Interesantna ista pripovetka na 4 jezika. Srpski, engleski, francuski i nemački jezik. Izdavač: Dragan Stanišić, Beograd Godina: 2001 Broj strana: 20 Meki povez

Unbekannt Anton Mayer Wir Hören Musik Berlin Dt. Buch-Gemeinschaft 1939 KNJIGA SE PRODAJE U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLIKAMA !!! ________________________________________________________ Stanje vrlo dobro-prihvatljivo, knjiga je pogodna za čitanje, ima manje znakove korišćenja ili starenja, požuteli listovi. Delo je kompletno, bez nedostajućih strana. polovno sa vidljivim znacima korišćenja

Manfred Hausman : LJUBAVNICI ŽIVE OD PRAŠTANJA, Svjetlost Sarajevo 1961, str. 143. Biblioteka Džepna knjiga 202. Nemački roman. Očuvanost 4-. Prvo delo autora koje je prevedeno na naš jezik, tema romana-u najširem smislu-odnos između duhovnog i materijalnog, odnos dve profesije, humanističke i prirodno-naučne, koje se često sukobljavaju u društvu zbog različitog i skoro uvek suprotstavljenog pogleda na svet.

Francois Riviere KAFKA (roman na Nemačkom jeziku) Izdavač - Goldmann 1992 (po romanu je snimljen film) Unutar knjige su i ilustracije iz snimljenog filma. Korice 4 ka 4+ Unutrašnjost 4+ ka 5- (odlična za čitanje)

MUNCHEN REPORT / monografija u fotografijama o Minhenu na 4 jezika: engleski, francuski, nemački, italijanski 244 fotografije velik format tvrd povez s azaštitnim omotom veoma dobro očuvana knjiga 150 strana na kvalitetnom papiru K

SVET U KAPI ROSE antologija klasične kineske poezije , priredio Dragoslav Andrić , Rad Beograd 1975, drugo izdanje. Antologija stare kineske poezije komparativno prevođene sa 4 jezika (engleski, francuski, ruski i nemački) sa kratkim pregledom istorije Kine kao i kineske književnosti, sa beleškama o pesnicima i pesmama, sa kolor reprodukcijama kineksog slikarstva sadržaj: JEZIK, PESNIŠTVO i TRADICIJA, Vreme začeto rečju, Oči u oči s davninom, Tragom razvejanih poruka, Odjeci s kraja sveta, Vidik iza sklopljenih očiju, Svet u kapi rose, Paviljon žutog ždrala, Pokošeni osmesi, Ušančeno sećanje, tvrd povez, format 13 x 19,5 cm , zlatotisak,ilustrovano u boji,ćirilica, 485 strana. Stanje Vrlo dobro.

Zlata Kocić : VAZDUŠNE FRESKE , Narodna knjiga Alfa 1999, str. 72. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Pesnikinja, prevodilac, esejist, filolog Zlata Kocić je rođena 1950. godine. Radila je kao profesor i kao urednik u izdavačkoj kući „Nolit“. Živi u Beogradu. Objavila sledeće pesničke knjige: Klopka za senku (1982), Oro oko grotla (1990), Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Vazdušne freske (1999), Lazareve lestve (2003; 2010), Melod na vodi (2008), Belo pule (2014), Biberče (2014), Grumen (2020) i Galgal (2020); knjige poetske proze: Polog (1999), Čaura-aura-ura (2016) i Prostori duše (2019). Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, kineski, jermenski, poljski, beloruski, albanski jezik

Aleksandar Dima Tri musketaraTvrdi povez*** Izdanje na Nemačkom jeziku ***Uvek u potrazi za dobrom avanturom, siromašni plemić D’Artanjan, bez mane i straha, iz provincije stiže u Pariz da oštricom mača stekne slavu i bogatstvo. Hrabar, okretan i spreman na sve, ubrzo postaje zapažen, ali zbog svog neobuzdanog karaktera upada u razne nevolje. Kroz neočekivani splet okolnosti, mladi D’Artanjan nailazi na tri elitna ratnika u službi kralja Francuske. Portos, Atos i Aramis udružuju snage sa ovim temperamentnim junakom i uzimaju ga pod svoje. Nakon što otkriju podli plan moćnog kardinala Rišeljea da zavadi kraljicu i kralja, pokušaće da odbrane kraljičin obraz pre nego što kralj stigne da posumnja u njenu lojalnost. Pored prekrasne kraljice Ane od Austrije i vojvode od Bakingama, tvrđava La Rošel krije opasne intrige zagonetne miledi Vinter.Neponovljivi klasik prikazuje herojske podvige i pustolovine u francuskom društvu XVII veka, prepunom sukoba političkih interesa, intriga i ličnih ambicija. Dvor Luja XIII preplavljen je špijunima, a spletke i opšte nepoverenje haraju svakodnevno. Dok se plemstvo otima o kunu, plemeniti musketari smelo ustaju u odbranu svoje otadžbine i kreću u opasnu misiju sprečavanja zavere koja ne preti samo kruni, već budućnosti čitave Evrope.Jedna od najlepših istorijskih avantura ikada napisana! 4/16

ČUDO U NEMAČKOJ Hugo Hartung - Svemu uprkos veseo roman života našeg - Minerva Subotica, 1962. godine, 274 strane, tvrd platneni povez, zlatotisak, suvi žig, obeleživač za stranice. Knjiga je odlično očuvana, sa normalnim tragovima vremena na koricama, unutrašnjost perfektna. Autor je jedan od najpoznatijih i najčitanijih književnika savremene nemačke književnosti, onih stvaralaca koji su pisali šezdesetih i sedamdesetih godina, pre svega. Ovaj roman ima mnogo autobiografskih elemenata, antiratni po tematici, poslužio je kao osnova za scenario za film. Hugo Hartung,autor romana `Wir Wunderkinder`-koji smo veoma slobodno preveli`Čudo u Nemačkoj`,iako bi naziv `Mi deca nemačkog čuda` bio korektniji - jedan je od najpoznatijih i najčitanijih romansijera savremene nemačke književnosti. Na glasu je i kao pisac komada za radio i televiziju, i takozvanih `stvarnih reportaža`. Među poslednje spadaju i ratni romani Utvrđenje Breslava (Festung Breslau), Nebo bojaše dole (Der Himmel war unten) i Klackanje po kiši i vetru (Gewiegt von Regen und Wind), koje je međunarodna kritika stavila u red najboljih nemačkih ratnih romana. Hugo Hartung je rođen 1902. god. Studirao je književnost na univerzitetima u Lajpcigu, Beču i Minhenu, gde je promovisan za doktora filozofije. Mnogo je putovao pa je upoznao zemlje od švedskih i norveških polarnih krajeva do obala Male Azije. Pre drugog svetskog rata živeo je u Minhenu i radio kao književno - kulturni saradnik raznih novina i časopisa, pišući takođe redovno u naprednom humorističkom - satiričkom listu `Simplicisimus`. U ono vreme radio je takođe kao dramaturg i glumac u putujućem Bavarskom zemaljskom pozorištu. Od 1933.god. posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, nije više mogao da radi kao slobodan novinari književnik i potpuno se posvetio pozorištu.U Breslavi, gde se zatekao kad je počeo rat, služio je, iako nikad nije bio izvežban vojnik, u jednoj antiavionskoj jedinici. Prilikom bombardovanja Breslave izgubio je kuću i celo imanje, pa se posle rata sa ženom, danskog porekla, i s decom potucao se po raznim gradovima Nemačke, dok se 1950. god. nije stalno nastanio u Zapadnom Berlinu kao nezavisan književnik. Iz navedenih podataka vidljivo je koliko je Hartung u svoj roman `Čudo u Nemačkoj` uneo autobiografskih elemenata. Roman je prvi put objavljen 1956.god., i bio je književna senzacija u Nemačkoj. Tokom dve godine spadao je među takozvane `bestselere` na nemačkom književnom tržištu, a preveden je odmah na francuski, engleski, danski i švedski jezik. Film izrađen na osnovu tog romana - prikazivan kod nas pod imenom `Nedovršena priča`- doživeo je veliki uspeh u Nemačkoj i u drugim zemljama. # 57

Ivan Rajović Zabeleške iz bezumljaTvrdi povezИван Рајовић (Краљево, 14. септембар 1956), пише поезију, прозу, песме за децу и бави се новинарством.[1] Песме су му превођене на белоруски, немачки, енглески, кинески и словеначки језик.[2] Добитник је награде „Стражилово” за најбољу песничку књигу 1990. године.[3]Књиге поезијеПси ће владати светом (КОС, едиција Пегаз, Београд, 1982),Пакт (Народна библиотека Краљево, 1987),Музеј воштаних фигура („Ново дело”, Београд, 1988),Велика представа („Стражилово”, Нови Сад, 1990),Биоскоп у провинцији (Књижевни клуб Краљево, 1992),Кокета („Апостроф”, Београд, 1997),Песме („Просвета”, Београд, 2001).Шапат са ивице света(“Алма”, Београд, 2008)Слудњи дан Краљева ("Пресинг", Младеновац, 2019)Иза бране песме ("Поетикум", Краљево, 2020)[4]Књиге за децу:Страшљиви лисац и друге песме („Научна књига”, Београд, 1994),Витез слинавог носа („Сфаирос”, Београд, 1997).3/13

MOMČILO NASTASIJEVIĆ SABRANA DELA 1-4 Tvrdi povez Момчило Настасијевић (Горњи Милановац, 6. октобар 1894 — Београд, 13. фебруар 1938) био је српски песник који је припадао модерним тенденцијама у српском песништву између два рата.[1] Биографија Момчило Настасијевић је рођен у Горњем Милановцу 1894. године у породици Настасијевић која је дала неколико уметника.[2]Основну школу је учио у Горњем Милановцу, затим у Чачку, да би је завршио у Београду, где касније студира француски језик и књижевност. За време Првог светског рата поново живи у Милановцу. После рата, цела породица се сели у Београд, а Момчило наставља студије и живи у кругу песника и пријатеља заинтересованих за уметност. Године 1923. проводи лето у Паризу, помоћу феријалне стипендије. По завршеним студијама ради у Београду као гимназијски професор и на том послу остаје до своје смрти. Са објављивањем својих дела почиње касније него његови генерацијски другови Растко Петровић, Милош Црњански, Десанка Максимовић и други. Пише споро, развија се, експериментише. Одсуствује из јавног живота и са годинама се све више усамљује. Године 1932. објављује своју прву песничку збирку „Пет лирских кругова“, која одјекује у ужим читалачким круговима, а у антологијама поезије тога времена заступљен је обично са по само једном песмом. Крхке грађе, Настасијевић оболева од туберкулозе и умире 1938. у четрдесет четвртој години живота.[3] Годину дана после његове смрти, његови пријатељи издају целокупна дела: Песме, Ране песме и варијанте, Хроника моје вароши, Из тамног вилајета, Ране приче, Драме, Музичке драме, Мисли и Есеји. Ни ово издање није афирмисало Момчила Настасијевића у широј јавности.[3] Касније се о Настасијевићу поново говори, али се ни данас (2010. године) не може рећи да је омиљен и општепознат песник, као ни да је потпуно откривена његова величина и значај. Слависта Роберт Ходел је начинио и превео избор његових дела на немачки језик, књигу под називом „Sind Flügel wohl“ објавио је издавач Leipziger Literaturverlag.[4] Песме су штампане двојезично, а осим поезије укључена су и два прозна дела само на немачком језику.[5] Песништво Фотографија Момчила Настасијевића са пасоша Чланска карта P. E. N.-a Момчила Настасијевића Момчило Настасијевић је песник који се појавио, развио и умро између два светска рата.[3] У својим схватањима поезије Настасијевић је дужник симболистима. Основни појам његове поетике, „родна“ или „матерња“ мелодија, произлази из симболистичког схватања музике као бића поезије. У трагању за том мелодијом песник прониче с ону страну појава и долази у непосредан додир с оним што је неизрециво, тајанствено, мистично. Матерња је мелодија, пре свега, звук изворног, архаичног језика, у нашем случају то је, с једне стране, мелодија језика народне песме, а с друге, средњовековних текстова. На овој тачки Настасијевићева неосимболистичка заокупљеност музиком и неизрецивим укршта се с експресионистичком тежњом к непосредном и праисконском. Огроман рад уложио је Настасијевић док је стигао до својих Лирских кругова и док је био задовољан њима. Испробавао је сва могућа сазвучја међу речима српског језика, све преливе смисла и различите односе вербалних знакова. Његова концизност, као особеност његовог песничког идиома, није производ некакве ћудљивости или произвољног опредељења, већ је израз борбе против мана у које упадају они који поезију пишу олако.[3] У песничком језику Момчила Настасијевића једносложне речи су врло честе, и то не случајно. `У звуку једносложне речи, без обзира на природу самогласника, увек има нечег одсечног, тврдог и као силом откинутог из неке целине. Топ, смех, хук, лав, хир, врт.` Као да Настасијевић намерно изазива нејасност у значењу речи, али он то чини првенствено због тога да јасно значење речи не би потиснуло значења звука и ритма. Песник настоји да нађе један особени звук и један особени ритам за свако песничко казивање. У његовој поезији није заступљен само парадокс значења речи, него и парадокс звукова речи; постоје противречни односи између речи и ћутања (као основног), између светлости и таме, добра и зла, постојећег и непостојећег, живог и неживог. При томе, Настасијевић се клонио савременог језика, у тежњи да створи песнички језик у којем би била садржана прошлост у којој је човек можда био ближи себи и Богу. `Настасијевићева борба са речима била је изузетно тешка, јер је то била и борба са ћутањем.`[6] Настасијевић, кога је Винавер назвао свецем српскога језика и српскога књижевног израза, наслућивао је стални ток тајних и тајанствених сила, трудећи се да у склад доведе слутњу (која није од овога света) са разложним сазнањем, и мирећи истину духа са истином свакидашњице, односно утврђујући њихову истоветност. `Он је сневао своју јаву, он је контролисао свој сан.`[7] Циклуси Настасијевићев песнички опус обухвата седам лирских кругова једне збирке стихова: Јутарње, Вечерње, Бдења, Глухоте, Речи у камену, Магновења и Одјеци. Јутарње, први циклус, изражава начин на који се песник везује за спољни свет, оно што у њему воли: мирисе, поднебље, гласове села и живот природе. То је веома ароматична поезија, преливена родним звуцима и бојама, сетна на један традиционалан, архаичан начин; нежна. Вечерње су наставак јутарњих призора, који у вечерњем рују постају сетнији, мање опипљиви. Реалност није сасвим јасно омеђена и наговештава се смрт. У Бдењима, преокупација декором и сентиментом из претходних циклуса уступа место великим песниковим темама. Његова машта и израз сазрели су да дефинишу идеје и основе односа постојања. Израз постаје гушћи, речи је мање, песме постају апстрактније али и непосредније. Његова метафизичка искуства добијају јасне формулације и изражавају патњу због суровости непосредне егзистенције. Глухоте су циклус од десет песама у којима редукција украсних и експликативних елемената доводи до семантичке напрегнутости, до песме која показује схематску огољеност замисли. Речи у камену су циклус сачињен од четрнаест песама и оне представљају визију која уједињује село и град; апокалиптичне дрхтаје; сагледавање несавладивих личних раздирања; и показивање оних делова судбине у којима је човек зависан од човека. Магновења су збир појединачних песама сложеније структуре, које су изнутра подељене на одељке, тако да свака песма подсећа у малом на структуру Речи у камену.[3] Одјеци, последњи циклус, пун је реминисценција. Поново се осећа чар опипљивих ствари, атмосфера пејзажа и назирања старинских ентеријера.

Momčilo Nastasijević Komplet 1 - 4Tvrdi povezМомчило Настасијевић (Горњи Милановац, 6. октобар 1894 — Београд, 13. фебруар 1938) био је српски песник који је припадао модерним тенденцијама у српском песништву између два рата.[1]БиографијаМомчило Настасијевић је рођен у Горњем Милановцу 1894. године у породици Настасијевић која је дала неколико уметника.[2]Основну школу је учио у Горњем Милановцу, затим у Чачку, да би је завршио у Београду, где касније студира француски језик и књижевност. За време Првог светског рата поново живи у Милановцу. После рата, цела породица се сели у Београд, а Момчило наставља студије и живи у кругу песника и пријатеља заинтересованих за уметност. Године 1923. проводи лето у Паризу, помоћу феријалне стипендије. По завршеним студијама ради у Београду као гимназијски професор и на том послу остаје до своје смрти. Са објављивањем својих дела почиње касније него његови генерацијски другови Растко Петровић, Милош Црњански, Десанка Максимовић и други. Пише споро, развија се, експериментише. Одсуствује из јавног живота и са годинама се све више усамљује. Године 1932. објављује своју прву песничку збирку „Пет лирских кругова“, која одјекује у ужим читалачким круговима, а у антологијама поезије тога времена заступљен је обично са по само једном песмом. Крхке грађе, Настасијевић оболева од туберкулозе и умире 1938. у четрдесет четвртој години живота.[3]Годину дана после његове смрти, његови пријатељи издају целокупна дела: Песме, Ране песме и варијанте, Хроника моје вароши, Из тамног вилајета, Ране приче, Драме, Музичке драме, Мисли и Есеји. Ни ово издање није афирмисало Момчила Настасијевића у широј јавности.[3] Касније се о Настасијевићу поново говори, али се ни данас (2010. године) не може рећи да је омиљен и општепознат песник, као ни да је потпуно откривена његова величина и значај.Слависта Роберт Ходел је начинио и превео избор његових дела на немачки језик, књигу под називом „Sind Flügel wohl“ објавио је издавач Leipziger Literaturverlag.[4] Песме су штампане двојезично, а осим поезије укључена су и два прозна дела само на немачком језику.[5]ПесништвоФотографија Момчила Настасијевића са пасошаЧланска карта P. E. N.-a Момчила НастасијевићаМомчило Настасијевић је песник који се појавио, развио и умро између два светска рата.[3] У својим схватањима поезије Настасијевић је дужник симболистима. Основни појам његове поетике, „родна“ или „матерња“ мелодија, произлази из симболистичког схватања музике као бића поезије. У трагању за том мелодијом песник прониче с ону страну појава и долази у непосредан додир с оним што је неизрециво, тајанствено, мистично. Матерња је мелодија, пре свега, звук изворног, архаичног језика, у нашем случају то је, с једне стране, мелодија језика народне песме, а с друге, средњовековних текстова. На овој тачки Настасијевићева неосимболистичка заокупљеност музиком и неизрецивим укршта се с експресионистичком тежњом к непосредном и праисконском. Огроман рад уложио је Настасијевић док је стигао до својих Лирских кругова и док је био задовољан њима. Испробавао је сва могућа сазвучја међу речима српског језика, све преливе смисла и различите односе вербалних знакова. Његова концизност, као особеност његовог песничког идиома, није производ некакве ћудљивости или произвољног опредељења, већ је израз борбе против мана у које упадају они који поезију пишу олако.[3]У песничком језику Момчила Настасијевића једносложне речи су врло честе, и то не случајно. `У звуку једносложне речи, без обзира на природу самогласника, увек има нечег одсечног, тврдог и као силом откинутог из неке целине. Топ, смех, хук, лав, хир, врт.` Као да Настасијевић намерно изазива нејасност у значењу речи, али он то чини првенствено због тога да јасно значење речи не би потиснуло значења звука и ритма. Песник настоји да нађе један особени звук и један особени ритам за свако песничко казивање. У његовој поезији није заступљен само парадокс значења речи, него и парадокс звукова речи; постоје противречни односи између речи и ћутања (као основног), између светлости и таме, добра и зла, постојећег и непостојећег, живог и неживог. При томе, Настасијевић се клонио савременог језика, у тежњи да створи песнички језик у којем би била садржана прошлост у којој је човек можда био ближи себи и Богу. `Настасијевићева борба са речима била је изузетно тешка, јер је то била и борба са ћутањем.`[6] Настасијевић, кога је Винавер назвао свецем српскога језика и српскога књижевног израза, наслућивао је стални ток тајних и тајанствених сила, трудећи се да у склад доведе слутњу (која није од овога света) са разложним сазнањем, и мирећи истину духа са истином свакидашњице, односно утврђујући њихову истоветност. `Он је сневао своју јаву, он је контролисао свој сан.`[7]ЦиклусиНастасијевићев песнички опус обухвата седам лирских кругова једне збирке стихова: Јутарње, Вечерње, Бдења, Глухоте, Речи у камену, Магновења и Одјеци.Јутарње, први циклус, изражава начин на који се песник везује за спољни свет, оно што у њему воли: мирисе, поднебље, гласове села и живот природе. То је веома ароматична поезија, преливена родним звуцима и бојама, сетна на један традиционалан, архаичан начин; нежна.Вечерње су наставак јутарњих призора, који у вечерњем рују постају сетнији, мање опипљиви. Реалност није сасвим јасно омеђена и наговештава се смрт.У Бдењима, преокупација декором и сентиментом из претходних циклуса уступа место великим песниковим темама. Његова машта и израз сазрели су да дефинишу идеје и основе односа постојања. Израз постаје гушћи, речи је мање, песме постају апстрактније али и непосредније. Његова метафизичка искуства добијају јасне формулације и изражавају патњу због суровости непосредне егзистенције.Глухоте су циклус од десет песама у којима редукција украсних и експликативних елемената доводи до семантичке напрегнутости, до песме која показује схематску огољеност замисли.Речи у камену су циклус сачињен од четрнаест песама и оне представљају визију која уједињује село и град; апокалиптичне дрхтаје; сагледавање несавладивих личних раздирања; и показивање оних делова судбине у којима је човек зависан од човека.Магновења су збир појединачних песама сложеније структуре, које су изнутра подељене на одељке, тако да свака песма подсећа у малом на структуру Речи у камену.[3]Одјеци, последњи циклус, пун је реминисценција. Поново се осећа чар опипљивих ствари, атмосфера пејзажа и назирања старинских ентеријера.10/9

Rolf Diter Brinkman: PESME, Oktoih 1991, tvrdi povez, str. 104. Prevod Zlatko Krasni. Očuvanost 4. Brinkmann [bri`ŋkman], Rolf Dieter, njemački književnik (Vechta, 16. IV. 1940 – London, 23. IV. 1975). Pisao pjesme i pripovijetke po ugledu na američku pop-poeziju i subkulturu; uredio vrlo zapaženu pop-antologiju ACID (1969). U poeziji ne registrira samo svoje osjećaje i opažaje, nego crpi građu iz knjiga, filmova, pop-glazbe, reklame, stripa i dr. Zbirke: To vi zovete jezik (Ihr nennt es Sprache, 1962), Piloti (Die Piloten, 1968), Na zapad (Westwärts, 1975).

Opis Lord Aldric Jitan, noćnim morama vođen do tajanstvene grobnice, nada se da će probuditi drevno zlo koje je spavalo od pada Tristrama. Privučen nadolazećom tamom u dalekom kraljevstvu Westmarchu zagonetni nekromant Zayl, u pratnji oživljene lubanje plaćeničkog satnika Humbarta, slučajno nabasa na Jitanov plan – nesvjestan kako je njegov moćni kolega pokrenuo ove opasne događaje. Dok se paukov mjesec uzdiže, opaki demon Astrogha sprema se odaslati svoje sljedbenike na glavni grad Westmarcha. Ova izvorna priča mača, magije i bezvremenske borbe temeljena je na popularnoj i nagrađivanoj računalnoj igri tvrtke Blizzard Entertainment. Richard A. Knaak autor je dvadeset i devet fantasy romana i više od desetak priča, uključujući «The Legend of Huma» i «Empire of Blood za Dragonlance» i «The Sundering za Warcraft». Također je i pisao za popularnu «Dragonrealm» seriju i nekoliko nezavisnih djela, kao i dva romana u seriji Diablo: «Naslijeđe krvi» i «Kraljevstvo sjene». Njegovi su radovi objavljeni na nekoliko jezika, u posljednje vrijeme na ruskom, turskom, bugarskom, kineskom, češkom, njemačkom, mađarskom, hrvatskom i španjolskom. Također je adaptirao korejsku mangu «Ragnarok», koju je objavio Tokyopop.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1980. god Prvo izdanje! Džemaludin Alić (Zenica, 19. maj 1947 — Sarbriken, 4. septembar 2017)[1][2] bio je bosanskohercegovački književnik.[3] Rođen je u zeničkom naselju Tetovo.[2] Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a studije južnoslovenskih književnosti i jezika na Filozofskom fakultetu u Sarajevu[2][4] 1972. godine.[3] Objavio je više knjiga pjesama:[3] Tamni kristal, Zagreb, 1969. Razbijanje površine, Sarajevo, 1969. Pjev sve tišeg srca, Zagreb 1971. Sezona lova, Zagreb, 1974. Nesanica, Sarajevo, 1976. Put u iskon, Sarajevo, 1978. Rađanje Atlantide, Sarajevo, 1988. Sarajevo, oko moje, Split, 1992. Za knjigu pjesama Tamni kristal dobio je nagradu Fonda A.B. Simić 1969. godine u Zagrebu.[2] Alić je pisao i prozu, kritiku i eseje. Prvi roman I smrt će proći objavio je 1978. godine u Zagrebu, a zatim slijede romani Trošenje grijeha (1980, Sarajevo); Kukci (1988, Banja Luka); Demijurg (1989, Tuzla); i Pataren (2001, Sarajevo). Knjigu priča Zamka za Ishaka Ledinu[3] objavio je u Sarajevu 1982. godine. Komadanje Orfeja,[3] izbor kritike, polemike i eseja, publikovao je u Tuzli 1986. godine, a djelo Antologija bosanskohercegovačke pripovijetke XX. stoljeća[2] objavljuje u časopisu Život (7—8, 1980. godine). Roman Kukci preveden je na makedonski jezik i objavljen pod naslovom Skakulci u Skoplju 1991. godine. Antologija bosnaskohercegovačke pripovijetke XX. stoljeća objavljena je na jeziku esperanto u Sarajevu 1982. godine. Roman Demijurg preveden je na njemački jezik i objavljen u Bliskastelu 1995. godine. Pataren je takođe objavljen na njemačkom jeziku 2003. godine. Nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini Alić je sa porodicom otišao da živi u gradu Splitu u Hrvatskoj, gdje izdaje list RBiH, a od kraja 1993. godine živio je u egzilu u Njemačkoj[3] sa statusom slobodnog umjetnika. U egzilu je napisao knjigu pjesma Bosna Bosona, roman Pataren i djelo Devetnaest stoljeća Bosne (1988, Frankfurt).

READER ` S DIGEST AUSWAHLBUCHER Tvrdi povez sa zaštitnim omotom 1 C. J. Box Gaefarliche jagd 2 Kitty Ray Nells geheimer garten 3 Robert Crais Feuerengel 4 Verena C. Harksen Die westen taschen venus Izdanje na Nemačkom jeziku

READER ` S DIGEST AUSWAHLBUCHER 1 Lee Child In letzter sekunde 2 Adam Armstrong Der ruf des berglowen 3 Karin Fossum Stumme schreie 4 Hinrich Matthiesen Eine liebe auf sylt Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdanje na Nemačkom jeziku

Slobodan Stojadinović: ČUDEOVA PEVANJA, Naučna knjiga 1992, str. 76. Poezija. Očuvanost 4; ima posvetu. Слободан Стојадиновић (Ниш, 2. мај 1948 — Београд, 11. април 2011) био је српски песник, приповедач, ликовни и књижевни критичар. Основну школу завршио је у Каменици, код Ниша, гимназију у Нишу, а Факултет политичких наука у Београду 1979. где је живео до 1997. године. Уређивао је књижевност у „Панпублику“, „Научној књизи“, „Хипносу“, покренуо календар „Хипнос“, био члан редакције Српског књижевног гласника (1992 – 1997), покретач и главни и одговорни уредник часописа „Слава“, који је излазио у Нишу (2002 – 2004), а потом покретач и главни уредник „часописа за причу и приче о причама“ „Прича“ , од 2007. до смрти. Био је и уредник у неколико издавачких кућа у Београду. Заступљен је у бројним изборима и антологијама српске поезије у земљи и иностранству. Песме су му преведене на италијански, бугарски, немачки, француски, хебрејски, енглески и македонски језик. Био је један од последњих српских боема песника.

Patrik Ziskind ParfemMeki povezKada se pojavio 1985. godine, roman Parfem Patrika Ziskinda, postao je senzacija širom sveta, i do sada je prodat u preko 15 miliona primeraka (u Nemačkoj 4 miliona). Pored mnogih internacionalnih nagrada, Parfem je od Njujork tajmsa 1986. izabran za knjigu godine. Tu čast mogao je da podeli još samo sa dva nemačka romana: Čitač, Bernarda Šlinka, i Čamac, Lotara-Gintera Buhajma.Parfem je bio na listi bestselera nemačkog magazina Špigla više od devet godina, a dominirao je i bestseler listama u Americi, Japanu, Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Italiji...Parfem je sa nemačkog preveden na 42 jezika, i u tom pogledu predstavlja najuspešniji nemački roman još od popularnog Remarkovog dela Na zapadu ništa novo.6/10

Knjiga je kao nova. Požar - Danijela Krin Izdavač: Booka Godina izdanja: 2022 Broj strana: 178 Format: 20 cm Povez: Broširani Rahel i Peter su u braku skoro 30 godina. Život im je udoban, uspešni su u svojim poslovima, imaju dvoje odrasle dece. Cene se i poštuju, ali strasti odavno nema. Tronedeljni boravak u izolovanoj kući u prirodi otvoriće pitanje mogu li jedno drugom pružiti ono što je potrebno da bi ostali zajedno. Bez banalne sentimentalnosti, Danijela Krin piše o preispitivanjima karakterističnim za žene, o žudnji za životom, o neispunjenim željama i nedoživljenim iskustvima, o žalu zbog porodičnih odnosa koji su daleko od idealnih. Požar je intiman roman o braku, vernosti, ljubavi, strasti, roditeljstvu i starenju, a pre svega maestralan prikaz konfliktne potrebe za sigurnošću protkanom uzbuđenjem. Danijela Krin je rođena 1975. godine u Noj Kalisu, u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Njen prvi roman Irgendwann werden wir uns alles erzählen (2011) osvojio je prestižnu nagradu „Junger Literaturpreis“ i preveden je na mnoge jezike. Dobila je brojne književne nagrade, između ostalog „Nicolas Born Debütpreis“ 2015. za knjigu priča Muldental i Književnu nagradu Saksonije 2020. godine. Njeni romani Ljubav u slučaju opasnosti (2019) i Požar (2021) osvojili su čitalačku publiku kako u Nemačkoj, tako i u drugim zemljama. Uz nepodeljeno odobravanje kritike, Danijela Krin je postala jedno od istaknutijih imena savremene nemačke književnosti. Živi u Lajpcigu sa svoje dve ćerke.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Hitlerov Mein Kampf - Albreht Koschorke Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2019 Broj strana: 138 Format: 17 cm Povez: Broširani Albrecht Koschorke (Albreht Košorke, 1958), doktorirao je i položio habilitaciju iz oblasti nauke o književnosti i filozofije na Univerzitetu Ludwig-Maximilians u Minhenu. Od 2001. godine on je redovni profesor na Katedri za noviju nemačku književnost na Univerzitetu Konstanc. Kao gostujući profesor predaje na univerzitetima u Čikagu i Pretoriji. Član je Berlinsko-brandenburške akademije nauke. Objavio je veći broj radova i monografija. Među njegovim novijim knjigama su i ove: Der fiktive Staat. Konstruktionen des politischen Körpers in der Geschichte Europas (Fiktivna država. Konstrukcije političkih tela u istoriji Evrope), Frankfurt/ M.: Fischer Taschenbuch Wissenschaft 2007; Die heilige Familie und ihre Folgen. Ein Versuch (Sveta porodica i njene posledice. Pokušaj), Frankfurt/M: Fischer.; Wahrheit und Erfindung. Grundzüge einer Allgemeinen Erzähltheorie (Istina i izumevanje. Osnovi opšte teorije pripovedanja), Frankfurt/M.: Fischer 2012; Hegel und wir (Hegel i mi), Berlin: Suhrkamp 2015. Knjiga Hitlerov Mein Kampf prevedena je na portugalski, danski, turski, engleski i francuski jezik. Našem izdanju ove knjige autor je dodao jedno poglavlje iz svoje studije Istina i izumevanje. Sadržaj Uz ovaj prevod. – I KRIZNA STANJA, PREKARNI MILJEI, LIMINALNI AKTERI. – II MEIN KAMPF: Ideologija i decizija. – III PERSPEKTIVA I KONZEKVENCE. – Dodatak: KONFLIKTNI NARATIVI. – Indeks imena.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mladen Leskovac (Stari Sivac, 1. januar 1904 — Novi Sad, 25. decembar 1990) bio je srpski istoričar književnosti, književnik i prevodilac.[1][2][3] Biografija Gimnaziju je pohađao u Somboru i Novom Sadu. Studirao je na Filozofokom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao juna 1930. na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti.[4] [2] Kao suplent službovao je u gimnazijama u Somboru i Novom Sadu (1930-41).[5][2] U somborskoj Gimnaziji je predavao francuski, nemački i srpski jezik, kao i filozofiju, a imao je i zaduženje školskog bibliotekara.[3] Septembra 1945. postavljen je za upravnika Biblioteke Matice srpske.[5][2] Za redovnog profesora na novosadskom novoosnovanom Filozofskom fakultetu postavljen je 1954. godine, kao i za njegovog prvog dekana. Član Upravnog odbora Matice srpske postaje 1945, a predsednik u periodu između 1969. i 1979. godine.[4] Za redovnog člana SANU primljen je 1970. godine.[5] Leskovac je u Dramskom studiju Vojvodine, koji je počeo da radi 1947, predavao teoriju i istoriju književnosti.[4] Mladen Leskovac učestvovao je i u radu drugih institucija poput Sterijinog pozorja, Srpske književne zadruge, Društva književnika Vojvodine itd.[3] Sterijino poѕorje ga je 1982. odlikovalo zlatnom značkom, poveljom i plaketom.[4] Godine 1953. pokrenuo je Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, koji je uređivao gotovo četvrt veka.[4][3] Poeziju je objavljivao dvadesetih i tridesetih godina u Letopisu, listu Misao, Raška, SKG i dr. Svoje pesme i prepeve sabrao je u knjizi Pesme i prepevi, MS, 1991. godine. Od njegovih značajnih dela izdvajaju se: „Članci i eseji”, „Antologija starije srpske poezije”, „Iz srpske književnosti”, „Jovan Jovanović Zmaj”, „O Lazi Kostiću” i druga. Poznati su i njegovi prevodi Stendala („Opatica iz Kastra”), Molijera („Don Žuan”) i Žida („Pastoralna simfonija”).[2] Leskovac je umro 1990. godine u Novom Sadu.[6][7] Mladen Leskovac preminuo je u 25. decembra 1990. godine u Novom Sadu, nekoliko dana pred svoj 87. rođendan.[3] Nagrada „Mladen Leskovac” Postoji i Nagrada „Mladen Leskovac”, koja se dodeljuje za celokupno delo iz oblasti istorije književnosti. Nagrada se dodeljuje svake tri godine, od strane Matice srpske. Nagrada je ustanovljena 1992. godine.

Geopoetika, 2005. 232 strane. Lepo očuvana. Ne baš svakidašnja situacija: knjiga Černobiljske jagode postala je poznata i pre no što je originalno objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji! (Uz podrazumevajuću kampanju, knjiga je serijalizovana u londonskom Tajmsu, proglašena Knjigom Radija 4). Potom je doživela i velike tiraže u više izdanja, a zatim objavljena na nemačkom jeziku. Maternji jezik Vesne Goldsvorti osvaja treće mesto. Doduše, i srpski mediji su pokazali zanimanje, pa i nestrpljenje za knjigu pre no što je i ovde objavljena. Sada nam je ostalo „samo“ da je pročitamo. A šta je zapravo ova knjiga? Nije lako odgovoriti na to pitanje, što i jeste draž. Povod za pisanje bio je duboko intiman, a čin hrabar. Trebalo je da bude intimna istorija jedne, zapravo dve, porodice (jedne srpske i jedne britanske), a proširilo se i na istoriju dva grada, dve kulture. Beograd i London se odavno ovako nisu sastali. Černobiljske jagode su i gorke i slatke. Šarmantno, inteligentno i duhovito špartaju različitim žanrovima: od dnevničkog, preko memoarskog do beletrističkog. Spaja ih jednostavan, blag a britak, bolan a poetičan jezik – i originala i prevoda. U ovom slučaju, prestaje da bude važno sa kog je na koji jezik ova knjiga prevođena. Očito je da joj se to dogodilo više puta ukrug. Veća pohvala jeziku teško da je moguća.

Korišćen primerak u dobrom stanju! Bestseler, roman o svetu percipiranom kroz mirise, fantastična priča smeštena u okvir Francuske osamnaestog veka. Kada se pojavio 1985. godine, roman Parfem Patrika Ziskinda, postao je senzacija širom sveta, i do sada je prodat u preko 15 miliona primeraka (u Nemačkoj 4 miliona). Pored mnogih internacionalnih nagrada, Parfem je od Njujork tajmsa 1986. izabran za knjigu godine. Tu čast mogao je da podeli još samo sa dva nemačka romana: Čitač, Bernarda Šlinka, i Čamac, Lotara-Gintera Buhajma. Parfem je bio na listi bestselera nemačkog magazina Špigla više od devet godina, a dominirao je i bestseler listama u Americi, Japanu, Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Italiji... Parfem je sa nemačkog preveden na 42 jezika, i u tom pogledu predstavlja najuspešniji nemački roman još od popularnog Remarkovog dela Na zapadu ništa novo. Čitaj dalje

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Ljubav u slučaju opasnosti - Danijela Krin Izdavač: Booka Godina izdanja: 2021 Broj strana: 223 Format: 20 cm Povez: Broširani Pet priča o životu pet žena povezanih prijateljstvom, rodbinskim vezama ili suparništvom. Svih pet junakinja je u zrelim godinama, kada žene već znaju šta hoće ili misle da znaju sve dok im se to ne ostvari. Iskusile su i izgubile ljubav, nezadovoljne su svojim vezama, preispituju svoj život i svoje izbore i pokušavaju da definišu ko su zapravo. Njihovi životi se razlikuju, a opet su bolno slični: svaka od njih pokušava da krene napred i da bude gospodarica vlastite sudbine. Danijela Krin istražuje strah, nadu, ambiciju, krhkost i razočaranja koja oblikuju život modernih žena, nudeći iskrene uvide o majčinstvu, odluci da se nemaju deca, slobodi, prevari i razvodu. Ljubav u slučaju opasnosti je dovitljiv i intiman kolaž onoga što znači biti žena i tragati za srećom, knjiga koja postavlja brojna pitanja ne dajući jednoznačne niti konačne odgovore. Danijela Krin je rođena 1975. godine u Noj Kalisu, u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Njen prvi roman Irgendwann werden wir uns alles erzählen (2011) osvojio je prestižnu nagradu „Junger Literaturpreis“ i preveden je na mnoge jezike. Dobila je brojne književne nagrade, između ostalog „Nicolas Born Debütpreis“ 2015. za knjigu priča Muldental i Književnu nagradu Saksonije 2020. godine. Njen poslednji roman, Ljubav u slučaju opasnosti (2019), osvojio je nemačku čitalačku publiku i skoro godinu dana po objavljivanju je bio u vrhu liste nemačkih bestselera. Uz nepodeljeno odobravanje kritike, Danijela Krin je postala jedno od istaknutijih imena savremene nemačke književnosti. Živi u Lajpcigu sa svoje dve ćerke.