Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ćelija otvorenih vrata 1 i 2 - Manfred Petrović Godina izdanja: 2020 Broj strana: 278 Povez: Mek Kada se pred čitaocima pojavi roman koji svojim neopipljivim granicama i razuđenim beskrajem zaokruži priču i smesti je u jednu knjigu, svako će morati da prizna da se na književnoj sceni pojavilo jedno nesvakidašnje delo. Ćelija otvorenih vrata Manfreda Petrovića su jedno od njih, moderno u svojoj psihološkoj niti, tendenciozno u kritičkom kursu, sveprožimajuće u filozofskom lahoru i nadasve realistično u životnoj slici perspektive tridesetogodišnjaka u jednoj srpskoj palanci… Međutim, ma koliko na prvi pogled delovao mistično i ezoterično, roman pruža jednu opipljivu egzistencijalističku poruku koja ga i vraća u stvaran i realan svet. Ona se skriva u svakom osećanju očaja, teskobe, ništavila i straha Matorog, pa čak i u najbliskijim dodirima sa smrću, a to je da je najjasniji put ka životu i njegovom smislu sloboda duše u kojoj čovek postaje svestan da sam sebi postavlja vrednosti, bira svoj put i shvata da je ništa drugo do osuđen da bude odgovoran za sve ono što zaista jeste.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jerzy Andrzejewski (poljski izgovor: [ˈjɛʐɨ andʐɛˈjɛfskʲi]; 19. kolovoza 1909. – 19. travnja 1983.) bio je plodan poljski pisac. Njegova se djela suočavaju s kontroverznim moralnim pitanjima kao što su izdaja, Židovi i Auschwitz u ratno doba.[1] Njegove romane Pepeo i dijamanti (o neposrednoj poslijeratnoj situaciji u Poljskoj) i Sveti tjedan (o ustanku u Varšavskom getu) filmski su adaptirani od strane Oscarom nagrađenog poljskog redatelja Andrzeja Wajde. Veliki tjedan i Pepeo i dijamanti prevedeni su na engleski.[2] Njegov roman The Gates of Paradise na engleski je preveo James Kirkup, a objavila Panther Books s angliciziranim pravopisom `George Andrzeyevski`. Život i karijera Rođen u Varšavi 1909., Andrzejewski je studirao filologiju na Sveučilištu u Varšavi u Drugoj poljskoj republici. Godine 1932. debitirao je u časopisu ABC svojom prvom kratkom pričom pod naslovom Wobec czyjegoś życia. Godine 1936. objavio je cjelovitu zbirku pripovijedaka pod nazivom Drogi nieuniknione, u Biblioteci Prosto z mostu, a ubrzo je dobio široko priznanje za svoj novi, katolički inspiriran roman Ład serca iz 1938. godine. Tijekom Drugog svjetskog rata bio je uključen u nastojanja da se pomogne židovskim izbjeglicama.[3] Njegov kratki roman Veliki tjedan (1945.) opisan je kao `vjerojatno prvi književni pokušaj da se ispita ponašanje Poljaka suočenih s holokaustom`.[4] Neposredno nakon Drugoga svjetskog rata Andrzejewski objavljuje knjigu Noć (Noc, 1945.) i svoj dosad najpoznatiji roman Pepeo i dijamanti (Popiół i diament, 1948.). Pridruživši se Poljskoj ujedinjenoj radničkoj stranci (PZPR) 1950., napustio je stranku nakon listopadskih prosvjeda i nereda u Poljskoj 1956. [5]. Nakon gušenja Praškog proljeća, u kojem su sudjelovale poljske trupe, Andrzejewski je napisao pismo isprike Eduardu Goldstückeru, predsjedniku Saveza čehoslovačkih pisaca.[potreban citat] Godine 1964. bio je jedan od potpisnika pisma tzv. od 34 premijeru Józefu Cyrankiewiczu o slobodi kulture. Godine 1976. Andrzejewski je bio jedan od osnivača intelektualne oporbene skupine KOR (Odbor za obranu radnika). Kasnije je Andrzejewski bio snažan pristaša poljskog antikomunističkog pokreta Solidarnost. Andrzejewski je bio gay.[6][7] Iako je često smatran glavnim kandidatom za Nobelovu nagradu za književnost, tu čast nikada nije dobio. Njegov navodni alkoholizam u kasnijim godinama mogao je spriječiti njegovo književno stvaralaštvo, čime ga je spriječio da ikada postane pravi moralni autoritet.[5] Umro je od srčanog udara u Varšavi 1983. Naslijeđe Andrzejewskijevi ratni spisi, koji su nadahnuli antinacističku domovinsku armiju, te njegov poslijeratni rad kao propagatora staljinizma u Poljskoj analizirani su u Zarobljeni um Czesława Miłosza. U toj knjizi Miłosz Andrzejewskog naziva samo `Alfa.`[2] Prema Miłoszu, Andrzejewskijevo pisanje je `sveto i nadmeno`, a drugi pjesnici i pisci u poslijeratnoj Poljskoj smatrali su ga `uglednom prostitutkom.`[8] 23. rujna 2006. poljski predsjednik Lech Kaczyński posthumno je odlikovao Jerzyja Andrzejewskog Commanderskim križem Reda Obnove Poljske.

Stubovi kulture, 1997. Ranko Risojević (Kalenderi, 8. avgust 1943) srpski je matematičar, fizičar, istoričar matematike, zatim pjesnik, književnik, prozaista, dramski pisac, esejista, prevodilac, direktor Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske i član Senata Republike Srpske. Biografija Rođen je u Kalenderima kod Kostajnice 1943. godine. Završio je Prirodno-matematički fakultet u Sarajevu, grupa matematika i fizika. Radio je kao profesor matematike i fizike. Bio je urednik Glasa Srpske, i urednik časopisa „Putevi“, „Univerzitetska biblioteka“, i „Osvjetljenja“. U periodu 1988-1990. je bio direktor Narodne i univerzitetske biblioteke „Petar Kočić“. Bio je direktor Galerije likovnih umjetnosti Republike Srpske. Do sada je objavio oko četrdeset knjiga, od čega deset iz oblasti poezije i proze, zatim pet dramskih tekstova za djecu i dvije drame za odrasle, i desetak radio igara. Njegovo djelo „Ivanovo otvaranje“ je od strane žirija proglašeno za „knjigu 2000. godine za mlade“ u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Član je književnog Organizacionog odbora za dodjeljivanje Kočićeve nagrade, koju dodjeljuje zavičajno društvo „Zmijanje“ i grad Banja Luka, i član Organizacionog odbora Kočićevog zbora. Ranko Risojević je član Društva bibliotekara Republike Srpske, te Komisije za međunarodnu saradnju Društva bibliotekara Republike Srpske. Jedan je od članova Fondacije Jasenovac-Donja Gradina. Bio je u sastavu Redakcionog odbora za izdavanje sabranih djela Petra Kočića. Potpredsednik je Društva članova Matice srpske u Republici Srpskoj, i njegovog Upravnog odbora. Književne nagrade Dobitnik je većeg broja književnih nagrada, od kojih su najznačajnije: Nagrada „Laza Kostić”, za proznu knjigu Šum, 1996. Književna nagrada „Politikinog Zabavnika”, knjigu Ivanovo otvaranje, 2000. Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za knjigu pjesama Prvi svijet, 2003. Nagrada „Branko Ćopić”, za roman Bosanski dželat, 2004. Nagrada „Skender Kulenović”, za knjigu poezije Prvi svijet, 2004. Kočićeva nagrada 2006. Nagrada „Arka”, za Izabrane i nove pjesme, 2008. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Gospodska ulica, 2011. Nagrada „Zlatna sova”, za roman Noć na Uni, Istočno Sarajevo, 2014. Nagrada Udruženja književnika RS za najbolju knjigu, za roman Noć na Uni, 2014. Nagrada „Kočićeva knjiga”, 2016. Nagrada „Gračanička povelja”, 2017. Nagrada „Branko Radičević”, 2022.[1] Bibliografija Risojević Ranko: Odnos društva prema bibliotekama – kratak istorijat i ocjena današnjeg stanja Proza Risojević Ranko: Umjetnost Marije Teofilove, priče, Svjetlost, Sarajevo (1974) Risojević Ranko: Nasljedna bolest, roman, Veselin Masleša, Sarajevo (1976) Risojević Ranko: Slike za utjehu, poetska proza, Svjetlost, Sarajevo (1981) Risojević Ranko: Veliki matematičari, biografske priče, Nolit, Beograd, (1981), drugo izdanje (1987); treće izdanje (1991) Risojević Ranko: Priče iz novina, „Veselin Masleša“, Sarajevo 1982 Risojević Ranko: Dječaci sa Une, roman za djecu, „Nolit“, Beograd, (1983); prevod na makedonski: Momčinjata od kaj Una, Naša kniga, Skoplje, (1988) Risojević Ranko: Tijelo i ostalo, roman, „Prva književna komuna“, Mostar, (1987) Risojević Ranko: Priče velikog ljeta, Svjetlost, Sarajevo, (1988) Risojević Ranko: Slavni arapski matematičari, matematičke priče, Nolit, Beograd, (1988) Risojević Ranko: Trojica iz Zrikovije, roman za djecu, Veselin Masleša, Sarajevo (1990) Risojević Ranko: Sablasni šinjel, roman, Rad, Beograd, (1993) Risojević Ranko: Šum, kratke proze, Svetovi, Novi Sad, (1995) Risojević Ranko: O duši, Media centar „Prelom“, Banjaluka, (1998) Risojević Ranko: Ivanovo otvaranje, roman za mlade, Zadužbina „Petar Kočić“, Banjaluka-Beograd, (2000); drugo izdanje, Zvonik, Beograd, (2001) Risojević Ranko: Vlado S. Milošević - jedan vijek, monografija, Fakultet umjetnosti Univerziteta u Banjaluci, Banjaluka, (2001) Risojević Ranko: Bosanski dželat, Glas srpski, Banjaluka, (2004) Risojević Ranko: Arheolog, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske, Istočno Sarajevo (2005) Risojević Ranko: Bosanski dželat, drugo izdanje Besjeda, Banjaluka; Ars Libri, Beograd, (2006) Risojević Ranko: Simana, Glas Srpski Grafika, (2007) Risojević Ranko: Duhovni tragovi, eseji, osvrti, prikazi, Besjeda, Banjaluka, (2008) Risojević Ranko: Gospodska ulica Herrengasse (Banjalučka trilogija, 2), izdavač: Matica srpska, Novi Sad (2010) Poezija Risojević Ranko: Vid tame, Svjetlost, Sarajevo, (1967) Risojević Ranko: Vreme i vrt, Svjetlost, Sarajevo, (1971) Risojević Ranko: Tako, ponekad, Veselin Masleša, Sarajevo, (1972) Risojević Ranko: Istrpi ovo draganje, Svjetlost, Sarajevo, (1975) Risojević Ranko: Snovi o vječnom i pjesme smrti, Svjetlost, Sarajevo, (1979) Risojević Ranko: Ozon, Veselin Masleša, Sarajevo, (1986) Risojević Ranko: Prah (zbirka poezije), Matica srpska, Novi Sad (1988) Risojević Ranko: Brdo, Svetovi, Novi Sad (1991) Risojević Ranko: Vrata tame, Vreme knjige, Beograd, (1997) Risojević Ranko: Vrata tame, Stubovi kulture, Beograd, (1998) Risojević Ranko: Mesija, Rad, Beograd, (1997) Risojević Ranko: Samoća, Molitve, Glas srpski, Banjaluka (1999) Risojević Ranko: Prvi cvijet, Matica srpska, Novi Sad (2003) Risojević Ranko: Rasvit, Glas srpski, Banjaluka (2006) Risojević Ranko: Izabrane i nove pjesme, Besjeda, Banjaluka

Naprijed, 1979. Drugo izdanje. Odlično očuvano, osim blage iskrzanosti ruba omota na jednom mestu. Vidi se sve na slikama. Najbolje delo Mirka Kovača i jedan od najboljih romana posleratne srpske/jugoslovenske književnosti. Apsolutno remek-delo. Ninova nagrada 1978! Vrata od utrobe su roman jugoslovenskog književnika Mirka Kovača, prvobitno objavljen 1978. u izdanju zagrebačke izdavačke kuće Naprijed. U ovom romanu-hronici pripoveda se o životima stanovnika malog hercegovačkog mesta L. Hroničarski elementi vezani su za tok implicitnog naratora čije isprekidano pripovedanje obuhvata događaje pre, tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata.[1] Iako je pripovedač romana, po mnogim odlikama, objektivan i neutralan hroničar, on ne krije da piše o tragičnoj sudbini svoje porodice i drugih likova koje je poznavao.[2] Književna kritika je roman dočekala pohvalama. Nagrađen je NIN-ovom nagradom za najbolji roman 1978. godine i Nagradom Željezare Sisak, a potom i nagradom Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1979. godine.[3] Književni istoričari ga smatraju jednim od važnijih romana prvog talasa postmodernizma u jugoslovenskoj književnosti. Iako su prva izdanja štampana na srpskom jeziku, a roman je uz dozvolu autora objavljen 1981. u Nolitovoj ediciji 50 najboljih srpskih romana,[2] Mirko Kovač je nakon sukoba sa srpskim nacionalistima i preseljenjem u Rovinj početkom devedesetih, odlučio da stil romana prilagodi hrvatskom jeziku, te je kasnije i štampan u edicijama najboljih hrvatskih romana. Sadržaj  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje! Uslovno za glavni pripovedački tok u romanu može se uzeti sudbina pripovedačevih roditelja Rose i Stjepana K. U prvom poglavlju se pripoveda o porodičnom poreklu i rodoslovu, dok su Rosi i Stjepanu posvećeni drugo, osmo, jedanaesto, dvanaesto i trinaesto poglavlje. Naravno, oni u ostalim poglavljima nisu zaboravljeni već su indirektno prisutni ili se spominju u korelaciji sa drugim junacima. Otvorena struktura romana omogućila je Kovaču da unese veći broj likova, a sve ličnosti su objedinjene mestom zbivanja – mali grad L. U Hercegovini. Žiteljima mesta L. posvećena su četiri poglavlja. O sudbini Dimitrija V. komunisti, prvoborcu i predstavniku komunističke vlasti, i njegovom bratu Milutinu pripoveda se u trećem poglavlju, o Stjepanovom trgovačkom pomoćniku u dućanu Đurici Mrkajiću u šestom, o Paolu Menzeu u sedmom, a o Stjepanovom bratu Tomislavu K. u desetom poglavlju. Pored ovih poglavlja ispripovedanih u hroničarskom stilu, u romanu postoje dva poglavlja koja se zasnivaju na drugačijim strategijama pripovedanja; četvrto poglavlje je u vidu pisama fra Inoćencija svom prijatelju Stjepanu, a deveto je u vidu kalendara koje ispisuje Stjepan. Ti kalendrai se mogu sagledavati kao unutrašnja hronika u okviru hronike jer imaju sve odlike intimnog dnevnika u kome je zapisana mudra poruka o životu.[1] Književna kritika Hrvatski književnik Miljenko Jergović je u eseju, gde se prisećao svog poznantstva sa Kovačem i njegovog stvaralaštva, istakao: „ Kovač je hiperrealist, kvazidokumentarist, proizvođač čarolija, veliki porodični i zavičajni pisac. Ono što on upetlja u “Vratima od utrobe” ne bi raspetljao ni najsposobniji policijski istražitelj, ni književni analitičar, tekstolog, detektiv – ako takvi još i postoje u ovome jeziku – ali ništa tu nije nametljivo, suvišno ni opterećujuće. Priča teče onako kako teče vrijeme. Neravno i skokovito.[4] ” Filmska adaptacija Kovač je na osnovu romana napisao scenario za film „Večernja zvona” koji je prikazan 1986. Film je režirao Lordan Zafranović, a glavne uloge su igrali Rade Šerbedžija, Petar Božović i Miodrag Krivokapić. Mirko Kovač (Petrovići, kod Nikšića, a 26. decembar 1938 — Rovinj, 19. avgust 2013) bio je jugoslovenski, srpski, crnogorski i hrvatski književnik i scenarista. Autor je više romana, zbirki pripovjedaka, eseja, TV-drama i filmskih scenarija.[1] Biografija Studirao je na Akademiji za pozorište, film i televiziju, odsjek dramaturgije, u Beogradu. Prva knjiga proze »Gubilište« (1962) doživljava političku i ideološku osudu „zbog crne slike svijeta“, a hajka na pisca trajala je tokom cijele 1963. godine.[2] Roman »Moja sestra Elida« izlazi 1965, a kratki roman »Životopis Malvine Trifković« 1971. godine, koji je dramatizovan i izveden 1973. na sceni Ateljea 212 u Beogradu, te preveden na engleski, francuski, italijanski, holandski, mađarski i švedski. U Švedskoj je doživio tri izdanja, a u Francuskoj je izašao i kao džepno izdanje u ediciji `Rivages poche`. U Zagrebu mu izlaze romani »Ruganje s dušom« (1976); »Vrata od utrobe« (1978), koji dobija Ninovu nagradu kritike[2] (1978), nagradu Željezare Sisak (1979) i nagradu biblioteka Srbije za najčitaniju knjigu (1980). »Vrata od utrobe« je vjerovatno najbolji Kovačev roman, složene postmodernističke narativne tehnike, u kome se preklapaju autorova vizura djedovske mu Hercegovine u rasponu više decenija i spiritualne dileme vjerske i sekularne prirode. Slijede romani »Uvod u drugi život« (1983), te »Kristalne rešetke« (Bosanska knjiga, Sarajevo, 1995). Mirko Kovač bio je protiv podizanja Njegoševog mauzoleja. Smatrao je da je postojeća kapela dobro inkorporirana u tradiciju te da Meštrovićev projekat asocira na monumentalne egipatske hramove, što nema bilo kakve veze sa Hrišćanstvom koje je bilo okosnica života vladike.[3] Zbirka novela »Rane Luke Meštrevića« (1971) dobija nagradu „Milovan Glišić“, ali mu je ta nagrada oduzeta 1973, a knjiga povučena iz knjižara i biblioteka.[2] Dopunjeno izdanje istoimene zbirke izlazi 1980. godine, a novoj pripovijeci iz te knjige »Slike iz porodičnog albuma Meštrevića« pripala je „Andrićeva nagrada“. Zbirka pripovjedaka »Nebeski zaručnici« izlazi 1987. i dobija nagradu izdavača BIGZ. »Evropska trulež« (1986), knjiga eseja, nagrađena je NIN-ovom nagradom „Dimitrije Tucović“. Dopunjeno i popravljeno izdanje, pod naslovom »Evropska trulež i drugi eseji«, izlazi u Zagrebu 1994. Knjiga publicističkih tekstova »Bodež u srcu« objavljena je u Beogradu 1995. U Hrvatskoj je objavljena i njegova prepiska sa srpskim piscem Filipom Davidom „Knjiga pisama,1992 — 1995.“ (Feral Tribjun,1995) Politički se angažovao u vreme raspada Jugoslavije krajem 1980-ih godina, otvoreno se stavivši na hrvatsku stranu, pa je posle mnogih neprijatnosti, pa i fizičkog napada emigrirao u Hrvatsku.[2][4] U Sarajevu su mu izašle Izabrane knjige, u šest tomova (Svjetlost, 1990). Napisao je scenarija za filmove: Mali vojnici, Lisice, Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Tetoviranje i dr. Autor je više TV i radio-drama. U Podgorici mu je 2005. objavljena drama „Lažni car“. Knjige su mu prevođene na njemački, francuski, italijanski, engleski, švedski, holandski, poljski, mađarski i dr.[5] Od 1991. godine živeo je u Rovinju, gde je i umro 2013. godine.[6] Posle preseljenja u Hrvatsku knjige koje je prvobitno pisao na ekavici je počeo da izdaje na jekavici. Nagrade Dobio je internacionalnu nagradu Tuholski (Tucholsky Prize) švedskog PEN-centra za 1993, te 1995. godinu Herderovu nagradu za književnost. Dobio je još i Slovensku nagradu Vilenica, bosansku nagradu Bosanski stećak i Meša Selimović, crnogorske nagrade 13. jul, Stefan Mitrov Ljubiša i Njegoševu nagradu, kao i hrvatske nagrade Vladimir Nazor, August Šenoa, nagradu Jutarnjeg lista i nagrade Kiklop (dva puta za prozno delo godine, knjigu eseja godine i za životno delo).[2]

Anđelko Vuletić - Drvo s paklenih vrata `U ovom romanu autor se bavi temama besmisla čovjekove egzistencije, tragike čovjekove osamljenosti, problemom čovjeka pred licem vječnosti, problemima osobnog angažmana i odgovornosti, osobnom otuđenošću te psihologijom potpuna poraza. Glavni lik i pripovjedač romana August Putar tipičan je egzistencijalistički antijunak opsjednut osjećajima krivnje i unutarnje praznine. Njegova je egzistencija besmislena i on je iz svijeta isključen svojim apsurdnim postojanjem. On je hladan, bezosjećajan i odsutan u odnosima sa svim ostalim likovima u romanu...` Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1963. Broj strana: 167 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga V kolo Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Etgar Keret Iznenada neko pokuca na vrataMeki povezGenije kratke priče.Ako mene pitate, ono što se dogodilo Avišaju Abudiju treba da bude upozorenje za sve nas. Teško da ste mogli naći prosečnijeg i bezličnijeg čoveka od njega. On nije neko ko bi šutirao i prevrtao kontejnere ili započinjao tuču u pabu. Zapravo, nikad nije uradio ništa što bi privuklo nečiju pažnju. A ipak, jednog dana, iz čista mira, na vrata mu zalupaše dvojica siledžija. Odvukli su ga niz stepenice, ubacili u zadnji deo nekog kombija i odvezli pravo kod njegovih roditelja. I sve to dok prestravljeni Avišaj otpozadi viče: „Ko ste vi? Šta želite?“„To nije ono što treba da se pitaš“, kaže vozač, a silos pored njega klima glavom. „Treba da se pitaš ’Ko sam ja?’ i ’Šta ja želim?’“Etgar Keret je jedan od majstora savremene kratke proze. Paradoksalan poput Kafke, ironičan poput Vonegata, komedijaš poput Vudija Alena, a ipak autentičan, urnebesan, pronicljiv i uvek neobičan.Vaspitavanje deteta, laganje šefa, poručivanje jela u restoranu brze hrane… Za Kereta i ove sasvim obične, svakodnevne situacije predstavljaju komplikovan i opasan svet, ali i svet prepun čežnje. Iznenada neko pokuca na vrata je zbirka njegovih najboljih i najzrelijih priča u kojima živi i mrtvi, neobično tiha deca i životinje koje govore, snoviđenja i stvarnost stoje jedni uz druge. Noseći nas na bujici apsurda, duhovitosti, tuge i saosećanja, ove priče su Kereta iznele na glas najoriginalnijeg pisca svoje generacije.„Ove brze, sarkastične, zapanjujuće, duhovite, nehajne, bajkovite minijature Keret pred nama izvodi poput mađioničarskih trikova – ma koliko pažljivo da ih čitate, nikako ne shvatate kako sve to uspeva.“ Booklist 2/17

Mek povez, bez pisanja, odlicna 5 za svoje godine Kultura - Biblioteka Misao i dilema 1967 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Autor - osoba Haksli, Oldus Naslov Vrata percepcije ; Raj i pakao / Oldous Haksli ; prevod s engleskog `Vrata percepcije` Vesna Podgorac i Branislav Jurašin, `Raj i pakao` Vesna Podgorac Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1997 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 1997 (Beograd : Junior) Fizički opis 138 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Podgorac, Vesna Jurašin, Branislava Zbirka Anima mundi : edicija svetske književnosti (broš.) Napomene Prevodi dela: 1. The Doors of Perception ; 2. Heaven and Hell / Aldous Huxley Beleška o autoru: str. 5. Kultni Hakslijevi eseji (po prvome je Morison dao ime svojoj grupi „The Doors`), nastali na osnovu njegovih eksperimenata sa halucinogenim drogama, meskalinom i LSD-jem pedesetih godina. Eseji su mala remek-dela – sažeti, mudri, humani, oni u isti mah prosvetljuju i opominju, a stvorio ih je jedan od nekoliko proroka našeg doba. Haksli opisuje kako mu je droga pomogla da otkrije „svetu viziju stvarnosti`. Takođe raspravlja о spiritualnim i moralnim implikacijama iskustva, pokazujući kako negativne emocije mogu preobraziti čovekovu perceptivnu Nirvanu u „šizofrenički pakao`. Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Oldos Haksli uživa poštovanje poznavalaca i ljubitelja kako tzv. „glavnotokovske” tako i žanrovske – naučnofantastične književnosti, što je svakako veliki kuriozum, s obzirom da se ova literarna usmerenja najčešće isključuju, posebno u drugoj polovini 20. veka. Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženja, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti. Njegovo svakako najpoznatije žanrovsko delo je roman „Vrli, novi svet” (1932) u kome je opisano društvo koje je po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su kastinska podela, brisanje individualiteta i upotreba droge. Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom” koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama. Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila. Haksli se antiutopiji vratio u romanu „Posle mnogo leta” (1939) dok je roman „Vreme mora jednom stati” (1944) na sasvim drugom polu – reč je o utopiji. Utopijsko je i društvo na ostrvu Pala u Indijskom okeanu iz romana „Ostrvo” (1962), a ovo stanje postignuto je redovnim upražnjavanjem droge i tantrizma. (Problemima uticaja droga na ljudsku psihu Haksli se bavio u svojim esejima „Vrata percepcije”). Roman „Majmun i bit” (1948) je postapokaliptička priča o zajednici koja je preživela atomski rat i potonula u paganstvo. „Vrli, novi svet” je postao primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, odnosno otkrivaju mogućnosti zloupotrebe nauke; po ovoj vizuri se „Vrli, novi svet” razlikuje od klasičnih SF antiutopija „Mi” Zamjatina i „1984” Orvela u kojima je težište na političkoj organizaciji država. Najnovija otkrića na polju genetike i kloniranja, nažalost, potvrđuju dalekosežnost Hakslijevih sumnji u čovekovu doraslost etičkim dilema koje nauka svojim dostignućima otvara, jer su sva otkrića neutralna i mogu se, po nahođenju vlastodržaca, upotrebiti na dobrobit ili propast čovečanstva. MG92 (N)

Mek povez, ima pecate biblioteke, odlicna 5 Zavod za udzbenike - Biblioteka Izbor 2013 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Mek povez, bez pisanja, kao nova Centar za liberterske studije - Edicija Bazis 2010 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Mek povez sa omotom, bez pisanja, odlicna za svoje godine, retko Nakladni zavod Hrvatske - Klasicno kazaliste 1947 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Tvrd povez sa omotom, mali broj na predstrani, za svoje godine odlicna, 5-, omot isto odlican 5- Luca - Biblioteka zadruge profesorskog drustva 1937 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Tvrd povez sa omotom, ima potpis, jako lepo ocuvana sa omotom, omot 5, knjiga 5 za svoje godine Matica Hrvatska - Zabavna biblioteka 1962 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Tvrd povez, s obzirom na godine odlicno ocuvana, na par mesta podvucena olovkom obicnom, 5 za svoje godine Srpska kraljevska akademija - Zaduzbina Dimitrija Stamenkovica 1908 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Tvrd povez sa omotom, omot ima blaga zacepljenja ali za svoje godine odlican 5-, knjiga pozutela od godina, bez pisanja, 5- Kosmos - Biblioteka filmovanih romana 1954 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Tvrd povez sa omotom, osim sto je malo zaprljan omot je odlican 5 za svoje godine, knjiga ima mali potpis ali i ona odlicna 5, retko sa omotom Matica Hrvatska - Zabavna biblioteka 1960 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-8

Stanje: Dobro Izdavač: Beograd Izdato: 1961 Korica: Tvrda Pismo : Ćirilica Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! Do 2kg knjiga je postarina samo 83 din... (ide do vaših vrata u preporučenoj tiskovini) Preko 2 kg knjige šaljem u paketu, do vaše najbliže pošte! Ako treba I 20 kg paket šaljem za 200 din poštarinu... Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! ----- Q 3 -----

1. knjiga: Tvrd povez sa omot, omot ima zacepljenja i ocuvan je za 4+, knjiga ima zalepljenu pohvalnicu na predstrani, ostatak odlican 5\n2. knjiga: Tvrd povez bez omota, ima pritisak od hemijske vidljiv na predstrani, bez mastila, 5 Prosveta - Biblioteka Brazde - posebna serija 1970 Interna oznaka: Pol-dn-vrata-2-9

"Prva knjiga Bekima Fehmiua Blistavo i strašno fascinirala je pričom o odrastanju u porodičnom miljeu, u okolnostima siromaštva ali i čestitosti jednog nama malo poznatog sveta. U drugom delu memoara Blistavo i strašno to je priča o vrtoglavom uspehu, o takozvanom visokom društvu u kom se obrće ogroman novac, gde je film velikim delom i veliki biznis. Bekim opisuje detaljno taj i takav svet, svet izokrenutog morala i drugačijih vrednosti, koji, uprkos svim iskušenjima, nije mogao da promeni njegovu osnovnu prirodu, da uništi ono što je svojim porodičnim vaspitanjem stekao.“ – Filip David „Blistavo i strašno je, i u prvom i u drugom dijelu, nešto drukčije i različito od svega što naš čopor, naš rod i narod obično jest. Osamljenička knjiga, u najplemenitijem smislu riječi. U prvom dijelu svoga životnog memoara Bekim Fehmiu Srbima i ostalim južnim Slavenima rastvara kapiju jedne kosovske albanske avlije i vrata svoga porodičnog doma, i pokazuje nam, kao nitko dosad, što je u našem svijetu značilo biti Albanac. U drugom dijelu on rastvara Beograd i Jugoslaviju, pišući o svojoj zvjezdanoj karijeri i o životu jednoga čovjeka, na način kako u nas, opet, nitko nije. Tko zna, možda je to indiskretno? Na koncu, u bolnom finalu priče, uvodi nas u raspad i slom Jugoslavije, ali i naših pojedinačnih jugoslavenskih života. Književnost ne popravlja svijet, književnost ne liječi, ali ima knjiga i pisaca koji svojim uvidom stvaraju mogućnost za nastavak života i za pokajanje. Eto, recimo, Tomas Man. Eto, recimo, Bekim Fehmiu.“ – Miljenko Jergović Čitaj dalje

Vrati mi se Gijom Muso(autor) Dragana Jovanović(prevod) Izdavač: Vulkan izdavaštvo Naslov originala: Je reviens te chercher / Guillaume Musso Ovo je najvažniji dan u Itanovom životu. Danas se žena koju je oduvek voleo udaje za drugog čoveka. Danas će im se pružiti nova prilika. Itan ima neverovatna dvadeset četiri sata da promeni čitav život, ili ga zauvek izgubi... Jednog jutra Itan će dobiti pozivnicu za venčanje žene koju je nekada davno voleo, ali koju je ostavio kako bi se posvetio karijeri. On je sada jedan od najboljih psihijatara na Menhetnu - bogat, poznat, ali strašno usamljen. Ovo je dan kada je odlučio da ispravi grešku iz prošlosti i ponovo osvoji Selin. Posle zbrkana dvadeset četiri časa obavijena misterijom, Itana će ubiti nepoznati muškarac. Međutim, sledećeg j utra nešto neverovatno će se dogoditi - Itan će se probuditi i shvatiti da, igrom sudbine, ponovo proživljava isti dan. *2

Stanje: lepo sačuvano,kao novo Izdavač:Clio, Beograd Izdato: 2018 Korica: tvrda Pismo : Latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! Do 2kg knjiga je postarina samo 83 din... (ide do vaših vrata u preporučenoj tiskovini) Preko 2 kg knjige šaljem u paketu, do vaše najbliže pošte! Ako treba I 20 kg paket šaljem za 200 din poštarinu... Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! -----BIN -----

Laguna, Beograd, 2014. Mek povez, 189 strana. Knjiga je kao nova. Kada si u remisiji, ti si u limbu… Nisi bolestan, ali nisi ni zdrav. Ti čekaš… Čekaš da se bolest vrati, a nadaš se da se neće vratiti… Ovim rečima počinje nastavak ispovesti Isidore Bjelice započete knjigom „Spas“. Uvek je potrebna velika snaga da se čovek sučeli sa sobom. Isidora je pokazala da ima još veću hrabrost jer je istinu koju je morala priznati sebi odlučila da podeli sa drugima. Nastavljajući borbu za život, ona nastavlja da nas podučava o tome kako da živimo u ljubavi i nadi i kako da pronađemo veru. „Nastavak knjige ’Spas’ donosi istinite i necenzurisane dnevničke zapise moje dalje borbe sa opakom bolešću i ponovnim suočavanjem s njom. U ovom delu posebna pažnja je posvećena mojim svedočenjima o istinskom dejstvu ulja kanabisa, zatim integrativnim metodama koje su nam dostupne da bi se otklonila negativna dejstva hemioterapije, o kvantnoj medicini i što je najvažnije o putu sazrevanja ljubavi u nama i metodama duševnog čišćenja bola i trauma. Isključivi cilj ove knjige je da drugima koji se suočavaju sa istim problemom pomognem da nađu spas za sebe a da ne moraju da prolaze sva moja lutanja“, kaže Isidora Bjelica. U drugom delu knjige „Spas 2“ Isidore Bjelice čitaoci će moći da pronađu vodič za alternativne metode lečenja, kao i brojne savete i primere iz ličnog iskustva o tome kako da se bolje podnesu bolne i dugotrajne terapije koje nam nudi klasična medicina.

Kada si u remisiji, ti si u limbu… Nisi bolestan, ali nisi ni zdrav. Ti čekaš… Čekaš da se bolest vrati, a nadaš se da se neće vratiti… Ovim rečima počinje nastavak ispovesti Isidore Bjelice započete knjigom „Spas“. Uvek je potrebna velika snaga da se čovek sučeli sa sobom. Isidora je pokazala da ima još veću hrabrost jer je istinu koju je morala priznati sebi odlučila da podeli sa drugima. Nastavljajući borbu za život, ona nastavlja da nas podučava o tome kako da živimo u ljubavi i nadi i kako da pronađemo veru. „Nastavak knjige ’Spas’ donosi istinite i necenzurisane dnevničke zapise moje dalje borbe sa opakom bolešću i ponovnim suočavanjem s njom. U ovom delu posebna pažnja je posvećena mojim svedočenjima o istinskom dejstvu ulja kanabisa, zatim integrativnim metodama koje su nam dostupne da bi se otklonila negativna dejstva hemioterapije, o kvantnoj medicini i što je najvažnije o putu sazrevanja ljubavi u nama i metodama duševnog čišćenja bola i trauma. Isključivi cilj ove knjige je da drugima koji se suočavaju sa istim problemom pomognem da nađu spas za sebe a da ne moraju da prolaze sva moja lutanja“, kaže Isidora Bjelica. U drugom delu knjige „Spas 2“ Isidore Bjelice čitaoci će moći da pronađu vodič za alternativne metode lečenja, kao i brojne savete i primere iz ličnog iskustva o tome kako da se bolje podnesu bolne i dugotrajne terapije koje nam nudi klasična medicina. Povez knjige : broširani Strana : 188 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Knjaževac Treća i verovatno najbolja zbirka pesama dobitnice Ninove nagrade. Gordana Ćirjanić (Stepanovićevo, 1957) srpska je književnica. Biografija Gordana Ćirjanić rođena je u Beogradu. Za Gordanu se kaže da piše dušom i umom psihologa.[1] Prevodila sa španskog i engleskog dela Luisa Sernude, Huana Oktavija Prensa, Huana Rulfa i Oskara Vajlda. Prvu knjigu pripovedaka napisala je 1996. godine Velaskezovom ulicom do kraja. Ova knjiga može da se čita dva puta, jednom od kraja, a drugi put od početka. Nastala je na dva jezika, srpskom i španskom i tu vlada atmosfera dveju nespojivih zemalja. Ako pođemo od početka, tj. od broja 1 Velaskezovom ulicom susrećemo uvodne priče potpuno različite od onih sa kraja zbirke. Tu dvojnost Gordana primenjuje izgubljenošću na pola puta između Španije i Srbije.[2] Za roman Pretposlednje putovanje dobila je nagradu Žensko pero za 2000. godinu. Za roman Poljubac dobila je nagradu Žensko pero za 2007. godinu. Za roman „Ono što oduvek želiš“ dobila je NIN-ovu nagradu za 2010. godinu.[3][4] Nagrade Dobitnica je dve Bazarove nagrade Žensko pero 2000. i 2007. godine. Ninovu nagradu je dobila 2010. godine za roman Ono što oduvek želiš.[5] Reference „Intervju: Goradana Ćirjanić”. Lokoportal. Приступљено 31. 1. 2020. Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 36—37. RTS - Spisak 16 romana za NIN-ovu nagradu NIN-ova nagrada Gordani Ćirjanić („Politika“, 17. januar 2011) „Gordana Ćirjanić: Moja borba protiv zaboravnih”. Blic. Приступљено 31. 1. 2020. Dela Zbirke pesama Mesečeva trava (1980) Gospa od sedam grehova (1983) Pred vratima vodenijem (1988) Gorka voda (1994) Knjige zapisa Pisma iz Španije (1995) Nova pisma iz Španije (2002) Romani Pretposlednje putovanje (2000) Kuća u Puertu (2003) Poljubac (2007) Ono što oduvek želiš (2010) Mreža (2013) Sedam života princeze Smilje (2015)[1] Zbirke priča Večnost je, kažu, dugačka (2005) Velaskezovom ulicom do kraja (1996) Kaprici i duže priče (2009) Kad svane, razlaz (2012)

Drugi tom Moje borbe Karl Uvea Knausgora roman je o ljubavi i prijateljstvu, roditeljima i deci, o pisanju kao spasu od banalnosti, a iznad svega o bolno iskrenom i bespoštednom suočavanju sa sopstvenim demonima. Knausgor ne izmišlja, ne laže, ne ulepšava stvarnost i ne pokušava nikome da se dopadne. Do krajnjih granica ogoljavajući trivijalnost i rutinu, koje čine najveći deo svakodnevice, on žudi za istinom i punoćom egzistencije, i to po svaku cenu. Dok minuciozno secira život, priznaje svoje najmračnije porive, rekapitulira potrošene zanose i zablude, Knausgor ne štedi ni sebe ni bližnje, ispisujući stranice sa sugestivnošću koja čitaoca primorava da se i sâm suoči s najdublje zakopanim samoobmanama i slabostima. Serijal je postigao veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, ali je izazvao i velike kontroverze zbog otvorenosti s kojom autor piše o stvarnim ličnostima i događajima. Pokrenuo je i niz rasprava o odnosu realnog i fiktivnog, biografskog i književnog, ali i moralnog u umetnosti - takozvanu Knausgor debatu. Moja borba po značaju i uticaju prevazilazi književne okvire. Ova knjiga je postala globalni kulturni fenomen, predmet analiza i studija i moćan artefakt vremena, od onih dela po kojima će se pamtiti prve decenije XXI veka. „Konop oko vrata, nož u srce. Ova knjiga je magična. Čitav svet se jednostavno otvara u njoj... Knausgor će u književnosti steći isti status kao Henrik Ibzen i Knut Hamsun.“ - Kristeligt Dagblad „Zapanjujuće elokventno promišljanje muškosti, kućevne svakodnevice i umetničke žudnje za bekstvom.“ - Bojd Tonkin, Independent „Autobiografski roman Moja borba Karla Uvea Knausgora jedan je od najzanimljivijih književnih poduhvata novijeg vremena zbog kojeg je ovaj norveški pisac na dobrom putu da postane ’skandinavski Prust’.“ - Stiven Romej, Spectator „Kao i u prvoj knjizi, Knausgor pokazuje svoj književni kalibar… Vešto i s neprikosnovenom elegancijom radi sledeće: polazi od konkretne, prepoznatljive trivijalnosti, i s lakoćom radnju i perspektivu podiže u vrtoglave visine. Tako nastaje velika književnost. Jasno je da se sve preliva iz autorovog ličnog života, ali on bravurozno uspeva da materijal, radnju i opis privatnog uzdigne do nečeg univerzalnog, što se tiče svakog od nas.“ - Fin Stenstad, Tønsbergs Blad „Snažno i značajno… Tamo gde bi mnogi savremeni pisci neminovno skliznuli u ironiju, Knausgor je uporno i potpuno iskren, nimalo uplašen što daje glas univerzalnoj anksioznosti... On traži od nas da se uživimo u svu ordinarnost života… Završne rečenice ove knjige su jednostavne, spokojne, svrhovite. Sadrže ono što Valter Benjamin naziva ’epskom stranom istine, mudrošću’.“ - Džejms Vud, The New Yorker Čitaj dalje