk, koji će vam biti najbolji prijatelji u početnim fazama preživljavanja. Obaranjem drveća i prokopavanjem zemlje i kamenih formacija prikupljate bazni materijal za izradu jednostavnog zaklona, koji treba da vam posluži u dugim i opasnim noćima. Izrada početnih predmeta moguća je u bilo kom trenutku, ali samo pravljenjem workbencha (nalik Minecraftu) otvaraju vam se opcije za izradu složenijih predmeta ili njihovih kombinacija (uz obavezno pravljenje peći koju ćete koristiti za topljenje ruda i kasnije metalurške zahvate pri izradi naprednije opreme). U praksi se to izvodi prilično jednostavno: stanete pored radnog stola (ili pomenute „furune”), pritisnete taster ’Esc’ (kojim pozivate i kompletan inventar) i, u zavisnosti od trenutne građe koju ste prikupili, kreirate određene predmete ili delove opreme. Pukom obradom drveta, na primer, možete napraviti primitivne drvene mačeve, platforme (nezaobilazne prilikom gradnje vaših habitata jer omogućavaju slobodno kretanje) ili drvene blokove kojima „krečite” pozadinu zgrada kako biste sprečili slobodan respawn neprijatelja u enterijerima. Drvo i sluz (koja ostaje iza palih blob protivnika) i eto baklje za osvetljavanje tokom noći (ili u pećinama), strela plus baklja i eto zapaljivih projektila, srebrne poluge (iskovane od sirovina) i nakovanj, i na malog junošu možete nabaciti srebrni oklop... Broj kombinacija je ogroman i naprosto tera na sve složenije i opasnije ture istraživanja terena i prikupljanja novih resursa. Pravljenjem jednostavnih kućica koje će ispoštovati minimum „urbanističkog” plana (drveni zidovi, pomenute pozadine i osnovni nameštaj – sto, stolica i radna klupa) privlačite lutajuće NPC karaktere (trgovci, medicinske sestre, prodavci oružja...) koji će se nastaniti u vašem malom mistu. Pored očiglednih koristi i usluga koje pružaju, NPC-ovi su korisni i zato što smanjuju broj spawnovanih i lutajućih creepova oko sela/grada (a to s druge strane iziskuje i nezanemarljive arhitektonske zahvate sa dostupnim resursima kako biste stvorili optimalne stambene jedinice na nepristupačnom terenu). Da se sve ne bi svelo samo na podvige mlađanih igrača-neimara, glavno „meso” igre (jednom kada ojačate i stvorite jaku bazu resursa) čine Bijomi. U pitanju su (udaljeni) tematski lokaliteti prepuni različitih opasnosti (u vidu naprednijih protivnika i opasnih boss čudovišta), ali i krcati naprednijim lootom i drugim exploitima. Corruption (nalazi se daleko na jednoj od strana), Hell (do kojeg stižete upornim kopanjem u dubinu, je l’), Floating Islands (visoko iznad nivoa tla), Dungeons (na krajevima sveta, tj. mape), opasna nadzemna i podzemna džungla i slično. Pored toga, nasumično (ili izvršavanjem specifičnih radnji) igra će vas „častiti” i dodatnim aktivnostima: meteorskim depozitom (koji za sobom ostavlja dragocenu meteorsku sirovinu), Blood Moon noćima (u kojima zombiji imaju sposobnost da otvaraju vrata vaših kuća), trolovske invazije (po sličnom principu), summonovanje bizarnih i moćnih čudovišta (Eye of Cthulhu i Eater of Worlds) i slično.

PS3 Crysis 3 Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. Limited edition verzija igre dolazi sa tri dodatna "dog tag-a", Hunter modulom za multiplayer (od starta su otključani luk i strele i dodaci) kao i XP bonusom. Ne postoji način da trećem licu, ženi, non-gaming prijatelju ili inteligentnoj hobotnici ispričate radnju Crysisa 3, a da toj osobi i vama makar na trenutak ne bude neprijatno. To je otprilike kao kada motate kanale i „ubodete” neki od nastavaka „Američkog nindže” sa Majklom Dudikofom, pa svi u sobi obore glavu. Crytekove igre oduvek su briljirale na tehničkom i posrtale na planu scenarija i režije, ali ovog puta disproporcija ima snagu vogonske poezije. Ova prelepa igra sa sumanutom pričom i karakterima koji su glumu učili u klasi profesora Rokoa Sifredija i Džindžer Lin počinje odmrzavanjem Propheta iz krio-kabine na brodu u njujorškoj luci, a ulogu Leje igra niko drugi nego Psiho, stari kolega iz Crysisa i Crysis Warheada. Prošlo je 20 godina od invazije Cepha na Njujork. Cell organizacija je ostatke grada stavila pod biokupolu da bi nesmetano krala tehnologiju i čovečanstvo držala u šahu. Na planeti više niko nije slobodan jer su svi u službi Cella, koji ugovorno obavezuje potrošače na dužničko ropstvo. Psiho i ekipa predstavljaju pokret otpora, kojem treba eksterni adut u borbi protiv beskrup... Urgh. Sve što zaista treba da znate jeste da vas čeka fajt pod kupolom u urbanoj džungli Menhetna. Imate nanoodelo koje vas prema potrebi čini nevidljivim ili neranjivim, imate arsenal vatrenog oružja koje se može on the fly podešavati po želji. A imate i luk i strelu... Kompozitni borbeni luk, koji vam dozvoljava da kokate bez razbijanja stealth moda, pored mini-igre hakovanja tureta i zaključanih vrata, najkrupniji je gameplay dodatak Crysisa 3. Borba lukom i strelom omogućava vam pravi stealth pristup, mada realne potrebe za tim nema, jer je gruba sila tradicionalno najbrža i najefikasnija alternativa. Crysis 3 je vrlo kratka igra, otprilike duplo kraća od prethodne, i barem tri puta manjeg obima od prvog Crysisa, što će izazvati pravo oduševljenje kod ljudi koji su pljunuli pedesetak evra za original. Sednete naoštreni pred računalo, naoružani kafom i nabrijani na celovikendnu megaavanturu, ali sve bude gotovo za pet sati, posle čega možete da igrate multiplayer ili nađete nešto smislenije da radite. U kampanju igre uloženo je vidno manje truda nego u onu iz prethodnog nastavka. Crytekovci već duže vreme tvrde da im je ovo poslednja „normalna” igra i da će se u narednom periodu u potpunosti posvetiti free2play pucačinama, koje se finansiraju mikrotransakcijama. Zbrzanošću i kompresijom trećeg Crysisa kao da su želeli da kažu: „Eto vam trojka da vas skinemo s dnevnog reda, a kada se sledeći put budemo videli, spremite kreditnu karticu, he-he-he!” Ako ni na čemu drugom, hvala im na tome što kraj nisu upropastili cliffhangerom – priča o Prophetu, Cellu i Cephu zaokružena je na relativno razuman način. Crysis 3 multiplayer imao je mesec dana otvorene bete, tokom kojih je svako mogao da ga proba i da zaključi da to što igra nudi na multiigračkom polju nije loše, ali da nije ni nešto što raspamećuje um i raščivijava čakšire. Progresija po nivoima, uobičajeni set modova uz jedan izuzetak, otključavanje gedžeta i opreme... Sve smo to, sem Hunters moda, već negde videli. Hunters je unikatni multiplayer mod Crysisa 3, u kojem vas igra deli u dva tima. Pripadnici prvog (lovci) naoružani su lukovima i permanentnim stealthom, dok su puleni drugog (Cell operativci) opremljeni automatskim oružjem i gedžetima, bolje su naoružani od prvih, ali su vidljivi i „na izvolte” lovcima. Cilj prvih je da pokokaju druge do isteka tajmera svake runde, cilj drugih je da prežive dok debela ledi ne zapeva... Svaki likvidirani Cell operativac respawnuje se kao Hunter, što opstanak preživelih čini progresivno težim. Zanimljivo u izvesnoj meri, nedovoljno samo po sebi.