Opis proizvoda • KVALITET: Ova metlana lopatica za roštilj je izrađena sa posebnom pažnjom na kvalitet, što je čini savršenim dodatkom za tvoje kulinarske avanture na otvorenom. • DIZAJN: Moderna i elegantna, Spatula Algon Barbecue će se sjajno uklopiti u tvoj set alata za roštilj, a njena praktičnost će te oduševiti svaki put kada je koristiš. • DIMENZIJE: Sa dužinom od 42,5 cm, ova lopatica je dovoljno duga da ti omogući lako rukovanje hranom na roštilju, a istovremeno dovoljno kompaktna da ne zauzima previše prostora. • BREND: Algon je poznat po svojim visokokvalitetnim proizvodima, a ova lopatica za roštilj nije izuzetak. Uveri se i ti u renome brenda koji stoji iza ovog praktičnog alata. • PRAKTIČNOST: Spatula Algon Barbecue je dizajnirana da ti olakša pripremu hrane, bilo da okrećeš sočne stejkove ili pažljivo raspoređuješ povrće na vreloj rešetki. Kada je u pitanju priprema hrane na roštilju, važno je imati prave alate. Spatula Algon Barbecue je tu da ti pruži upravo to - pouzdanost i efikasnost u svakom potezu. Njena metlana površina osigurava da hrana neće ostati zalepljena, a ti ćeš moći da se fokusiraš na savršeno pečenje. Elegantan dizajn ove lopatice ne samo da će se istaknuti među tvojim priborom za roštilj, već će ti i olakšati čišćenje nakon upotrebe. Njena dužina je idealno prilagođena za sigurno rukovanje, omogućavajući ti da održavaš distancu od vrućine roštilja dok okrećeš hranu. Brend Algon je sinonim za kvalitet i dugovečnost, pa možeš biti siguran da ćeš ovu lopaticu koristiti sezona za sezonom. Njena izdržljivost i funkcionalnost čine je nezamenjivim delom opreme za sve ljubitelje roštilja. Ne propusti priliku da unaprediš svoje iskustvo pripreme roštilja. Nabavi svoju Spatulu Algon Barbecue i uživaj u svakom trenutku provedenom kraj vatre. Klikni i dodaj je u korpu - tvoji budući piknici će ti biti zahvalni!

Dejvid Moris
Posebna izdanja
Barkod: 9788671023375
Naslov originala: Illness and Culture in the Postmodern Age / David B. MorrisBolest nas, u izvesnom smislu, određuje. Govori nam ko smo. Za razliku od robota ili zečeva, ljudi su podložni bolestima koje se ponavljaju i dugo traju, tako da, na kraju, više izgledaju kao misteriozni potpis nego kao nedostatak u našem ustrojstvu, a traganje za savršenim zdravljem i snagom prastari je poriv. Autor odriče sopstvenu nameru da borbu koju medicina vodi protiv bolesti nužno (i pogrešno) predstavi kao oblik ratovanja, premda vojnički rečnik bitki i protivnapada i dalje preovladava u medicini. U ovoj knjizi on istražuje promenljiv odnos između kulture i biologije tokom procesa preoblikovanja našeg iskustva bolesti. Bolest se promenila tokom poslednjh pedeset godina, u periodu tranzicije iz modernog u postmoderno doba. Razboljevamo se od nepoznatih bolesti, podvrgavamo se nezamislivim tretmanima, umiremo na uznemiravajuće nove načine i na novim mestima. „Postmoderna bolest“, tvrdi autor, isto je toliko karakteristična koliko i filmovi, automobili, kompjuteri i svemirske letelice koji omogućavaju da se definiše period posle Drugog svetskog rata. Glavni cilj štiva je promišljanje i integrisanje rasute manjinske tradicije, u kojoj se razmatra značaj kulturoloških uticaja na zdravlje i bolest. Mnogi čitaoci će prepoznati doprinos istaknutih mislilaca unutar ove tradicije, kao što su Rene Dibua, Džordž L. Engel, Oliver Saks, Melvin Koner, Artur Klajnman i (pre svih) Mišel Fuko. Nijedna pojedinačna studija ne može u potpunosti da obradi tako obuhvatne teme kao što su postmoderna kultura i postmoderna bolest. U ovom slučaju, uključivanje ili isključivanje pojedine bolesti ne znači davanje značaja jednoj na uštrb druge. Da li je sida ozbiljnija bolest od raka? Da li je Turetov sindrom manje važan od astme? Jasno je da takva pitanja nije moguće postaviti, te je ovo priča o prelasku sa biomedicinskog modela, koji nam je dobro služio više od jednog veka na novi, nepotpun i neimenovani model za koji Dejvid Moris predlaže naziv biokulturni model. Kao paradigmu prirode i ograničenja biomedicinskog modela, autor prikazuje dešavanja nakon što je nada za izlečenjem izgubljena. Shvatanje bolesti kao biokulturne pojave – tema ove knjige – prolazi dug put ka osvetljavanju promena, sukoba i zbrka postmoderne medicine. David B. Morris dobitnik je PEN nagrade za svoju knjigu The Culture of Pain (1993) i autor je takođe nagrađivane knjige Alexander Pope: The Genius of Sense (1984). Živi i radi u Albukerkiju, Novi Meksiko.