Opis Kockajući se, svako veče skoro, pri njenom stolu, bio je srećan da može neprimetno dodirnuti prste njenih bačenih rukavica, ili da prevuče rukom po njenom ogrtaču. Mada je, kao i ostali njegovi drugovi, morao da nauči da igra i igrao vrlo dobro, ona ga nikad nije odabrala i on je većinom mora da se klanja, uz umilne zvuke viola, kakvoj njenoj babi, koja ga je obožavala. Posle tih večeri, i on i njegovi drugovi obično su priređivali pijanke do zore, urlajući uz glas gusle, van sebe od rečitosti i snage. Bio se sasušio, tako, od ljubavi i želje, bolujući toliko da i drugi počeše to da primećuju. Vršeći službu besprekorno, poznat po hrabrosti, imao je, po naročitoj molbi Prinčevoj, da mu ukroti i obuči nekoliko vlaških konja. Tako je Vuk Isakovič, najmlađi u puku, nadobudni sin najboljeg trgovca Princa Virtembrškog, za nekoliko meseci preboleo ćutke sve: i samoću pod njenom ložnicom, slušajući njen hod, i probdivene noći, sedeći pred njenim vratima, videvši kako joj sluškinje iznose haljine i donose košulju, i zanosan miris trave i zemlje, iskopane kopitom, sutradan, pri jahanju sa Princezom. Tajna njina bivala je sve nesnosnija, jer ona poče da mu omogučuje da je vidi skoro celo vreme dok je na službi, a osobito noću i ujutru, kad je prolazila kraj njega, još vrela od sna i snažna od žudi, koju je nalazila neočekivano u svojim snovima. U njima je noću nastavljala svoj svakidanji život, mada je znala da je samo privremen, kao i u Temišvaru. Jednog dana, pavši skoro sa konja, ona se beše sva prislonila na njega, kad joj pritrča. Tada prvi put usudi se, sav naježen, te je hotimice dodirnu. Na mukama, pri tom nespretan i ponizan, Isakovič je tako proživeo mal ne pola godine, kao u paklu, skoro i ne progledavši drugu ženu, sem te visoke, vanredne, namirisane. Uspaljen i izbezumljen, dočekao je kao glas s neba vest, u početku jeseni, da se priprema napad na Turke i da će Princeza putovati u Temišvar. Ne usudivši se da učini nijedan pokret rukom, da kaže ni jednu reč, da bi joj priznao, bio je radostan da je se bar otarasi i da mu se već jednom skine s vrata taj jad, koji se svaki dan ponavljao. To mu je bila prv, prava ljubav, baš kad mu i otac zažele da ga oženi.