PLASILO ZA PTICE ILI DRUGO RADNI NAPON 220 volti VIDI FILM KAKO RADI

- Dimenzije 1.5x10 m - Idealna zaštita od hladnoce,ptica.... - Sa rupicama - pomaže biljkama da rastu bolje i brže POGLEDAJTE I MOJE DRUGE PREDMETE SIFRA: 88454

U svojoj kutiji, nekorišćeni profesionalni rasterivač životinja iz bašte Senzorski sistem detekcije gde uredjaj na pokret detektuje životinje raznih vrsta, a onda ispušta niskofrekventni zvuk koji zivotinje tera podalje Po specifikacijama, polje delovanja je 200 metara kvadratnih(vece polje delovanja) Tera pse mačke, lisice, kune, ptice, puhove, zečeve i ostale životinje Radi na 4 baterije D tipa standardne Zajedno sa uredjajem u kutiji jos dolazi šipka za zabijanje u zemlju kao i papirologija Brend Weitech poreklo Belgija Odlična cena za uredjaj ovakvih karakteristika i brenda Pogledajte slike

Poreklom je sa Kanarskih ostrva.Lisće mu je srebrnasto i dlakavo.Cvetovi su neobicni, liče na pticu koja stoji na grani.Cveta od proleca do kasnog leta. U vreme velikiih vrucina može kratko prestati da cveta ,pa kasnije nastavlja sa cvetanjem. Sadi se u visece saksije, žardinjere, može samostalno ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Veoma je neobična i lepa biljka . Ne sme se dozvoliti da dođe do isušivanja substrata,jer dolazi do opadanja lišća i cvetova . Prezimljava na svetlom mestu na temperaturi od oko 10 stepeni. Kupujete biljku dužine grana 30-40cm, razgranatu, u saksiji.

Ilex argentea marginata 30cm – Božikovina Geografsko Poreklo Ilex argentea marginata, poznata kao „Silver Margined Holly“ ili „Variegated Holly“, je vrsta zimzelenog drveta koje potiče iz severne Amerike. Ova vrsta često raste u šumskim područjima i čini popularnu ukrasnu biljku zbog svojih sjajnih listova i crvenih bobica. Nega Biljke Ilex argentea marginata je listopadna biljka koja se odlikuje sjajnim, kožastim lišćem sa srebrnim ivicama. Ova biljka je popularna zbog svog dekorativnog izgleda i bobica koje privlače ptice tokom zime. Uslovi Sredine Ova vrsta je prilično prilagodljiva i može uspevati u različitim tipovima zemljišta. Preferira sunčana do polusenovita mesta. Važno je da ima dobru drenažu kako bi se izbeglo stajaće vode oko korena. Potrebe za Svetlošću Ilex argentea marginata 30cm voli sunce, ali se dobro prilagođava i mestima sa delimičnom senkom. Tokom proleća i leta, najlepšu boju lišća ćete postići ako je izložite direktnoj sunčevoj svetlosti. Potrebe za Vodom Ova vrsta hollyja preferira umereno zalivanje. Zalivajte je duboko jednom nedeljno tokom suvih perioda ili kada je zemlja suva na dodir. Redovno proveravajte vlažnost zemlje kako biste održavali optimalne uslove rasta. Potrebe za Prihranjivanjem Ilex argentea marginata 30cm ne zahteva često prihranjivanje. U proleće možete primeniti uravnoteženo granulirano đubrivo kako biste podržali zdrav rast biljke. Prekomerno đubrenje može dovesti do previše bujnog rasta, pa je važno pridržavati se preporučenih uputstava na pakovanju. Ovaj listopadni grm će dodati elegantan izgled vašem vrtu ili pejzažu. Njegovo šareno lišće čini ga posebno atraktivnim, a crvene bobice doprinose zanimljivosti tokom zimskih meseci. Osim toga, ova vrsta hollyja privlači ptice, čineći vaš vrt živopisnijim tokom cele godine. U našem asortimanu možete pronaći i knjigu Drveće i grmlje u kojoj možete pročitati još korisnih saveta vezano za Božikovinu.

Pyracantha coccinea Vatreni trn Pyracantha coccinea Vatreni trn je zimzelen do poluzimzele grm koji se odlikuje bodljama i vatrenim bobicama. Vrlo je interesantna kao samostalni grm ali je ipak najveću primenu našla u formiranju živih ograda. Raste 2 – 4 mu visinu i oko 2 m u širinu. Poreklo biljke Ovo je zimzelena vrsta iz porodice Rosaceae. Grane rastu u svim pravcima i gusto su obrasle duguljastim ovalnim tamno zelenim listovima i bodljama dugim 1.5 cm. Cveta u rano proleća sitnim belim cvetovima. Vrsta je najatraktivnija kada je u plodu koji može biti u žutoj, narandžastoj ili crvenoj boji u zavisnosti od kultivara. Pyracantha coccinea Vatreni trn Vatreni trn je vrlo invazivna, brzorastuća vrsta koja ukoliko se redovno ne održava može da uguši sutohtonu floru. Odlična je za brzo podizanje živih ograda. Nema specijalne zahteve prema uslovima spoljašne sredine što je čini vrlo poželjnom vrstom za gajenje. Potrebe za vodom i svetlom Pyracantha coccinea Vatreni trn najbolje uspeva u polusenovitim i sučanim delovima vrta. Na punom suncu će dati veću količinu bobica. Nije izbirljiva prema tipu zemljišta a najbolje uspeva na peskovitim supstratima. Ne voli preterano vlažna zemljišta. Može da podnese širok dijapazon pH vrednosti zemljišta. Izuzetno je otporna vrsta kako na sušne periode tako i na vrlo niske temperature. Korisni saveti Pyracantha coccinea Vatreni trn podnosi orezivanje koje joj može pospešti rast.  Kako ima niske zahteve prema uslovima spoljašne sredine prihrana se vrši jednom godišnje u proleće. Da bi se postigla optimalna gustina sadnje, sade se 2 – 4 sadnice po dužnom metru. Savet Dendrologa Biljku svakog proleća dobro očistiti od uvelog lišća i orezati. Blaga jesenja rezidba se savetuje kako se rani prolećni cvetni pupoljci ne bi uništili kao i zbog toga što se isti obrazuju na prošlogodišnjim granama. Bobicama pirokante se hrane mnoge vrste ptica te je grm ujedno i njihovo sklonište. Vatreni trn je podložan gljivičnim i bakterijskim obolenjima i u tom slučaju se tretira adekvatnim sredstvima koja se mogu naći u bolje snabdevenim poljo apotekama. Specifikacije Visina sa saksijom: Širina saksije:  Cvetanje: Cveta belim sitnim cvetovima Vrsta: Lisno-dekorativna vrsta Boja: Tamno zelena Uslovi sredine Namena: Vanjska biljka Svetlost: Sunce, polusenka Supstrat: Dobro drenirana zemlja Temperaturna osetljivost: Uspešno prezimljava u kontinentalnim uslovima sredine Alergenske reakcije:  Održavanje i nega Zalivanje: Zalivanje se vrši od proleća do kasne jeseni, umereno. Prihranjivanje: Najbolje vršiti s proleća do jeseni. Zimi nema potrebe za prihranjivanjem. Orezivanje: Redovno orezivanje s proleća ili jeseni.

Pyracantha coccinea Vatreni trn Pyracantha coccinea Vatreni trn je zimzelen do poluzimzele grm koji se odlikuje bodljama i vatrenim bobicama. Vrlo je interesantna kao samostalni grm ali je ipak najveću primenu našla u formiranju živih ograda. Raste 2 – 4 mu visinu i oko 2 m u širinu. Poreklo biljke Ovo je zimzelena vrsta iz porodice Rosaceae. Grane rastu u svim pravcima i gusto su obrasle duguljastim ovalnim tamno zelenim listovima i bodljama dugim 1.5 cm. Cveta u rano proleća sitnim belim cvetovima. Vrsta je najatraktivnija kada je u plodu koji može biti u žutoj, narandžastoj ili crvenoj boji u zavisnosti od kultivara. Pyracantha coccinea Vatreni trn Vatreni trn je vrlo invazivna, brzorastuća vrsta koja ukoliko se redovno ne održava može da uguši sutohtonu floru. Odlična je za brzo podizanje živih ograda. Nema specijalne zahteve prema uslovima spoljašne sredine što je čini vrlo poželjnom vrstom za gajenje. Potrebe za vodom i svetlom Pyracantha coccinea Vatreni trn najbolje uspeva u polusenovitim i sučanim delovima vrta. Na punom suncu će dati veću količinu bobica. Nije izbirljiva prema tipu zemljišta a najbolje uspeva na peskovitim supstratima. Ne voli preterano vlažna zemljišta. Može da podnese širok dijapazon pH vrednosti zemljišta. Izuzetno je otporna vrsta kako na sušne periode tako i na vrlo niske temperature. Korisni saveti Pyracantha coccinea Vatreni trn podnosi orezivanje koje joj može pospešti rast.  Kako ima niske zahteve prema uslovima spoljašne sredine prihrana se vrši jednom godišnje u proleće. Da bi se postigla optimalna gustina sadnje, sade se 2 – 4 sadnice po dužnom metru. Savet Dendrologa Biljku svakog proleća dobro očistiti od uvelog lišća i orezati. Blaga jesenja rezidba se savetuje kako se rani prolećni cvetni pupoljci ne bi uništili kao i zbog toga što se isti obrazuju na prošlogodišnjim granama. Bobicama pirokante se hrane mnoge vrste ptica te je grm ujedno i njihovo sklonište. Vatreni trn je podložan gljivičnim i bakterijskim obolenjima i u tom slučaju se tretira adekvatnim sredstvima koja se mogu naći u bolje snabdevenim poljo apotekama. Specifikacije Visina sa saksijom: Širina saksije:  Cvetanje: Cveta belim sitnim cvetovima Vrsta: Lisno-dekorativna vrsta Boja: Tamno zelena Uslovi sredine Namena: Vanjska biljka Svetlost: Sunce, polusenka Supstrat: Dobro drenirana zemlja Temperaturna osetljivost: Uspešno prezimljava u kontinentalnim uslovima sredine Alergenske reakcije:  Održavanje i nega Zalivanje: Zalivanje se vrši od proleća do kasne jeseni, umereno. Prihranjivanje: Najbolje vršiti s proleća do jeseni. Zimi nema potrebe za prihranjivanjem. Orezivanje: Redovno orezivanje s proleća ili jeseni.

Gasteria bicolor vrlo je posebna vrsta koja umesto bazalnih rozeta formira duge, lisnate stabljike. U mogućnosti je podići grane obilno od baze da tvore male skupine i mogu narasti do 50-70 cm visine i 1 m u promeru s kratkom lisnatom stabljikom. Listovi mladih biljaka su raskošni (raspoređeni u dva suprotna reda) i izgledaju sasvim drugačije od odraslih listova. Izuzetno je promenjiv i poznato je nekoliko sorti i kultivara. Cvetovi: Mali oko 15-20 mm dugi, jako zakrivljeni, viseći, cevasti, do kuglasti, dvobojni crvenkasto-ružičasti i zeleni koji izgledaju kao mali trbuščići, okruglasto okrugla, promera 4 mm. Bogati su nektarom, a oprašuju ih razne ptice sunčanice. Vrijeme cvеtаnjа: Cvetovi se mogu proizvoditi u bilo koje doba godine, a vrhunac dosežu sredinom zime do proleća. Uzgoj i razmnožavanje: To su spororastuće, ali dugovečne biljke lake kulture što ih čini dobrom sobnom biljkom i može biti izvrstan subjekt za početnog gasterijafila (može lako rasti na prozorskim daskama, verandama i u minijaturnim sočnim vrtovima gdje rado dele svoje stanište s drugim manjim sočnim biljkama, ili u kamenjaru na otvorenom) Prodaju se biljke sa slika, visina je oko 20cm, bez sveta,

Prodaje se biljka sa priloženih slika, starosti 3 godina, Ovaj sukulent otporan na sušu preferira rasti u peskovitom ili stenovitom dobro dreniranom tlu. Obično raste uz izložene grebene, litice i stenovite izdanke u planinskim područjima, ali je dobro prilagođen da raste bilo gdje od planinskih vrhova pa sve do нивоа mora, pa čak i na staništima kao što su gusto grmlje i obalne šume. Budući da je otporna na so, ova Aloe može podneti priobalne uslove. Je li Aloe arborescens medicinski bolja od ostalih aloja? Lekovita vrednost Aloe arborescens prepoznata je u mnogim kulturama, jer je to vrlo popularna tradicionalna lekovita biljka u Južnoj Africi, Aziji, Rusiji, Italiji i Japanu, ali je obnovljeno zanimanje nakon što je otkriveno da Aloe arborescens sadrži veće koncentracije aktivnih stvari. lekovitih sastojaka od ostalih vrsta Aloe,uključujući Aloe veru . Neki izvori tvrde da i gel i lateks Aloe arborescens sadrže tri puta više aktivnih spojeva nego Aloe vera , što je prilično značajno. Većina ljudi upoznata je s upotrebom Aloe vera gela za ublažavanje kožnih stanja kao što su opekline, ugrizi, svrabeži i ogrebotine, ali lekoviti spojevi u biljkama Aloe nude puno veću vrednost od toga. Prijavljeno je da aktivni sastojci u lišću Aloe pokazuju antibakterijsko, antimikrobno, antitumorsko, protuupalno, antiartritično, antireumatoidno, antikancerogeno i antidijabetičko delovanje. Našli su primenu u lečenju zatvora, detoksikaciji i podržavanju nedostataka imunološkog sistema. Klinička ispitivanja potvrdila su upotrebu Aloe gela kao lokalnog sredstva za zaceljivanje rana i opekotina te kao antihiperglikemika za korištenje u lečenju dijabetesa. Ako Aloe arborescens sadrži veće koncentracije aktivnih spojeva, zašto se onda Aloe vera barbadensis Miller preferira na tržištu? Jednostavan razlog je što uži listovi Aloe arborescens sadrže manje gela, što dovodi do nižih proizvodnih prinosa, a budući da sadrže i više gorkog spoja aloina u svom lateksu, to može učiniti okus gela gorkim, što je nepoželjno. Koje su sorte aloe jestive? Prema članku “ Aloe vera: vredan sastojak za prehrambenu, farmaceutsku i kozmetičku industriju – pregled ” objavljenom u časopisu Critical Reviews in Food Science and Nutrition 2004. godine, do danas je samo šest do sedam vrsta porodice Aloe ljudi konzumiraju kao funkcionalnu hranu ili lekove, a to uključuje: . Aloe vera Linne . Aloe barbadensis Miller . Aloe arborescens Miller (Aloe na drvetu, Aloja baklje, Aloja Candelabra, Aloe Krantz) . Aloe saponaria Haw (pegava aloe vera) . Aloe perryi Baker (Socratine Aloe) Njegovo uvrštavanje u ovaj popis ukazuje na to da se Aloe arborescens može koristiti interno, ali imajte na umu da daje manje gela i veću koncentraciju gorkog aloina spoja u lateksu, što se može uzeti u obzir kada se traži gel, a ne lekoviti spojevi u lateksu. Identifikacija Aloe arborescens Aloe arborescens, također poznata kao aloja na drvetu ili aloja kandelabra. Aloe arborescens je veliki, raširen, grmoliki sočan grm koji naraste do visine od 2-3 m i slične širine. Opisuje se kao višeglavi grm jer ima debelo središnje drvenasto deblo s mnogo grana, sličnog obliku kandelabra, pa otuda i njegov uobičajeni naziv. Dugi, tanki, sočni listovi u obliku mača su sivozelene ili zelene s blago plavom bojom i obrubljeni bledim zubima duž rubova lista. Ovi upečatljivi listovi raspoređeni su u atraktivne rozete (kružni rasporedi listova na jednoj visini) na krajevima grana, a uvijaju se prema dole prema dnu biljke. Pojedinačne rozete narastu do oko 45 cm širine. Tokom hladnih zimskih mjeseci, rozete cvjetaju, stvarajući visoke, šarene cvetne klasove nalik baklji koji su obično nerazgranati, s dva ili više cvetnih klasova koji proizlaze iz jedne rozete. Cvetovi su veliki grozdovi živopisnih crveno-narandžastih cevastih cvetova raspoređenih u konusni raspored oko cvetne stabljike, a u botanici je ova vrsta cvetova poznata kao grozd. Kao što je slučaj sa svim biljkama Aloe, cvetovi proizvode nektar i privlače pčele, kao i ptice kao što su kolibri. Kako uzgajati Aloe arborescens Za uzgoj Aloe arborescens ne treba puno truda . To je brzorastuća biljka koja će se nositi s vrlo sušnim mestima i tolerisati zanemarivanje nakon što se uspostavi. Uspeva u toplim umerenim do suptropskim klimama i može izdržati umjereni mraz do -4°C (25°F). Tlo – Raste na širokom rasponu tla, preferira dobro drenirajuća tla s ilovastom teksturom tla, obogaćena kompostom, s pH tla od 7,0 do 8,5. Svetlo – Preferira puno sunca, ali će tolerisati laganu senku. Zalivanje – retko, ne zalivajte zimi. Hranjenje – Hranite se u proleće gnojivom sa sporim otpuštanjem s niskim udelom azota ili upotrebite specifično gnojivo za kaktuse. Nemojte se previše hraniti jer ove biljke rastu u teškim okruženjima s niskom nivoom hranjivih stvari. Uzgoj Aloe arborescens u posudama . Ova se aloja savršeno može uzgajati u posudama, a to će zadržati biljku na prihvatljivoj veličini, bilo da se odlučite uzgajati vani ili u zatvorenom prostoru. Upotrebite veći lonac jer biljka prilično brzo raste i trebat će joj prostora, ali nemojte je prerano presađivati jer će mješavina za lonce predugo ostati mokra ako je lonac prevelik za biljku, a to će dovesti do trulež korijena. Prilikom sadnje Aloe u lonac, poželjno je koristiti dobro drenirajuću komercijalnu mešavinu kaktusa i sočne lončanice, ali ako ona nije dostupna, možete pomešati svoju mešavinu kombinovanjem jednakih delova krupnog peska, perlita i mešavine za saksije, ili čak 2/3 mješavine s 1/3 perlita će obaviti posao. Lonac stavite na sunčano mesto, a zalevajte umereno. Omogućite da se mešavina za lonce osuši između dubokih zalijevanja u toplijim godišnjim dobima. Zimi uopće nemojte zalevati, a ako se lonac nalazi na otvorenom, pokušajte biljku održati malo sušijom tako da je postavite na mesto gdje je neće zalijevati hladne sezonske kiše. Ispod strehe kuće (nadvijeni krov) dobro je mesto za sukulente i kaktuse zimi malo sušiti. Nikada ne stavljajte lonac u tanjirić s vodom. Ako se ispod lonca koristi tanjirić, podignite ga nožicama za lonce, nekim kamenjem ili opločnikom kako se korenje Aloe ne bi natopilo! Kako razmnožavati Aloe arborescens Aloe arborescens se lako razmnožava iz bočnih izbojaka, reznica stabljike i semena. Bočni izbojci ili mladice su nove mlade biljke koje rastu iz baze, koje se mogu pažljivo ukloniti sa što više korena i presaditi u proleće. Reznice stabljike ili grana mogu se uzeti u proleće. Najprije uklonite donje listove s reznice, a zatim ostavite da se reznica osuši dan ili dva dok se rana ne zapečati. Zatim posadite reznicu u mali lonac napunjen peskom ili dobro drenirajući kaktus mješavinu. Zalevajte vrlo štedljivo i nemojte preterano zalivati jer će reznica istrunuti ako je mešavina za saksije previše mokra. Zaštitite sadnice od ranih proletnih mrazeva. Budite svesni kada koristite sjeme da se Aloe arborescens lako hibridizira s drugim alojama, nemojte koristiti seme za razmnožavanje iz biljaka koje cvjetaju kada druge aloje cvetaju u isto vreme. Predložena upotreba Aloe arborescens: Ovde je popis mogućih upotreba ove vrlo svestrane biljke: Zanimljiv oblik biljke pogodan je za korištenje kao ukrasna sobna podna biljka za svetlo, sunčano mesto. Kao lekovita biljka, antibakterijski i protuupalni gel iz listova Aloe arborescens može se koristiti na koži za ublažavanje opekotina, pomoć pri zaceljivanju rana i ublažavanje iritacije. Listovi se mogu razdvojiti ili svježe zgnječiti kako bi se ekstrahirao gel.