Prodaje se biljka sa priloženih slika, starosti 3 godina, Ovaj sukulent otporan na sušu preferira rasti u peskovitom ili stenovitom dobro dreniranom tlu. Obično raste uz izložene grebene, litice i stenovite izdanke u planinskim područjima, ali je dobro prilagođen da raste bilo gdje od planinskih vrhova pa sve do нивоа mora, pa čak i na staništima kao što su gusto grmlje i obalne šume. Budući da je otporna na so, ova Aloe može podneti priobalne uslove. Je li Aloe arborescens medicinski bolja od ostalih aloja? Lekovita vrednost Aloe arborescens prepoznata je u mnogim kulturama, jer je to vrlo popularna tradicionalna lekovita biljka u Južnoj Africi, Aziji, Rusiji, Italiji i Japanu, ali je obnovljeno zanimanje nakon što je otkriveno da Aloe arborescens sadrži veće koncentracije aktivnih stvari. lekovitih sastojaka od ostalih vrsta Aloe,uključujući Aloe veru . Neki izvori tvrde da i gel i lateks Aloe arborescens sadrže tri puta više aktivnih spojeva nego Aloe vera , što je prilično značajno. Većina ljudi upoznata je s upotrebom Aloe vera gela za ublažavanje kožnih stanja kao što su opekline, ugrizi, svrabeži i ogrebotine, ali lekoviti spojevi u biljkama Aloe nude puno veću vrednost od toga. Prijavljeno je da aktivni sastojci u lišću Aloe pokazuju antibakterijsko, antimikrobno, antitumorsko, protuupalno, antiartritično, antireumatoidno, antikancerogeno i antidijabetičko delovanje. Našli su primenu u lečenju zatvora, detoksikaciji i podržavanju nedostataka imunološkog sistema. Klinička ispitivanja potvrdila su upotrebu Aloe gela kao lokalnog sredstva za zaceljivanje rana i opekotina te kao antihiperglikemika za korištenje u lečenju dijabetesa. Ako Aloe arborescens sadrži veće koncentracije aktivnih spojeva, zašto se onda Aloe vera barbadensis Miller preferira na tržištu? Jednostavan razlog je što uži listovi Aloe arborescens sadrže manje gela, što dovodi do nižih proizvodnih prinosa, a budući da sadrže i više gorkog spoja aloina u svom lateksu, to može učiniti okus gela gorkim, što je nepoželjno. Koje su sorte aloe jestive? Prema članku “ Aloe vera: vredan sastojak za prehrambenu, farmaceutsku i kozmetičku industriju – pregled ” objavljenom u časopisu Critical Reviews in Food Science and Nutrition 2004. godine, do danas je samo šest do sedam vrsta porodice Aloe ljudi konzumiraju kao funkcionalnu hranu ili lekove, a to uključuje: . Aloe vera Linne . Aloe barbadensis Miller . Aloe arborescens Miller (Aloe na drvetu, Aloja baklje, Aloja Candelabra, Aloe Krantz) . Aloe saponaria Haw (pegava aloe vera) . Aloe perryi Baker (Socratine Aloe) Njegovo uvrštavanje u ovaj popis ukazuje na to da se Aloe arborescens može koristiti interno, ali imajte na umu da daje manje gela i veću koncentraciju gorkog aloina spoja u lateksu, što se može uzeti u obzir kada se traži gel, a ne lekoviti spojevi u lateksu. Identifikacija Aloe arborescens Aloe arborescens, također poznata kao aloja na drvetu ili aloja kandelabra. Aloe arborescens je veliki, raširen, grmoliki sočan grm koji naraste do visine od 2-3 m i slične širine. Opisuje se kao višeglavi grm jer ima debelo središnje drvenasto deblo s mnogo grana, sličnog obliku kandelabra, pa otuda i njegov uobičajeni naziv. Dugi, tanki, sočni listovi u obliku mača su sivozelene ili zelene s blago plavom bojom i obrubljeni bledim zubima duž rubova lista. Ovi upečatljivi listovi raspoređeni su u atraktivne rozete (kružni rasporedi listova na jednoj visini) na krajevima grana, a uvijaju se prema dole prema dnu biljke. Pojedinačne rozete narastu do oko 45 cm širine. Tokom hladnih zimskih mjeseci, rozete cvjetaju, stvarajući visoke, šarene cvetne klasove nalik baklji koji su obično nerazgranati, s dva ili više cvetnih klasova koji proizlaze iz jedne rozete. Cvetovi su veliki grozdovi živopisnih crveno-narandžastih cevastih cvetova raspoređenih u konusni raspored oko cvetne stabljike, a u botanici je ova vrsta cvetova poznata kao grozd. Kao što je slučaj sa svim biljkama Aloe, cvetovi proizvode nektar i privlače pčele, kao i ptice kao što su kolibri. Kako uzgajati Aloe arborescens Za uzgoj Aloe arborescens ne treba puno truda . To je brzorastuća biljka koja će se nositi s vrlo sušnim mestima i tolerisati zanemarivanje nakon što se uspostavi. Uspeva u toplim umerenim do suptropskim klimama i može izdržati umjereni mraz do -4°C (25°F). Tlo – Raste na širokom rasponu tla, preferira dobro drenirajuća tla s ilovastom teksturom tla, obogaćena kompostom, s pH tla od 7,0 do 8,5. Svetlo – Preferira puno sunca, ali će tolerisati laganu senku. Zalivanje – retko, ne zalivajte zimi. Hranjenje – Hranite se u proleće gnojivom sa sporim otpuštanjem s niskim udelom azota ili upotrebite specifično gnojivo za kaktuse. Nemojte se previše hraniti jer ove biljke rastu u teškim okruženjima s niskom nivoom hranjivih stvari. Uzgoj Aloe arborescens u posudama . Ova se aloja savršeno može uzgajati u posudama, a to će zadržati biljku na prihvatljivoj veličini, bilo da se odlučite uzgajati vani ili u zatvorenom prostoru. Upotrebite veći lonac jer biljka prilično brzo raste i trebat će joj prostora, ali nemojte je prerano presađivati jer će mješavina za lonce predugo ostati mokra ako je lonac prevelik za biljku, a to će dovesti do trulež korijena. Prilikom sadnje Aloe u lonac, poželjno je koristiti dobro drenirajuću komercijalnu mešavinu kaktusa i sočne lončanice, ali ako ona nije dostupna, možete pomešati svoju mešavinu kombinovanjem jednakih delova krupnog peska, perlita i mešavine za saksije, ili čak 2/3 mješavine s 1/3 perlita će obaviti posao. Lonac stavite na sunčano mesto, a zalevajte umereno. Omogućite da se mešavina za lonce osuši između dubokih zalijevanja u toplijim godišnjim dobima. Zimi uopće nemojte zalevati, a ako se lonac nalazi na otvorenom, pokušajte biljku održati malo sušijom tako da je postavite na mesto gdje je neće zalijevati hladne sezonske kiše. Ispod strehe kuće (nadvijeni krov) dobro je mesto za sukulente i kaktuse zimi malo sušiti. Nikada ne stavljajte lonac u tanjirić s vodom. Ako se ispod lonca koristi tanjirić, podignite ga nožicama za lonce, nekim kamenjem ili opločnikom kako se korenje Aloe ne bi natopilo! Kako razmnožavati Aloe arborescens Aloe arborescens se lako razmnožava iz bočnih izbojaka, reznica stabljike i semena. Bočni izbojci ili mladice su nove mlade biljke koje rastu iz baze, koje se mogu pažljivo ukloniti sa što više korena i presaditi u proleće. Reznice stabljike ili grana mogu se uzeti u proleće. Najprije uklonite donje listove s reznice, a zatim ostavite da se reznica osuši dan ili dva dok se rana ne zapečati. Zatim posadite reznicu u mali lonac napunjen peskom ili dobro drenirajući kaktus mješavinu. Zalevajte vrlo štedljivo i nemojte preterano zalivati jer će reznica istrunuti ako je mešavina za saksije previše mokra. Zaštitite sadnice od ranih proletnih mrazeva. Budite svesni kada koristite sjeme da se Aloe arborescens lako hibridizira s drugim alojama, nemojte koristiti seme za razmnožavanje iz biljaka koje cvjetaju kada druge aloje cvetaju u isto vreme. Predložena upotreba Aloe arborescens: Ovde je popis mogućih upotreba ove vrlo svestrane biljke: Zanimljiv oblik biljke pogodan je za korištenje kao ukrasna sobna podna biljka za svetlo, sunčano mesto. Kao lekovita biljka, antibakterijski i protuupalni gel iz listova Aloe arborescens može se koristiti na koži za ublažavanje opekotina, pomoć pri zaceljivanju rana i ublažavanje iritacije. Listovi se mogu razdvojiti ili svježe zgnječiti kako bi se ekstrahirao gel.

Ferocactus viridescens subs. littoralis je lokalni ili morfološki oblik Ferocactus viridescens . Razlikuje se po brojnijim rebrima koja nisu tuberkulirana, po mnogo gušćim i uglavnom manje spljoštenim bodljama (21-34 naspram 15-25 standardnog Ferocactus viridescens ) i manjim cvetovima obično manjeg od 25 mm u prečniku. Uzgoj i razmnožavanje:Oni rastu leti i prilično su lake biljke za koje se smatra da sporo rastu. Odgovara im svako bogato, dobro drenirano tlo, poput gline, plovućca, peska lave i samo malo treseta. Ako su u loncima, po mogućnosti ih presadite u proleće, ako im koren postane tesan. Generalno, treba ih presađivati svake druge godine kako bi se osiguralo sveže tlo. Međutim, to ne znači nužno da će trebati veće posude. Otprilike četvrtinu lonca napunite krhotinama, šljunkom itd. kako biste pospešili dobru drenažu. Nakon presađivanja, nemojte zalivati nedelju dana ili više. Redovito zalevajte tokom ciklusa rasta (ova biljka treba puno vode, ali nemojte preterano zalevati i pustiti da im se zemlja osuši između dva zalevanja), a također treba izbegavati vlaženje tela ove biljke dok je na suncu. Mokri kaktus na sunčevoj svetlosti može izazvati opekotine koje mogu dovesti do ožiljaka ili čak gljivičnih infekcija i smrti, zimi držite prilično suvim. Voda se ne sme zadržavati oko korena. Hraniti đubrivom s visokim udelom kalijuma leti. Izloženost: Vani im je potrebna jaka izloženost, puno sunca ili polusena leti ako je mesto preterano vruće ili svetlo, unutra im je potrebna jaka svetlost i nešto direktnog sunca. Može podneti umerenu senku, a biljku koja je rasla u senci treba polagano očvrsnuti pre nego što je stavite na puno sunce jer će biljka biti ozbiljno opečena ako se prenaglo premesti iz senke na sunce. Otpornost na mraz: Za siguran uzgoj potrebna je lagana zaštita od smrzavanja, ali može podneti sporadične slabe mrazeve. Ovoj biljci je potrebno razdoblje hladnog odmora zimi kako bi obilno cvetala. Bolesti i štetočine: Pripazite na najezdu brašnastih stenica, štipavaca i paukove grinje. Biljka u dobrim uslovima počet će cvetati kada dosegne prečnik od samo 12-14 cm. Razmnožavanje: Seme je jedini način razmnožavanja. Sakupljanje semena: Dopustite plodu da sazri. Voće mora biti značajno prezrelo pre žetve semena; čiste i suve semenke.

Notocactus ottonis 4 komada u saksiji Opis: Parodia ottonis, poznatiji kao Notocactus ottonis, uobičajen je atraktivan patuljasti kaktus koji se skuplja i posebno je zabavan jer sazreva i cveta u ranoj dobi. Ovo je jedna od najraznovrsnijih vrsta u rodu i ima mnogo nepotrebnih sinonima i obuhvata mnoštvo različitih regionalnih oblika. Ova vrsta se uzgaja u mnogim uzgajanim i razmnoženim oblicima. Generacije kaktofila su ovu biljku imale kao jednu od svojih prvih nabavki, a malo je njih moglo biti razočarano njenom lakom kultivacijom i navikom slobodnog cvetanja. Navika: U početku jednostavno, obično grupisanje, biljke mogu formirati velike grudvice razvijajući pomake na stolonima koji mogu izroniti do 20 cm od matične biljke, Stabljike: Manje-više sferične, u osnovi sužene, eventualno cilindrične sa spljoštenim vrhom, prečnika 2-15 cm (uglavnom manje od 10 cm), svetle Tamnozelena, plavičasto zelena i može postati duboko ljubičasta do kestenjasta tokom zimskog mirovanja, mada se ova boja može zadržati ako se uzgaja na dovoljno svetlosti. Međutim, novi rast je zelen, ali će uskoro potamniti kako bi odgovarao starijoj epidermi. Cvetovi: 3,5-6 cm u prečniku, retko apikalno zbijeno, svetlo satenski žute boje u jednoj retkoj varijanti narandžasto-crvene, perikarpele i cevčica sa gustom belom do smećkastom vunom i čekinjama. Stigma-režnjevi su obično crveni ili ljubičasti, retko narandžasti ili žuti. Plod: Jajoliko do kratko duguljasto. 9-12 mm u prečniku zelene boje, ne produžava se sa zrelošću, tanke do debelozidne. dehiscentno po dužini kako bi se otkrilo seme i bela pulpa. Seme: 15-100 po plodu. Zvonoliko sjajno crno, dugačko 1,2-1,4 i široko 11,7-1,2 mm široko tuberkulirano. Uzgoj i razmnožavanje: Parodia ottonis je letnja vrsta koja se lako uzgaja i cveta. To čini veoma pogodnu sobnu biljku za sve svetleće prozorske daske. Stopa rasta: To je umereno brzo rastuća i lako cvetajuća vrsta. Zemljište: Koristite mineralnu dobro propusnu podlogu sa malo organske materije (treset, humus), biljke mogu postati previše izdužene ako je kompost previše bogat. Presađivanje: Ponovno saditi svake 2 godine. Koristite lonac sa dobrom drenažom. Đubrenje: Mnogo brže raste sa đubrivom sa niskim sadržajem azota u proleće i leto. Zalivanje: Zahteva pažljivo zalivanje da bi biljka bila kompaktna. Zalivajte umereno od marta do oktobra, tanki, vlaknasti koreni pate ako ima vlage, pa biljku treba zalivati samo kada je okolni teren suv. Čuvajte na suvom čim temperatura počne da opada u oktobru i održavajte je savršeno suvom zimi na temperaturama od 5 do 15 stepeni Celzijusa. Izdržljivost: Treba ih držati na hladnom mestu tokom zimskog odmora i donekle su otporne na mraz ako se drže na suvoj strani pre i tokom hladnog vremena (kratkotrajne su do -5 ° C). Iako je jedna od najjednostavnijih za uzgoj Parodije, zimi može trunuti tokom faze odmora, ako se drži vlažna. U periodu odmora nema visoke atmosferske vlažnosti ! ! Izlaganje suncu: Zahteva puno sunca zimi i nešto zaštite leti, njegova boja ima tendenciju da postane bogatija i tamnija kada se uzgaja u svetloj senci. Upotreba: Odlična je biljka za uzgoj kontejnera. Uvek izgleda dobro i ostaje mali. Štetočine i bolesti: Može biti privlačno raznim insektima, ali biljke u dobrom stanju treba da budu skoro bez štetočina, posebno ako se uzgajaju u mešavini mineralnih lonaca, sa dobrom izloženošću i ventilacijom. Ipak, postoji nekoliko štetočina na koje treba obratiti pažnju: - Crveni pauci: Crveni pauci se mogu efikasno istrljati zalijevanjem zaraženih biljaka odozgo. - trulež: trulež je samo manji problem sa kaktusima ako se biljke pravilno zalijevaju i „ prozračuju“ . Ako nisu, fungicidi neće mnogo pomoći. Da bi se sprečilo truljenje, takođe je preporučljivo okružiti vrat korena veoma grubim peskom ili peskom, što pomaže brzom odvodnjavanju vode. Razmnožavanje: Semenom. Rezanje izdanaka iz biljke u procvatu takođe se može koristiti za razmnožavanje ove biljke.

Sukulent sa slika, Alworthia `Black Gem’ (Crni biser) Alworthia je opšte poznata i kao `Black Gem’. Glavno obeležje biljaka je zeleno do tamnozeleno lišće koje raste trouglasto i šiljasto. Ovo je idealna biljka za uzgajivače sukulenata koji su tek počeli negovati biljke Znanstvena klasifikacija Porodica: Asphodelaceae Rod: Alworthia Informacije o nezi i razmnožavanju Alworthia `Black Gem` može biti prilično lepa ako se o njoj dobro brine. Ova vrsta sukulenta zahteva tipično zalivanje kao i ostale sukulente. Način zalivanja vrlo je važan kako bi vaš Black Gem bio zdrav. Ne sme stajati u vodi, a treba izbegavati višak vode. Najbolji način zalivanja je metoda namakanja i sušenja. Ipak, potapanje treba kontrolisati kako bi se izbeglo prekomerno zalivanje. Opšta nega za Alworthia `Black Gem` Ova je retka vrsta koja cveta u proleće. Kad procvate, očekujte prekrasan cvet. To je lep dodatak vašoj zbirci biljaka, posebno ako ga imate izloženog u prekrasnom loncu. Kratke činjenice: • Preferira puno sunce • Može se uzgajati na otvorenom • Može lako uginuti ako se prelije sa vodom. • Najbolje se razmnožava izdancima, reznicama ili semenom • Mijenja boju ovisno o količini sunca koju dobije Gde posaditi Alvvorthia `Black Gem` sukulenti trebaju jako svjetlo. Kada sadite ovu vrstu u vrt, pobrinite se da dobije sunčevu svetlost. Potpuno do delomično sunce najbolje je za njegov rast. Bolje je uzgajati na otvorenom nego u zatvorenom prostoru . Razmnožavanje Alworthia `Black Gem` Može se razmnožavati semenom, izdancima ili reznicama. Ova vrsta ne zahteva često presađivanje .. Kao i sve ostale vrste sukulenata, bitna je dobro drenirana mešavina tla. Prilikom razmnožavanja iz reznica pažljivo odrežite list matične biljke čistim nožem ili makazama. Pre ponovne sadnje, pričekajte nekoliko dana. Za svoju novu biljku koristite dobro drenirano tlo. Ne zaboravite zalivati kad se zemlja osuši. Biljka sa slika je zasađena u rasadni kontejner koji se stavlja u jednu od prikazanih ukrasnih saksija. Zbog težine i poštarine, biljka se može slati i bez supstrata. Lako se ukorenjuje u novi supstrat nakon sadnje.