Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Edicija Moja mala zvučna knjiga osmišljena je tako da mališani prepoznaju i nauče neke od najčešćih zvukova iz sveta oko nas. Sa zvučnom knjigom Glava, ramena, kolena i stopala dete će naučiti neke od osnovnih delova ljudskog tela. Pritisni dugme da čuješ čuvenu pesmicu, a onda zapevaj i zaigraj! Zabava je zagarantovana! tvrdih strana dobro očuvana ispraznila se baterija JAN.21/12

WWE rvač Shelton Benjamin, akciona figura sa puno tačaka artikulacije, kompletan, ima štitnike za kolena. 18 cm Jakks Pacific 2004

Japanski set za čaj i kafu, napravljen od visokokvalitetnog porcelana, ručne izrade. Set se sastoji od 53 predmeta : 8 dezertnih tanjirića, 9 malih šoljica , 11 velikih šolja, posude za čaj/kafu , šećer i mleko, jedan veliki tanjir, 12 srednjih tanjirića i 9 malih tanjira. Set je u familiji tri kolena nasledstva ( preko 70 godina) Lično preuzimanje na Novom Beogradu.

TMNT NINDZA KORNJAČE,Donatelo,Rafael,Leonardo,Mikelandjelo.Sve četiri kornjače dzinovske figure.Figure su iz serijala crtanog filma iz 2012 godine.Visina od 28cm koliko je najviši Donatelo do 25cm za najmanjeg Mikelandjela. Pokreću im se glave,ruke,šake,noge,kolena,stopala.Svakoj od kornjača se otvara I oklop. Proizvodjač mirage studios playmates toys.Viacom.Ne prodaju se odvojeno,već isključivo kao ekipa sva 4 zajedno.

1978 Mego Superman The Movie Christopher Reeves 12` Action Figure DC Comics Prva zglobna figura koja prikazuje glumca Chirstophera Reevea kao Supermana napravljena nakon prvog filma istog VEOMA RETKA ali na zalost ide bez odece Visine je 31 cm sa dosta pokretnih zglobova,ruku,nogu,saka,laktova,kolena,ramena ,glave i struka za 360 stepeni Cizme originalne ,glava sacinjena od gume STANJE SA SLIKE

Vintage Princ Adam,Taiwan,mehanizam ispravan,Mač takodje Taiwan,desno koleno blago oštećeno

16 pokretnih zglobova glava,ruke,lakat,saka,noge,koleno... ZA SVE LJUBITELJE AKCIONIH FIGURA Stanje sa slike

DreamWorks 2006 MGA Shrek Artikulacija: rame, glava, lakat , šaka, koleno. Uši se okreću i uvlače u glavu. 15 cm

Akciona figura visine 10 cm, artikulacija odlična (vrat, rame, lakat, struk i koleno). Sa oružjem. The Corps Shrapnel 2017 Lanard

C-3PO knock-off figura bez oznake proizvođača, veoma dobro urađena, artikulacija u struku, noga kuk i koleno,  ruka  u  ramenu i glava se okreće 360°. Visina oko 15 cm

Visina 13cm Glavu okrece levo-desno.Ruke se pomeraju u ramenima i laktovima. Noge se pomeraju u kukovima, kolenima i zglobovima. Okrece se u struku. Molim vas pogledajte slike za detalje. Pitajte pre kupovine. Pogledajte i moje ostale predmete.

Velika akciona figura Betmena 17 cm sa velikim brojem tacaka artikulacije. Pomeraju se ruke u ramenima, laktovima, noge u preponama i kolenima. Glava se takodje pomera. Materijal plastika Plast je od gume, lepo se savija, nije krut. Dobija se kao na slikama, bez pakovanja.

https://www.ebay-kleinanzeigen.de/s-anzeige/schleich-figuren-beweglich-sehr-selten/1213342813-23-9077 Originalna igracka Germany 7,5 cm pokretna glava, ruke i noge ,lakat i koleno takodje ZA PRAVE KOLEKCIONARE I LJUBITELJE OVIH FIGURA Stanje sa slike OSTALI MOJI PREDMETI NA KUPINDU : https://www.kupindo.com/Clan/180001/SpisakPredmeta

Svet iz doba Jure Oven i beba raptor Blu.Figurici Oven Grejdija se pomeraju zglobovi u kolenima,preponama,laktovima.Pomeraju se glava,ruke I noge.Od opreme ima torbicu.Oven je visine 9.5cm.Blu je srazmere 3x5cm,a proizvodjač je Mattel.Upravo tako kako su uslikani su se i prodavali kao pakovanje,dakle to je ceo set.

Igračka Jurassic Clash,Dino Wrangler.Godina je 2500i neka,na planeti su se ponovo pojavili dinosaurusi,uz pomoć super tehnologije.Dve grupe ljudi se bori za prevlast nad planetom,uz pomoć I kontrole dinosaurusa.Vojnik na dinosaurosu Raptoru.Pokretna figura,sa svim zglobovima,u laktu,kolenima,ramenima.Fantastučno uradjena figura dinosaurusa I dosta opreme za figuru.Proizvodjač Lanard.

Visina 30cm. U veoma dobrom stanju, sa najminimalnijim znacima korišćenja. Odradjena do detalja. Svi zglobovi se pomeraju, ruke u laktovima i ramenima, okrece se u struku, noge u zglobovima stopala, kolenima i u kukovima, glava se okrece.. Stoji samostalno. Sa donje strane pise Robin Hood logo TM and Tiger Aspect Productions 2006 Made in China Pogledajte slike za detalje. Pitajte pre kupovine. Pogledajte i moje ostale oglase.

r = 13,5 cm h = 6,5 cm malo izgrebana,ulubljena kraljevina, kraljevski dvorski liferant samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Najstarija beogradska poslastičarnica „Pelivan“ radi već 162 godine i simbol je glavnog grada. Receptura sladoleda se prenosi s kolena na koleno i ljubomorno se čuva kao velika tajna Majstori, u ovom najstarijem prestoničkom hramu sladoleda, kolača i torti, pune 162 godine, s kolena na koleno, ljubomorno čuvaju recepturu poslastica, kao najveću tajnu. Prva slova ove slatke bajke ispisao je, davne 1851. godine, Mustafa Pelivan, Goranac iz Dragaša, koji se posle rvačke karijere okrenuo pravljenju sladoleda. Poslasticu je pravio u čabru sa ledom. - Početni kapital stekao je kao ondašnji najbolji rvač u Srbiji. Otvorio je poslastičarnicu, nedaleko od Stambol-kapije, na mestu današnjeg „Staklenca“ na Trgu Republike - priča Suhaib Alšukeir, čukununuk Mustafe Pelivana. - Na tom mestu lokal je ostao i posle povratka Obrenovića na vlast. Adresa nije menjana ni posle ponovnog dolaska Karađorđevića i Prvog svetskog rata. Posle Mustafe, posao je nasledio sin Mehmet, a posle njega Mustafini unuk Malić Pelivanović. Porodica je stekla poslovni i društveni ugled. Malić je bio i narodni poslanik neposredno posle Prvog svetskog rata. - Po narudžbi vladara, dvoru smo isporučivali alvu, što je bila preteča današnjeg „keteringa“. Nažalost, Drugi svetski rat je porodicu vratio na početak - navodi Alšukeir, dok u rukama drži požutelo majstorsko svedočanstvo od Kraljevine Jugoslavije, iz 1936. godine. Izvorna poslastičarnica stradala je u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Mustafin unuk Azir već 22. avgusta 1941. godine otvara novu radnju u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se „Pelivan“ i danas nalazi. Posao i mušterije je uspeo da sačuva, ali nova vlast nije volela privatnike. - Komunisti su dedu držali u zatvoru, oduzeli mu plac na Slaviji, ali poslastičarnicu nisu dirali. Posao je dobro išao do 1980. godine, kada se dnevno prodavalo po 250 kilograma sladoleda i oko 600 litara limunade i boze - kaže naš sagovornik, navodeći da su mnogi poslastičari u bivšoj Jugoslaviji, upravo kod Azira, izučili zanat. Deda Azir bio je sam po sebi priča. Čim su utihnule detonacije Drugog svetskog rata, Azir se uputio u Italiju, gde je kupio najsavremenije mašine za slatke đakonije. Prvi sladoled na kugle u Jugoslaviji upravo je on poslužio u tadašnjem Bulevaru revolucije. Kad je Bata zavodio red POKOJNI glumac Danilo Bata Stojković, po vrelim letnjim danima, svakodnevno je dolazio u Bulevar. Kako je govorio, „da ohladi, ali i zasladi dušu“. U to vreme, red za sladoled bi se formirao gotovo do Kneza Miloša. Jednom prilikom, neki mangup pokušao je preko reda da kupi poslasticu. Kada je video šta ovaj hoće da uradi, Bati je pukao film. Počeo je da viče, nateravši momka da stane u začelje kolone. O Aziru se po čaršiji još prepričavaju različite anegdote. Jednom prilikom uhvatio je svoje sinovce da su novcem iz kase uplatili sportsku prognozu. Ljut na njih, rešio je da svi zaposleni imaju zašivene džepove na radnim pantalonama. - Imao je svoj recept za sladoled, koji je ljubomorno čuvao. Smislio ga je četrdesetih godina, a mi ga i danas koristimo. Deda bi ustajao u tri sata ujutro, kad nema nikoga, da bi pravio masu za sladoled. Posle bi došli njegovi sinovci da lede sladoled. Nikome nije želeo da otkrije sastav poslastice. Radio bi tako do pet sati, dok ne dođu ostali radnici. Taj recept danas zna samo otac Ahmad i nas trojica braće - priča Musab, Suhaibov mlađi brat. Za vreme bivše Jugoslavije, Azirove slatkiše voleli su turisti, pevači, glumci, političari, književnici... „Pelivan“ je kao nezaobilaznu stanicu u Beogradu pomenuo i Ivo Andrić u „Znakovima pored puta“. Raspadom nekadašnje velike države došli su teški dani za poslastičarnicu. Tokom ratova, posao je nastavila ćerka Seija i njen muž Ahmad, Sirijac, koji je 1980. godine došao u Beograd da studira medicinu. Besparica je uticala i na obim posla. Međutim, poslednje dve godine situacija se promenila. Posao su ambiciozno preuzela trojica braće Bara, Suhaib i Musab Alšukeir. izvor : Milenko KOVAČEVIĆ, Novosti

FRANCUSKO UDVARANJE FRANCUSKA RAZGLEDNICA U BOJI - CRTEŽ ( Prelepo!) R e f e r e n c e ONA + ON ONA KOKETA U BALSKOJ HALJINI ON UDVARAČ I OSVAJAČ ONA GLEDA SA VISINE SVOG UDVARAČA ON NA JEDNOM KOLENU SA ISPRUŽENIM RUKAMA PREMA SVOJOJ VOLJENOJ ON JEDNOM RUKOM DRŽI DESNU RUKU SVOJOJ DRAGANI PERIKE NA GLAVAMA LEPEZA U NJENOJ LEVOJ RUCI CIPELICE + CIPELE ODEĆA U BOJI BAJKOVITO ******* EROTIČNA SLIKA ********* .............................................................. FORMAT RAZGLEDNICE 15 cm NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI PRIMERAK EKSTRA ********* R e t k o ******** dsp20/ljbk33

Cena je za jednu od pet figura sa slika po redosledu od druge do šeste. Ili sve za 2499 din U gornjem redu sa leva na desno: Battle Damage Spider man - samo on je 799 din Ostali su po 499 i 599 din Generalno su pokretani u vratu, rukama, nogama i kolenima - neki su manje zglobni, neki više. Potrazite jos Marvelovih i ostalih likova u mojoj ponudi. Pitajte koji su na stanju porukom. Ukoliko ste kliknuli na kupi podrazumeva se da ste pročitali opis i uslove prodaje. Pitajte sve sto vas zanima pre kupovine, naknade reklamacije ne primam!

stanje se vidi na fotografijama,manji tragovi gužvanja na sredini,foto Benčić,dimenzije 8,8 x 13,9 cm. Сахрана краља Александра била је најзначајнији политички догађај тог времена. Био је у епицентру интересовања не само европске, већ и америчке јавности. На Теразијама, уздизала се шума застава. Затворени аутомобили изасланика и дипломатског кора брзо су промицали према Саборној цркви: кнез Павле, енглески принц, војвода од Кента Ђорђе, венчани кум краља Александра, који је по српском обичају и кум његове деце, председник Француске Лебрен, бугарски принц Кирил, румунски краљ Карол и принц Никола, бугарски принц Никола, италијански принц Дука од Сполета… Немачку је заступао рајсмаршал Херман Геринг, у пратњи генерала Рајхсвера фон Блашковица и поморског капетана барона Харсдорфа. Они су положили венац са посветом: “Своме негдашње херојском противнику у болној погружености. Немачка војска.” Креће поворка. Чују се узвици: “Живео краљ!” Пролазе краљица и краљ Петар. Звона снажно одјекују. Сиво небо парају авиони у ниском лету. Напред су крст и кољиво које носе питомци војних школа обучени у тамноплаве шињеле закопчане до грла, затим командант погребне поворке на коњу, а за њим јединице војске: најпре југословенске, затим савезничке, па потом војници пријатељских земаља. Седам малих питомаца из Сен-Сира у једном реду, енглески морнари, чехословачки војници, Румуни који у строју, њишући се по такту, десну руку држе слободно на кундаку пушке, Грци са ногама стегнутим белим увијачем, са црним кићанкама, са кратким белим плисираним сукњама. Затим југословенски Гвоздени пук. Ту је група у којој су људи из народа, дошли у јединој одећи коју имају, носиоци највишег српског одликовања – Карађорђеве звезде.Два официра краљеве гарде воде краљевог коња. Двадесет и једно оклопно возило украшено црнином преноси 15.000 посмртних венаца. Наилази православно свештенство, у позлаћеној одежди, с камилавкама на глави. Пред патријархом се све главе сагињу. “Заставе се обарају, народ пада на колена: на лафету који вуку официри и војници краљеве гарде пролази ковчег, тако мали, ковчег војника. А онда, краљица с великом лентом која се види под црним велом, уз њу млади краљ. Краљ дечак, с пером на соколској капи, гледа право у заставе, у војнике.”

Prodajem ocuvane gramofonske ploce 060/525-3888; 066/55-030-55 1. Asia Alpha 1983 izdavac Suzy 2. Donna Summer - Bad Girls V. Britanija 1979 3. Led Zeppelin: - In through the out door - CODA 1982 Suzy - III 1970 4. Pink Floyd: - The Dark Side Of The Moon - jugoton - The Final Cut 1983 - jugoton - Meddle 1971 - jugoton - Wish you were here 1975 - jugoton 5. Dire Straits: - Making Movies 1980 - RTB - Live Alchemy 2LP RTB 1984 - 1978 RTB - Brothers in arms 1985 RTB 6. Ten Years After: - Goin' Home 1975 jugoton - sssh 1969 DERAM - cricklewood green DERAMM 7. Bijelo Dugme: 1974- 1975 jugoton - Bitanga i princeza - jugoton - Lipe Cvatu 1984 - svetlost - Pljuni i zapjevaj moja Yugoslavijo - dijamantska - Kad bi bio bjelo dugme - 1974 - Uspavanka za Radmilu M. 1983 - Eto bas hocu - platinasta 1976 - singl od 1976-1980 jugoton 8. Prljavo Kazaliste: - Heroj ulice Suzy - Korak od sna - jugoton - Crno Bijeli svet - zlatna Suzy 9. Film - U Kulusicu - sva cuda svijeta 1983 uzivo jugoton 10. Zana - Natrag na voz - jugoton - Dodirni mi kolena 1982 - jugoton - dijamantska 11. Najlepse pesme o ljubavi - jugoton 12. Duran Duran: - The Wild Boys - jugoton - Seven and the ragged tiger - jugoton - Arena 1984 jugoton recorded around the world 13. David Bowie: - Modern Love 1983 jugoton - Tonight 1984 - jugoton 14. Bob Marley & the Wailers: - uprising jugoton - the best of 1984 - island records legend - Kaya - jugoton 15. Robert Plant: - Pictures at eleven 1982 Suzy - Shake 'n' stirred 1985 Suzy 16. Deep Purple - In rock 1970 jugoton 17. The Beatles: at the Hollywood bowl 1977 jugoton and the Tony Sheridan 2LP platinasta RTB 18. Sade - Diamond Life 1984 Suzy 19 Falco 1985 jugoton 20 Gino Soccio - Outline Suzy 21. Temptations - Masterpiece 1973 - diskoton 22. Diana Ross - why do foosl fall in love 1981 jugoton 23. Mina Hage - ekstasy 1985 Suzy 24. Madonna - Like a virgin 1984 Suzy 25. Mingus in Europe vol. 1 RTB 26 Prince and the revolution parade - under the cherrty moon - Suzy 27. Ultravox - Quartet 1982 RTL chrysalis 28. The Doors - The Greatest Hits 1980 Suzy 29 The Clash - Combat rock - 1982 Suzy 30 Thomas Dolby - The Flat Earth 1984 jugoton 31 Talking Heads 2LP live set 1979 Suzy 32. Starogradski biseri jugoton 33. Flashdance RTB 1983 34. Dance Craze 1981 RTL 35 Humble Pie performance rocking the filmore 36 Eddy Grant - Going for broke - 1984 jugodisk 37. Peter Tosh - Equal rights 1977 Suzy 38. Xenija - Kad nedelja prodje jugoton 39. Goodbye Cream polydor Hamburg 40. Superstars on Dona- superstars on me 1982 RTB 41. Culture Club - colour by numbers jugoton 42. Galaxy War beograd disk 43. Grand Funk - live album 1970 capitol 44. Uriah Heep - live - jugoton 45. Paolo Frescura - tu cielo, tu poesia - RCA musica Italy 46. Me 'ame in concert - live at Montreux RTB 47. Living Chicago Blues 3 PGP RTB 1978 48. Bosses of the blues 2LP FLYING Dutchman masterpieces Bob Thiele 1976 jugoton 49. The Alman Brothers Band 2LP - The road goes on forever RTB srebrna a colection of their greates recordings

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM ĐORĐA MARJANOVIĆA IZ 1966.G. Crno bela fotografija 14,5 x 9,5 cm Đorđe Marjanović (1931- ) se muzikom počeo baviti kao student 1950-ih godina.Prvi veći uspeh postigao je posle televizijskog nastupa u kojem je otevao tada vrlo popularnu stvar Zvižduk u osam. Đorđe Marjanović je bio sudionik svih prvih festivala zabavne muzike u zemlji. Pobedio je na prvom Opatijskom festivalu 1958. kad je u alternaciji s duetom Ivo Robić - Zdenka Vučković otpevao pobedničku pjesmu Moja mala djevojčica. Uspeh na Opatiji ponovio je 1960. Tad je podelio nagradu s Markom Novoselom. U alternaciji su otpevali pjesmu Marija Bogliunija i Arsena Dedića Prodavač novina. Svestan svojih ne baš velikih vokalnih mogućnosti, okrenuo se glumi i teatralnom nastupu na pozornici (padao je na koljena, plakao). To mu je donelo grupu trajnih obožavatelja koji su ga bezrezervno podržavali i obožavali. Njegovi su obožavaoci napravili prave male demonstracije nakon festivala `Beogradsko proleće`, kad je po njihovom mišljenju Marjanoviću nepravedno oduzeta prva nagrada. Svoje obožavaoce zvane đokisti vrlo je brižno podržavao. Đorđe Marjanović je bio poznat po svojim čestim i dugotrajnim turnejama po Sovjetskom Savezu, gdje je stekao značajan krug obožavalaca. Njegovi najveći hitovi, uz već spomenuti `Zvižduk u osam`, bili su: `Devojko mala`, `Romana`, `Đavoli`, `Dirlada`, `Lazarela`, `Milord ` i `Natali` (posljednje dvije pjesme bile su prepjevi francuskih pjesama). Đorđe Marjanović je snimio puno ploča, manje-više za PGP RTB. Za vreme koncertnog nastupa u Melbournu (Australija), gde je nastupao kao gost Lepe Brene, 14. aprila 1990, dok je izvodio pesmu Mene nema ko da žali, doživio je moždani udar. Nakon udara dugo se oporavljao, jedno vreme nije mogao ni govoriti. Nakon toga pojavljuje se u javnosti, ali više ne peva u živo.

Sekira najveceg strip junaka Zagora. Napravljena od prirodnog kamena, sa drvenom drskom. Retko , kolekcionarsko Zagor je stripski junak autora Serđa Bonelija (scenario) i Galijena Ferija (crtež) koji je nastao 1961. godine u Italiji. Na prostorima bivše SFRJ prvi put se pojavio 1968. godine, u stripu pod naslovom „Nasilje u Darkvudu“. Puno ime Zagora je Zagor Te-Nej, što na jeziku Algonkin Indijanaca znači „duh sa sekirom“. Pravo ime ovog strip heroja je Patrik Vajlding. Prvobitno, Zagoru je bilo nadenuto ime Ajaks, ali se Boneli predomislio kad je čuo da postoji deterdžent istog imena. Radnja stripa se dešava u Darkvudskoj šumi u Severnoj Americi. Zagor je predstavljen kao lik atletske građe sa prepoznatljivim kostimom čiji je osnovni deo crvena majica sa žutim krugom u sredini, u kojem je nacrtana slika orla raširenih krila. Njegov verni pomoćnik i saputnik u brojnim avanturama je simpatični debeli Meksikanac Čiko. Tu su još i Tonka, poglavica Mohavka i Zagorov krvni brat, Dok Lester, indijanski vrač Mnogooki itd. Jedan od njegovih legendarnih neprijatelja je ludi naučnik po imenu Helingen. Zagorovo pravo ime je Patrik Vajlding, a rođen je u kolibi kod Klir Votera (Darkvud). Roditelju su mu se zvali Beti i Majk Vajlding i bili su irskog porekla. Kada je bio dečak, roditelje su mu ubili Indijanci Abenake koje je predvodio belac Solomon Kinski. Zagora je spasao otac bacivši ga u reku pre nego što je zajedno sa njegovom majkom nastradao u zapaljenoj kući koju su zapalili Indijanci. Nakon toga ga iz reke spašava lutalica Fici, čovek koji je bio bogati trgovac u Bostonu i koji se toga odrekao da bi došao da živi u divljini. Fici ga je naučio da rukuje kamenom sekirom. Tokom odrastanja, Patrik traži Solomona Kinskog da mu se osveti zbog smrti svojih roditelja. Jednog dana saznaje gde se on nalazi i sprema osvetu. Dolazi u selo Indijanaca Abenaka kojima je Kinski bio neka vrsta poglavice i ubija nekoliko Indijanaca iz zasede. Nakon toga Indijance hvata panika i većina napušta selo, dok manji broj ostaje uz Kinskog. Nakon toga ulazi u selo i ubija ostatak Indijanaca i bori se sa Kinskim i savlada ga. Tada mu Kinski govori da je njegov otac bio bivši vojni oficir koji je izvršio zločin nad indijancima i da je to razlog zašto su ubili njegove roditelje. Patrik ne može da veruje, ali kada vidi članak u novinama da je njegov otac proglašen krivim za taj zločin, pada na kolena i očajava. Tada Kinski uzima pištolj i nišani u Patrika. U tom trenutku se pojavljuje Fici i pogađa Kinskog sekirom i ubija ga. Ipak i Kinski je stigao da puca i pogađa Ficija, koji nakon nekoliko trenutaka umire na Patrikovim rukama. Posle tih događaja, Patrik odlazi razočaran, tužan i tada donosi odluku: „Ubuduće ću raditi samo na miru! Pokušaću izmiriti Indijance i belce, uneti više razumevanja za njih. Pomagaću onima koje ocenim pravednima, bez razmišljanja o tome ko kojoj rasi pripada“. Tako je počeo svoj put borbe protiv nepravde. Jednog dana je naišao na grupu Indijanaca koji su napali grupu glumaca sa kočijama. Savladao ih je i ubio njihovog poglavicu. Glumci koje je spasao su bili porodica Salivan koji će kasnije postati njegovi veliki prijatelji. Tokom upoznavanja sa njima, ispričao im je svoju tužnu priču i oni mu prave crveni kostim sa orlom na grudima, a Patrik daje sebi ime „Duh sa sekirom“ (indijanski naziv Za-gor Te-Nej). Kasnije tokom skupa indijanskih poglavica Darkvuda pojavljuje se u plamenom krugu na jednom proplanku. Indijanci videvši to pomisliše da je to duh i da ga je Manitu poslao. Tada Zagor govori: „Izbacite strah iz srca sinovi Manitua! Veliki Duh me nije poslao na zemlju da bih vas kaznio, nego da bih vam pokazao pravi put, kako bih vam ukazao na mudre odluke. Za-gor Te-Nej je moje ime, a ova sekira je moj znak! Ne zaboravite to“. Sve poglavice su prihvatile Zagora za svog zaštitnika, osim jednog koje se zvao Oga-Ito i koji je mrzeo belce. On Zagora izaziva na dvoboj u kojem ga Zagor pobeđuje i ubija.

14 x 10 cm Đorđe Đoka Marjanović (Kučevo, 30. oktobar 1931 — Beograd, 15. maj 2021) bio je jugoslovenski i srpski pevač, najpopularniji tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u SFR Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu i, po mnogima, najveća zvezda jugoslovenske i srpske zabavne muzike. Rođen je u Kučevu. Gimnaziju je završio u Požarevcu, nakon čega je u Beogradu studirao farmaciju. Pošto je zapostavio studije, novac je zarađivao istovarajući vagone na železničkoj stanici, raznoseći mleko i novine, radeći kao inkasant u Radio Beogradu i statirajući u filmu `Svi na more` i predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prvi put je zapevao na audiciji pevača zabavne muzike koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, da bi u narednom periodu pevao na igrankama i zabavama u gradu. Prelomni trenutak dogodio se 1958. godine u Nišu. Duško Radančević, šef jednog malog beogradskog orkestra koji je pratio pevače i glumce, pozvao ga je da peva u pauzi između nastupa pevača zabavne i narodne muzike. Đorđe je otpevao četiri pesme - Zvižduk u osam, Plavo u plavom, Stidljiva serenada i kaubojsku pesmu iz jednog filma. Publika je fantastično reagovala, tražila bis, a Đorđe, kako je spremio samo pomenute pesme, sve ih je otpevao na bis. Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom „Zvižduk u osam“ odmah se pretvorilo u opšte oduševljenje. On je bio prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku. Prva LP ploča Đorđa Marjanovića Muzika za igru (PGP RTB) pojavila se u prodaji na njegov rođendan, 30. oktobra 1959. godine. Ploča je prodata u 11.000 primeraka, u vreme kad u Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona. Druga LP ploča, pod nazivom Mustafa objavljena je 1962. godine. Omote za obe ploče oblikovao je istaknuti srpski dizajner Ljubomir Pavićević Fis. 1960. godine sa pesmama Pesma raznosača mleka i Prodavač novina učestvovao je na festivalu u Opatiji i osvojio tri nagrade. Na takmičenju Zlatni mikrofon 1961. godine u Domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni „Đokisti“ su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše. Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima. 1963. godine započinje svoju karijeru u Sovjetskom Savezu, čija ga je publika prihvatila od prvog trenutka. O njegovoj popularnosti u SSSR-u najbolje govori podatak da je na stadionu `Lenjin` imao petnaest uzastopnih koncerata pevajući svake večeri pred petnaestak hiljada ljudi. Učestvovao je na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike - Beogradsko proleće, Vaš šlager sezone, Festival Opatija, Pesma leta, Splitski festival, Zagrebački festival, kao i nekoliko puta na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije. Na Beoviziji 2009. je nastupio zajedno sa Oskarom i sastavom Bjuti kvins u pesmi Superstar Ognjena Amidžića, Vladimira Graića i Saše Miloševića Mareta. Dana 14. aprila 1990. je doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu (Australija) gde je bio gost Lepe Brene. Udar je doživeo na sceni dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“. Posle toga jedno vreme ostao je potpuno bez govora. Kasnije mu se govor povratio u izvesnoj meri tako da može da priča ali otežano. Uprkos bolesti, na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte gde je uglavnom pevao sa gostima i na plejbek svoje stare hitove. Pojavljivao se i na koncertima drugih pevača i kao gost na televiziji. Oprostio se od muzičke publike i publike uopšte 31. maja 2004. koncertom u centru Sava. Povodom 75. rođendana Đorđa Marjanovića, Kulturno-obrazovni program RTS-a napravio je seriju `K`o nekad u osam` od pet epizoda o njegovom životu i karijeri, čija je promocija održana u Ruskom domu, uz prisustvo delegacija Rusije, Belorusije i Ukrajine. Povodom 80. rođendana, 30. oktobra 2011. godine u Domu sindikata održan je koncert, nazvan `Milordu s ljubavlju`, na kom su Đorđu u čast pevali njegovi prijatelji i kolege: Bora Đorđević, Leo Martin, Miki Jevremović, Cune Gojković, Radmila Karaklajić, Ekstra Nena, Dragana del Monako, Živan Saramandić, Oliver Njego, Dušan Svilar, Andrej Berščenko, kao i grupa Ivan i klinci iz Marjanovićevog rodnog Kučeva. Juna 2016. godine, na oduševljenje brojne publike, pojavio se na festivalu Pesma leta u Smederevu i na plejbek izveo pesme Zvižduk u osam, Romana i Nikad nije kasno. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, među kojima su: priznanje Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije (2018), Zlatni mikrofon Radio Beograda (2016), Sretenjski orden trećeg stepena (2015), Zlatna plaketa Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem. Predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR. Po Srbiji su postojali klubovi obožavalaca Đorđa Marjanovića, Đokisti, koje je on redovno obilazio, rukovao se i slikao. U tadašnjem Sovjetskom Savezu Đorđe je bio veoma popularan pevač. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan sa počastima. Na jednom od tih putovanja Đorđe je upoznao i svoju suprugu Eli, sa kojom je bio u braku od 1966 do njegove smrti. Imao je troje dece. Živeo je u Beogradu. Marijana Dujović je o Đorđu Marjanoviću objavila biografsku knjigu „Energija slobode” 2019. godine. Preminuo je 15. maja 2021. godine. Iako se u početku ispostavilo da je umro od posledica virusa korona, njegova kći Nevena je potvrdila da je on zapravo umro od opšte slabosti, budući da je imao 89 godina. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

6,5 x 10,5 cm stanje DOBRO Kneževa večera je pesma koja pripada ciklusu pesama o Kosovskom boju. To je treći komad različitih kosovskih pesama u kome se peva o kneževoj zdravici Milošu Obiliću, o sumnji na izdaju, o Miloševom zavetovanju i o pretnji Vuku Brankoviću. Ovaj deo o Kosovskom boju je najznačajniji i najpoznatiji, a javlja se u predanju već krajem 15. veka. Kneževa večera predstavljena je kao dramska scena. Ona upućuje na tajnu večeru. NJena funkcija je kataloško nizanje junaka. Kneževa večera je najznačajniji momenat kosovske drame, analogan kneževom savetovanju s vojvodama pred bitku. Zaplet počinje kada se knez Lazar obrati Milošu Obiliću na vrlo neobičan , za Miloša uvredljiv način . Nazdravljanje je često korišćena situacija (Dramatizuje radnju i podstiče na dalji tok). Knez Lazar naslućuje izdaju ali greši u imenovanju izdajnika. Izdajnik je njemu najbliži čovek koji mu „sjedi uz koljeno“. NJegova optužba je pogrešna i nepravična, ali reči su mu pune blagosti. Tobožnjem izdajniku on, umesto pretnje kaznom, nudi velikodušno nagradu za pređašnju vernost „Vino popij a na čast ti pehar“. Zbog te blagosti reči prekora dobijaju još više na težini. Milošev odgovor knezu je dostojanstven, njegovo zavetovanje na žrtvu, humorno izobličavanje stvarnog izdajnika Vuka Brankovića i naročito njegove reči o sutrašnjem sudbinskom danu kada će sve dileme biti razrešene same od sebe: „Sjutra jeste lijep Vidov danak Vidjećemo u polju Kosovu Ko je vjera, a ko li je nevjera" Ivan Kosančić i Milan Toplica nisu oblikovani kao posebni likovi. Veže ih jedino kneževa zdravica. Oni su u središtu zbivanja kada prate Miloša u turski tabor, što predstavlja izražavanje vernosti pobratima. O njima se mnogo pevalo ali uvek u senci glavnog junaka. Miloš Obilić i Vuk Branković predstavljeni su kao suprotnosti. Miloševa odrednica je junaštvo, a Vukova gospodstvo. Međutim Vuk Branković je u kosovskoj legendi opisan kao negativan junak i izdajnik. Vuk je iz žestokog okršaja izvukao živu glavu i već na ovoj činjenici mogla je da se gradi legenda o izdaji. Prošlo je više od dva veka dok se predanje nije ustalilo na Vuku. Predanje o izdaji dugo se razvijalo. Pre nego što je istoriografija dokazala neosnovanost nevere, motiv izdaje ušao je neizmenjen u književnost. Vukov otpor prema Turcima posle boja na Kosovu nije bio u skladu sa legendom o izdaji. Nije priznavao sultanovu vrhovnu vlast. Posle bitke stekao je ugled prve ličnosti u srpskim zemljama. Traženje krivca za izdaju bilo je narodno objašnjenje poraza. ------------------------------------------------ ----------------------------------------- Kosovska bitka (bitka na Kosovu, boj na Kosovu, Kosovski boj ili Vidovdanska bitka) je vođena 15. juna 1389. godine na hrišćanski praznik Vidovdan[16], nedaleko od Prištine, između srpskih i osmanskih snaga. Srpske snage je predvodio knez Lazar Hrebeljanović i među njima su bile i snage njegovih srodnika i saveznika, dok se na čelu turske vojske nalazio sultan Murat I sa sinovima Jakubom i Bajazitom. U prvoj fazi bitke, srpske snage su potisnule protivnika a jedan od srpskih vitezova (Miloš Obilić) je uspeo da ubije sultana Murata. NJegov sin Bajazit je uspeo posle toga da konsoliduje svoje redove i krene u protivnapad u kome je zarobljen knez Lazar. On je po njegovom naređenju pogubljen, posle čega se osmanska vojska povukla sa bojišta i napustila Srbiju. Prvi izvori o samoj bici govore o srpskoj pobedi, a tek kasnije se javljaju navodi o nerešenom ishodu i srpskom porazu (sredinom XV veka). Zbog toga se smatra da je sama bitka završena najverovatnije srpskom pobedom ili eventualno nerešeno, ali ona po svojim dalekosežnim posledicama predstavlja otomansku pobedu. Lazarevi naslednici su pod pritiskom mađarskih napada (jesen 1389) i njihovih kontakata sa Vukom Brankovićem, sklopili u prvoj polovini 1390. godine mir sa Bajazitom i priznali njegovu vrhovnu vlast. Uz pomoć njegovih trupa, oni su uspeli da potisnu Mađare i povrate izgubljene predele u zapadnoj Srbiji. Kosovska bitka je imala veliki odjek u tadašnjoj Evropi i uspela je da privremeno zaustavi osmansko širenje u Evropi. Ona je tokom narednih vekova postala centralni motiv srpske narodne epske poezije i centralni motiv srpskog nacionalnog identiteta.