Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ - New York Times Book Review - „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ - Science-

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Saul Friedländer (hebrejski: שאול פרידלנדר; rođen 11. listopada 1932.) je povjesničar češko-židovskog podrijetla i profesor emeritus povijesti na UCLA. Biografija Saul Friedländer rođen je u Pragu u obitelji Židova koji su govorili njemački. Odrastao je u Francuskoj i proživio je njemačku okupaciju 1940.–1944. Od 1942. do 1946. Friedländer je bio skriven u katoličkom internatu u Montluçonu, blizu Vichyja. Dok se skrivao, prešao je na rimokatolicizam i kasnije se počeo pripremati za katoličkog svećenika.[1] Njegovi su roditelji pokušali pobjeći u Švicarsku, umjesto toga uhitili su ih francuski žandarmi iz Vichyja, predali Nijemcima i usmrtili plinom u koncentracijskom logoru Auschwitz. Friedländer je tek 1946. saznao sudbinu svojih roditelja. Nakon 1946. Friedländer je postao svjesniji svog židovskog identiteta i postao je cionist. Godine 1948. Friedländer je emigrirao u Izrael na Irgun brodu Altalena. Nakon završene srednje škole služio je u Izraelskim obrambenim snagama. Od 1953. do 1955. studira političke znanosti u Parizu.

Naziv: Provence & The French Riviera Autor: Rick Steves & Steve Smith Godina izdanja: 2011 Izdavač: Avalon Travel Pismo: Latinica Povez: Mek Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Opis: U ovom vodiču ćete pronaći blistavu mešavinu prijatnih gradova, toplih kamenih sela, rimskih ruševina i obale koja oduzima dah. Doživite rimsku istoriju uz samostalne obilaske akvadukta Pont du Gar, rimskog pozorišta u Oranžu i Arene u Arlu. Istražite plaže rivijere okupane suncem i gradove odmarališta, od kosmopolitske Nice do živopisnog Villefranche-sur-Mer. Budite inspirisani umetničkim remek-delima Renoara, Matisa, Pikasa i Šagala. Nakon dana razgledanja, opustite se u kafiću sa pogledom, zaronite u činiju bujabesa i gledajte kako se ribari vraćaju u luku. Rikov iskreni duhoviti savet će vas odvesti do hotela i restorana dobre vrednosti. Naučićete koje znamenitosti vrede vašeg vremena i novca i kako se kretati vozom, autobusom, automobilom ili brodom. Više od samo recenzija i uputstava, vodič Rika Stivsa je turistički vodič u vašem džepu.

Nova Autor (i): Pol Sar Format: 20x13 cm. Broj strana:460 Izdavač i godina izdanja: Laguna 2020 Mek povez Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“

Dr Sava Stanojević: narodni lekar, humanist i patriota / Aleksandar D.  Milićević Trstenik 1998. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 104 strane. Knjiga je odlično očuvana. J14 Dr Sava Stanojević,  jedan od najhrabrijih lekara Srbije  je još kao 17-godišnjak, gimnazijalac, radio pri francuskoj vojno-lekarskoj misiji, prošao je golgotu povlačenja u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu, u Trsteniku spasao više od 300 svojih pacijenata romske nacionalnosti. Medicinu je završio na Sorboni 1935. godine, gde je odbranio doktorsku tezu `Prilog proučavanja malarije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca`. Lečio je u Sarajevu, Drvaru, Dragačevu, Guči, Užicu, Smederevu i sve od 1931. do 1966. godine neumorno, u Trsteniku. Danas, Dom zdravlja u ovom gradu nosi njegovo ime, nimalo slučajno. Sadržaj: — Uvod  — Porodica dr Save Stanojevića   — Mladog gimnazijalca Savu određuju za zvaničnog dobrovoljnog tumača pri francuskoj vojno - lekarskoj misiji  — Zarobljavanje sanitetskog broda `Kenig Albert` od strane austro-ugarske ratne mornarice  — Putovanje brodom do više sredozemnih luka i najzad iskrcavanje u Marseju  — Pohađanje gimnazije u Nici, tugovanje za majkom i pismo španskom kralju Alfonsu XIII — Završetak medicinskih studija na Sorboni 1925. godine, povratak i službovanje u otadžbini, a od 1931. godine. stalno u Trsteniku  — Dr Sava, u Trsteniku, veran sledbenik Hipokratove zakletve: `Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika`   — Predvečerje Drugog svetskog rata. Strah u narodu. Okupacija  — `Kume, doktore Savo, spasavaj, nas će Nemci pobiti!` — `Doktor Sava naša slava!` sećanje i zahvalnost Roma na 1942. godinu i film „Zahvalnost.“  — Pružanje lekarske pomoći povređenim, i bolesnim pripadnicima raznih vojnih formacija za vreme rata  — Neki primeri uspešno ostavljenih dijagnoza bolesti i hitne intervencije u ambulantnim uslovima i svakom mestu događaja  — Upućivanje u Drvar i danonoćni rad. Krajnja  psihofizička iscrpljenost. Šećerna bolest — Lekar na gradilištu buduće fabrike `Prva petoletka“. Upravnik zdravstvene stanice medicine rada „Prva petoletka”. Saradnik Crvenog krsta  — Imenovanje dr Save za načelnika službe opšte medicine doma zdravlja  — Kolo vodi doktor Sava, na lekarskoj slavi Sveti mučenici Kozma i Damjan  — Doktor Sava ne želi da ide u penziju. Radi i dalje, mada ima zdravstvene probleme  — Dr Sava samoinicijativno učestvuje u intervenciji prilikom jednog saobraćajnog udesa na pruzi  — Doktor Sava, socijalni radnik  — Dr Sava u običnom, svakodnevnom životu i van lekarske ordinacije  — Kako su se društvo i narod zahvalili svom lekaru za njegovog života  — Poslednji dani njegovog života i oproštaj od dr Save Stanojevića  — Zaključak  — Fotografije i prilozi  — Beleška o autoru

DRINA Monografija, Autor: Grupa autora Žanrovi: Antologije i monografije Izdavač: Zavod za udžbenike, 2005. Broj strana: 487 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 30 cm geografska karta + CD. Stanje Veoma dobro, kratka posveta na predlistu. Knjiga o reci Drini predstavlja multidisciplinarno delo koje prikazuje život na reci i u reci, na obalama i u Podrinju. Prati je CD sa jednočasovnim filmom o Drini koji je protkan podrinskim muzičkim motivima. Petnaest eminentnih autora i izdavači potrudili su se da čitaocima predstave danas nesumnjivo najznačajniju srpsku reku. Uvereni smo da ova knjiga može zadovoljiti saznajne potrebe i ribolovca i naučnika, seljaka i političara, vojnika ali i eksperata mnogih međunarodnih organizacija, svih onih koji žive i rade u njenom slivu, koji je svakodnevno ili povremeno prelaze, brode čamcima ili skelama ili se kupaju na njenim plažama, love ribu ili kao turisti uživaju u bistrini i lepoti njene vode. Knjiga je snabdevena opsežnim rezimeom na engleskom jeziku, registrom geografskih pojmova, registrom ličnih imena, spiskom literature, geografskom kartom Podrinja, brojnim originalnim fotografijama, ilustracijama i istorijskim kartama.

JELENA SAVOJSKA - Vojislava Latković Beoknjiga Beograd 2008 , Čarobna kraljica ,Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, potpuno novo, ćirilica,152 strane, Interesantna storija o životu najlepše evropske princeze, Jelene Petrović-Njegoš. Otišla je sa cetinjskog dvora na školovanje u Petrograd, na poziv i o trošku ruskog cara. Ubrzo po povratku zaprosio ju je prestolonaslednik, princ Italije. Zaplovila je brodom iz luke Bar i na talasima uzburkanog Jadranskog mora, stigla u luku Bari. Dočekana je srdačno uz plotune topova sa deset krstarica. Uskoro će postati miljenica veselih , dobroćudnih Italijana. Venčanje princeze Jelene i princa Emanuela od Savoja obavljeno je u Rimu, u crkvi Santa Maria degli Angeli i u palati Dioklecijana. Prethodno je primila katoličku veru. Vekovima stara, slavna dinastija Savoja, želela je da se ovim brakom sa lepoticom orodi sa malom slovenskom lozom ispod šumovitog Lovćena. Za nekoliko godina srećnog života dobili su četiri ćerke i sina Umberta. Posle prevrata i pada Italije 1943. godine, roditelji nalaze utočište u Egiptu a njihova deca u Švajcarskoj. HOD.D. KUT. +

DRINA Monografija, Autor: Grupa autora Žanrovi: Antologije i monografije Izdavač: Zavod za udžbenike, 2005. Broj strana: 487 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 30 cm geografska karta + CD. Stanje Veoma dobro, kratka posveta na predlistu. Knjiga o reci Drini predstavlja multidisciplinarno delo koje prikazuje život na reci i u reci, na obalama i u Podrinju. Prati je CD sa jednočasovnim filmom o Drini koji je protkan podrinskim muzičkim motivima. Petnaest eminentnih autora i izdavači potrudili su se da čitaocima predstave danas nesumnjivo najznačajniju srpsku reku. Uvereni smo da ova knjiga može zadovoljiti saznajne potrebe i ribolovca i naučnika, seljaka i političara, vojnika ali i eksperata mnogih međunarodnih organizacija, svih onih koji žive i rade u njenom slivu, koji je svakodnevno ili povremeno prelaze, brode čamcima ili skelama ili se kupaju na njenim plažama, love ribu ili kao turisti uživaju u bistrini i lepoti njene vode. Knjiga je snabdevena opsežnim rezimeom na engleskom jeziku, registrom geografskih pojmova, registrom ličnih imena, spiskom literature, geografskom kartom Podrinja, brojnim originalnim fotografijama, ilustracijama i istorijskim kartama.

Naslov Umetnost tumačenja poezije / priredili Dragan Nedeljković i Miodrag RadovićVrsta građe poezijaURL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 1979Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1979Fizički opis 694 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Nedeljković, DraganRadović, MiodragZbirka Književnost i civilizacijaNapomene Str. 11-18: Predgovor / Dragan Nedeljković i Miodrag Radović.Predmetne odrednice Aligijeri, Dante, 1265-1321 -- „Pakao“Vijon, Fransoa, 1431-1463Ronsar, Pjer de, 1524-1585Šekspir, Vilijam, 1564-1616 -- SonetiGongora, Luis de, 1561-1627Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 -- „Pesma Parki“Šiler, Fridrih fon, 1759-1805 -- „Ditiramb“Kolridž, Samjuel Tejlor, 1772-1834 -- „Pesma o starom mornaru“Novalis, 1772-1801 -- „Pesma mrtvih“Vordsvort, Vilijam, 1770-1850Helderlin, Fridrih, 1770-1843Šeli, Persi Biš, 1792-1822 -- „Oda zapadnom vetru“Brentano, Klemens, 1778-1842Kits, Džon, 1795-1821 -- „Oda slavuju“Hajne, Hajnrih, 1797-1856Leopardi, Đakomo, 1798-1837 -- „Silvija“Mickjevič, Adam, 1798-1855Puškin, Aleksandar Sergejevič, 1799-1837 -- „Elegija“Ljermontov, Mihail J., 1814-1841Po, Edgar Alan, 1809-1849 -- „Gavran“Bodler, Šarl, 1821-1867 -- „Mačke“Kostić, Laza, 1841-1910 -- „Santa Maria della Salute“Malarme, Stefan, 1842-1898Verlen, Pol, 1844-1896 -- „Pesnička umetnost“Eminesku, Mihaj, 1850-1889Rembo, Žan Artir, 1854-1891 -- „Pijani brod“Jejts, Vilijam Batler, 1865-1939Valeri, Pol, 1871-1945 -- „Morsko groblje“Rilke, Rajner Marija, 1875-1926Blok, Aleksandar Aleksandrovič, 1880-1921Nastasijević, Momčilo, 1894-1938Cesarić, Dobriša, 1902- -- „Oblak“Apoliner, Gijom, 1880-1918Eliot, Tomas Sterns, 1888-1965Pasternak, Boris, 1890-1960Poezija„Nema lakih pisaca“, rekao je poznati francuski naučnik Gistav Koen. Čitanje književnog teksta nije samo preletanje očima preko štampane stranice nego i svojevrstan napor i svojevrstan rad. „Kritika nam otkriva činjenice koje inače ne bismo primetili“, pisao je T. S. Eliot, i u ovoj knjizi čitalac će naći studije o velikim pesmama evropske književnosti, studije koje nam – kao kakvi krajnje precizni instrumenti – otkrivaju u tim pesmama ono što inače ne bismo ni slutili da postoji.Kako sami sastavljači kažu, cilj ovog zbornika je „metodološki pluralizam“; tačnije rečeno, on nam ne pokazuje samo primere kako treba čitati jednu pesmu kako bi nam ona otkrila sva bogatstva svog značenja, već i kako se sve može čitati poezija, sa kojih joj se sve strana može pristupati. „Jedan tekst nema svoje pravo značenje«, govorio je Pol Valeri, što će reći: da se ne mogu iscrpsti sva značenja koja smo u stanju da pronađemo u jednoj pesmi, i zato je ova knjiga poziv na dalja čitanja i dalja istraživanja.U Umetnosti tumačenja poezije neće uživati samo ljubitelji poezije; ona je neophodna svima onima čiji je poziv da književna ćela približavaju čitaocima, da upućuju mlade čitaoce u čitanje koje nije samo pasivno primećivanje nego i pravi, aktivni odnos prema književnosti. Jer ne smemo zaboraviti da je čitanje – kao i sve ostale veštine – nešto što se uči i trudom postiže.4/7

Bosanski Petrovac 2008. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, veliki format (30 cm), 264 strane. Knjiga je odlično očuvana. Manastiri su duhovna ognjišta hrišćanskih duša. Vremenom, postajali su i narodne kuće, jer se narod uvijek oko njih sabirao, posebno u vremenima iskušenja i stradanja, te donosio sudbonosne odluke. Sveti Sava je sazvao prvi sabor Srba u manastiru Žiči. Sljedujući njegov primjer, naša Srpska pravoslavna crkva je manastire približila narodu. Na tim duhovnim ognjištima, podviga, vjere i vrline, narod je svoje duše grijao postom i molitvom, pokajanjem i pričešćem. Jedno takvo ognjište vjere i ljubavi prema Bogu i rodu bi „upaljeno” sredinom XV vijeka (1453) u kanjonima rijeka Une i Unca u Martin Brodu u Bosanskoj Krajini. Svetonikolajevska sveta obitelj Rmanj u Martin Brodu svojevremeno bijaše najslavniji i najznamenitiji manastir naše Crkve i našeg naroda u Krajini. Njegov značaj i njegova slava proizilazi iz činjenice da punih 110 godina bijaše sjedište dabrobosanskih mitropolita, a time administrativni, prosvjetni, kulturni i politički centar Srpske pravoslavne crkve u Bosni i njenog vjernog naroda. Iz njega je, nakon obnavljanja Pećke patrijaršije 1557. godine, organizovana naša Crkva u Dalmaciji, Krajini, Lici i šire. To ga je pred očima neprijatelja i osvajača isturilo kao stalnu metu napada, rušenja, paljenja i skrnavljenja. Ali, Bog i sveti otac Nikolaj i mnoštvo rmanjskih mučenika i podvižnika nisu dopustili njegovo potpuno i trajno uništenje. On je poput feniksa ponovo i iznova vaskrsavao i u novoj slavi se iskazivao. Iz predgovora Episkop Hrizostom Sadržaj: PREDGOVOR POLAZIŠTA I IZVORI ISTRAŽIVANjA — IZVORI I LITERATURA — MIŠLjENjA O PORIJEKLU MANASTIRA RMANj — GEOGRAFSKI POLOŽAJ I NAZIV — Ime „Rmanj” u izvorima — Etimologija imena Rmanj ISTORIJA SVETONIKOLAJEVSKOG BRATSTVA RMANj NA UNI DO DRUGE POLOVINE XX VIJEKA — ISTORIJSKI TEMELjI PRAVOSLAVLjA U BOSANSKOJ KRAJINI — MANASTIR RMANj U XVI I XVII VIJEKU — MANASTIR RMANj U XVIII VIJEKU MANASTIR RMANj U XIX I PRVOJ POLOVINI XX VIJEKA MANASTIR RMANj U DRUGOJ POLOVINI XX VIJEKA — OBNOVA MANASTIRA RMANj ZA VRIJEME EPISKOPA DALMATINSKOG STEFANA BOCE — Godina 1966. — Godina 1967. — POČETAK OBNOVE 1970-1973. GODINE (nove inicijative, izrada projekta i nabavka finansijskih sredstava) — OSVEĆENjE TEMELjA MANASTIRA RMANj 1974. GODINE — RADOVI NA OBNOVI MANASTIRA RMANj 1974-1977. GODINE — Radovi u 1974. godini — Radovi u 1975. godini — Radovi u 1976. godini — Radovi u 1977. godini — Radovi u 1978. godini — MANASTIR RMANj ZA VRIJEME EPISKOPA DALMATINSKOG NIKOLAJA MRĐE (1978-1990) — MANASTIR RMANj U BLISKOJ PROŠLOSTI — Rmanj u Eparhiji bihaćko-petrovačkoj — Bratstvo u izbeglištvu — Povratak — Život manastira Rmanj od 2000. do 2006.godine — UMJETNIČKO BRATSTVO MANASTIRA RMANj SVJEDOČANSTVA — MANASTIR RMANj U DJELIMA PUTOPISNE I MEMOARSKE PROZE — MANASTIR RMANj NA STRANICAMA PRAVOSLAVLjA - NOVINA SRPSKE PATRIJARŠIJE — DOKUMENTI ZAVRŠNA RIJEČ — ZAKLjUČAK IZVORI LITERATURA

m1 Subjektivna istorija jugoslovenske diplomatije 1943-1991. Izdavač: Službeni list SRJ, Beograd Autor: Ranko Petković Povez: tvrd Broj strana: 236 Ilustrovano. S A D R Ž A J: MINISTRI Dvanaest ministara inostranih poslova tzv Avnojske Jugoslavije Prvi ministar: dr Josip Smodlaka - Iskustvo i kontinuitet Drugi ministar: dr Ivan Šubašić - Nametnuto rešenje Treći ministar: Stanoje Simić - Poslednji mohikanac Četvrti ministar: Edvard Kardelj - Autoritet moći Peti ministar: Koča Popović - Zvezdani časovi Jugoslavije Šesti ministar: Marko Nikezić - Vrhunski domet Sedmi ministar: Mirko Tepavac - U krugu najboljih Osmi ministar: Miloš Minić - Poslednji iz plejade Deveti Ministar: Josip Vrhovec - Pad Deseti ministar: Lazar Mojsov - Miljenik bogova Jedanaesti ministar: Raif Dizdarević - Moć i nemoć entuzijazma Dvanaesti minstar: Budimir Lončar - Na brodu koji tone ONI KOJI SU BILI IZNAD MINISTARA Forumi i funkcioneri ONI KOJI SU BILI ISPOD MINISTARA Jugosloveni u diplomatiji U ime partije Udba kao sudba Ljudi u embahadama Policajci u fraku Doba kominforma Španci: ole! Zvezdana prašina Srbi u diplomatiji Specijalne misije: OUN, UNESKO, EEZ, OECD, SEV Portparoli: No comment! Pravnici: argumenti pro et contra Konzulati: polubeli diplomatski hleb Heroine u diplomatskom koru Muze u svetu diplomatije Kako su prekidani diplomatski odnosi

VOJSKA BEZ VOJNIKA Pol Šar Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ New York Times Book Review „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ Format: 13x20 cm Broj strana: 460 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 22. april 2020. K. D. S. POL. 2 . 1.

Broj strana: 526 Izdanje sadrži preko 170 fotografija u boji, geografske karte, stručne komentare, bibliografiju i indeks imena. Pljačkali su i trgovali, osvajali i otkrivali zemlje širom tada poznatog sveta. Razvili su ogromnu mrežu trgovačkih ruta i naselja duž reka i obala, i za sobom ostavili tragove koji su još uvek deo naše zajedničke istorije. Knjiga „VIKINZI. Pljačka, oganj i mač“ je sveobuhvatna povest o vikinškom dobu, kada su nordijski ratnici razvili jedra u potrazi za zlatom, čašću i u krajnjoj meri – zemljom. Postali su moćni ratnici i trgovci u svetu u kom su istovremeno učestvovali u nasilnoj borbi za vlast. Velike bitke, politička borba za moć, intrige i osvajanja zemalja su svi skupa različiti aspekti priče o vikinškoj prevlasti na moru. Vikinzi su se susreli sa svetom podeljenim na kraljevstva, carstva i halifate, gde su hrišćanstvo i islam predstavljali moćne religije u ekspanziji, ali u centru njihovog verskog univerzuma nalazio se Odin. Susret između različitih religija i shvatanja sveta čini deo priče o vremenu koje je vikinge odvelo od današnjeg Nurkapa na severu do Vizantije i Afrike na jugu i od Rusije na istoku do Kanade na zapadu. Knjiga obuhvata 800 godina istorije, od pada Rimskog carstva do prvog krstaškog rata. Naročita vrednost ove istorijske monografije je ta što su u nju uključena i najnovija arheološka saznanja, zaključno sa 2018. godinom, a sadrži i bogat ilustrovani materijal (izdanje ima preko 170 fotografija u koloru), kao i čitav prateći kritički aparat (stručni komentari, geografske karte, bibliografija, hronologija, indeks imena). Šanete Varberg (Jeanette Varberg) je rođena je 1978. godine u Odenseu u Danskoj. Ugledni je danski arheolog i radi u Narodnom muzeju Danske. Specijalizovala se za dansku i skandinavsku istoriju i arhelogiju i objavila je niz zapaženih studija i naučno-popularnih dela. Među cenjena i nagrađivana dela spadaju Bojišta prošlosti (Fortidens slagmarker, 2014), Priča o Danskoj (Historien om Danmark, tom 1, 2017) i Ljudi se odvajkada sele (Mennesket har altid vandret, 2017). SADRŽAJ DOBA DRAKARA Početak vikinškog doba Izvori za vikinško doba I. DEO: Rođeni iz haosa ULAZAK U MRAK Hiljadu godina rimske imperije Gostioničarka/konjušarka i car Konstantin Veliki Kristalna kugla i strankinja KONSTANTINOPOLj I RATNIČKI NAROD IZ STEPA Ljudi obučeni u mišju kožu Početak Seobe naroda Hunski kralj Atila Atila i Skandinavija NORDIJSKI BOGOVI Odinov dolazak Nordijska božanstva Fimbulvinter Arijanstvo INVAZIJA NA ENGLESKU Vatre koje ližu more svojim poganim jezikom Anglosaksonska Engleska Kraljevski grob iz Saton Hua NOVI SVETSKI POREDAK Franci i Goti Jeretički kralj iz Ravene Prvi viking Mržnja prema vojniku LEGENDARNI SKANDINAVSKI KRALjEVI Lejre – danski glavni grad Stara Upsala – visoka dvorana Najstariji zakon, kraljevske dvorane i skupštine Tise, Eritse i Avaldsnes Grobovi zaboravljenih kraljeva SA DEVET OVNOVA I DEVET PASTUVA Bitka kod Brovale Masovna grobnica na obali Božansko pravo na vlast II. DEO: Pirati Severa ZATIŠJE PRED BURU Arapsko srebro Brod i trgovina Ribe Apostol Frižana KARLO VELIKI Rat sa Saksoncima Norvežani u pljačkaškim pohodima GODFRED (VELIKI) Skandinavska pomorska sila Prinudno iseljavanje Saksonaca Kaupang Ukradeni grad PRVI POHODI NA IRSKU Norvežanka sa irskim relikvijarom Vikinške grobnice u Dablinu HARALD KLAK Franački pohod na Jiland Kraljevsko krštenje Haraldova poslednja bitka LUJ POBOŽNI, LjUBAV I GRAĐANSKI RAT Labudova pesma istorijskih izvora ONI KOJI SU OSTALI KOD KUĆE Sigrid me poseduje Frideburg i Katla iz Birke POROBLjENI Findanovo bekstvo PLjAČKA, OGANj I MAČ Napad na Nant Ragnar Lodbrok Napad na Pariz 845. godine PISMO CARA IZ KONSTANTINOPOLjA Pečat iz Hedebija, Ribea i Tisea MORE SE ISPUNILO CRNIM PTICAMA Kraljica Nud Paganska misija u Irskoj TRODNEVNA BITKA I VELIKI PORAZ HORIKA I Horik II AVANTURISTIČKI POHOD NA JUG BJERNA GVOZDENOG I HASTINGA Ko vuci u toru Paganin Pipin II Akvitanski KA BOGATSTVIMA ISTOKA Prvo osvajanje Kijeva VELIKA PAGANSKA VOJSKA Borba sa kraljem Elom Berzerkeri Sveti Edmund Ivar Beskosni, Gorm i Alfred Veliki Wintersetl Danelag SLOM KAROLINGA Opsada Pariza Tri nemani se izdižu u borbi Pregovori Karla Debelog III. DEO: Borba oko Belog Hrista KA DALEKIM HORIZONTIMA Island i ostrva u severnom Atlantiku Harald Lepokosi Otarovo putovanje Vulfstanovo putovanje po Baltičkom moru TRGOVINA NA RUSKIM REKAMA Vikinzi u Gnezdovu Zlatna figura žene Osniva se Kijevska kneževina VIKINZI NA VOLGI Ibn Fadlan i Anđeo smrti Žena iz Timerjova RAGNHILD I ZABORAVLjENI VIKINZI Div iz Norveške Asfrid i osvajanje Hedebija Pogrebni brod u Ladbiju NOVE VIKINŠKE DRŽAVE NA ZAPADU Rolo i Normandija Borba za Bretanju Doba irskih vikinga Zakopano srebro SEVERNE VALKIRE Edvard Stariji Gospa od Mersije Elfvin, druga gospa od Mersije Ratnička grobnica iz Birke ETELSTAN UJEDINjUJE ENGLESKU Bitka kod Brunanburga Borba za Norvešku i Jork GORM MOĆNI I NORTMANIJA Tira Danebod ʼPonos Danskeʼ Jeling INGVAROV SUSRET SA GRČKOM VATROM Uzaludni napori u Azerbejdžanu Velika kneginja Helga Nepromišljeni ratovi kneza Svjatoslava PRETNjA IZ NEMAČKE Toplo vreme, vino i napredak Najstarija mašina Severa HARALD I BELI HRIST Između dve religije Ulf Galicijski Nemački napad iz 974. Godine Smrt u Rimu KRALjEVI SPOMENICI Kružna utvrđenja Pod Odinovim budnim okom PAD BIRKE I SUDBINA KIJEVSKE KNEŽEVINE Borba za Kijevsku kneževinu Crna mogila Skandinavski ratnici u službi Kijevskog kneza SVEN RAŠLjOBRADI I ŽEĐ ZA SREBROM Drugo vikinško doba Ukrstićemo mačeve i koplja IV DEO: Poslednji ples drakara preko Severnog mora NASELjAVANjE ISLANDA I GRENLANDA Put u Zelenu zemlju Herjolf i morž Proročica Torbjerg Mala Vikinzi u Americi ETELRED NESPREMNI – NESPOSOBNI KRALj Kraljevski gusari Bitka kod Klontarfa USPON I PAD SEVERNOMORSKE IMPERIJE Blizak Svetom Petru Olaf Sveti Elfgifa i Norveška Raspad imperije Sa borbenom sekirom Hel NA ISTOKU POSTADOŠE HRANA ORLOVIMA Carska garda i Harald Surovi Hedebi u plamenu POSLEDNjI UDARAC San o izgubljenoj imperiji Sveti Knut KA KAPIJAMA JERUSALIMA Knjiga života Od vikinga do krstaškog viteza VIKINŠKO NASLEĐE ZAHVALNICA PISANI IZVORI Rimski izvori Franački i nemački izvori Engleski izvori Arapski izvori Ruski i vizantijski (grčki) izvori Sage, Sakso i runski kamenovi Hronološka tablica Pogovor Literatura Spisak ilustracija Indeks imena

ODLIČNO OČUVANA Beograd/Pariz 2010 SLAVKO KRUNIĆ, SLIKAR I ILUSTRATOR PRIČE: ELODIE PINEL Više od 100 kolektivnih, više od 30 samostalnih izložbi i nebrojeno mnogo kolonija, “broji” slikar Slavko Krunić, Beograđanin koji uživa i u ilustraciji knjiga, priča i albuma svetskih bendova ska muzike, i čovek koji je uvek otvoren za druženje. Što ne čudi, jer je od malih nogu bio okružen posebnim ljudima. Zapravo, nema ni jednog umetnika koji je nešto značio u bivšoj Jugoslaviji, a da nije svratio u majstorsku radionicu njegovog oca Dragiše Krunića. Da, ONU “majstorsku radionicu”, Zdravka Šotre, koja je na televiziji 1981. godine oživela garažu u Slavkovom dvorištu, u kojoj je njegov tata Dragiša provodio vreme i družio se sa čuvenim svetom toga doba. Tako je Slavko odrastao, uz glumce, umetnike, slikare, muzičare, a četkica i platno su mu postali redovan “pribor” još pre polaska u školu, uz stručni “nadzor” Milića od Mačve, Mihajla Đokovića Tikala, Mladena Srbinovića. I danas se u Slavkovoj kući, na balvanima kojima je, na primer, “nacrtan pod”, nađe po neki detalj oslikan rukom Milića od Mačve. Slavkove slike danas se nalaze u javnim i privatnim zbirkama, odnosno kod kolekcionara sa najneočekivanijih strana sveta. Višestruko je nagrađivan umetnik, a njegove ilustracije su našle put do brojnih knjiga i časopisa. Sa francuskom književnicom Elodi Pinel je objavio knjigu “Satirikone”. Slavko živi punim plućima, uglavnom na relaciji Beograd – Novi Sad, a njegova platna nam donose predivne bajke koje ostaju urezane duboko u sećanju. Portreti jednog od najzanimljivijih slikara fantastike danas, su portreti pitomih ljudi, kakav je i on sam, ali nije da ne voli da poseti neke “divlje” predele Srbije, poput jezera Zaovine na Tari ili planine Kopaonik. I čest je slučaj da se umetnost prepliće sa dobrim crvenim vinom, najzanimljivije serviranim slanim i slatkim đakonijama, inspirativnim putovanjima… Tako je i kod Slavka. Njegove preporuke u intervjuu koji je dao Premium Srbiji mogu biti mesta i predeli koje ćete posetiti, hrana i piće koje ćete probati, a hoteli oni u kojima ćete odsesti. Satirikone Gospođica Elodi Pinel tvrdi da se do slika Slavka Krunića stiže preko sudbina nekolicine osoba koje su se sklonile u njegovu radionicu za vreme velikog potopa. Slavkove slike su bile jedino mesto u kojima se moglo preživeti. Gospođica Pinel je radila kao spremačica u njegovim slikama i pažljivo kontrolisala da neprimereni sadržaji iz potopljenog sveta ne uđu u slike. Kako je vreme proticalo, a sudbine ovih neobičnih osoba postajale sve neizvesnije, slike su izgledale sve lepše i celovitije. Kako tvrdi čuveni Aleksandrijski istoričar i mag, gospodin Pljakić, slikama je prijala što neizvesnija i zagonetnija sudbina njihovih stanara. Gospođica Livija, vratarka u odsustvu, uspela je da pobegne iz ćelije, a zatim i od sebe. Videli su je kineski trgovci u Kapadokiji, kako traga za ranim Slavkovim slikama, ali je zaboravila kako izgledaju. Sudbina “Gospodara čvrstih namera”, pravnika i stručnjaka za nadgledanje regularnosti dvoboja, možda izgleda tragično, ali je olakšica što je u večnost otišao sa svojom profesijom. Gospođica Leticija Sforca, čudesne lepote i blagog spokoja, spravljala je čudesni melem od blagosti i lepote. Umela je Leticija da suvu granu vrati u cvetanje, bila je vesnica proleća i života, ali za kratko. Niko ne zna kako je nestala, ostao je samo njen portret koga je S.K. u tajnosti naslikao. Posebna pažnja mora se obratiti na viteza koji se rodio sa srebrnom krljušti po telu. Vešto je govorio, što je skrivalo njegov izgled, i niko nije pomišljao da bi on mogao biti riba koja govori. Sve je na njemu bilo suvo osim očiju, iz kojih je počela teći nekakva velika i poznata reka. Gospođica Laura, ovenčana slavom i lovorikama, nije Petrarku poznavala. Nikada joj taj miris slave , koji se širio oko nje, nije bio razumljiv. Žena bez srca, koja pesnika nikada nije ni pogledala, živi u dubokoj šumi na severu Italije i čeka da je neko oslobodi iz mreže zabluda. Slava joj ne dozvoljava da se preseli u večnost, dosađuje se i verovatno još uvek čeka. Slavko Krunić je pokušao da naslika malo topline u njenim očima, ali se slikajući zaledio. Španski moreplovac Raul Albergo tragao je za zemljom koju je nazvao Dulcinea. Plovio je po opasnim morima, i kada je bilo, i kada nije bilo vode. Naročito je voleo da vuče svoj brod po suvom, kao što deca vuku kolica. Ništa ga nije moglo sprečiti da plovi. Njegov brod se kretao kroz vreme, onako kako se druga vozila kreću prostorom. Gospodim Triton kompozitor panično beži od devojke koju je izmislio. Gospođa Rezonanta beži iz Moskve od crvenih, čije ideje nije mogla da razume. Beži u svoj izmišljeni svet koji jedino ona vidi, i niko nikada neće razumeti zašto baš u njemu nalazi utočište. Gospodin Bezuhov, izuzetan čovek i učitelj, veliki sanjar, oseća veliki strah od promena i žena. Svaki put kada bi se udvarao nekoj devojci, ona bi se udavala za drugog. Jedino rešenje je, mislio je Bezuhov, da otputuje u predele ptica i da tamo sanjari o putovanju. Nekoliko dana kasnije nađen je zagledan u nulu. Devojka mandalinog drveta, gospođica Ernestina, tuguje zbog toga što postoji, i moli svet da joj oprosti. Šetajući vrtom, uvek je čula laku Šopenovu melodiju koju je izvodio nepoznati muzičar. Od izmišljenog života uvek je stvarnija izmišljena melodija. Gospodin Piter Frimen, holandski doseljenik spreman da se žrtvuje za puritansku Ameriku, otkriva sveštenički poziv u četrdeset drugoj godini. Petnaest godina ranije zaljubljuje se u uličnu devojku slatkog imena: Tereza Ativelt. Devojka biva uhapšena i poslata u Novi svet, koji je bio pun evanđelista, osuđenika, siromašnih ljudi koji su pratili svoje snove. Piter nikada nije našao Terezu. Shvatio je da ljudski život ne postoji. Svaki trenutak njegovog života postoji, ali ne i njegova zamišljena sveukupnost. Tikalo Beograd 2010.

Odlično očuvano! Naslov Umetnost tumačenja poezije / priredili Dragan Nedeljković i Miodrag Radović Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1979 Fizički opis 694 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Nedeljković, Dragan Radović, Miodrag Zbirka Književnost i civilizacija Napomene Str. 11-18: Predgovor / Dragan Nedeljković i Miodrag Radović. Predmetne odrednice Aligijeri, Dante, 1265-1321 -- „Pakao“ Vijon, Fransoa, 1431-1463 Ronsar, Pjer de, 1524-1585 Šekspir, Vilijam, 1564-1616 -- Soneti Gongora, Luis de, 1561-1627 Gete, Johan Volfgang fon, 1749-1832 -- „Pesma Parki“ Šiler, Fridrih fon, 1759-1805 -- „Ditiramb“ Kolridž, Samjuel Tejlor, 1772-1834 -- „Pesma o starom mornaru“ Novalis, 1772-1801 -- „Pesma mrtvih“ Vordsvort, Vilijam, 1770-1850 Helderlin, Fridrih, 1770-1843 Šeli, Persi Biš, 1792-1822 -- „Oda zapadnom vetru“ Brentano, Klemens, 1778-1842 Kits, Džon, 1795-1821 -- „Oda slavuju“ Hajne, Hajnrih, 1797-1856 Leopardi, Đakomo, 1798-1837 -- „Silvija“ Mickjevič, Adam, 1798-1855 Puškin, Aleksandar Sergejevič, 1799-1837 -- „Elegija“ Ljermontov, Mihail J., 1814-1841 Po, Edgar Alan, 1809-1849 -- „Gavran“ Bodler, Šarl, 1821-1867 -- „Mačke“ Kostić, Laza, 1841-1910 -- „Santa Maria della Salute“ Malarme, Stefan, 1842-1898 Verlen, Pol, 1844-1896 -- „Pesnička umetnost“ Eminesku, Mihaj, 1850-1889 Rembo, Žan Artir, 1854-1891 -- „Pijani brod“ Jejts, Vilijam Batler, 1865-1939 Valeri, Pol, 1871-1945 -- „Morsko groblje“ Rilke, Rajner Marija, 1875-1926 Blok, Aleksandar Aleksandrovič, 1880-1921 Nastasijević, Momčilo, 1894-1938 Cesarić, Dobriša, 1902- -- „Oblak“ Apoliner, Gijom, 1880-1918 Eliot, Tomas Sterns, 1888-1965 Pasternak, Boris, 1890-1960 Poezija „Nema lakih pisaca“, rekao je poznati francuski naučnik Gistav Koen. Čitanje književnog teksta nije samo preletanje očima preko štampane stranice nego i svojevrstan napor i svojevrstan rad. „Kritika nam otkriva činjenice koje inače ne bismo primetili“, pisao je T. S. Eliot, i u ovoj knjizi čitalac će naći studije o velikim pesmama evropske književnosti, studije koje nam – kao kakvi krajnje precizni instrumenti – otkrivaju u tim pesmama ono što inače ne bismo ni slutili da postoji. Kako sami sastavljači kažu, cilj ovog zbornika je „metodološki pluralizam“; tačnije rečeno, on nam ne pokazuje samo primere kako treba čitati jednu pesmu kako bi nam ona otkrila sva bogatstva svog značenja, već i kako se sve može čitati poezija, sa kojih joj se sve strana može pristupati. „Jedan tekst nema svoje pravo značenje«, govorio je Pol Valeri, što će reći: da se ne mogu iscrpsti sva značenja koja smo u stanju da pronađemo u jednoj pesmi, i zato je ova knjiga poziv na dalja čitanja i dalja istraživanja. U Umetnosti tumačenja poezije neće uživati samo ljubitelji poezije; ona je neophodna svima onima čiji je poziv da književna ćela približavaju čitaocima, da upućuju mlade čitaoce u čitanje koje nije samo pasivno primećivanje nego i pravi, aktivni odnos prema književnosti. Jer ne smemo zaboraviti da je čitanje – kao i sve ostale veštine – nešto što se uči i trudom postiže. KC (N)

Kњига се односи на пределе у југоисточном делу Србије, у којем живи највећи део бугарске националне мањине у Србији. У њој се после Предговора приређивача, у коме су дате биографије аутора студија, садашња демографска ситуација на овом простору и преглед литературе (стр. 7–46), доносе следеће студије: 1. Риста Т. Николић – Власина и Крајиште (објављено 1912), стр. 47–494. 2. Тихомир Р. Ђорђевић – У Трну (објављено 1897), стр. 495–508. 3. Јован Ердељановић – С избора у власинском крају (1908), стр. 509–536. 4. Јован М. Поповић – Црна Трава (1914), стр. 537–548. 5. Јован Хаџи-Васиљевић – Цариброд и Босилеград (1924), стр. 549–564. 6. Йордан Захаревъ – Кюстендислко краище (1918), стр. 565–1298. Најзначајније су свакако студије Ристе Т. Николића и Јордана Захаријева, који су овај простор истражили у размаку од непуне деценије. Николић је обрадио 97 данашњих насеља од којих се 66 данас налази у Србији, а 31 у Бугарској, док је Захаријев обрадио 57 насеља: 34 у Србији и 23 у Бугарској. Треба напоменути да су 20 насеља обрадила оба аутора, што даје могућност читаоцу да врши поређења. Обрађена насеља у Србији данас припадају општинама: Црна Трава – 25 насеља (Бајинци, Банковци, Бистрица, Брод, Вус, Горње Гаре, Градска, Дарковце, Добро Поље, Златанце, Јабуковик, Јовановце, Кална, Криви Дел, Крстићево, Млачиште, Обрадовце, Острозуб, Павличина, Преслап, Рајчетине, Рупље, Састав Река, Црна Трава и Чука), Босилеград – 37 (Барје, Белут, Бистар, Босилеград, Бранковци, Бресница, Буцељево, Гложје, Горња Лисина, Горња Љубата, Горња Ржана, Горње Тламино, Грујинци, Доганица, Доња Лисина, Доња Љубата, Доња Ржана, Доње Тламино, Дукат, Зли Дол, Извор, Јарешник, Милевци, Млекоминци, Мусуљ, Назарица, Паралово, Плоча, Радичевци, Рајчиловци, Ресен, Рибарци, Рикачево и Црноштица), Сурдулица – 16 (Горње и Доње Балтијанце, Биљаница, Битврђа, Божица, Власина Округлица, Власина Рид, Власина Стојковићева, Вучаделце, Горње Романовце, Колуница, Млађинце, Ново Село, Паља, Топли До, Топли Дол и Ћурковица), Власотинце – 8 (Алексине, Горњи Орах, Добровиш, Доње Гаре, Јаковљево, Пржојне, Страњево и Тегошница) и Бабушница 4 (Лесковица, Радосин, Раков Дол и Црвена Јабука). У студијама Ристе Николића и Јордана Захаријева посебно је обрађено 49 насеља која се данас налазе у Бугарској. У области Ћустендил 25 насеља, од којих четири припадају општини Ћустендил: Горње Ујно, Доње Ујно, Полетинци и Раненци, а 21 општини Трекљано: Базовица, Габрешевци, Горњи Коритен, Горње Кобиље, Добри Дол, Доњи Коритен, Доње Кобиље, Драголевци, Драгојчинци, Злогош, Киселица, Левчевци, Косово, Метохија, Побијени камен, Сушица, Трекљано, Уши, Царица, Чешљанци и Шатковица. У области Перник обрађено је 24 насеља, од којих четири припадају општини Брезник: Банишор, Гигинци, Горња Секирна и Кошарево, општини Земен 7: Горња Врапча, Горња Глоговица, Дивља, Доња Врапча, Јелов До, Одраница и Смиров До, општини Трн 11: Вирдар, Горња Мелна, Горочевци, Доња Глоговица, Доња Мелна, Доћовци, Дуга Лука, Кшле, Лева Река, Пенћовци и Шипковица, а по једно припада општинама Ковачевци – насеље Сиришник, и Перник – насеље Батановци.

Pravilnik za brodove u međunarodnim vodama,iz 1986 godine,zadnja korica uflekana. Izdavač:The Steamship Mutual Underwriting Association (Bermuda) Limited,1986. Format:20cm x 14cm. Broj Strana:54 strane,mek povez. Sadržaj DEO 1: Upravljanje brodom i teretom Članci Reference Relevantnost istraga o morskim žrtvama do narednih građanskih postupaka Revizije TOVALOP-a i CRISTAL-a Sporazumi Konvencija o zastarelosti iz 1976. i njena Efekat na naslovnicu kluba Odgovornost za povrede ili bolest putnika Na obali Zakonodavstvo protiv droga i konfiskacija brodovi u Kolumbiji Zahtevi za teret u Jordanu Hamburška pravila Pravila Haga-Vibija: Italija Carinske kazne u Basri Ratifikacija Haško-Vizbijskih pravila Predstavništvo u Siriji Pregled ograničenja paketa, prema nadležnostima DEO 2: Razvoj pomorskog prava Članci Klauzula `Himalaja`. Ovlašćenje agenata za sklapanje ugovora Izvršenje stranih arbitražnih odluka u Turskoj. Strana:6,9,12,14,15,16,17,18,19,20,21,23,28,30,33,35. Arbitraža u Francuskoj Reference Dalji razvoj pod SAD Zakon o podupiračima Nedavne odluke o vremenskom periodu Odštete po ugovoru o ugovoru o teretu Zahtevi za štetu na teretu Naslov za Sue Povraćaj kamate i odštete zakašnjenja Plaćanja u Londonskoj arbitraži Ograničenje paketa u Australiji Ograničenje paketa prema nemačkom zakonu - Kontejneri Bunkeri koji se koriste za domaću potrošnju Založno pravo vlasnika na podvoze Panamski kanal Odstupanje prema zakonu Sjedinjenih Država Strana:3,38,40,43,45,47,49,50,51,52,53,54.

KNJIGA IMA POSVETU AUTORA. Izdavač: Radio B92, Beograd Godina: 1996. 246 strana Format: 20 cm Edicija: Apatridi Povez: broširan SADRŽAJ: KAKO PREPOZNATI PISCA Sećanje na Danila Kiša Pesnik života - literature Kišov arhipelag - Majstor bufonerija Slučajno izgubljen ključ Na marginama Kišove poeme `Pesnik revolucije na predsedničkom brodu` Da mu u večnosti pevaju ptice Vrana, tuga i uspomena Gospar u zgradu KAKO DRAMATIZOVATI ANTOLOGIJSKI SONET Hrt u mori, trt u zori KAKO POLEMISATI Životinjska književnost u 500 knjiga Šta hoće Luka Terenko Spucić!? Tko stoji iza P Čudića? Luka Terenko Spucić ili M Milišić!? KAKO OŽIVETI PESNIČKU TRADICIJU (Zbogom, musava zemljo moja) Mi znamo `UDBU (po AŠantiću) Himna nesvrstanih (po Đ Jakšiću) Izdajica (po Zmaju) Ostajte ovdje, telohranitelji! (po A Šantiću) Padajte, braćo! (po Đ Jakšiću) Otac narodne armije (po B Ćopiću) Moji očevi `91 Boca (po A Šantiću) Poslovi i dani ŠTA RODOLJUPCI NE ČITAJU Srpski romantizam Selektori i igrači Rep periferijskog zmaja Honorar za oproštajno pismo Braneći svoja pradedinjska ognjišta Postmodernisti i njihova prava Pisci i nac inženjering · Srpska književna piramida Nevolje s ocem Mali rečnik sveopšteg zaborava KAKO SAM NAPISAO FILMSKU KRITIKU ŽIVOTA Filmska kritika KAKO JE NEZAHVALNO PISATI PESME O PROLAZNIM POJAVAMA Bajka o Vučku KAKO POSLE SVEGA DOBITI NEKO KNJIŽEVNO PRIZNANJE Saveti mladom piscu ili književna početnica Bajka o Nobelu i nagradi

-Izdavač: `Službeni glasnik` -Povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 360 -Format: 24 cm -Stanje: kao novo Prva kompletna, dokumentovana biografija doživotnog presdesnika bivše Jugoslavije, najkontroverznijeg državnoga XX veka. Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja? Ova provokativna, jedinstvena knjiga pravljena je na osnovu tajnih dokumenata i Titovog ličnog dosijea koji je sedam decenija strogo čuvan u Staljinovim arhivu u Moskvi...

Retko u ponudi Odlično stanje, nekorišćena knjiga minimalno oštećene u vrhu sa stražnje strane od pomeranja na polici Nebojša Milenković Sjajna knjiga za ljubitelje neoavangarde Bogato ilustrovana Slavko Matković bio je jugoslovenski i srpski avangardni umetnik. a bavio se konceptualnom umetnošću, vizuelno-poetskim istraživanjima, eksperimentalnim filmom, intervencijama u prostoru, performansom, telesnim akcijama, siromašnom umetnošću, selotejp tekstovima, instalacijama, (konceptualnim) slikarstvom, mentalnim skulpturama, autorskim stripom, književnošću, poezijom i mejl artom.[1] Po smatranju istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića, bio je jedan od najznačajnijih inovatora i eksperimentatora u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka.[1] Slavko Matković Datum rođenja 15. maj 1948. Mesto rođenja Subotica FNRJ Datum smrti 2. novembar 1994. (46 god.) Mesto smrti Subotica SRJ Biografija uredi Rodio se i život proveo u Subotici, gde je završio osnovnu, srednju i višu školu. Pisao je pesme i prozu, a bavio se i slikarstvom u različitim formama; raspon umetničkog stvarateljstva i zahvata mu je bio vrlo širok. U svojim pesmama koristio je moderni pesnički izraz i oblik[2], a bavio se i vizuelnom, konkretnom i tipografskom poezijom[3]. Uz ovo, bavio se i autorskim filmom, performansom, konceptualnom umetnošću, intervencijama u prostoru i na sopstvenom telu, `arte poveera`, mejl-artom, stripom (u časopisu `Uj Symposium` je objavljivao signalističke stripove 1971.972.) itd. Ni multimedijalna umetnost mu nije bila nepoznata. Bavio se i teorijom umetnosti. Zbog tog svog širokog umetničkog raspona, `najizrazitiji je predstavnik strategije umetničkog nomadizma`[3]) u srbijanskoj umetnosti u 20. veku, a jedan je od značajnih predstavnika eksperimenta u jugoslovenskoj umetnosti 1970-ih godina. U svom likovnom stvalaštvu, ostavio je trag i kao utemeljitelj avangardne umetničke skupine `Bosch+Bosch` 27. avgusta 1969. godine (članovi su bili, uz Matkovića, i Balint Sombati, Laslo Salma i Laslo Kerkeš)[4]. Godine 1972. je pokrenuo časopis Kontaktor 972, čiji je bio i urednik. Dve godine posle, zajedno s Balintom Sombatijem, pokrenuo je Wow, međunarodnu reviju za umetnost. Zajedno s Petrom Vukovim, zaslužan je za spašavanje od zaborava subotičkog dela životopisa poznate filmske scenariskinje i novinarke Ilone Filop. Matković i Vukov su istraživali život i rad ove umetnice, a biobibliografske podatke je Matković otkrio godinu dana pre svoje smrti, i to na osnovu Iloninog pisma Josi Šokčiću iz 1953. godine).[5] Dela uredi Autor je većeg broja knjiga i grafičkih svezaka. 5112/a, vizuelna poezija (u saradnji s Laslom Salmom), 1971. Knjiga, vizuelna poezija, 1979. Selotejp tekstovi, vizuelna poezija, 1987. Cvetovi saznanja, pesme, 1973. Mi smo mali šašavi potrošači, pesme, 1976. Antigraf, pesme, 1983. Fotobiografija, pesme, 1985. Ušao je i u međunarodnu antologiju poezije `West-East`, antologiju Milana Živanovića `Sto godina sto pesnika - Vojvodina 20. vek`. Neka dela su mu prevedena i na mađarski jezik, a preveo ih je bački hrvatski književnik Matija Molcer. Nagrade uredi 1985.: Nagrada dr Ferenc Bodrogvari, za zbirku pesama Fotobiografija. Izložbe uredi Retrospektivna izložba, 8. decembar 2005, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad Područje zastoja, brod Galeb, Rijeka Visual / concrete poetry / signalism / bosch + bosch / kolaži / konceptualna umetnost / katalin ladik subotica avangarda avantgarde grupa kod slobodan tisma slavko bogdanovic ....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! John Chadwick, FBA (21. svibnja 1920. - 24. studenog 1998.) bio je engleski lingvist i klasični učenjak koji je bio najpoznatiji po dešifriranju, s Michaelom Ventrisom, Lineara B. Rani život, školovanje i ratna služba John Chadwick rođen je na adresi 18 Christ Church Road, Mortlake, Surrey, 21. svibnja 1920. kao mlađi sin Margaret Pamele (rođene Bray) i Freda Chadwicka, državnog službenika.[1] Školovao se u školi St Paul`s School i Corpus Christi Collegeu u Cambridgeu. Chadwick se dobrovoljno prijavio za Kraljevsku mornaricu 1940. nakon što je završio prvu godinu klasičnog tečaja na Cambridgeu. Isprva je služio u Sredozemlju kao obični mornar na lakoj krstarici HMS Coventry i vidio je akciju kada je njegov brod torpedirala talijanska podmornica i ronilačko bombardiranje. Godine 1942. poslan je na obalu u Aleksandriji na razgovor s načelnikom mornaričke obavještajne službe i odmah je dodijeljen obavještajnim dužnostima u Egiptu i promaknut u privremenog potporučnika u RNVR-u. Nakon toga je radio na talijanskim kodovima.[2][3][4] Chadwick je zaključio iz nekog R/T prometa koji je trebao biti obrađen u Bletchley Parku da je britanska podmornica potopljena u blizini Taranta. Godine 1944. prebačen je u Bletchley Park (`Postaja X`), naučio je japanski i radio na čitanju kodiranih poruka koje su slali predstavnici japanske mornarice u Stockholmu i Berlinu.[4] Nakon završetka rata 1945. vratio se studiju na Cambridgeu, diplomirao s odličnim uspjehom u Klasici, II. dijelu, s odličnim uspjehom u svom posebnom predmetu, lingvistici.[4] Dok je studirao na koledžu Corpus Christi, pokušao je, s nekim svojim kolegama studentima, upotrijebiti kriptografske metode za dešifriranje `minojskog linearnog pisma B`. Oni su već tada bili svjesni rada Michaela Ventrisa. Prestali su aktivno raditi na problemu zbog nedostatka objavljenih podataka s natpisa.[4] Karijera Godine 1950. objavio je svoj prvi znanstveni rad, izdanje Medicinskih djela Hipokrata, u koautorstvu sa svojim rođakom, Williamom Nevilleom Mannom, uglednim liječnikom.[4][6] Nakon što je završio diplomu, pridružio se osoblju Oxfordskog latinskog rječnika prije nego što je 1952. započeo predavač klasike na Cambridgeu.[4] U srpnju te godine čuo je radio emisiju Michaela Ventrisa o svom radu na Linearu B i ponudio svoju pomoć kao `običnog filologa`.[1] Ljudi su počeli surađivati na progresivnom dešifriranju lineara B, pišući dokumente na mikenskom grčkom 1956., nakon kontroverznog prvog rada tri godine ranije. Chadwickove filološke ideje primijenjene su na Ventrisovu početnu teoriju da je linear B rani oblik grčkog, a ne drugi mediteranski jezik.[7] Nakon Ventrisove smrti, Chadwick je postao figura u radu na Linearu B, napisavši pristupačnu i popularnu knjigu Dešifriranje Lineara B 1958. i revidirajući Dokumente na mikenskom grčkom 1978. [1]. Umirovljen je 1984., do kada je postao četvrti (i posljednji) Perceval Maitland Laurence Reader klasike na Cambridgeu. Nastavio je stipendirati sve do smrti, bio je aktivan član nekoliko međunarodnih društava i napisao brojne popularne i znanstvene članke. Također je bio član Britanske akademije[8] i koledža Downing u Cambridgeu.

Žetva duha: žitija svetih - Marija Skopcova Žetva duha: žitija svetih Prvo što čitaocu pada u oči jesu likovi u žitijima. Koga to svim snagama spasavaju sveti koje opisuje J. J. Skopcova? To su bludnice, ulični zabavljači, počinioci smrtnih grehova, izdajice, lopovi, ubice, đavoimani, ludi i tako dalje. Svi oni koje ćemo kasnije zateći u njenom prihvatilištu u ulici Lurmel, koje je otac Sergije Bulgakov prozvao „manastir Džabalebarevo“, svi za koje je ona žrtvovala život. Pa i njeni sveti su neobični, i oni se uklapaju u društvo tih odmetnika koje tako snažno vole: bivši sakupljač poreza poznat po tome što nikome nikad nije pružio milostinju, žena koja se opkladila da će sablazniti poznatog otšelnika, žena koja se pretvara da je muškarac i tako dalje. Svi su oni Crkva. Ako bilo ko iz tog čudnog i odbačenog „bratstva“ ostane van broda, Crkva neće biti potpuna, dakle, neće ni biti Crkva, jer istinska Crkva treba da bude otvorena za sve. Kasnije, kada postane monahinja, Mati Marija će detaljno izlagati eklisiologiju Crkve koja je otvorena za sve, koja prihvata sve, Crkve kao veze među ljudima, kao „mistike čovekoopštenja“, koristeći pritom izraz „izvanhramovna liturgija“ – liturgija koja se izliva u svet, na sve ljude, kao fontana ili kao vulkan: „Zidovi hrama nisu odvojili neko tamo malo stado od Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ ------------------------------ L2

Kišor Mahbubani VELIKA KONVERGENCIJA Beograd, 2015. 350 strana. Lepo očuvana. U ovoj vizionarskoj mapi puta namenjenoj našem svetu, svetu XXI veku, Kišor Mahbubani predlaže rešenje za unapređenje globalnog institucionalnog poretka. On utvrđuje sedam geopolitičkih raselina koje zahtevaju najozbiljniju reformu. Poruka je ipak optimistična – uprkos arhaičnim geopolitičkim konturama koje nas danas sputavaju, u svetu se za poslednjih trideset godina dogodilo više pozitivnih promena nego tokom poslednja tri veka. [Velika konvergencija] pruža bogat uvod u prepreke i zamke na putu međunarodnoj saradnji. Ona pragmatično sagledava dinamiku uspona Kine – pretnju od sukoba sa SAD, budući da je Kina ponovo postala sila na Pacifiku, opasne tenzije između Kine i Indije – kao i problematične odnose Zapada i islamskih zemalja. Osnovna teza ipak je ubedljiva. Svi plovimo na istom globalnom brodu. Naš zajednički interes da ne potonemo važniji je od veličine naših pojedinačnih kabina.“ -Financial Times „Kišore Mahbubani je ponovo uspeo da napiše knjigu koja je provokativna, zanimljiva i uvek mudra. On na globalna pitanja gleda iz perspektive čiji se koreni nalaze u usponu Azije, a uključuju i razumevanje Evrope i Amerike. Radjard Kipling je rekao: ,Istok je Istok, a Zapad je Zapad i ta dva sveta se nikada neće spojiti´. U ovoj knjizi oni se, međutim, spajaju.“ -Farid Zakarija, pisac knjige `Postamerički svet` „Elokventan, istraživački prikaz današnjeg svetskog poretka koji se menja.“ -Foreign Affairs

Kao Nova ! !! Tvrd povez veći format 800 grama Kosmonautika У тренутку полетања огњене ракете с мајушним бродом на врху земља се тресла, а грмљавина мотора потпуно је заглушила Кејп. Југин је зачас занемео и затим изговорио своје чувене речи: Ужасно и величанствено! Духом ових реци одише књига Вечни траг. Она је живо сведочанство великог подухвата и свих кључних догађаја који су му претходили, од зачетка космичке ере с лансирањем Спутњика-1 и Гагарина, до онога што је касније следило. Једном када човеков први лет на Месец прекрије заборав времена, када космичка путовања постану тако обична као што су данас трансконтинентални летови авионима, књига Вечни траг за будућег читаоца имаће драж непролазних дела код нас ретке литературе о популаризацији науке и технике. Сведочанство Југина биће тада документ зналца и заљубљеника у космонаутику, који дочарава драму подухвата којем су само изабрани могли да присуствују. Странице књиге Вечни траг представљају антологијски допринос Миливоја Југина популаризацији науке и историји космонаутике. Владимир Ајдачић, Политика Нисмо ми у космос кренули са Јуријем Алексејевићем, Армстронгом, славним васељенским путницима, него са Миливојем Југином. Читава пропедевтика сателитских програма и лунарних путовања, канда не тек једино у нашим просторима, свакако је у власништву овог лепореког, сугестивног ваздухопловног инжењера родом из Кикинде. Сви његови рапорти о ракетама, бескрају над нама, звезданим менама и човековим летовима, на трагу

O KNJIZI-Svedočanstvo o okupaciji i stradanjima tokom okupacije 1941-44. godine sa posebnim akcentm na zloglasnu RACIJU 1942. godine u Bačkoj i Novom Sadu. O AUTORU-Andrija Deak (Siget, 9. maj 1889 — Beograd, 6. maj 1980) bio je lekar, književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-major JNA. Studirao je medicinu u Budimpešti i Beču, gde je diplomirao 1915. Učestvovao je u mađarskoj revoluciji 1919, potom emigrirao u Beč. Godine 1920. emigrirao je u kraljevinu Jugoslaviju i postao lekar u osječkoj bolnici. Od 1921. godine radio je kao vojni lekar u Požegi, Slavonskom Brodu, Nišu, Prištini i Novom Sadu. Uhapšen je tokom racije u Novom Sadu i osuđen na smrt, ali uspeva da pobegne i nastanjuje se u Pečuju. Interniran je u Debrecinu, a zatim ukrcan u voz za logor smrti u Nemačkoj, ali ga spasavaju napredujuće sovjetske trupe. Priključio se NOVJ tokom 1944. Obavljao je dužnosti šefa zaraznog odeljenja Vojne bolnice Glavnog štaba Vojvodine, upravnika Sanitetske oficirske škole i pomoćnika upravnika Vojnomedicinske akademije. Pored lekarskog posla, pisao je članke, romane i pozorišne komade na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku, koji su objavljivani u zemlji i inostranstvu. Po završetku rata prelazi u Pančevo, a zatim u Beograd, gde je bio šef katedre i nastavnik na VMA. Penzionisan je kao general-major 1956. godine. Unapređen je u čin general-majora JNA. Godine 1979. odlikovan je Ordenom za učešće u mađarskoj revoluciji 1919.