GOLAĆ NA URVINI - Arkadij i Boris Strugacki Naslov originala: UPITKA NA SKLONE Izdavač: Jugoslavija, Beograd Biblioteka KENTAUR Godina izdanja: 1979 Format: 21 X 12 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 126 Slika na koricama: Darko Ranković PANDORA I Braca A. i B. Strugacki predstavljaju klasike savremen naucne fantastike. Vec dobro poznati citalackoj publici, oni su nizom svojih dela probili mnoge jezicke braijere širom sveta. Golac na urvini je jedno od takvih dela roman u svakom pogledu reprezentativan za svoje autore. U njemu kao da je zgusnuta srž teme i dilema,, karakteristicnih za prozu brace Strugacki. To su, sažeto receno, problemi covekove buducnosti, koji nosi svoje neminovno naslede. Golac na urvini je naucno fantasticni roman u istoj meri koliko je i gorko humorna alegorija, što se postepeno uoblicava u društvenu kritiku, u satiru ostvarenu sredstvima jedne cudne mešavine snovitog i realnog u istom u osnvi košmarnom kontekstu.Roman je oštro usmeren protiv opasnosti savremene tehnološke mašine, koja preti da ugrozi svaki smisao ljudskog postojanja. Tajne zla u ljudima i svemiru Braca Strugacki Prica kaže da su braca Arkadij (1925-1991) i Boris (1933) Natanovic Strugacki poceli da pišu naucnu fantastiku zbog opklade u flašu pica. Kako god bilo, njen rezultat ostavio je dubok trag u svetskoj naucnoj fantastici. Nekoliko prvih knjiga (romani “Zemlja purpurnih oblaka” iz 1958, “Put u Amalteju” iz 1960, “Stažeri” iz 1962. i zbirka “Šest šibica” iz 1960) slede obrazac Jefremovskog optimistickog puta ljudi u svemir i borbe sa nepovoljnim uslovima na novim planetama. Zbirka prica “Povratak” (u drugom izdanju njen naslov ce biti “Podne: dvadeset drugo stolece”) iz 1962, najavljuje teme kojima ce se autori nadalje baviti, kao i osnovni ton pripovedanja, a ovaj je poprilicno mracan. Na jednoj strani nalaze se dela u kojima se razmatra motiv prvog kontakta, zapocet pricom “Lutalice i putnici” i nastavljen romanima (pripovestima, kako ih braca nazivaju) “Druga invazija Marsovaca” iz 1968, “Hotel ’Kod izgubljenog alpiniste’” iz 1974. i “Piknik kraj puta” iz 1974. (po kojem je Tarkovski iz 1979. snimio remek-delo “Stalker”), te “Talasi smiruju vetar” iz 1985. godine. Vanzemaljci u ovim knjigama nipošto nisu standardno zli i agresivni, niti je ljudska civilizacija tako uspešna da se mora lomiti grubom silom: pre se može govoriti o nezainteresovanosti za ljude (kao u “Pikniku...” i “Vetru...” gde ljudi nalaze samo njihove tragove) ili, u boljoj varijanti, poigravanju sa njima (u “Drugoj invaziji...” i “Hotelu...”). Prvi korak ali na drugim planetama obraduje nekoliko romana (“Teško je biti bog” iz 1965, zatim “Nastanjeno ostrvo” iz 1971, u kome se pojavljuje i rasa Lutalica, vanzemaljaca cije artefakte astronauti nalaze na raznim planetama i u nekoliko knjiga, te “Mališan” iz 1973). U tim romanima izaslanici ljudi ne uspevaju da shvate ustrojstva civilizacija drugih bica. Konacno, braca Strugacki se u knjigama “Golac na urvini” iz 1968, “Ružni labudovi” iz 1968, “Momak iz pakla” iz 1975. i “Buba u mravinjaku” iz 1980, bave problemima totalitarnih društava i birokratije koji, u ime velikih težnji za opstankom države, uništavaju pojedinca. Strugacki nisu kriticari socijalizma-staljinizma ’na prvu loptu’ i nisu podlezali dnevno politickom imperativu (iako je državna kritika, po zadatku, u njihovim knjigama nalazila elemente osude kapitalistickog uredenja). NJihova vivisekcija lavirinta vlasti, uticaja i mizernog cinovnickog mentaliteta, puno duguje iskustvu velikana ruske literature, poput Gogolja, baš kao i Kafki ili Haksliju. Strugacki su u svoja dela, posebno romane “Ponedeljak pocinje u subotu” iz 1965, “Bajka o trojki” iz 1968. i “Milijardu godina do kraja sveta” iz 1976, upleli i tradiciju ruskih bajki, basni, folklornih mitova, gradeci fantazmagorijske parabole. Delo brace Strugacki uspešno izbegava žanrovske obrasce i, zahvaljujuci talentu i nadahnucu, prikljucuje naucnu fantastiku svekolikoj literarnoj tematici. ***Očuvano***