HANS-ULRICH HORSTER - EIN STUDENT GING VORBEI Der Roman einer ehrbaren Familie Der engere Schauplatz sind die Höhen am Neckar und an der Ammer, die Steine und Häuser des Marktplatzes, die Universität, die Stiftskirche und der Schloßberg in Tübingen. Zwischen ihnen spaziert von Partei zu Partei, Menschen aufputschend, Ränke schmiedend und von selbstgezimmerten billigen Lebensweisheiten übersprudelnd, ein schlaksiger Don Juan, der ewige Student Egon Gudde, und pfeift seine Lieblingsmelodie: ‚Der Student geht vorbei’. Verlag: Bertelsmann Seiten: 573 Nedostaje zadnji list koji je inače prazan,tvrd povez, u dobrom stanju.

Dalibor Ćulibrk

Opis predmeta ► Matica hrvatska, 1965 ► tvrd povez, str. 328 uz knjigu ide i gramofonska ploča singlica

hc,sa singl pločom,omotom,bogato ilustrovano,biblioteka arion 1982g 366 strana

Svjetlost 1954. 233 str. prvi deo knjige su izabrane pesme, a drugi, od str. 149 Sa ploča istočnih oštećenja korica na predlistu posveta

BORIVOJ BEZMAR - PLOČA SE OTVARA RETKO IZDAVAČ. KUD ZORA BEOGRAD STRANA. 52 MEKOG POVEZA STANJE. NOVO KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 5 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 81

tvrd povez dobro ocuvano ploca dobro ocuvana omot losiji 129

tvrd povez dobro ocuvano omot losiji 135

MOMIR VOJVODIĆ - SA IZVORA MOJIH GORA + SINGL PLOČA IZDAVAČ: BERLIN STRANA: 97 ILUSTROVANIH MEKOG POVEZA STANJE: OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 288

Rückflug zu verschenken So viel Mut hat Clara sich selbst nicht zugetraut: Eigentlich wollte sie auf Mallorca ja nur günstig Urlaub machen. Nachdenken, was sie ohne Paul und sein Geld anfangen soll. Sie braucht einen Job, ganz klar. Und warum nicht wieder als Innenarchitektin arbeiten, denkt sie spontan, hier sind so viele wundervolle Häuser einzurichten. Unterstützt von ihren neuen Freundinnen Lizzy, Tina, Britta und Kitty, stürzt Clara sich ins Abenteuer – sie ahnt nicht, worauf sie sich da bei ihrem mysteriösen russischen Auftraggeber eingelassen hat... Besplatni povratni let Klara nije verovala sebi da ima toliko hrabrosti: u stvari, samo je želela da ode na jeftin odmor na Majorku. Razmišljala je šta da radi bez Pola i njegovog novca. Potreban joj je posao, naravno. A zašto opet ne raditi kao dizajner enterijera, spontano razmišlja ona, ima toliko divnih kuća za opremanje. Uz podršku svojih novih prijateljica Lizi, Tine, Brite i Kiti, Klara se upušta u avanturu - nema pojma u šta se uplela sa svojim misterioznim ruskim klijentom... Izdavač: Piper Godina: 2009 Broj strana: 303 Mek povez Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 3550 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

U dobrom stanju! Zastitni omotac malo pohaban, sve ostalo u dobrom i urednom stanju! Rainer Maria Rilke (Prag, 4. decembar 1875. - Valmont, Švicarska, 29. decembar 1926.) je bio austrijski pjesnik. Studirao je historiju umjetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Münchenu i Berlinu. Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i sjetna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja. Izraz je doba na prijelomu, svjetova između Istoka i Zapada i posebne mješavine slavenskog i germanskog. Prevodio je s francuskog, engleskog i italijanskog. Djela `Soneti Orfeju` (1923) `Nove pjesme` `Knjiga slika` (1902) Rene Karl Vilhelm Johan Jozef Marija Rilke (nem. René Karl Wilhelm Johann Josef Maria Rilke; Prag, 4. decembar 1875 — Valmont, 29. decembar 1926), poznatiji kao Rajner Marija Rilke (nem. Rainer Maria Rilke), bio je austrijski pesnik. Široko je prepoznat kao jedan od lirski najintenzivnijih pesnika na nemačkom jeziku.[1] On je pisao stihove i veoma lirsku prozu.[2] Nekoliko kritičara je Rilkeovo delo opisalo kao svojstveno „mistično”.[3][4] Njegovi spisi obuhvataju jedan roman, nekoliko zbirki poezije i nekoliko tomova korespondencije. Rođen je u Pragu 4. decembara 1875. godine. Smatra se jednim od najvećih nemačkih poeta. Nakon 1884. godine roditelji su mu živeli odvojeno i on se s majkom odselio u Beč. U prvom dečaštvu, majka ga je odgajala i odevala kao devojčicu, verovatno ne mogavši da preboli gubitak rano umrle ćerke. Od 1886. godine, na očev zahtev, počeo je da pohađa nižu vojnu realku u St. Peltenu. Te godine školovanja kasnije je nazvao `početkom odvratnosti`. Plašljiv, povučen i tih, nije uspevao da se prilagodi pitomačkom vojničkom životu, premda su mu u zavodu dopuštali da se bavi i književnošću. Išao u trgovačku akademiju u Lincu. Pošto je privatno položio maturu, studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu. Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja. Izraz je doba na prelomu svetova između Istoka i Zapada i posebne mešavine slovenskog i germanskog. Drevni Bogovi kao Apolon i Hermes su često spominjani u njegovim delima, kao i anđeli, ruže... Osim lirike, pisao je i pripovetke, roman „Zapisi Maltea Lauridsa Brigea“ i veliki broj pisama. Prevodio je s francuskog (Valeri, Malarme, Bodler, Žid), engleskog (E. Baret Brauning) i italijanskog (Mikelanđelo) jezika. Od 1897. do 1899. godine živeo u Minhenu i Berlinu; putovao je u Italiju i Rusiju. Zatim je živeo u Vorpsvedeu blizu Bremena. 1901. godine se oženio vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj brak brzo raspao. Posle toga je duže živeo u Parizu, putovao u Italiju, Dansku, Švedsku, Severnu Afriku, Egipat i Španiju. Od 1911—1912. godine živeo je u zamku Devin blizu Trsta. Rat je proveo u Minhenu, jedno vreme služeći kao vojnik u Ratnom arhivu. Posle rata je uglavnom boravio u Švajcarskoj, gde se 1922. nastanio u malom zamku Mizot u Valeu. Umro je u Valmontu, Švajcarska, 29. decembara 1926. godine od leukemije. 1910—1919 Godine 1911, nakon međupostaje u Napulju, nastavlja s putovanjem prema Kairu, pa uz Nil: Memfis i Teba, Luksor, Karnak, sve do Asuana. U februaru se razboleo u Kairu, a u martu se preko Venecije tratio u Pariz. Prevodi Gerenovog „Kentaura”. Klara traži rastavu, do koje ipak ne dolazi. Zahvaljujući Kipenbergovima, u Rilkeu se budi zanimanje za nemačku klasiku, počinje se diviti Klopštoku, Geteu, Klajstu. U novembru započinje drugi boravak u Devinu, koji će potrajati punih sedam meseci. Krajem januara 1912. piše Prvu i Drugu Devinsku elegiju. Nastaje ciklus pesama „Život Marijin”, posvećen slikaru Hajnrihu Fogeleru. Za nekoliko pesama iz tog ciklusa Paul Hindemit je napisao muziku 1923. godine. U maju odlazi u Veneciju, u stan kneginje Turn i Taksis. Sprijateljuje se sa Eleonorom Duze, koju uzalud nagovara na povratak pozornici. U novembru preko Minhena putuje u Španiju, podstaknut El Grekovim Toledom. Posećuje Toledo, Kordobu, Sevilju, Rondu, pa Madrid. U Rondi piše fragmenat kasnije Šeste devinske elegije. Od februara 1913. opet je u Parizu. Jedan je od prvih koji upoznaju i ukazuju na Prustovu veličinu. Podupire Norberta fon Helingrata u radu na izdavanju Helderlinovih dela, koja su ga oduševila i uputila u metafizičku istoriju. Upoznaje mladog Verfela. U novembru u Parizu piše Treću devinsku elegiju. Stupa u intimnu vezu s pijaniskinjom Magdom fon Hatingberg, „Benvenutom”. Godine 1914. prevodi Gideov „Povratak izgubljenog sina”. Krajem februara zajedno s Magdom fon Hatingberg putuje u Berlin, ali se veza raskida. Razočaran i iscrpljen, Rilke u julu napušta svoj stan u Parizu. U ratnim godinama, njegov posed je prodat na aukciji: knjige, slike, pisma, nešto pokućstva i garderobe. Spise uspeva da spase Andre Žid, pa mu ih uručuje nakon rata. Prolazi kroz „helderlinsku” fazu iznadpolitičkog nacionalizma. U ratu padaju njegovi znanci Helingrat, slikari Gece fon Sekendorf i Franc Mark. U avgustu i septembru leči se u lečilištu Iking. Od 1915. živi u Minhenu po hotelskim sobama i pansionima. Duboko ispašta zbog rata. U februaru se ponovno leči na Isaru. U decembru ga, posve neočekivano, pozivaju u austrijsku vojnu službu. Prolazi tri nedelje pešadijske obuke, potom sledi prekomanda u Ratni arhiv u Beču. Zahvaljujući prijateljskim intervencijama, otpuštaju ga u junu. Uveliko mu pomaže prijateljskim gestama Hofmanstal, nastanjen u blizini. U julu se vraća se u Minhen. U 1917. i 1918. učestvuje u priredbama pacifističke ustanove „Forum”. Ponovno pokušava da studira: pod uticajem je grupe „kosmičara”` iz Džordžovog kruga. Posebno ga privlači arheologija antike i Rima te istraživanje misterija Alfreda Šulera, učenika istraživača mitova J. J. Bahofena. Druži se s književnicom Hertom Kenig. Otkriva Pikasa i Klea. Minhenska revolucija, koja ga vrlo zanima, produžava njegov nemir, ali se ipak pokušava vratiti književnom radu. 1919—1926 U Nemačkoj više nije mogao da ostane, jer nove vlasti nisu izdavale dozvole boravka useljenicima nakon 1. avgusta 1914. Imao je poteškoće s putnim ispravama, austrijske mu više nisu važile, i teškom mukom je dobio čehoslovačke, prema mestu rođenja. U junu zauvek napušta Minhen. Seli se u Švajcarsku, boravi u Ženevi i Nionu. Tokom oktobra i novembra održava književne večeri u Cirihu, Sankt Galenu, Lucernu, Bernu, pa na kraju u Vinterturu. Za pesnika se počinje zanimati i bazelska aristokratija, pa on u Lokarnu prima poziv iz porodice Karla Jakoba Burkhardta, istoričara i kasnijeg ministra, te biva ugošćen najpre u Bazelu, a potom na njihovom porodičnom imanju. Od juna do sredine jula ponovno je u Veneciji, kod kneginje Turn i Taksis. U novembru provodi osam dana u Parizu. Po povratku u Švajcarsku Nani Vanderli-Volkart, sestričina Vernera Rajnharta, švajcarskog industrijalca, posreduje njegov boravak u dvorcu Berg am Irhel, na pola puta između Ciriha. Tu ostaje šest meseci. Oduševljen Valerijevim pesništvom prevodi 1921. „Groblje pored mora”. To je bio početak jednog velikog prijateljstva i uzajamnog poštovanja. U maju mora napustiti Berg am Irhel. Seli u Etoj na Ženevskom jezeru, gde se predaje novoj ljubavi: Baladini Klosovskoj, slikarki za čija se dva sina brine Rilke, naročito za mlađeg Baltusa. Lutajući s Baladinom kantonom Vale, otkriva pored gradića Sijer dvorac iz 13. veka, Muzot, nad dolinom reke Rone. Dvorac otkupljuje mecena Verner Rajnhart, adaptira ga, te ga daje Rilkeu na raspolaganje. Nakon višegodišnjih unutrašnjih i spoljnih priprema, u zaista čudnom nadahnuću, Rilke za samo tri nedelje, 1922. godine, dovršava „Devinske elegije”, od kojih su samo prve četiri ranije bile definitivne, te niz od 56 „Soneta Orfeju”. Od 1923. počinje osećati ozbiljne zdravstvene tegobe. U leto i jesen putuje po Švajcarskoj. Krajem godine odlazi u sanatorijum Valmont na Ženevskom jezeru. Do kraja života piše pesme na francuskom jeziku, čitava četiri velika ciklusa. Piše i niz pesama na nemačkom, od velikog značaja za nov obrat u pesništvu. Dana 20. januara 1924. vraća se iz sanatorija u Muzotu. U aprilu ga posećuje Valeri. U Parizu 1925. doživljava velike književničke počasti. Putuje s Baladinom Klosowskom po Francuskoj, Švajcarskoj i Italiji, a koncem septembra opet je na lečenju u Ragazu. Potom se nakratko vraća u svoj usamljeni dvorac, a krajem decembra ponovno je u sanatorijumu. U novembru piše oporuku. U njoj određuje i mesto vlastite sahrane. Do kraja maja 1926. je u sanatorijumu, po vlastitom osećanju nešto poboljšana zdravlja. Velik deo leta provodi u Ragazu, gde se poslednji put susreće s kneginjom, a 13. septembra i s Valerijem na Ženevskom jezeru. Vraća se u Siere, ali ne ide u svoj dvorac, nego u hotel Belevju. Tek pošto je 30. novembra ponovno smešten u Valmont, dijagnozirana je njegovu bolest kao akutnu leukemija. Dana 29. decembra u 3,30 umire ispaćen i osamljen. Sahranjen je 2. januara 1927. na malom groblju u Raronu, prema vlastitoj želji i prema vlastitim estetskim nazorima. Dela „Život i pesme“ (Leben und Lieder), 1894. „Žrtva Larima“ (Larenopfer), 1896. „Krunisan snom“ (Traumgekront), 1897. „Advent“ 1898. „Meni u slavu“ (Mir zur Feier), 1899. „Knjiga slika“ ( Das Buch der Bilder), 1902. „Časlovac“ (Das Stunden-Buch), 1905. „Nove pesme I-II“ (Neue Gedichte), 1907-1908. „Rane pesme“ (Die frilhen Gedichte), 1909. „Rekvijem“ (Requiem), 1909. „Život Marijin“ (Das Marien-Leben), 1913. „Devinske elegije“ (Duineser Elegien), 1923. „Soneti Orfeju“ (Die Sonette an Orpheus), 1923. „Voćnjaci i Valeski katreni“ (Vergers suivi des Quatrains Valaisans), 1926. „Prozori“ (Les Fenetres), 1927. „Ruže“ (Les Roses), 1927. „Stihovi i proza iz zaostavštine“ (Verse und Prosa aus dem Nachlass), 1929. „Pozne pesme“ (Spate Gedichte), 1934. „Sabrana dela“ (Gesammelte Werke)

nedostaje ploča 30, 810

NEDOSTAJE PLOČA MPUS-1/P-2

Zagreb : Panorama 1966 168 strana: ilustrovano : karikature + singl ploča očuvanost 4

Pariz, za vreme nemačke okupacije! Komandant SS-a, Georg fon Berghajm, elitni vojni zapovednik i ratni heroj, dobija naređenje da pronađe mesto gde je sakrivena Ðorđoneova slika Astrolog. Hitler je ubeđen da to delo krije veliku zagonetku, otkrovenje istine koje se vekovima tajanstveno prenosi. Potraga za Astrologom Fon Berghajma dovodi do Jevrejke Sare Bauer, čiji se putevi neočekivano ukrštaju. Madrid, u sadašnjosti Sve dok nije znala za Astrologa, Ana, mlada istoričarka umetnosti iz muzeja Prado, živela je spokojno uz Konrada, bogatog preduzetnika i kolekcionara nemačkih umetničkih dela. Ali jedno pismo, napisano za vreme Drugog svetskog rata, navodi ih na trag misteriozne slike koja se pripisuje Ðorđoneu, zagonetnom slikaru iz doba renesanse. Podstaknut neizmernom vrednošću Astrologa, Konrad ubeđuje Anu da tragaju za njim. Svesna mnogih poteškoća, ona se obraća doktoru Alanu Arnou s Univerziteta Sorbona, stručnjaku za pronalaženje umetničkih dela koja su nekada preoteli nacisti. Međutim, čini se da će joj ova odluka promeniti i život... Dve ljubavne priče, vremenski razdvojene, ali povezane misterijom jedne iščezle slike. Opasna igra puna pretnji i skrivenih interesa, koja će zauvek promeniti živote glavnih junaka. Čitaj dalje

Ide Hintze - Gedichte nach dem fall von Innpathaa , samostalno izdanje . Audio knjiga na ploči, poezija Ploča - 4+ / 5- Omot - 5-

ODLICNO OCUVANA KNJIGA i SINGL PLOCA koja ide uz knjigu - prodaje se u stanju kao na slikama p.s. ovo je izdanje iz 1975. godine

Žika Živulović Serafim - Leksikon istorijskih objektivnih teškoća, Panorama, Zagreb 1966 godine Tvrd povez. Omotač. U dobrom stanju. Potpis autora. Uz knjigu ide i ploča. 171 strana H/KPM3

Smrtonosna tajna starija od samog vremena! Jezički stručnjak Danijel Klajn pozvan je da protumači antički tekst koji je otkriven na delovima misterioznih kamenih ploča u Egiptu; ali mnogi žele da ga u tome spreče i odlučni su da niko ne sazna istinu o poreklu teksta. Nakon što mu podmetnu ubistvo Danijel je primoran na bekstvo. Jedina u koju ima poverenja je arheolog Gabrijela Guzak koja deli s njim otkrivenu tajnu. Progonjeni nemilosrdnim ubicama čije prave motive još ne shvataju u potpunosti, njih dvoje beže preko Bliskog istoka i shvataju da je saznanje o misteriji kamenih ploča samo početak vekovima skrivane istine koja će dovesti u pitanje sudbinu čovečanstva. Čitaj dalje

Stanje: dobro,ima posvete Izdato:Matica Hrvatska, Zagreb 1969, Ploču izdao Jugoton Korica: tvrda Pismo : latinica Integralna biblioteka poezije Arion Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- 55 -----

Rainer Maria Rilke - ARHAJSKI TORZO Izuzezno izdanje posvećeno jednom od najvećih svetskih pesnika. (Matica hrvatska, Zagreb, 1979, tvrd povez sa zaštitnim ovitkom, 430 str., ilustrovano + prateća gramofonska ploča na kojoj Rilkeove stihove govori glumac Sven Lasta)

Petar Peca Popovic - Treca strana ploce kao nova POLICA 24

Žika Živulović Zagreb : Panorama 1966 172 strane: ilustrovano + singl ploča očuvanost 4 SADRŽAJ: DOLAZAK JUŽNIH SLOVENA NA BALKAN I OPŠTE POSLJEDICE PO NACIONLNI MENTALITET, NASLJEDSTVO, NAVIKE I NEONAVIKIZAM, OSTACI STAROSLOVENSKE PATRIJARHALNE ZADRUGE, MI NA SVETSKIM MERIDIJANIMA, OD USKOKA DO VAŠARA, SVE OD TURAKA I ZBOG TURAKA, KOMPLEKSI, POLUFABRIKATI SOCIJALIZMA,

Pariz, za vreme nemačke okupacije. Komandant SS-a, Georg fon Berghajm, elitni vojni zapovednik i ratni heroj, dobija naređenje da pronađe mesto gde je sakrivena Đorđoneova slika Astrolog. Hitler je ubeđen da to delo krije veliku zagonetku, otkrovenje istine koje se vekovima tajanstveno prenosi. Potraga za Astrologom Fon Berghajma dovodi do Jevrejke Sare Bauer, čiji se putevi neočekivano ukrštaju. Madrid, u sadašnjosti Sve dok nije znala za Astrologa, Ana, mlada istoričarka umetnosti iz muzeja Prado, živela je spokojno uz Konrada, bogatog preduzetnika i kolekcionara nemačkih umetničkih dela. Ali jedno pismo, napisano za vreme Drugog svetskog rata, navodi ih na trag misteriozne slike koja se pripisuje Đorđoneu, zagonetnom slikaru iz doba renesanse. Podstaknut neizmernom vrednošću Astrologa, Konrad ubeđuje Anu da tragaju za njim. Svesna mnogih poteškoća, ona se obraća doktoru Alanu Arnou s Univerziteta Sorbona, stručnjaku za pronalaženje umetničkih dela koja su nekada preoteli nacisti. Međutim, čini se da će joj ova odluka promeniti i život... Dve ljubavne priče, vremenski razdvojene, ali povezane misterijom jedne iščezle slike. Opasna igra puna pretnji i skrivenih interesa, koja će zauvek promeniti živote glavnih junaka.

Ispovijest mangupa - Sergej Jesenjin + Gramofonska ploča Dobriša Cesarić, Vladimir Gerić, Zvonimir Golob, Gustav Krklec, Ivan Kušan, Nikola Milićević, Čedo Prica, Tomislav Prpić, Josip Pupačić, Grigor Vitez Opis: Zagreb 1975, tvrdi povez stanje vrlo dobro, str. 352, latinica Ne može sav svet pevati, ni da jabukom do tuđih nogu pada. Ovo je najveća ispovest jednog mangupa do sada. Ja se namerno i raščupan i nesan, glave nalik petrolejskoj lampi, smucam. Ja volim da kroz ogolelu jesen vaših mračnih duša zasvetlucam. Ja volim kada na mene se sruči ko žestoka kiša kamen poruge. Ja samo čvršće stisnem u toj tuči mehur kose, poput prsle čvoruge. I tada mi se u živ spomen vrati šibljikav prud i sipljiv šumor jova, i da negde žive otac moj i mati, kojima sada nije do mojih stihova; a kojima sam drag ko krv i raž u polju ko proletni dažd pod kojim livade zelene. I vilama bi pošli na vas , da vas kolju za svaku ružnu reč i povik protiv mene. O jadni, jadni seljaci! Zacelo poružneste, patite u strahu od boga i pokislih useva. O, kad biste mogli shvatiti da je vaš sin najbolji pesnik u Rusiji! Zar niste nad njim zebli kad je bosim nožicama gackao kroz kal jesenjih mlaka? A sad cilindar nosi, i cipele od laka. Al u njemu plamsa stara narav seoskog vragolana i lole. On se svakoj kravi s cimera mesara izdaleka klanja da ga leđa bole. I kad na trgu kočijaše spazi te se seti smrada gnoja s rodne oranice, on je pripravan pomesti svakoj razi rep ko šlep venčanice. Ja volim zavičaj. Ja tako volim zavičaj! I mada mu tuga rđom vrba soči, drage su mi blatne svinjske njuške i zvonka kreka žaba u gluhoj noći. Od sećanja na mladost tiha bol me muči i travanjski sumrak sanjam, svež i snen. Vidim gde pred vatrom zore čuči, željan da se ugrije, naš klen. O, kako sam često krao jaja vranja verući se uza nj, do gnezda gore! Je li i sad isti, pun zelena granja, Je li i sad sveže snažne kore? A ti, moj dragi, verni šarove? Od starosti i sipljiv i slep, ne nalaziš njuhom ni vrata ni torove pa dvorištem lunjaš, podvinuvši rep. O, i sad me nestašluk naš veseli, kad sam znao majci čitav hleb ukrasti, da bismo ga naizmence jeli, bez uzajamna gađenja, u slasti. Isti sam kao pre. U srcu sam isti kao pre. Na licu cvatu oči ko različak u raži. Dok zlatnom steljom stiha zemlju krijem, još bih nešto nežno hteo da vam kažem. Laku noć! Svima laku noć! Utihnu u travi mraka kosa zore..... Voleo bih danas, kad se veče stiša, s prozora i mesec da.... Sjaju plavi, sjaju tako plavi! U tom plavetnilu ko da mreti žali. Pa što, ako cinikom se pravim vešajuć o zadak fenjer mali? Pegazu moj stari, dobri, isluženi, treba li to meni tvoj lagašan kas? ja sam došao ko majstor nesmiljeni da bitange pesmom slavim, a ne nas. Moja tikva kosom vedro šiknu kao rujan vinom. Želim biti žutim jedrom U zemlju koju plovimo. K. S.N. O. CRNI POL. 1