KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM POEZIJA Šifra artikla: 364003 Isbn: 9788664071178 Autor : Ivana Maksić Izdavač : TREĆI TRG/SREBRNO DRVO Poezija Ivane Maksić je poziv na klasnu pobunu, davanje glasa osujećenima i prekarnima, koji su glavni junaci ove knjige. Ulazeći u dijalog s različitim društvenim konstruktima, ali i literarnim tradicijama i tzv. univerzalnim vrednostima – kao prećutnim partnerima u održavanju postojećeg poretka... Detaljnije Poezija Ivane Maksić je poziv na klasnu pobunu, davanje glasa osujećenima i prekarnima, koji su glavni junaci ove knjige. Ulazeći u dijalog s različitim društvenim konstruktima, ali i literarnim tradicijama i tzv. univerzalnim vrednostima – kao prećutnim partnerima u održavanju postojećeg poretka – čitalac, zajedno s pesnikinjom, prepoznaje smisao borbe, ali i ishodište teksta, u mogućnosti za stvaranje nove društvene zajednice. Idejno i ideološki nedvosmislena poezija poput ove mogla bi na tom putu poneti baklju. KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM tog dana, evo, ginu konji svi jahači moji kroz maglu, kopljima kroz vodu, krv, šumu, vatru, vatra, vatro, gorim, rekli su ivana, rekli su, ona, ta, žena, ja na ivici, do kraja, uvek kroz tajne vira, vihora, čizme su stradale, talas je pucao, nikada, znaš, goniči robova iz prošlog života nisu ustuknuli, kćeri, vatra, plamičci se kotrljaju, plivaj, idi dalje od mene, preplivaj svе bure, budi leden grumen uglja, budi nevidljivi dijamant, samo ne vuci prtljage incestuoznih sinova za sobom, ne govori mnogo, preobrazi se, preobrati, stišaj sve ne i vatru, vatrom budi, gori, ne traži merdevine, izbegavaj sahrane, ne nosi cipele, dalje od svake bolesničke sobe, ne obaziri se na moral, ti, daleki prijatelju, ne nosi belo, nemoj, nikada, kao prkos ostani, hrid, cvet nara ne maši nikome, ni meni, ni izdaleka, ne maši, preziri rastanke, ne pružaj šake pri pozdravu, ne uzgajaj metak u dlanu, ne lomi strele, neka ih, u mesu, drugi ih ne vide ne grli kad ostavljaš drugi ne vide ne osmišljavaj odlaske i boli drugi ne vide kćeri, vatro, moja nisi, beži samo nestani, drugi ne vide, samo nestani Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Ivana Maksić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač TREĆI TRG/SREBRNO DRVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2020 Format 12x19 Strana 61 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Mek povez, manji format 57 strane, 2006 godina, Izdavac: Knjizevno drustvi `Sveti Sava` Knjiga ocuvana, Na predlistu knjige posveta autora K14/2

Lepo očuvana knjiga. Sifra adp1.1

Najpoznatije ruske bajke kao Valislisa prekrasna, Zar ptica.. Nekoriscena knjiga.

GRAFICKI ZAVOD HRVATSKE ZAGRB 1990g JEDNO OD PONAJBOLJIH DELA OVOG ARAPSKOG HRISCANSKOG KNJIZEVNIKA MADA,ZAR JE NESTO LOSE I NAPISAO..? 155str.

Priča o zaštitnici umetnosti smeštena je u vreme Austrougarske. Locirana je u Vojvodini, a piščeva namera je bila da pokaže jednu običnu porodičnu sliku u kojoj je glavna junakinja Natalija miljenica svoga dede, bogatog prečanskog salašara. Naime, pritisak stvarnosti na umetnost utiče dvojako. Primarno katastrofalno, jer umetnost koja ne sumnja u stvarnost nije ni bogu ni ljudima ugodna. Danas i ovde to se posebno vidi u pokušaju da se zarad priznanja umetnici udvaraju vlastodršcima. Podjednako 1945. Brozu, devedesetih Miloševiću, a posle petooktobarskih promena i novim vlastima. Brana Crnčević je po svojoj vokaciji pre svega borac. Borac za najstar ije i najviše vrednosti: istinu, pravdu, slobodu, čestitost, narod. Kao i svi veliki satiričari (od Aristofana i Juvenala, preko Gogolja do danas), koji su svom narodu izgovorili najpotsmešljivije i najgorče reči, i Crnčević je konzervativac i tradicionalista (u najboljem smislu tih značenja) i patriota od formata. (Zar sumorni i kao pelen gorki Sterija nije pečatao rodoljubive tragedije, zar Stevan Sremac nije pisao srednjovekovne romantične pripovetke, zar Nušić nije patetizovao „Hadži Loju” i vodio protestne nacionalne povorke po Beogradu?) Od tog krupnog zrna je i lirski pesnik Brana Crnčević, prekorno zamišljen nad sudbinom svoga naroda, nad njegovim manama i obmanama, nad njegovim kratkim pamćenjem. Borislav Mihajlović Mihiz odlično očuvana kao NOVA д

SV 9 60791) ZAŠTITNICA UMETNOSTI i druge pripovetke , Brana Crnčević , IGAM Beograd 2003 , Priča o zaštitnici umetnosti smeštena je u vreme Austrougarske. Locirana je u Vojvodini, a piščeva namera je bila da pokaže jednu običnu porodičnu sliku u kojoj je glavna junakinja Natalija miljenica svoga dede, bogatog prečanskog salašara. Naime, pritisak stvarnosti na umetnost utiče dvojako. Primarno katastrofalno, jer umetnost koja ne sumnja u stvarnost nije ni bogu ni ljudima ugodna. Danas i ovde to se posebno vidi u pokušaju da se zarad priznanja umetnici udvaraju vlastodršcima. Podjednako 1945. Brozu, devedesetih Miloševiću, a posle petooktobarskih promena i novim vlastima. Brana Crnčević je po svojoj vokaciji pre svega borac. Borac za najstarije i najviše vrednosti: istinu, pravdu, slobodu, čestitost, narod. Kao i svi veliki satiričari (od Aristofana i Juvenala, preko Gogolja do danas), koji su svom narodu izgovorili najpotsmešljivije i najgorče reči, i Crnčević je konzervativac i tradicionalista (u najboljem smislu tih značenja) i patriota od formata. (Zar sumorni i kao pelen gorki Sterija nije pečatao rodoljubive tragedije, zar Stevan Sremac nije pisao srednjovekovne romantične pripovetke, zar Nušić nije patetizovao „Hadži Loju” i vodio protestne nacionalne povorke po Beogradu?) Od tog krupnog zrna je i lirski pesnik Brana Crnčević, prekorno zamišljen nad sudbinom svoga naroda, nad njegovim manama i obmanama, nad njegovim kratkim pamćenjem. Borislav Mihajlović Mihiz mek povez, format 12 x 20 cm , ćirilica, 276 strana, nalepnica na predlistu

Opis O autoru Dodatne informacije Laslo Vegel naziva svoj roman Neoplanta – Obećana zemlja po latinskom, dakle „neutralnom”, „nadetničkom” imenu grada koji poznajemo kao Novi Sad, Ujvidek, Neusatz. Pažljivom čitaocu ove knjige brzo postaje jasno da drugačije nije ni moglo da bude: Neoplanta je najmanji zajednički nazivnik jednog složenog gradskog tkiva, kako god ga mi zasecali i proučavali, sinhronijski ili dijahronijski, tkiva koje je istovremeno beskrajno osetljivo i ranjivo i beskrajno izdržljivo; da nije takvo, zar bi pretrajalo, zar bi preživelo sve što je pregazilo preko njegove supstance? A o tim je gaženjima u Neoplanti ponajviše reč. Vegel ispisuje posvetu Novom Sadu koja je melanholična i lirska, ali ne sentimentalna i zašećerena, zapravo je pre manovski ironična; posvetu koja, štaviše, povremeno lipti krvlju nedužnih i poludužnih žrtava svakojakih „oslobodilaca” koji su bahato i bučno umarširavali u ovaj grad i sa severa i sa juga i sa ostalih strana, zajahivali ga za, činilo im se, sva vremena, i još držali da im grad ima biti zahvalan na svemu što su za njega učinili (mada im tu uslugu niko nije tražio). Teofil Pančić

Opis O autoru Dodatne informacije Knjiga Petrograd. Radnja romana smeštena je u jesen godine 1905, u vreme previranja ruske društvene stvarnosti, kao uvertira za docniju Oktobarsku revoluciju. Mladi Nikolaj Apolonovič Ableuhov, po nalogu terorističke, revolucionarne organizacije, sprema atentat na svog oca, senatora, krutog carskog birokratu, tako što će u njegovu radnu sobu, u kutiji za sardine, postaviti bombu. U tom kratkom vremenu, grad živo pulsira, s neprekidnim tokom užurbane ljudske gomile. U žaru slućenog i rađajućeg revolucionarnog zanosa, mešaju se svest i podsvest likova. Nikolaj Apolonovič, jedna verzija čoveka iz podzemlja Dostojevskog, neurotičan je i nesiguran mladić koji prihvata ideje revolucije kao zavodljivu igru. Žaneta Đukić Perišić

Enderova igra - Orson Skot Kard Odlično očuvana, stranice sa spoljašnje strane blago potamnele Mek povez, 304 strane. Ender Vigin je genije za kompjuterske igre koje simuliraju rat. U njima uživa i pobeđuje. Međutim, čovečanstvo je suočeno s realnom opasnošću od istrebljenja i potrebno mu je više od dobrog simulacionog stratega. Kako će se Ender, koji ima samo šest godina, snaći u stvarnoj borbi? Ratna škola je samo igra, zar ne? „Saga o Enderu ističe se kao jedna od malobrojnih ozbiljnih svemirskih priča s moralnom porukom. Čarobno delo neverovatno talentovanog pisca.“ - Enciklopedija naučne fantastike „Sjajan roman ispunjen iznenađenjima. Ender Vigin je mnogo više od deteta, on je pravi mali Napoleon u kratkim pantalonama.“ - The New York Times Book Review

Ади Ендре: ОДАБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ Издавач: МИНЕРВА, Суботица, 1965.год. Тврди повез, 298 страна, латиница. Очувано као на фотографијама. `Еndre Adi (мађ. Ady András Endre 22. новембар 1877, Ерминдсент, данас Адифалва, Румунија – 27. јануар 1919, Будимпешта - Терезварош), правник, новинар, најзначајнији и најслободнији лик модерног мађарског песништва. Његова поезија је обухватала главне сегменте људског постојања. Био је велики патриота, волео је како своју земљу, тако и целу Европу. Своје песме је посветио основним изразима људског постојања, слободи, једнакости, вери, као и пролазним аспектима писања песама. Ади је потомак старе ердељске племићке породице. Бунтовнички темперамент га вуче из малограђанске летаргије, и 1904. одлази у Париз, где га нови живот мења, преображава, изграђује његов песнички дар. Уј Версек (Нове песме), штампане 1905, изазивају узбуну у мађарској јавности. Одишу револуционарним духом и радикалним политичким схватањем велике борбе. Потом је је свака његова песма и свако његово ново дело догађај! Од свих мађарских писаца највише спомињан и највише нападан. Победила је ипак спознаја његове вредности и Адy постаје најзначајнијим песник модерног мађарског песништва. Највише ефекта имају политичке песме пуне трагичних визија мађарског народа, који пред мраком своје епохе срља у буну и у њој пропада. Нападао је посебном снагом политичара Иштвана Тису и његову политику. Рефрен његовог целокупног песништва су чежња, патња и мисао о смрти. У последњој књизи А халоттак елен (На челу поворке мртвих), 1918, открива дивље дубине и говори у дубокој резигнацији о мртвачком покрову и сени рата, која прети његовом народу. Имао је огроман утицај на мађарску јавност, а његови су стихови постали једном од основа новог мађарског схватања живота. 12 књига песама дају мађарском човеку широк и јединствен поглед на свет и борбу људске снаге са животом за нове идеале. Речи су му сугестивне, језик му звучи дубоко и лично, мисли изворне и пуне жара. Сматра се да осим Шандора Петефија нема премца. Ади је не само најкрупнија појава мађарске књижевности 20. века, већ и један од великана у модерном светском песништву. Преводили су га Данило Киш и Мирослав Крлежа. Основна школа у Малом Иђошу носи његово име.`

Format: 11.5x18 cm Broj strana: 312 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2001 stanje kao na slici, rasprodato izdanje Kategorije: komična fantastika / Disksvet Roman o Disksvetu Činilo se da će to biti lagan posao. Konačno, zar bi trebalo da bude teško postarati se da se služavka ne uda za princa? Ali za veštice Baku Vedervaks, Nanu Og i Magrat Garlik koje putuju u daleki grad Genuu, stvari uopšte nisu tako jednostavne... Na raspolaganju su im vudu gospođe Gogol, jednooki mačak i polovni čarobni štapić koji može samo da pravi bundeve. A namerile su se na opaku moć Kume, koja je Sudbini načinila ponudu koja se ne može odbiti. A naposletku, tu je i sama moć Priče. Služavke moraju da se udaju za Princa. U tome je suština života. Gotovo je nemoguće boriti se protiv Srećnog završetka. Barem je tako bilo do sada...

Naslov Treća obala reke : izbor latinskoameričkih priča / [izabrao i preveo Branko Anđić] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1982 (Ljubljana : Tiskarna ljudske pravice) Fizički opis 174 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Anđić, Branko Zbirka ǂBiblioteka ǂRaspust (Karton) Napomene Tiraž 4000. SADRŽAJ Predgovor 5 Mario Vargas Ljosa (Peru): Nedeljni dan 11 Pedro Huan Soto (Portoriko): Šampioni 33 Umberto Padro (Portoriko): Prsten za moju dragu 43 Hose Emilio Paćeko (Meksiko): Kraljica 51 Mario Benedeti (Urugvaj): Nevinost 63 Silvina Okampo (Argentina): Uzvanice 69 Enrike Kongrains Martin (Peru): Mališan nebu pod oblacima 77 Giljermo Kabrera Infante (Kuba): Dan kad je mom detinjstvu došao kraj 91 Hose Donoso (Čile): Letovanje 105 Mario Monteforte Toledo (Gvatemala): Poziv 123 Huan Rulfo (Meksiko): Zar ne čuješ lavež pasa? 141 Omar Gonsales Himenes (Kuba): Strah 149 Arturo Uslar Pjetri (Venecuela): Blankera 155 Žoao Gimaraes Roza (Brazil): Treća obala reke 169 MG93 (N)

Juče - Felisija Jap lepo očuvana Ja sam jedina osoba na ovom svetu koja se seća svoje prošlosti. Celokupne. Uglavnom veoma jasno. Ne šalim se. A to me čini prilično posebnom.Ne veruješ mi, zar ne?Zamislite svet koji je podeljen na klase – ali ne po bogatstvu ili veri, već po tome koliko koja grupa može da se seti. Većina se seća samo jednog dana, a samo izabrani, elita, mogu da pamte dešavanja iz prethodna dva dana. U tom podeljenom društvu, Kler i Mark su neobičan primer mešovitog braka. Kler je domaćica, Mark pisac koji je postao političar u usponu. Oni su blistavi primer nove vizije tolerancije i jednakosti, sve dok...... lepa žena ne bude pronađena mrtva u reci. Ona je bila Markova ljubavnica, a on je glavni osumnjičeni u istrazi. Detektiv koji vodi slučaj ima svoje tajne. Imala ih je i žrtva. U situaciji u kojoj niko nema dugoročno pamćenje, kako iko može da sazna istinu?

VUKOVI SA SOKOLOVOG VISA Bogdan Radulović U dobrom stanju. Rođeni Kuršumličanin Bogdan Radulović iliti „divlji čovek“, kako ga iz simpatije zovu prijatelji, kroz poeziju koju piše otkriva svoju lirsku prirodu, koja oplemenjuje sve ono što nagonski izbija iz ljudskog bića. Njegove eruptivne emocije imaju tri izvorišta: ljubav prema zavičaju, ljubav prema ženi i prema prirodi. Te tri ljubavi se u njegovim stihovima spajaju u stalno nadahnuće i podsećaju nas na čuveni Remboov stih koji kaže da se i u prirodi može biti srećan kao pokraj žene. Prema mišljenju brojnih kritičara, poeziji ovog pesnika, koji se ponosi mestom svog rođenja, selom Zagrđe kod Ivan Kule nedaleko od Đavolje varoši, treba se uvek iznova vraćati sa novim žarom, jer on je pesnik života. Silno povezan punoćom življenja, on stihom traži smisao života i čvrsto se nada da su jutra puna rose i dobrog ljudskog zbliženja. Uranjaju u njegove pesničke pejzaže beličaste magle dalekih snova, zrcali se u zelenilu voda, te mu pesma podseća na zapis. - Povremena narativnost Radulovićeve poezije njegov je metod. On se ne odriče pesničke tradicije, naprotiv. Valjaju se neprozirne magle asocijacija, stih sazreva isklesan i odbrušen, te postaje zapis, svečan kao slovo spomenika, zapisao je o poeziji ovog pesnika dr Pavle Blažek. Da bi ostao veran prirodi, Bogdan Radulović govori njenim jezikom i metaforama Sunca, Meseca, neba, vetra. Taj jezik je čist, jednostavan, ali i obogaćen epitetima. Srpski pesnički Turgenjev, kako ga još zovu, doživljajno je ispisao zaveštajnu poeziju prirode i smestio u zbirku pod nazivom „Ludi potok“, a ona nam stihovnim prizivom vraća veru u pesničku reč i njene meleme. I svoje priče, koje je stavio u knjigu pod nazivom „Orlov let“, Radulović piše sa istim žarom. Njegov svet u njima je divljina, od koje se čovek otuđio, a prema njegovom mišljenju ne bi bilo zgoreg da joj se koliko toliko vrati. Svoje priče preporučuje kroz nekoliko njih. Kaže „Jastrebovo oko“ oslikava prirodu punu divljine, gde se nadmeću jastrebovi i golubovi, a u suštini se, prema piščevom mišljenju, slično događa i u ljudskom životu. U čudesnoj priči u kojoj su na sceni jedan Paun i bik Žeronja, dva čoveka Radoš i Slavko čine zla jedan drugome. Kada atmosfera preti da se pretvori u krv i zločin, jedan čovek miri protivnike i sve se završava u najboljem redu. I kad zlo preti svima i kad nastaje mir, iz pozadine se čuje smeh onih koji znaju da se zlu i tuđoj nesreći raduju.

Autor: Vladan Desnica Izdavač: `Prosvjeta`, Zagreb Broj strana: 462 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Vladan Desnica (Zadar, 17. septembar 1905 — Zagreb, 4. mart 1967) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Neke od njegovih pripovedaka imaju antologijsku vrednost: Posjeta, Priča o fratru sa zelenom bradom, Florjanović, Konac dana, Bunarevac, Solilokviji gospodina Pinka. „Na koncu sviju staza stoji šutnja i mir sa svime: široki mir sa bolom, s ljudima, sa životom — sa samim sobom. U meni tišina, nada mnom podne bez ruba, uokolo prizori zemlje u dobroj poplavi sunca. Zar se na tako malo sav život sveo? Je li to starost, preživjelost, umor? Ili posljednja, vrhovna mudrost: krajnja odreka svega? Ne znam. Osjećam samo da nema stvarnijeg dobra od toga: mir sa radošću, s bolom — i preplavljenost suncem.“ „Zazirem od ljudi koji nikad ne misle protivno sebi. Nije dovoljno svoju misao jedanput zauvijek podvrći sumnji, jedanput zauvijek proventilirati — pa mir. Treba se svakodnevno umivati sumnjom, kao vodom.” Tvrd povez. Knjiga je dobro očuvana. Na slikama prikazan sadržaj knjige.

BEZ OPOZIVA ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA Šifra artikla: 380966 Isbn: 9788652148721 Autor : Vladeta Janković, Dejan Mihailović Izdavač : LAGUNA „Ne diraj moje krugove.“ – Arhimed „Idem da potražim veliko možda.“ – Fransoa Rable „Zašto plačete? Zar ste mislili da sam besmrtan?“ – Luj XIV „Neću da pucam u ovu budalu!“ – Mihail Ljermontov „Moram da uđem, magla se diže.“ –Emili Dikinson „Tapeti u mojoj sobi i ja vodimo borbu na život i ... Detaljnije „Ne diraj moje krugove.“ – Arhimed „Idem da potražim veliko možda.“ – Fransoa Rable „Zašto plačete? Zar ste mislili da sam besmrtan?“ – Luj XIV „Neću da pucam u ovu budalu!“ – Mihail Ljermontov „Moram da uđem, magla se diže.“ –Emili Dikinson „Tapeti u mojoj sobi i ja vodimo borbu na život i smrt, koju neko mora da izgubi.“ – Oskar Vajld „Odavno nisam pio šampanjac.“ –Anton Čehov „Sve mi je ovo dodijalo.“ –Vinston Čerčil Sve što ljudsko biće za života izgovori može biti promenjeno, ispravljeno, skraćeno ili dopunjeno, najzad i opozvano – sve osim reči izgovorenih neposredno pred smrt, napominju autori u predgovoru ove knjige. Opredeljujući se za izbor kakav je pred čitaocima, oni su nastojali da poslednje reči značajnih ličnosti protumače u ključu društvenog i kulturnog miljea epohe, kao i karakternih osobina i istorijske uloge svake odabrane ličnosti. Poslednje izjave ponekad su zasnovane na ideji da se na samrti izgovara ono što se u životu nije htelo ili smelo reći, ali ih uglavnom obeležava težnja da se značenja oproštajnih iskaza povežu sa životnim učinkom tih velikana, kao neka vrsta sažete poruke potomstvu. Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima, sa ponekad apartnim pojedinostima. Posle brošure Žarka Ružića Poslednje reči velikih ljudi iz 1931. godine ovo je prva knjiga na tu temu koja se objavljuje u Srbiji. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA Autor Vladeta Janković, Dejan Mihailović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LAGUNA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 13x20 Strana 296 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

KORICE 4,4+.MALO SAVIJENA.U GORNJEM,LEVOM ĆOŠKU. UNUTRAŠNJOST U VRLO DOBROM STANJU. Izdavač: Laguna Godina izdavanja: 2003 671 str. Dok prva sezona TV serije `Igra prestola` (Game of Thrones) žari i pali domaćim i stranim TV ekranima, predstavljamo prvi roman iz serijala `Pesma leda i vatre` autora Džordža Martina po kojem je HBO napravio aktuelnu hit seriju, a koji je Laguna objavila još 2003. godine. U `Igri prestola`, Džordž R.R. Martin je stvorio istinsko remek-delo, objedinivši sve ono najbolje što žanr epske fantastike može da pruži. Magija, spletke, romanse i pustolovine ispunjavaju stranice prvog toma ovog epskog serijala, koji će zasigurno oduševiti ne samo ljubitelje žanra, već i mnogo širi krug čitalaca. Nad zemljom u kojoj leta mogu trajati decenijama, a zime pokolenjima, nadvili su se crni oblaci. Ledeni vetrovi ponovo duvaju i u snežnim bespućima severno od Zimovrela, mračne i natprirodne sile okupljaju se iza velikog zida koji štiti kraljevstvo. U središtu sukoba nalazi se porodica Stark od Zimovrela, ljudi nepopustljivih i tvrdih kao što je i zemlja kojom vladaju. Prostirući se od predela okovanih surovom hladnoćom do dalekog letnjeg kraljevstva obilja i raskoši, ovo je priča o vitezovima i damama, vojnicima i čarobnjacima, plaćenim ubicama i kopiladima, ljudima koji žive u vremenu zlih predskazanja. Kroz mnoge zavere i spletke, tragedije i izdajstva, bitke i opsade, rešava se sudbina porodice Stark, njihovih saveznika i neprijatelja, dok svi oni pokušavaju da pobede u toj najsmrtonosnijoj od svih igara: igri prestola.

Miloš Obilić – Trilogija rađena je po srpskoj mitologiji i predanju: Zmaj i ždral, Koplje sv. Georgija i Vitez zatočnik. ZMAJ I ŽDRAL je prvi deo trilogije o Milošu Obiliću i rađen je po srpskoj mitologiji i predanju. On je na neki način i pred-nastavak trilogiji „Kosingas“ jer u njemu srećemo neke likove koji se kasnije u trilogiji pojavljuju, ali se može posmatrati i kao zaseban roman. „ZMAJ I ŽDRAL“ pokriva poslednjih deset godina Dušanovog života od 1345 do 1355, odnosno prvih deset godina života Miloša Obilića na Dušanovom dvoru. U drugom delu trilogije o Milošu Obiliću Koplje svetog Georgija pratimo njegovo stasavanje i trnovit put ka junačkoj sudbini. Upoznajemo danas već zaboravljene vitezove zatočnike koji su kasnije stekli slavu i van Srbije, Turci su ih zvali Delije, a Poljacima su bili inspiracija za njihovu čuvenu husarsku konjicu. U poslednjem delu trilogije Vitez zatočnik o Milošu Obiliću zajedno sa njim i kosingasom Gavrilom krenućete u potragu za rogatom kacigom kneza Lazara i to tragom jednog starog grčkog mita vezanom za naše krajeve, saznaćete kako je Nepričava dobila svoje ime, kako su megdandžije postajali zatočnici – vitezovi koji su se borili umesto svojih gospodara, upustićete se u opasnosti zloglasne močvare Kolubare i Tamnave, osetićete užas bitke na Marici i žar pobede na Toplici, upoznaćete raskoš i strahote sultanovog saraja, otkrićete tajnu laguma Golubačkog grada… ispratićete sudbine glavnih likova do Kosovskog boja. Povez: broš + zaštitna kutija Str: 1405 Format: 160×220 Uz komplet ide poklon-knjiga Gota planina, Aleksandra Stamenkovića.

NIRO KNJIŽEVNE NOVINE Beograd 1982. tvrde korice, ilustrovana rukom Mome Kapora knjiga ima posvetu i veoma dobro je očuvana „Otac mi je ostavio u nasleđe prezime, zlatan sat koji je dobio kad je odlazio u penziju, visok pritisak i sklonost da se, nakon spavanja posle ručka, budim umorniji nego što sam legao.“ Momo Kapor Moj deda, Momo Kapor, ostavio mi je u nasleđe ovu knjigu. Želeo je da je dobijem baš ja, možda zato što je to knjiga uz koju sam naučio da čitam, a možda i zato što je jedna od dve knjige za decu koje je napisao. Ostavio mi je i onu drugu, ali sam ovu oduvek posebno voleo. Ne znam da li je Onda zaista knjiga za decu. Verovatno nije. Nju sigurno mogu da razumeju i deca, ali čini mi se da nije napisana samo za njih. Kada sam bio mali, pročitao sam je nekoliko puta a nedavno sam joj se vratio još jednom. Večita tema ljubavi i prevare, ispričana jednostavnim jezikom i ilustrovana dedinom rukom, uči nas da su neke od najvažnijih stvari u životu krhke i da moramo pažljivo da ih čuvamo. Vanja je prevario Sanju, ali nije nikada prestao da je voli. To je shvatio tek onda kada ju je zauvek izgubio. Zar to nije priča mnogih? Možda i dedina prava priča? To nikada nećemo saznati. Ostaje nam ova romantična, urbana bajka da nas podseća da večna ljubav postoji i da oni koje volimo, i onda kada nisu više tu, ostaju zauvek sa nama.

Kratke priče napisane u čast Opšte deklaracije o ljudskim pravima Izdavač: Laguna, Beograd Prevod: Vanja Smoje-Glavaški Povez: broširan Broj strana: 461 Kratka posveta, odlično očuvana. Ova izuzetna knjiga je antologija kratkih priča koju su napisali neki od najistaknutijih savremenih pisaca inspirisani Opštom deklaracijom o ljudskim pravima koja znamenito počinje sa: „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka.“ Većina priča napisana je posebno za ovu priliku. Svaki pisac je odabrao po jedan član Deklaracije koji mu je poslužio kao moto i nadahnuće za priču. Rezultat je ova izvanredna i očaravajuća zbirka misaonih, ozbiljnih, duhovitih i zabavnih kratkih proznih bravura koje nam ponekad otvaraju sasvim nove poglede na temu o ljudskim pravima. Urađena u saradnji sa organizacijom Amnesty International, Sloboda je delo koje će pobuditi maštu čitalaca i ukazati nam na to koliko nam svima ova prava znače. S A D R Ž A J: DEZMOND TUTU - Predgovor nadbiskupa VERED KOEN-BARZILI - Predgovor KEJT ALEN - Uvod PATRIŠA GREJS – Zauzete linije A. L. KENEDI – Uticaj dobre vlade na grad DŽEJMS MIK - Kakvog si suseda imao MARINA LEVICKA - Poslovna filozofija MUHAMED NASIHU ALI - Dug put kući GABRIJELA AMBROZIO - Stiko DŽOJS KEROL OUTS – Tetanus VOLTER MOZLI – Suđenje DEJVID MIČEL - Razvoj ličnosti ARIJEL DORFMAN - Bezbedan prolaz AMIT ČAUDURI – Aniruda: poslednja epizoda PETINA GAPA - Nezgoda u vreme ručka MILTON HATUM - Pokidano ALI SMIT - Posrednik DEJVID KONSTANTAJN - Azil JON FOSE - Povratak kući KEJT ATKINSON - Rat ženama BANANA JOŠIMOTO - Poseban dečak ALEKSIS RAJT - Budite oprezni kada se poigravate linijom manjeg otpora HELEN DANMOR - Tamo gde čuvam veru EKTOR AGILAR KAMIN - Drug Vadiljo PAULO KOELJO - U tamnici počinka MAHMUD SAID - Nebeski ratnici RIČARD GRIFITS - Očigledan kandidat HUAN GOJTISOLO - Gospodine predsedniče... JAN MARTEL - Mesec iznad njegove glave ČIMAMANDA NGOZI ADIČI – Sola NADIN GORDIMER – Amnestija SJAOLU GUO - Beba sa interneta ALIS PUNG - Šupa IŠMAEL BEAH – ABC protivotrov ALAN GARNER - Sivi vuk, princ Džek i žar-ptica LIJANA BADR - Marš dinosaura ROHINTON MISTRI - Krik OLJA KNEŽEVIĆ - Učionica HENING MANKEL - Sofija Opšta deklaracija o ljudskim pravima Saradnici (K-114)

Opis O autoru Dodatne informacije „Zar nije upravo umjetnost ta koja olakšava nesreću svijeta, čini je podnošljivijom za život, pomaže nam bar na tren donoseći utjehu i iscjeljujući okolinu u kojoj će rasti novi ljudi?“ JEDAN OD PRVIH ROMANA NA NAŠIM PROSTORIMA KOJI HRABRO PROGOVARA O LGBT ISKUSTVU Lobel Kluiser, glavni junak romana Mama Medeya Damira Zlatara Freya, nalazi se na velikoj prekretnici. Progonjen avetima nesahranjene prošlosti, Lobel odlazi u San Francisko, grad u kom pokušava da izgradi novi život i ostvari veliku muzičku karijeru. Vešto preplićući američku svakodnevnicu glavnog junaka sa sećanjima na tragične događaje koji su obeležili njegov pređašnji život u Baranji i Zagrebu, Damir Zlatar Frey vodi nas do furioznog raspleta, trenutka u kom se Lobel vraća u svoju domovinu. Pokrećući veliku temu seksualne različitosti, i to kroz priču o samospoznaji glavnog junaka romana, Damir Zlatar Frey nam upečatljivo predstavlja koliko je taj put mukotrpan i kakve sve opasnosti donosi, pogotovo u društvu koje svaku različitost nemilosrdno satire. Dirljiv i duboko human, roman Mama Medeya nenadmašno pripoveda o životima stigmatizovanih ljudi, ali govori i o krhkoj snazi društvene solidarnosti, empatije i umetnosti koje nam jedino mogu doneti slobodu. *** „Damir Zlatar Frey vešto i elegantno ulazi u klinč sa zahtevnom pripovedačkom strukturom romana Mama Medeya, izašavši kao pobednik. Teatarsko iskustvo autora ogleda se u različitim narativnim strategijama koje se slivaju i prave zanimljiv kontrapunkt upadljivom intimističkom i ispovednom tonu glavnog junaka, talentovanog kompozitora koji zbog nerazumevanja i progona sredine u kojoj živi mora da napusti svoju zemlju. Jedna od ključnih tema ovog stilski ujednačenog romana jeste strah od spoznaje sopstvene istinske prirode i slobode koju ona donosi. U završnici romana nailazimo na rečenice koje to najbolje potvrđuju: „Ali što ako ostariš bez zanimanja, znanja, sadržaja o samom sebi? Ako te umjesto kontemplacije i mira prožderu sjede vlasi ljubomore?“ Mama Medeya hrabro nosi bolni beleg svoje drugosti od prve stranice do poslednjeg reda i u sukobu je sa isključivostima i zadrtostima gotovo svih društava, a pogotovo onih nedovoljno zrelih, navodnih demokratija u povoju, dajući tako značajan doprinos regionalnoj kvir književnosti.“ Zoran Janković

O ČEMU ŠUMOVI PRENOSE RAZLIČITE ISTINE POEZIJA Šifra artikla: 372884 Isbn: 9788660533656 Autor : Snežana Nikolić Izdavač : AGORA Jezik je kuća Bića, pesništvo je suštinski Umetnost jezika, jezički Zaum sadrži najdublje spoznaje i stvara Lepotu... Ovo su prve asocijacije nakon čitanja nove poetske zbirke Snežane Nikolić (O čemu šumovi prenose različite istine), koja je ovde uronila u misterije reči čak i kada se to ne čini ... Detaljnije Jezik je kuća Bića, pesništvo je suštinski Umetnost jezika, jezički Zaum sadrži najdublje spoznaje i stvara Lepotu... Ovo su prve asocijacije nakon čitanja nove poetske zbirke Snežane Nikolić (O čemu šumovi prenose različite istine), koja je ovde uronila u misterije reči čak i kada se to ne čini tako već mnogo jednostavnije. Ali, zar nisu i drevni alhemičari svedočili da jezik najviše skriva tamo gde je naizgled najjasniji - a da su najveće Tajne naoko jednostavne? Smelost mlade pesnikinje da se suoči sa arhetipom same Poezije (a to je jezik) - u svim njegovim značenjskim i drugim nijansama - ukazuje kako na autorkino umetničko sazrevanje tako i na kvalitet ove knjige... Sava Damjanov Pjesnikinja Snežana Nikolić novim pjesmama pomiče granice regionalnog pjesništva jednu letvu više nudeći metaforu i slikovitost kao rješenje, dajući svojevrsni odgovor na stvarnosnu poeziju. Upravo ta bujna metaforičnost, uz očuđavanje slika, najvećim su dijelom ono što nas odmah uhvati kao mreža u sebe. Naglašena je i spona s prirodom, ali i konceptualnost ove poezije, što je osvježenje s obzirom na aktuelne pjesničke tendencije. Tako da je ovde riječ o poeziji koja puno eksperimentira, puno od nas kao čitatelja očekuje, ali zauzvrat nam sve to vraća natrag jer ovo nije poezija lakih rješenja, ovo je poezija suptilnosti En Karson i razorne snage Ingeborg Bahman i usuđujem se reći, jedna od najsvetlijih točaka moderne srpske pjesničke produkcije. Monika Herceg Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Snežana Nikolić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AGORA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2022 Format 20x13 Strana 76 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.