Uživajte u opojnoj, strasnoj drami! Sandej ekspres Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... „Apsolutno predivno – čaroban roman!“ Peni Vićenci

Pod suncem Toskane Bestseler New York Timesa po kojem je snimljen istoimeni film. „Ovi lepo napisani memoari o životu u Italiji, ljubavi prema kući i večnom zadovoljstvu u hrani bili bi savršen poklon za voljenu osobu. Ali toliko su neodoljivi da ćete ih prvo pročitati sami.“ – USA Today „Kupovina vile u spektakularnom toskanskom selu je divna fantazija, čak i kada treba renovirati sedamnaest soba, nekoliko dvorišta, prilaze i terase. Autorka je pesnikinja koja dobro dočarava atmosferu i opisuje mesto; kuvarica koja sakuplja ukusne zimske i letnje recepte; akademska poslenica koja svoj novi dom postavlja u rimski i etrurski kontekst. Iznad svega, Mejzova je puna poleta kad je posredi novi početak. ’Da li je dopušteno biti ovoliko srećan?’, pita ona. Naravno da jeste.“ – Mail on Sunday „Frensis Mejz je divna književnica. Izuzetno poetski i živo opisuje nesvakidašnju lepotu Toskane. Ona razume Toskanu kao osoba koja je rođena u njoj i tu živela čitav život.“ – Lorenca de Mediči „Ovo štivo posebnim čini neprekidna nota radosti; radovanje lepoti toskanskog sela, prizorima i zvucima svakodnevnog života, fizičkom radu neophodnom pri renoviranju te dvesta godina stare vile i dva hektara zemlje što ide uz nju.“ – Sunday Times „Ovo je knjiga koju biste ugurali u korpu za piknik po avgustovskom danu... ili još bolje, držite je pri ruci kad zagudi januar.“ – New York Times Book Review

Bestseler New York Timesa po kojem je snimljen istoimeni film. „Ovi lepo napisani memoari o životu u Italiji, ljubavi prema kući i večnom zadovoljstvu u hrani bili bi savršen poklon za voljenu osobu. Ali toliko su neodoljivi da ćete ih prvo pročitati sami.“ – USA Today „Kupovina vile u spektakularnom toskanskom selu je divna fantazija, čak i kada treba renovirati sedamnaest soba, nekoliko dvorišta, prilaze i terase. Autorka je pesnikinja koja dobro dočarava atmosferu i opisuje mesto; kuvarica koja sakuplja ukusne zimske i letnje recepte; akademska poslenica koja svoj novi dom postavlja u rimski i etrurski kontekst. Iznad svega, Mejzova je puna poleta kad je posredi novi početak. ’Da li je dopušteno biti ovoliko srećan?’, pita ona. Naravno da jeste.“ – Mail on Sunday „Frensis Mejz je divna književnica. Izuzetno poetski i živo opisuje nesvakidašnju lepotu Toskane. Ona razume Toskanu kao osoba koja je rođena u njoj i tu živela čitav život.“ – Lorenca de Mediči „Ovo štivo posebnim čini neprekidna nota radosti; radovanje lepoti toskanskog sela, prizorima i zvucima svakodnevnog života, fizičkom radu neophodnom pri renoviranju te dvesta godina stare vile i dva hektara zemlje što ide uz nju.“ – Sunday Times „Ovo je knjiga koju biste ugurali u korpu za piknik po avgustovskom danu... ili još bolje, držite je pri ruci kad zagudi januar.“ – New York Times Book Review

Bestseler New York Timesa po kojem je snimljen istoimeni film. „Ovi lepo napisani memoari o životu u Italiji, ljubavi prema kući i večnom zadovoljstvu u hrani bili bi savršen poklon za voljenu osobu. Ali toliko su neodoljivi da ćete ih prvo pročitati sami.“ – USA Today „Kupovina vile u spektakularnom toskanskom selu je divna fantazija, čak i kada treba renovirati sedamnaest soba, nekoliko dvorišta, prilaze i terase. Autorka je pesnikinja koja dobro dočarava atmosferu i opisuje mesto; kuvarica koja sakuplja ukusne zimske i letnje recepte; akademska poslenica koja svoj novi dom postavlja u rimski i etrurski kontekst. Iznad svega, Mejzova je puna poleta kad je posredi novi početak. ’Da li je dopušteno biti ovoliko srećan?’, pita ona. Naravno da jeste.“ – Mail on Sunday „Frensis Mejz je divna književnica. Izuzetno poetski i živo opisuje nesvakidašnju lepotu Toskane. Ona razume Toskanu kao osoba koja je rođena u njoj i tu živela čitav život.“ – Lorenca de Mediči „Ovo štivo posebnim čini neprekidna nota radosti; radovanje lepoti toskanskog sela, prizorima i zvucima svakodnevnog života, fizičkom radu neophodnom pri renoviranju te dvesta godina stare vile i dva hektara zemlje što ide uz nju.“ – Sunday Times „Ovo je knjiga koju biste ugurali u korpu za piknik po avgustovskom danu... ili još bolje, držite je pri ruci kad zagudi januar.“ – New York Times Book Review

Opis proizvoda Bestseler New York Timesa po kojem je snimljen istoimeni film. „Ovi lepo napisani memoari o životu u Italiji, ljubavi prema kući i večnom zadovoljstvu u hrani bili bi savršen poklon za voljenu osobu. Ali toliko su neodoljivi da ćete ih prvo pročitati sami.“ – USA Today „Kupovina vile u spektakularnom toskanskom selu je divna fantazija, čak i kada treba renovirati sedamnaest soba, nekoliko dvorišta, prilaze i terase. Autorka je pesnikinja koja dobro dočarava atmosferu i opisuje mesto; kuvarica koja sakuplja ukusne zimske i letnje recepte; akademska poslenica koja svoj novi dom postavlja u rimski i etrurski kontekst. Iznad svega, Mejzova je puna poleta kad je posredi novi početak. ’Da li je dopušteno biti ovoliko srećan?’, pita ona. Naravno da jeste.“ – Mail on Sunday „Frensis Mejz je divna književnica. Izuzetno poetski i živo opisuje nesvakidašnju lepotu Toskane. Ona razume Toskanu kao osoba koja je rođena u njoj i tu živela čitav život.“ – Lorenca de Mediči „Ovo štivo posebnim čini neprekidna nota radosti; radovanje lepoti toskanskog sela, prizorima i zvucima svakodnevnog života, fizičkom radu neophodnom pri renoviranju te dvesta godina stare vile i dva hektara zemlje što ide uz nju.“ – Sunday Times „Ovo je knjiga koju biste ugurali u korpu za piknik po avgustovskom danu... ili još bolje, držite je pri ruci kad zagudi januar.“ – New York Times Book Review Vidi još informacija

Pod suncem Toskane Bestseler New York Timesa po kojem je snimljen istoimeni film. „Ovi lepo napisani memoari o životu u Italiji, ljubavi prema kući i večnom zadovoljstvu u hrani bili bi savršen poklon za voljenu osobu. Ali toliko su neodoljivi da ćete ih prvo pročitati sami.“ – USA Today „Kupovina vile u spektakularnom toskanskom selu je divna fantazija, čak i kada treba renovirati sedamnaest soba, nekoliko dvorišta, prilaze i terase. Autorka je pesnikinja koja dobro dočarava atmosferu i opisuje mesto; kuvarica koja sakuplja ukusne zimske i letnje recepte; akademska poslenica koja svoj novi dom postavlja u rimski i etrurski kontekst. Iznad svega, Mejzova je puna poleta kad je posredi novi početak. ’Da li je dopušteno biti ovoliko srećan?’, pita ona. Naravno da jeste.“ – Mail on Sunday „Frensis Mejz je divna književnica. Izuzetno poetski i živo opisuje nesvakidašnju lepotu Toskane. Ona razume Toskanu kao osoba koja je rođena u njoj i tu živela čitav život.“ – Lorenca de Mediči „Ovo štivo posebnim čini neprekidna nota radosti; radovanje lepoti toskanskog sela, prizorima i zvucima svakodnevnog života, fizičkom radu neophodnom pri renoviranju te dvesta godina stare vile i dva hektara zemlje što ide uz nju.“ – Sunday Times „Ovo je knjiga koju biste ugurali u korpu za piknik po avgustovskom danu... ili još bolje, držite je pri ruci kad zagudi januar.“ – New York Times Book Review

Palata rajskog zadovoljstva - prvi deo „Uživajte u opojnoj, strasnoj drami!“ - Sandej ekspres Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... „Apsolutno predivno – čaroban roman!“ - Peni Vićenci

Autor: Adam Vilijams Povez: broširan Br. strana: 397 Format: 13x20 `Uživajte u opojnoj, strasnoj drami!` - Sandej ekspres. Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu.Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja.Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima.A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... „Apsolutno predivno – čaroban roman!“ - Peni Vićenci.

Bestseler New York Timesa po kojem je snimljen istoimeni film.„Ovi lepo napisani memoari o životu u Italiji, ljubavi prema kući i večnom zadovoljstvu u hrani bili bi savršen poklon za voljenu osobu. Ali toliko su neodoljivi da ćete ih prvo pročitati sami.“– USA Today„Kupovina vile u spektakularnom toskanskom selu je divna fantazija, čak i kada treba renovirati sedamnaest soba, nekoliko dvorišta, prilaze i terase. Autorka je pesnikinja koja dobro dočarava atmosferu i opisuje mesto; kuvarica koja sakuplja ukusne zimske i letnje recepte; akademska poslenica koja svoj novi dom postavlja u rimski i etrurski kontekst. Iznad svega, Mejzova je puna poleta kad je posredi novi početak. ’Da li je dopušteno biti ovoliko srećan?’, pita ona. Naravno da jeste.“– Mail on Sunday„Frensis Mejz je divna književnica. Izuzetno poetski i živo opisuje nesvakidašnju lepotu Toskane. Ona razume Toskanu kao osoba koja je rođena u njoj i tu živela čitav život.“– Lorenca de Mediči„Ovo štivo posebnim čini neprekidna nota radosti; radovanje lepoti toskanskog sela, prizorima i zvucima svakodnevnog života, fizičkom radu neophodnom pri renoviranju te dvesta godina stare vile i dva hektara zemlje što ide uz nju.“– Sunday Times„Ovo je knjiga koju biste ugurali u korpu za piknik po avgustovskom danu... ili još bolje, držite je pri ruci kad zagudi januar.“– New York Times Book Review Naslov: POD SUNCEM TOSKANE Izdavač: Laguna Strana: 336 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2023 ISBN: 9788652146970

Opis proizvoda Nad ostrvima obavijenim maglom i neprohodnim zelenilom šuma, vanvremenska priča o hrabrosti i ljubavi stapa se sa čarobnom lepotom prirode.Valansi Sterling provela je svojih dvadeset i devet godina kao usedelica, plašljiva i stidljiva, predmet stalnog prezira i ponižavanja porodičnog klana zbog toga što nije pronašla valjanog muža. Nikada se nije zaljubila, nikada nije volela. Živi po pravilima koja joj je nametnula stroga, staromodna majka, pomirljivo prihvatajući izbore koje drugi prave za nju. Da bi umakla svoj monotonom postojanju, nesrećna Valansi se povremeno skloni u zamak svojih snova, zamišljajući sebe kao lepu damu koju svi mnogo vole i srećnu suprugu romantičnog viteza.I da to majsko jutro nije osvanulo kišno, život Valansi Sterling bi, izvesno, bio sasvim običan i dosadan. Otišla bi sa ostatkom klana na veridbeni piknik strine Velington, a doktor Trent bi otišao u Montreal. Međutim, kiša je padala i kakve je to posledice po nju imalo! Nakon šokantne vesti da joj je ostalo još godinu dana života, ona kreće u potragu za sopstvenim identitetom. Od tog dana, govori samo istinu, napušta kuću, pronalazi posao. U tom novom svetu, prepunom ljubavi i avantura koje prevazilaze i njene najsmelije tajne snove, ona je slobodna i srećna.

Nad ostrvima obavijenim maglom i neprohodnim zelenilom šuma, vanvremenska priča o hrabrosti i ljubavi stapa se sa čarobnom lepotom prirode. Valansi Sterling provela je svojih dvadeset i devet godina kao usedelica, plašljiva i stidljiva, predmet stalnog prezira i ponižavanja porodičnog klana zbog toga što nije pronašla valjanog muža. Nikada se nije zaljubila, nikada nije volela. Živi po pravilima koja joj je nametnula stroga, staromodna majka, pomirljivo prihvatajući izbore koje drugi prave za nju. Da bi umakla svoj monotonom postojanju, nesrećna Valansi se povremeno skloni u zamak svojih snova, zamišljajući sebe kao lepu damu koju svi mnogo vole i srećnu suprugu romantičnog viteza. I da to majsko jutro nije osvanulo kišno, život Valansi Sterling bi, izvesno, bio sasvim običan i dosadan. Otišla bi sa ostatkom klana na veridbeni piknik strine Velington, a doktor Trent bi otišao u Montreal. Međutim, kiša je padala i kakve je to posledice po nju imalo! Nakon šokantne vesti da joj je ostalo još godinu dana života, ona kreće u potragu za sopstvenim identitetom. Od tog dana, govori samo istinu, napušta kuću, pronalazi posao. U tom novom svetu, prepunom ljubavi i avantura koje prevazilaze i njene najsmelije tajne snove, ona je slobodna i srećna. Čitaj dalje

Plavi zamak Nad ostrvima obavijenim maglom i neprohodnim zelenilom šuma, vanvremenska priča o hrabrosti i ljubavi stapa se sa čarobnom lepotom prirode. Valansi Sterling provela je svojih dvadeset i devet godina kao usedelica, plašljiva i stidljiva, predmet stalnog prezira i ponižavanja porodičnog klana zbog toga što nije pronašla valjanog muža. Nikada se nije zaljubila, nikada nije volela. Živi po pravilima koja joj je nametnula stroga, staromodna majka, pomirljivo prihvatajući izbore koje drugi prave za nju. Da bi umakla svoj monotonom postojanju, nesrećna Valansi se povremeno skloni u zamak svojih snova, zamišljajući sebe kao lepu damu koju svi mnogo vole i srećnu suprugu romantičnog viteza. I da to majsko jutro nije osvanulo kišno, život Valansi Sterling bi, izvesno, bio sasvim običan i dosadan. Otišla bi sa ostatkom klana na veridbeni piknik strine Velington, a doktor Trent bi otišao u Montreal. Međutim, kiša je padala i kakve je to posledice po nju imalo! Nakon šokantne vesti da joj je ostalo još godinu dana života, ona kreće u potragu za sopstvenim identitetom. Od tog dana, govori samo istinu, napušta kuću, pronalazi posao. U tom novom svetu, prepunom ljubavi i avantura koje prevazilaze i njene najsmelije tajne snove, ona je slobodna i srećna.

Predivni predeli Italije, vila i književnost. Razvod, novi grad, nova zemlja, novi prijatelji, koji postaju porodica. Renoviranje vile stare više od dvesta godina, uređenje vinograda i ponovno počinjanje života i stvaranje toplog doma. Bestseler New York Timesa po kojem je snimljen istoimeni film. Ovi lepo napisani memoari o životu u Italiji, ljubavi prema kući i večnom zadovoljstvu u hrani bili bi savršen poklon za voljenu osobu. Ali toliko su neodoljivi da ćete ih prvo pročitati sami. USA Today Kupovina vile u spektakularnom toskanskom selu je divna fantazija, čak i kada treba renovirati sedamnaest soba, nekoliko dvorišta, prilaze i terase. Autorka je pesnikinja koja dobro dočarava atmosferu i opisuje mesto; kuvarica koja sakuplja ukusne zimske i letnje recepte; akademska poslenica koja svoj novi dom postavlja u rimski i etrurski kontekst. Iznad svega, Mejzova je puna poleta kad je posredi novi početak. ’Da li je dopušteno biti ovoliko srećan?’, pita ona. Naravno da jeste. Mail on Sunday Frensis Mejz je divna književnica. Izuzetno poetski i živo opisuje nesvakidašnju lepotu Toskane. Ona razume Toskanu kao osoba koja je rođena u njoj i tu živela čitav život. Lorenca de Mediči Ovo štivo posebnim čini neprekidna nota radosti; radovanje lepoti toskanskog sela, prizorima i zvucima svakodnevnog života, fizičkom radu neophodnom pri renoviranju te dvesta godina stare vile i dva hektara zemlje što ide uz nju. Sunday Times Ovo je knjiga koju biste ugurali u korpu za piknik po avgustovskom danu... ili još bolje, držite je pri ruci kad zagudi januar. New York Times Book Review

Nad ostrvima obavijenim maglom i neprohodnim zelenilom šuma, vanvremenska priča o hrabrosti i ljubavi stapa se sa čarobnom lepotom prirode. Valansi Sterling provela je svojih dvadeset i devet godina kao usedelica, plašljiva i stidljiva, predmet stalnog prezira i ponižavanja porodičnog klana zbog toga što nije pronašla valjanog muža. Nikada se nije zaljubila, nikada nije volela. Živi po pravilima koja joj je nametnula stroga, staromodna majka, pomirljivo prihvatajući izbore koje drugi prave za nju. Da bi umakla svoj monotonom postojanju, nesrećna Valansi se povremeno skloni u zamak svojih snova, zamišljajući sebe kao lepu damu koju svi mnogo vole i srećnu suprugu romantičnog viteza. I da to majsko jutro nije osvanulo kišno, život Valansi Sterling bi, izvesno, bio sasvim običan i dosadan. Otišla bi sa ostatkom klana na veridbeni piknik strine Velington, a doktor Trent bi otišao u Montreal. Međutim, kiša je padala i kakve je to posledice po nju imalo! Nakon šokantne vesti da joj je ostalo još godinu dana života, ona kreće u potragu za sopstvenim identitetom. Od tog dana, govori samo istinu, napušta kuću, pronalazi posao. U tom novom svetu, prepunom ljubavi i avantura koje prevazilaze i njene najsmelije tajne snove, ona je slobodna i srećna. Povez knjige : tvrd Strana : 256 Format knjige : 145x205 Pismo : latinica

Priča o pravom narodnom kontroloru je prva knjiga fantastične trilogije Andreja Kurkova Geografija pojedinačnog hica. U sadržaju ovog romana javlja se mnoštvo historijskih i antihistorijskih junaka, u ovom romanu je puno događaja, crnog i bijelog humora, fantastike i zagonetki, koji će čitaoca rastužiti i nasmijati. Andrej Kurkov je rođen u Petrogradu 1961. Danas živi u Kijevu (Ukrajina). Sebe smatra ukrajinskim piscem, uprkos svom ruskom porijeklu. Autor je trinaest romana i pet knjiga za djecu. Pored toga što je romanopisac i scenarista, Andrej Kurkov je radio i kao novinar i filmski kamerman. Govori jedanaest jezika i talentovan je pijanista. Međunarodno priznanje stekao je 1996. godine crnohumornim romanom Piknik na ledu, koji je preveden na dvadeset šest jezika i ocjenjen kao „najautentičniji predstavnik novog talasa postsovjetske književnosti“. Majstor grotesknog humora, briljantni satiričar postkomunističke Rusije i Ukrajine, jedan od četvorice autora izvan engleskog govornog područja čiji su romani presudno uticali na razvoj žanra kriminalističkog romana u posljednjem desetljeću, visoka književnost u najboljoj tradiciji Dostojevskog, Gogolja, Bulgakova i Pintera, jedno od najuzbudljivijih otkrića na svjetskoj književnoj sceni…samo su neki od epiteta koji su Andreju Kurkovu i njegovim romanima dodjelili evropski književni kritičari. Uz pohvale književne kritike, Kurkov je svojim romanima postigao i zavidan komercijalni uspeh. Njegove su knjige prevedene na većinu evropskih jezika (kao i na japanski, kineski i hebrejski) i prodate u više od 4 miliona primjeraka, po čemu je Andrej Kurkov najuspješniji savremeni ukrajinski pisac te prvi i jedini autor s područja bivšeg Sovjetskog Saveza čiji je roman dospio na ljestvice 10 najprodavanijih knjiga u Europi.

ANDREJ KURKOV ISTINITA PRIČA O PRAVOM NARODNOM KONTROLORU Prevod - Žarko Milenić Izdavač - Zalihica, Sarajevo Godina - 2010 320 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Svjetska književnost ISBN - 978-9958-787-55-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Priča o pravom narodnom kontroloru je prva knjiga fantastične trilogije Andreja Kurkova Geografija pojedinačnog hica. U sadržaju ovog romana javlja se mnoštvo historijskih i antihistorijskih junaka, u ovom romanu je puno događaja, crnog i bijelog humora, fantastike i zagonetki, koji će čitaoca rastužiti i nasmijati. Andrej Kurkov je rođen u Petrogradu 1961. Danas živi u Kijevu (Ukrajina). Sebe smatra ukrajinskim piscem, uprkos svom ruskom porijeklu. Autor je trinaest romana i pet knjiga za djecu. Pored toga što je romanopisac i scenarista, Andrej Kurkov je radio i kao novinar i filmski kamerman. Govori jedanaest jezika i talentovan je pijanista. Međunarodno priznanje stekao je 1996. godine crnohumornim romanom Piknik na ledu, koji je preveden na dvadeset šest jezika i ocjenjen kao „najautentičniji predstavnik novog talasa postsovjetske književnosti“. Majstor grotesknog humora, briljantni satiričar postkomunističke Rusije i Ukrajine, jedan od četvorice autora izvan engleskog govornog područja čiji su romani presudno uticali na razvoj žanra kriminalističkog romana u posljednjem desetljeću, visoka književnost u najboljoj tradiciji Dostojevskog, Gogolja, Bulgakova i Pintera, jedno od najuzbudljivijih otkrića na svjetskoj književnoj sceni…samo su neki od epiteta koji su Andreju Kurkovu i njegovim romanima dodjelili evropski književni kritičari. Uz pohvale književne kritike, Kurkov je svojim romanima postigao i zavidan komercijalni uspeh. Njegove su knjige prevedene na većinu evropskih jezika (kao i na japanski, kineski i hebrejski) i prodate u više od 4 miliona primjeraka, po čemu je Andrej Kurkov najuspješniji savremeni ukrajinski pisac te prvi i jedini autor s područja bivšeg Sovjetskog Saveza čiji je roman dospio na ljestvice 10 najprodavanijih knjiga u Europi.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Adam Vilijams - Palata rajskog zadovoljstva 1 i 2 Izdavac : Laguna 2009 Knjiga 1 - 396 strana Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... Knjiga 2 - 444 strane edno drugo doba. Jedan drugi svet. Opčinjavajuća epska pripovest. Grupa Zapadnjaka zatiče uzburkanu atmosferu po dolasku u grad Šišan na severoistoku Kine početkom dvadesetog veka. Među njima je i Helen Franses, mlada Engleskinja, koja se zaljubljuje u Henrija Menersa. Politička situacija u zemlji je zamršena i u Kini se pojavljuju različite političke struje. Svim strancima u gradu preti opasnost a Helen i Henri su silom prilika razdvojeni. Jedan od stranaca, doktor Erton, sprijateljuje se sa mandarinom, glavnim mirovnim sudijom u Šišanu, koji drži apsolutnu vlast. Ertonova porodica i prijatelji nalaze se u centru ustanka protiv zapadnih sila, koji prerasta u zastrašujuću stvarnost. Ertonovi, skriveni u bordelu, posmatraju mesto za pogubljenja stranaca. Bekstvo iz grada je neminovno. Helen Franses je rečeno da je Henri Meners mrtav... Ovo je prelep roman prepun istorijskih i političkih detalja čiji strastveni junaci veruju u sebe. Pred vama je štivo puno ljubavi, gubitaka, srčanosti, krvoprolića i odvažnih dela…

Moja francuska porodica Samanta Veran(autor) Branislava Radević-Stojiljković(prevod) Izdavač: Laguna Naslov originala: How to Make a French Family / Samantha Vérant Priča o ljubavi, hrani i faux pas. „Iskrena, topla i povremeno dirljiva priča o tome s čim se boriš kad se usudiš da ostvariš svoje snove“ (Dženis Maklaud, autorka Pariskih pisama, Njujork tajmsovog bestselera) „Šarmantni i pronicljivi memoari o onome što se desilo posle srećnog kraja. A s obzirom na to da se Samantin trud da stvori novu porodicu odigrava u Francuskoj (i pun je recepata), sve je još mnogo ukusnije! (Dženifer Kobern, autorka knjige Zauvek ćemo imati Pariz) „Ljubav nema granica u iskrenoj i hrabroj knjizi Samante Veran, o tome kako je ostavila sve da bi se udala za Francuza. Moja francuska porod ica jeste svedočanstvo o njenom istrajnom trudu da se prilagodi novom životu u jugozapadnoj Francuskoj. Kao i u Sedam pisama iz Pariza, čitaoci će se smejati, plakati i bodriti Veranovu do poslednje stranice.“ (Suzan Blumberg-Kejson, autorka knjige Dobra kineska žena) „U knjizi Moja francuska porodica čitamo o usponima i padovima, o dobrim, lošim i smešnim trenucima početka novog života i nove porodice u Francuskoj, i autorka nam ne dozvoljava da zaboravimo da na kraju uvek pobedi ljubav.“ (Kristen Bedard, autorka knjige Bonjour Kale) „Samanta Veran nam je servirala zabavnu i nežnu knjigu Moja francuska porodica. Radnja je prava bajka, a moć bajke je u onome ’i onda su živeli srećno i zadovoljno do kraja života’. Priča Veranove je autentična, romantična, pokatkad dirljiva i, na kraju, divno zadovoljavajuća i bogata kao i francuska kuhinja, koja je detaljno izložena na njenim stranicama.“ (Mišel Gejbl, autorka Njujork tajmsovih bestselera Pariski stan i Vidimo se u Parizu) „Kao i njena autroka, nova knjiga Samante Veran je slatka i drska, ispričana iz srca. To je hrabra i ranjiva priča o stvaranju nove porodice i trudu da postaneš drugačija mama. Bajka o tome šta se desi kad tražimo ono najbolje u sebi i težimo boljem životu.“ (Elizabet Bard, autorka Njujork tajmsovih bestselera Ručak u Parizu i Piknik u Provansi) *3

GOLAĆ NA URVINI - Arkadij i Boris Strugacki Naslov originala: UPITKA NA SKLONE Izdavač: Jugoslavija, Beograd Biblioteka KENTAUR Godina izdanja: 1979 Format: 21 X 12 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 126 Slika na koricama: Darko Ranković PANDORA I Braca A. i B. Strugacki predstavljaju klasike savremen naucne fantastike. Vec dobro poznati citalackoj publici, oni su nizom svojih dela probili mnoge jezicke braijere širom sveta. Golac na urvini je jedno od takvih dela roman u svakom pogledu reprezentativan za svoje autore. U njemu kao da je zgusnuta srž teme i dilema,, karakteristicnih za prozu brace Strugacki. To su, sažeto receno, problemi covekove buducnosti, koji nosi svoje neminovno naslede. Golac na urvini je naucno fantasticni roman u istoj meri koliko je i gorko humorna alegorija, što se postepeno uoblicava u društvenu kritiku, u satiru ostvarenu sredstvima jedne cudne mešavine snovitog i realnog u istom u osnvi košmarnom kontekstu.Roman je oštro usmeren protiv opasnosti savremene tehnološke mašine, koja preti da ugrozi svaki smisao ljudskog postojanja. Tajne zla u ljudima i svemiru Braca Strugacki Prica kaže da su braca Arkadij (1925-1991) i Boris (1933) Natanovic Strugacki poceli da pišu naucnu fantastiku zbog opklade u flašu pica. Kako god bilo, njen rezultat ostavio je dubok trag u svetskoj naucnoj fantastici. Nekoliko prvih knjiga (romani “Zemlja purpurnih oblaka” iz 1958, “Put u Amalteju” iz 1960, “Stažeri” iz 1962. i zbirka “Šest šibica” iz 1960) slede obrazac Jefremovskog optimistickog puta ljudi u svemir i borbe sa nepovoljnim uslovima na novim planetama. Zbirka prica “Povratak” (u drugom izdanju njen naslov ce biti “Podne: dvadeset drugo stolece”) iz 1962, najavljuje teme kojima ce se autori nadalje baviti, kao i osnovni ton pripovedanja, a ovaj je poprilicno mracan. Na jednoj strani nalaze se dela u kojima se razmatra motiv prvog kontakta, zapocet pricom “Lutalice i putnici” i nastavljen romanima (pripovestima, kako ih braca nazivaju) “Druga invazija Marsovaca” iz 1968, “Hotel ’Kod izgubljenog alpiniste’” iz 1974. i “Piknik kraj puta” iz 1974. (po kojem je Tarkovski iz 1979. snimio remek-delo “Stalker”), te “Talasi smiruju vetar” iz 1985. godine. Vanzemaljci u ovim knjigama nipošto nisu standardno zli i agresivni, niti je ljudska civilizacija tako uspešna da se mora lomiti grubom silom: pre se može govoriti o nezainteresovanosti za ljude (kao u “Pikniku...” i “Vetru...” gde ljudi nalaze samo njihove tragove) ili, u boljoj varijanti, poigravanju sa njima (u “Drugoj invaziji...” i “Hotelu...”). Prvi korak ali na drugim planetama obraduje nekoliko romana (“Teško je biti bog” iz 1965, zatim “Nastanjeno ostrvo” iz 1971, u kome se pojavljuje i rasa Lutalica, vanzemaljaca cije artefakte astronauti nalaze na raznim planetama i u nekoliko knjiga, te “Mališan” iz 1973). U tim romanima izaslanici ljudi ne uspevaju da shvate ustrojstva civilizacija drugih bica. Konacno, braca Strugacki se u knjigama “Golac na urvini” iz 1968, “Ružni labudovi” iz 1968, “Momak iz pakla” iz 1975. i “Buba u mravinjaku” iz 1980, bave problemima totalitarnih društava i birokratije koji, u ime velikih težnji za opstankom države, uništavaju pojedinca. Strugacki nisu kriticari socijalizma-staljinizma ’na prvu loptu’ i nisu podlezali dnevno politickom imperativu (iako je državna kritika, po zadatku, u njihovim knjigama nalazila elemente osude kapitalistickog uredenja). NJihova vivisekcija lavirinta vlasti, uticaja i mizernog cinovnickog mentaliteta, puno duguje iskustvu velikana ruske literature, poput Gogolja, baš kao i Kafki ili Haksliju. Strugacki su u svoja dela, posebno romane “Ponedeljak pocinje u subotu” iz 1965, “Bajka o trojki” iz 1968. i “Milijardu godina do kraja sveta” iz 1976, upleli i tradiciju ruskih bajki, basni, folklornih mitova, gradeci fantazmagorijske parabole. Delo brace Strugacki uspešno izbegava žanrovske obrasce i, zahvaljujuci talentu i nadahnucu, prikljucuje naucnu fantastiku svekolikoj literarnoj tematici. ***Očuvano***

LJUDI KOJI VOLE KNJIGE TikTok Hit LJUBAVNI ROMAN Šifra artikla: 387800 Isbn: 9788610050424 Autor : Emili Henri Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Jedno leto. Dva rivala. Zaplet kakav nisu mogli ni da zamisle. Život Nore Stivens je poput knjiga koje opsesivno čita, ali ona nije klasična heroina, naprotiv. Nije odvažna i neustrašiva, nije devojka iz snova, a posebno nije mila i draga. U stvari, ona je heroina samo svojim autorima, jer je naj... Detaljnije Jedno leto. Dva rivala. Zaplet kakav nisu mogli ni da zamisle. Život Nore Stivens je poput knjiga koje opsesivno čita, ali ona nije klasična heroina, naprotiv. Nije odvažna i neustrašiva, nije devojka iz snova, a posebno nije mila i draga. U stvari, ona je heroina samo svojim autorima, jer je najbeskrupolozniji književni agent u Njujorku. Jedina osoba prema kojoj ne može da bude nemilosrdna njena je voljena mlađa sestra. Zbog toga pristaje da ode u Severnu Karolinu na sestrinsko putovanje sa Libi, koja veruje da će mali grad transformisati Noru, kako bi najzad postala heroina u sopstvenoj priči. Ali umesto piknika na livadama ili romantičnog flerta sa zgodnim seoskim doktorom ili mišićavim šankerom, Nora stalno nailazi na Čarlija Lastru, umišljenog urednika iz grada. Mogla bi to da bude i lepa slučajnost da se u prošlosti nisu sretali zbog posla i nikada nije bilo prijatno. Nora zna da ona nije savršena heroina, i Čarli zna da on nije ničiji heroj, ali kako se iznova i iznova susreću – u nizu slučajnosti koje nijedan valjani urednik ne bi dozvolio – ono što otkriju moglo bi da razotkrije pažljivo osmišljene priče koje su ispisali o sebi. „Ljudi koji vole knjige je poslastica od početka do kraja, menja konvencionalnu ljubavnu priču iz malog grada naglavačke...“ – USA Today Knjiga Ljudi koji vole knjige je BookTok hit, a u toku je i njena adaptacija u film. Emili Henri piše priče o ljubavi i porodici i za tinejdžere i za odrasle. Studirala je kreativno pisanje na Houp koledžu i Njujorškom centru za umetnost i medije, a sada većinu vremena provodi u Sinsinatiju u Ohaju, i delu Kentakija tik ispod njega. Vulkan je prethodno objavio dva bestselera ove autorke: Ljudi koje srećemo na odmoru i Ne brini za sutra. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija LJUBAVNI ROMAN Autor Emili Henri Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2024 Format 14,5x20,5 Strana 304 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Autor - osoba Strugackij, Arkadij Natanovič, 1925-1991 = Strugackiй, Arkadiй Natanovič, 1925-1991 Strugackij, Boris Natanovič, 1933-2012 = Strugackiй, Boris Natanovič, 1933-2012 Naslov Golać na urvini / A. i B. Strugacki ; preveo Milan Čolić Jedinstveni naslov Ulitka na sklone. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija, 1979 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 126 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Čolić, Milan, 1934-2016 = Čolić, Milan, 1934-2016 Zbirka Kentaur : Naučna fantastika (Broš.) Napomene Prevod dela: Ulitka na sklone Tiraž 8.000. Braća A. i B. Strugacki predstavljaju danas klasike savremene sovjetske naučne fantastike. Već dobro poznati jugoslovenskoj čitalačkoj publici, oni su nizom svojih dela probili mnoge jezičke barijere širom sveta. Golać na urvini jedno je od takvih dela – roman u svakom pogledu reprezentativan za svoje autore. U njemu kao da je zgusnuta srž tema i dilema, karakterističnih za prozu braće Strugacki. To su, sažeto rečeno, problemi čoveka budućnosti, koji nosi svoje neminovno nasleđe... „Golać na urvini“ je naučno fantastični roman u istoj meri koliko je i gorko humorna alegorija, što se postepeno uobličava u društvenu kritiku, u satiru ostvarenu sredstvima jedne čudne mešavine snovitog i realnog u istom – u osnovi košmarnom kontekstu. Roman je oštro usmeren protiv opasnosti savremene tehnološke mašine, koja preti da ugrozi svaki smisao ljudskog postojanja. Vrhunac stvaralačkog genija Arkadija i Borisa Strugackog. Puž na padini dešava se u dva naporedna sveta. Jedan svet je Uprava, institucija koju vodi nadrealna, kafkijanska birokratija čiji je cilj da upravlja šumom nad kojom je sagrađena. Drugi je šuma, mesto puno straha, čudnih bića, primitivnih ljudi i nasilja. Perec radi u Upravi i žarko želi da poseti šumu. Kandid se srušio u šumi i pokušava da se vrati u Upravu. Njihova putovanja su neobična i prepuna iznenađenja, i ostavljaju čitaoce ispunjene čuđenjem pred tajnama ovog stranog sveta. Roman, isprva napisan daleke 1965. godine i odmah potom značajno prerađen, objavljen je u celosti tek 1972. Braća Strugacki su „Puža na padini” smatrali svojim „najsavršenijim i najznačajnijim delom”. Arkadij i Boris Strugacki nesumnjivo su najslavniji autori ruske naučne fantastike na svetu. Tokom decenija, i mnoštvom dela koja su napisali zajedno, razvili su autentičan glas koji ostaje jedinstven kako u ruskim, tako i u svetskim okvirima. Romani su im prevođeni na engleski, nemački, francuski, italijanski i druge jezike, a braća Strugacki su bila i ostala veoma popularna u mnogim zemljama, među kojima su i zemlje bivše Jugoslavije. Arkadij (1925–1991) je završio Vojni institut za strane jezike u Moskvi i postao prevodilac sa engleskog i japanskog. Sredinom pedesetih započinje karijeru urednika i pisca. Godine 1958. počeo je da piše s bratom Borisom i ta saradnja je potrajala do njegove smrti. Boris (1933–2012) je završio astronomiju i neko vreme je radio kao astronom i kompjuterski inženjer u opservatoriji, a od 1966. prelazi u profesionalne pisce. Posle bratovljeve smrti, objavio je dva romana pod pseudonimom. Tajne zla u ljudima i svemiru Braća Strugacki Priča kaže da su braća Arkadij (1925–1991) i Boris (1933) Natanovič Strugacki počeli da pišu naučnu fantastiku zbog opklade u flašu pića. Kako god bilo, njen rezultat ostavio je dubok trag u svetskoj naučnoj fantastici. Nekoliko prvih knjiga (romani „Zemlja purpurnih oblaka” iz 1958, „Put u Amalteju” iz 1960, „Stažeri” iz 1962. i zbirka „Šest šibica” iz 1960) slede obrazac Jefremovskog optimističkog puta ljudi u svemir i borbe sa nepovoljnim uslovima na novim planetama. Zbirka priča „Povratak” (u drugom izdanju njen naslov će biti „Podne: dvadeset drugo stoleće”) iz 1962, najavljuje teme kojima će se autori nadalje baviti, kao i osnovni ton pripovedanja, a ovaj je poprilično mračan. Na jednoj strani nalaze se dela u kojima se razmatra motiv prvog kontakta, započet pričom „Lutalice i putnici” i nastavljen romanima (pripovestima, kako ih braća nazivaju) „Druga invazija Marsovaca” iz 1968, „Hotel „Kod izgubljenog alpiniste“” iz 1974. i „Piknik kraj puta” iz 1974. (po kojem je Tarkovski iz 1979. snimio remek-delo „Stalker”), te „Talasi smiruju vetar” iz 1985. godine. Vanzemaljci u ovim knjigama nipošto nisu standardno zli i agresivni, niti je ljudska civilizacija tako uspešna da se mora lomiti grubom silom: pre se može govoriti o nezainteresovanosti za ljude (kao u „Pikniku...” i „Vetru...” gde ljudi nalaze samo njihove tragove) ili, u boljoj varijanti, poigravanju sa njima (u „Drugoj invaziji...” i „Hotelu...”). Prvi korak ali na drugim planetama obrađuje nekoliko romana („Teško je biti bog” iz 1965, zatim „Nastanjeno ostrvo” iz 1971, u kome se pojavljuje i rasa Lutalica, vanzemaljaca čije artefakte astronauti nalaze na raznim planetama i u nekoliko knjiga, te „Mališan” iz 1973). U tim romanima izaslanici ljudi ne uspevaju da shvate ustrojstva civilizacija drugih bića. Konačno, braća Strugacki se u knjigama „Golać na urvini” iz 1968, „Ružni labudovi” iz 1968, „Momak iz pakla” iz 1975. i „Buba u mravinjaku” iz 1980, bave problemima totalitarnih društava i birokratije koji, u ime velikih težnji za opstankom države, uništavaju pojedinca. Strugacki nisu kritičari socijalizma-staljinizma „na prvu loptu“ i nisu podlegali dnevno političkom imperativu (iako je državna kritika, po zadatku, u njihovim knjigama nalazila elemente osude kapitalističkog uređenja). Njihova vivisekcija lavirinta vlasti, uticaja i mizernog činovničkog mentaliteta, puno duguje iskustvu velikana ruske literature, poput Gogolja, baš kao i Kafki ili Haksliju. Strugacki su u svoja dela, posebno romane „Ponedeljak počinje u subotu” iz 1965, „Bajka o trojki” iz 1968. i „Milijardu godina do kraja sveta” iz 1976, upleli i tradiciju ruskih bajki, basni, folklornih mitova, gradeći fantazmagorijske parabole. Delo braće Strugacki uspešno izbegava žanrovske obrasce i, zahvaljujući talentu i nadahnuću, priključuje naučnu fantastiku svekolikoj literarnoj tematici.` (Ilija Bakić) MG117 (N)

Iz recenzije : ’’On je voli toliko da će se odreći svega, pa makar to značilo poniranje u bezdan i vječno prokletstvo, no ona voli drugog i tako u nekoliko inkarnacija, kratak je rezime romana “Stanzia Grande’ kontroverznog redatelja Damira Zlatara Freya. Nakon velikog uspjeha prvijenca “Kristalni kardinal”, Frey se odvažio na nešto sasvim drukčije: napetu ljubavnu sagu prepunu uzbudljivih dijaloga, strasti i magije smještenu u temeljito istražen povijesni kontekst koji slavi negdašnju moć Trsta i Istre krajem 19. stoljeća. “Istra je oda životu kojom je sam Bog opjevao svoje umijeće i sretan je onaj koji tu pjesmu čuje”, piše o Istri u “Stanziji”. Frey je čarobnu pjesmu istarske crvene zemlje, izgleda, itekako dobro čuo. Kako je u Terri magici sve moguće, protagonisti njegova romana čine najneobičniji ljubavni trokut hrvatske književnosti. U trokutu su crvenokosa ljepotica, Židov i jedan zaljubljeni goecijski demon, zapovjednik 79 paklenih legija. Njihova međusobna ljubav, mržnja i požuda, između ostalog, rezultirat će jednom od najbizarnijih erotskih scena ikad zabilježenih u hrvatskom romanu (spoiler: u analni seks mladog para umiješa se i demon). “Stanzia Grande” ispričana je u prvom licu kroz glas Asmodeja, nekad visoko tangiranog anđela koji se zbog ljubavi prema smrtnici odrekao svog božanskog statusa pa je prognan iz anđeoske hijerarhije i bačen u najdublji ponor bezdana. Predmet njegove ljubavi je Francesca, prelijepa kći tršćanskog brodovlasnika koja s njime komunicira od ranog djetinjstva. Međutim, ona se zaljubi u Marija Morpurga de Nilmu, bogatog trgovca židovskog podrijetla. Otac joj zabranjuje brak sa Židovom, pa njena veza s demonom jača, sve dok je Mario ne istrgne iz njegova zagrljaja. Nakon početnog žara, demon se ponovno umiješa u njihove živote pa njihov ljubavni zanos završi u vatrometu ljubomore, osvete i kletve, koja od tada progoni luksuznu vilu Stanzia Grande, koju su, na bogatstvu stečenom proizvodnjom svile, ponad Savudrije sagradili Francesca i Mario kao zavjet svoje ljubavi. Roman završava u Zagrebu 2016., kad nova Francesca s dečkom odlazi na studij glume u Zagreb, a demon Asmodej tamo ima pune ruke posla... Osim povijesnoga konteksta i veoma maštovite ljubavne priče koja propituje je li ljubav potekla od Boga ili vraga, Frey donosi jasnu, necenzuriranu kritiku trenutnog stanja u Lijepoj Našoj. Na tapetu su tako došle ideološke podjele, pljačkanje i uništavanje kulturnih dobara kroz sve sisteme, stanje u hrvatskom glumištu i poseljačivanje Zagreba, za koji piše da je “grad koji jede tuđe mladosti”. “Stanzia Grande” pisana je stilom kao da su se jednog sunčanog popodneva na pikniku u Istri slučajno sreli Jane Austen i dobro raspoloženi Nick Cave te zajedno odlučili napisati roman. Rezultat je romantična, fantazmagorična avantura na od sunca sprženoj istarskoj crvenici dostojna animirane ekranizacije Hayaoa Myazakija ili nekog drugog majstora japanske anime (jer u Hrvatskoj ne postoji redatelj koji bi znao ekranizirati ovako maštovit predložak). Iako se Frey potpuno uživio u stil pisanja karakterističan za velike romane 19. stoljeća, pa obiluje beskrajnim opisima interijera luksuznih kuća u kojima se radnja događa te povremeno davi nepotrebnom trivijom o povijesti Istre i Trsta poput kakva dosadnog turističkog vodiča, “Stanzia Grande” je duhom nevjerojatno bogato štivo pažljivo ispisano poetskim rečenicama i zapažanjima koja tjeraju na razmišljanje što ga čini, za hrvatske prilike, začudno kvalitetnim romanom vrijednim čitanja.’’ Mia Mitrović

Tomislav Karađorđević Memoari,novo✔️ *4505*03-2022 Izdavač: ZAVOD KRALJA PETRA i. Topola, Oplenac 1999.ISBN 86-80647-07-1 Tvrd šiven povez-omot,ćirilica,797.strana,ilustrovana cb.foto,format: 24,5 x 16,5 cm, težina 1700.grama stanje: novo-nekorišteno Pripremljen za štampu : MILE NEDELJKOVIĆ iz sadržaja: poglavlja R e f e r e n c e 1. PONOVO NA OPLENCI 2. DJETIJSTVO 3. OBRAZOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ODLAGANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVA SPLIT 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVO I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. CARINA - ZNAK NACIONALNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. NA PUTU PO ZEMLJI 17. KREATIVNOST I SPORT 18. PO BORIŠTIMA U ZEMLJI 19. KUĆA KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠA LJUBAV 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. KRAJ SJEĆANJA Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) bio je jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Grob: Crkva Svetog Đorđa na Oplencu Dinastija: Karađorđević Otac: Aleksandar I Karađorđević Majka: Marija Karađorđević Supružnik: Margarita od Badena Linda Karađorđević Potomstvo: Nikola T. Karađorđević, Katarina T. Karađorđević, Đorđe T. Karađorđević, Mihailo T. Karađorđević Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tadašnjeg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbeglištvu da kraljević Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kralja Petra II, što se, međutim, nije desilo. Princ Tomislav Pri kraju rata, početkom 1945. godine, kralj Petar II, pod pritiskom britanskog premijera Čerčila, preneo je svoja kraljevska ovlašćenja na Namesništvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunističkog predsednika, Josipa Broza Tita, pod čijom je vlašću Ustavotvorna skupština od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim članovima kraljevske porodice oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina). U vreme kada je Petar II Karađorđević preneo svoja kraljevska ovlašćenja na renegat koji je kontrolisao Josip Broz Tito, princ Tomislav je bio zakoniti naslednik Krune i prema tadašnjem Ustavu Jugoslavije, jedina osoba kojoj je kraljevska vlast mogla biti preneta. Posle razvoda 1982. godine, oženio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ` 60. godina pa sve do njegovog kraja, 1992, čvrsto je stajao uz Patrijaršiju u Beogradu, i davao joj javnu podršku širom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude njen predsednički kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine Preminuo je 12. jula 2000. godine, na dan Sabora Svetih Apostola Petra i Pavla po julijanskom kalendaru, slavu porodične kripte na Oplencu, gde je i sahranjen, uz prisustvo više hiljada poštovalaca i članova porodice. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine...

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak POGLEDAJTE I MOJE OSTALE KNJIGE NA RASPRODAJI https://www.limundo.com/Clan/LUKA.LABAN?type=list&sSort=aktuelno&sSmer=ASC&JeKOFP=0&fa=&fv=&Okrug=0&Opstina=0&NapPretKategorijaLimundo=6&IDPodGrupa=0&SamoKreditneKartice=&naciniSlanja=&txtCenaOd=&txtCenaDo=&txtProdavac=LUKA.LABAN&txtPretraga= MEMOARI sa potpisom PRINCA TOMISLAV KARAĐORĐEVIĆ ZADUŽBINA KRALJA PETRA ITOPOLA OPLENAC 1999 godine TVRDI POVEZ ZAŠTITNI OMOT 799 STRANA NA KVALITETNOM PAPIRU KNJIGA JE NEKORIŠĆENA Novovekovna istorija Srba neraskidivo je vezana sa najslavnijom nasom porodicom - Karadjordjevicima. To u najboljoj meri potvrdjuju i Memoari kraljevica Tomislava Karadjordjevica. Princ Tomislav Karadjordjevic kaze da su ga na pisanje memoara podstakle tri zelje: Prvo, da najuza porodica, njegovo potomstvo stekne sliku o onome sta je bilo pre nego sto su se rodili, a i da upoznaju njega kao svog pretka. Drugo, da se clanovi dinastije Karadjordjevic upoznaju i sa njegovim svedocenjem o vezama naroda i dinastije, kako u iseljenistvu i emigraciji tako i u otadzbini. I, trece, mozda najvaznije, da srpski narod dobije jasniju predstavu o vrlo tegobnom vremenu i njegovim znanim i neznanim licnostima i sudbinama. Prvo izdanje izuzetnih memoara princa Tomislava koji spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Bogato ilustrovano crno-belim fotografijama, odlično izdanje za ljubitelje istorije srbije i kolekcionare. Iz sadržaja: 1. PONOVO NA OPLENCU 2. DETINJSTVO 3. ŠKOLOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ZBRINJAVANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVENI RASKOL 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVU I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. OBIČAJI – ZNAK NARODNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. S PUTA PO OTADŽBINI 17. STVARALAŠTVO I SPORT 18. PO RATIŠTIMA U ZEMLJI 19. DOM KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠE LJUBAVI 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. ZAVRŠAVAJUĆI MEMOARE BIOGRAFIJA: Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) je bio jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Rođen je 19. januara, 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugoslavije), Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja (1888—1934) i kraljice Marije (1900—1961), druge ćerke rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938). Po želji svog oca, princ Tomislav je trebalo da se rodi u Zagrebu, međutim kako je te godine u Hrvatskoj bila jaka zima od tog puta se odustalo. Kršten je 25. januara u posebnom salonu Novog dvora. Njegovom krštenju pristvovao je Stjepan Radić koji je predložio dva hrvatska imena Zvonimir i Tomislav jer je prvi kraljev sin Petar dobio srpsko ime. Kralj Aleksandar I se odlučio za ime Tomislav na šta je Radić poželeo da Karađorđevići žive sto godina. Krštenog kuma, britanskog kralja Đorđa VI zastupao je britanski ministar na Dvoru, Kenard, osveštanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Osnovno obrazovanje stekao je na dvoru u Beogradu. U periodu od 1937. do 1941, školovao se u Sandroyd School (Cobham, Engleska)[1], zatim u Oundle School od 1941-1946, i u Clare College Univerziteta u Kembridžu od 1946. do 1947, kada je napustio studije zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom. Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tadašnjeg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbeglištvu da kraljević Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kralja Petra II, što se, međutim, nije desilo. Pri kraju rata, početkom 1945. godine, kralj Petar II, pod pritiskom britanskog premijera Čerčila, preneo je svoja kraljevska ovlašćenja na Namesništvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunističkog predsednika, Josipa Broza Tita, pod čijom je vlašću Ustavotvorna skupština od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim članovima kraljevske porodice oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina). U vreme kada je Petar II Karađorđević preneo svoja kraljevska ovlašćenja na renegat koji je kontrolisao Josip Broz Tito, princ Tomislav je bio zakoniti naslednik Krune i prema tadašnjem Ustavu Jugoslavije, jedina osoba kojoj je kraljevska vlast mogla biti preneta. Posle Kembridža, kraljević Tomislav rešio je da se posveti voćarstvu. Dok je pohađao poljoprivrednu školu, radio je kao običan nadničar u jednom voćnjaku u pokrajini Kent. Godine 1950. kupuje imanje u pokrajini West Sussex. Najviše se bavio uzgojem jabuka, na imanju od 80 hektara, koje je u jednom trenutku imalo 17.000 stabala. Oženio se 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nemačka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i ćerku Katarinu (1959). Posle razvoda 1982. godine, oženio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ` 60. godina pa sve do njegovog kraja, 1992, čvrsto je stajao uz Patrijaršiju u Beogradu, i davao joj javnu podršku širom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude njen predsednički kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine. Prvi je član kraljevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, početkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da lično sretnu poslednjeg živog sina kralja Aleksandra I. #22

MEMOARI-Tomislav Karađorđević, posveta Autora Autor: Tomislav Karađorđević Izdavač: Zdužbina kralja Petra I, Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Broj strana: 799 Pismo: ćirilica Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Format: 25x16 Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici, Odlično očuvana. Prvo izdanje izuzetnih memoara princa Tomislava koji spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Bogato ilustrovano crno-belim fotografijama, odlično izdanje za ljubitelje istorije srbije i kolekcionare. Iz sadržaja: 1. PONOVO NA OPLENCU 2. DETINJSTVO 3. ŠKOLOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ZBRINJAVANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVENI RASKOL 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVU I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. OBIČAJI - ZNAK NARODNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. S PUTA PO OTADŽBINI 17. STVARALAŠTVO I SPORT 18. PO RATIŠTIMA U ZEMLJI 19. DOM KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠE LJUBAVI 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. ZAVRŠAVAJUĆI MEMOARE BIOGRAFIJA: Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) je bio jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Rođen je 19. januara, 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugoslavije), Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja (1888—1934) i kraljice Marije (1900—1961), druge ćerke rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938). Po želji svog oca, princ Tomislav je trebalo da se rodi u Zagrebu, međutim kako je te godine u Hrvatskoj bila jaka zima od tog puta se odustalo. Kršten je 25. januara u posebnom salonu Novog dvora. Njegovom krštenju pristvovao je Stjepan Radić koji je predložio dva hrvatska imena Zvonimir i Tomislav jer je prvi kraljev sin Petar dobio srpsko ime. Kralj Aleksandar I se odlučio za ime Tomislav na šta je Radić poželeo da Karađorđevići žive sto godina. Krštenog kuma, britanskog kralja Đorđa VI zastupao je britanski ministar na Dvoru, Kenard, osveštanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Osnovno obrazovanje stekao je na dvoru u Beogradu. U periodu od 1937. do 1941, školovao se u Sandroyd School (Cobham, Engleska)[1], zatim u Oundle School od 1941-1946, i u Clare College Univerziteta u Kembridžu od 1946. do 1947, kada je napustio studije zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom. Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tadašnjeg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbeglištvu da kraljević Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kralja Petra II, što se, međutim, nije desilo. Pri kraju rata, početkom 1945. godine, kralj Petar II, pod pritiskom britanskog premijera Čerčila, preneo je svoja kraljevska ovlašćenja na Namesništvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunističkog predsednika, Josipa Broza Tita, pod čijom je vlašću Ustavotvorna skupština od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim članovima kraljevske porodice oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina). U vreme kada je Petar II Karađorđević preneo svoja kraljevska ovlašćenja na renegat koji je kontrolisao Josip Broz Tito, princ Tomislav je bio zakoniti naslednik Krune i prema tadašnjem Ustavu Jugoslavije, jedina osoba kojoj je kraljevska vlast mogla biti preneta. Posle Kembridža, kraljević Tomislav rešio je da se posveti voćarstvu. Dok je pohađao poljoprivrednu školu, radio je kao običan nadničar u jednom voćnjaku u pokrajini Kent. Godine 1950. kupuje imanje u pokrajini West Sussex. Najviše se bavio uzgojem jabuka, na imanju od 80 hektara, koje je u jednom trenutku imalo 17.000 stabala. Oženio se 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nemačka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i ćerku Katarinu (1959). Posle razvoda 1982. godine, oženio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ` 60. godina pa sve do njegovog kraja, 1992, čvrsto je stajao uz Patrijaršiju u Beogradu, i davao joj javnu podršku širom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude njen predsednički kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine. Prvi je član kraljevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, početkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da lično sretnu poslednjeg živog sina kralja Aleksandra I. Ubrzo je postao veoma popularan u narodu, pogotovu zbog svojih čestih obilazaka srpskih boraca u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i pomoći koju je, zajedno sa suprugom, princezom Lindom, donosio. Postojale su i inicijative da se imenuje za Kneza srpskog dela Bosne i Hercegovine, što tamošnje političko rukovodstvo nije prihvatilo. Posle javne prozivke predsednika Srbije Slobodana Miloševića, da je „izdao“ Republiku Srpsku Krajinu nakon njenog pada, početkom avgusta 1995. godine, njegovo medijsko prisustvo se drastično smanjuje. Poslednjih 5 godina života borio se sa teškom bolešću, ali je odbio ponude da se leči i podvrgne hirurškom tretmanu u inostranstvu u trenutku kada su NATO snage započele bombardovanje Jugoslavije 24. marta, 1999. godine. Umesto toga, obilazio je bombardovana mesta i, iako teško bolestan, podelio sudbinu naroda. Preminuo je 12. jula 2000. godine, na dan Sabora Svetih Apostola Petra i Pavla po julijanskom kalendaru, slavu porodične kripte na Opencu, gde je i sahranjen, uz prisustvo više hiljada poštovalaca i članova porodice. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine.