„Knjiga Profesori smrti 3 opisuje vrhunac obaveštajne magije, a to je ’otvaranje’ sagovornika kako bi rekao više nego što je želi. Dejan Lučić nam u Francuskom lavirintu otkriva kako globalisti, uz pomoć agenata od uticaja, novcem kontrolišu umove Evropljana, satirući hrišćanstvo i belu rasu a da ona, okovana izmišljenim moralnim normama, tome ne pruža otpor. U romanu dvojica obaveštajaca, koji rade za Ruse, Oleg Dolgorukov i Srbin Aleksandar Đorić Volter ‒ bivši pripadnik JSO-a, a sada Vagnera , ruske verzije Blekvotera ‒ pletu mrežu uticaja oko predsednika Francuske kako bi on promenio stranu i okrenuo se Rusiji. Šokiralo me je kad sam u ovoj knjizi pročitao detalje atentata na Borisa Trajkovskog, predsednika Makedonije. Dejan nemilosrdno otkriva ko su nalogodavci ovog monstruoznog zločina. Kao tempirana bomba deluje informacija o veštački napravljenoj bakteriji sintiji, koja jede ljudsko meso kao termit drvo. U nju CIA želi da ubaci viruse koji pomoću DNK napadaju sve Slovene. Prva meta biće ruski podmorničari i piloti. Zaprepastilo me je takođe Lučićevo otkriće da je za likvidaciju potencijalnih atentatora na Putina korišćena kabala, preciznije smrtonosni obred pulsa de nura! Francuski lavirint je špijunski triler koji nas podstiče da se pitamo: ko tolike godine stoji iza Lučića, organizuje mu sve te kontakte i dostavlja informacije? Dejan Lučić je čovek koji će definitivno biti kreator srpske ofanzivne obaveštajne službe slične Mosadu.“ Dr Nedeljko Dražić, obaveštajac-ezoterista Наслов: Profesori smrti 3: Francuski lavirint Издавач: Laguna Страна: 480 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13x20 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-521-3894-4

„Knjiga Profesori smrti 3 opisuje vrhunac obaveštajne magije, a to je ’otvaranje’ sagovornika kako bi rekao više nego što je želi. Dejan Lučić nam u Francuskom lavirintu otkriva kako globalisti, uz pomoć agenata od uticaja, novcem kontrolišu umove Evropljana, satirući hrišćanstvo i belu rasu a da ona, okovana izmišljenim moralnim normama, tome ne pruža otpor. U romanu dvojica obaveštajaca, koji rade za Ruse, Oleg Dolgorukov i Srbin Aleksandar Đorić Volter ‒ bivši pripadnik JSO-a, a sada Vagnera , ruske verzije Blekvotera ‒ pletu mrežu uticaja oko predsednika Francuske kako bi on promenio stranu i okrenuo se Rusiji. Šokiralo me je kad sam u ovoj knjizi pročitao detalje atentata na Borisa Trajkovskog, predsednika Makedonije. Dejan nemilosrdno otkriva ko su nalogodavci ovog monstruoznog zločina. Kao tempirana bomba deluje informacija o veštački napravljenoj bakteriji sintiji, koja jede ljudsko meso kao termit drvo. U nju CIA želi da ubaci viruse koji pomoću DNK napadaju sve Slovene. Prva meta biće ruski podmorničari i piloti. Zaprepastilo me je takođe Lučićevo otkriće da je za likvidaciju potencijalnih atentatora na Putina korišćena kabala, preciznije smrtonosni obred pulsa de nura! Francuski lavirint je špijunski triler koji nas podstiče da se pitamo: ko tolike godine stoji iza Lučića, organizuje mu sve te kontakte i dostavlja informacije? Dejan Lučić je čovek koji će definitivno biti kreator srpske ofanzivne obaveštajne službe slične Mosadu.“ Dr Nedeljko Dražić, obaveštajac-ezoterista Наслов: Profesori smrti 3: Francuski lavirint Издавач: Laguna Страна: 480 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13x20 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-521-3894-4

Nostalgija za Severom #Slika Švedske u srpskoj kulturi novosadske spisateljice Ljiljane Maletin Vojvodić predstavlja treći deo skandinavske trilogije (Finska-Norveška-Švedska) iste autorke, a ujedno je i jedini vodič kroz ovu severnu zemlju objavljen na srpskom jeziku. U pitanju je knjiga sa mnoštvom podataka u vezi sa kulturom Švedske, ali i švedsko-srpskim vezama. U njoj se mogu pronaći saveti u vezi sa tim kako bolje razumeti običaje ove nordijske zemlje, saznati šta je to lagom ili fika: ali i informacije u vezi sa švedskom književnošću, filmom, dizajnom, muzikom. U knjizi se pominju Bergman, Mudison, Strindberg, Selma Lagerlef, Roj Anderson, Stig Lašon, ABBA, Greta Garbo, Rokset, Like Li, Kardigans, Muzej moderne umetnosti u Stoholmu i Malmeu, primeri antologijske švedske arhitekture, osnovni postulate švedskog dizajna, Ikea, H&M, kod nas manje poznati švedski brendovi, ali i Ivo Andrić, Danilo Kiš, Milan Rakić, Miloš Crnjanski. Ova knjiga nikako nije vodič koji će nekome pomoći da emigrira u Švedsku, ali će svakako pomoći čitaocima da tu skandinavsku zemlju bolje upoznaju, shvate i private. Knjigu prate originalne crno-bele fotografije a u njoj se takođe nalaze i osnove transkripcije sa švedskog na srpski jezik, navode se korisni linkovi, na kraju knjige se nalazi spisak korišćene literature. Nostalgija za Severom #Slika Švedske u srpskoj kulturi je nastala zahvaljujući umetničkom rezidencijalnom program u Geteborgu, u kojem je autorka boravila. Naslov: Nostalgija za Severom: slika Švedske u srpskoj kulturi Izdavač: Artprint media DOO Strana: 69 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 24 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-89525-09-0

Тekst daje uvodna razmatranja o naučnim disciplinama, kao što su modeliranje, identifikacija, simulacija sistema i tehnike optimizacije. Koje imaju dominantnu ulogu u inženjerskim strukama, kao što su elektrotehnika, mašinstvo, hemijsko inženjerstvo, ekologija, robotika i mehatronika, biomedicinske tehnike, aeronautika i fizika. Svaki profesionalac iz oblasti tehnike mora u današnje vreme da poseduje adekvatno znanje o generalnoj analizi i alatima za sintezu matematičkih modela prirodnih fenomena ili veštački izazvanih po-java, kao i njihovoj simulaciji na računaru. Na jedinstven i sistematičan način razmatraju se oblasti modeliranja, identifikacije, simulacije i optimizacije, pri čemu je posebna pažnja posvećena njihovoj međusobnoj interakciji. Pored modela ”bele kutije” (eng. whitebox) i ”crne kutije” (eng. black box) razmatrani su i linearni sistem sa konačnim impulsnim odzivom (eng. Finite Impulse Response ili skraćeno FIR), autoregresioni model sa eksternim ulazom (eng. Auto Regressive with eXogenous input model ili skraćeno ARX); autoregresioni model sa pomičnim sredinama i egzogenom pobudom (eng. Auto Regression with Moving Average and eXogenous input ili skraćeno ARMAX), model tipa greške jednačine (eng. Output Error model ili skraćeno OE) i Box-Jenkinsov model (skraćeno BJ). U okviru identifiacije neparametarskih modela crne kutije detaljno su razmatrane sledeće metode: U nastavku je razmatrana transformacija spektra prilikom prenosa (filtracije kvazi-stacionarnog signala kroz linearni vremensko-invarijantni diskretan i stabilan sistem. U okviru problematike estimacije parametara u usvojenoj parametarskoj strukturi modela crne kutije definisan je metod greške predikcije (eng. Prediction Error ili skraćeno PE metod). Za rešavanje postavljenog srednje-kvadratnog kriterijuma kvaliteta (eng. Mean-Square Error ili MSE kriterijum) ili indeksa performanse, čijom se minimizacijom dolazi do optimalne procene parametara modela, korišćen je metod najmanjih kvadrata (eng. Least Squares ili skraćeno LS metod). Razmatrane varijante linearnog i pseudolinearnog metoda najmanjih kvadrata kojim se u jednom ili više koraka minimizira optimalni MSE kriterijum pripadaju klasi nerekurzivnih ili paketnih (eng. Batch ili on-line processing) algoritama, pošto odjednom obrađuje ceo paket prikupljenih mernih podataka, nezavisno od rada samog sistema na kome su prikupljena merenja. U knjizi su razmatrane i rekurzivne verzije ovih algoritama, koje su jednostavnije u računarskom smislu i omogućavaju da se proces estimacije parametara modela vrši u realnom vremenu, u toku rada sistema na kome se vrše merenja (eng. recursive, on-line ili real-time algoritmi). Nakon teorijskih razmatranja diskutovana je i aproksimativna identifikacija. Korišćena je simulacija, kao važno numeričko sredstvo za sagledavanje praktičnih dometa izloženih teorijskih rezultata. Simulacija je prvi korak u postupku validacije modela, koji treba da odgovori na pitanje da li postavljeni matematički model zaista dobro opisuje fizičko ponašanje realnog dinamičkog sistema, što se sagledava kroz poređenje odziva modela dobijenog simulacijom sa realnim merenjima na sistemu. Naslov: Identifikacija procesa Izdavač: Akademska misao Strana: 191 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 24 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-7466-732-3

Мушкарац треба да буде мужеван, а жена - женствена. И заједно они помажу једно другоме да буду оно што јесу. Жена - помоћница мужу, како нам каже Библија (1 Мојс. 2, 18), и она му помаже да буде мушкарац. Она га надахњује, верује у њега, поноси се њиме и тако му помаже да буде одлучан и одговоран. Својом женском слабошћу жена подстиче мушкарца да буде јак. Она га воли и због те љубави он је на много тога спреман. Мушкарац, напротив, подстиче жену да буде женствена. Он је њен покровитељ, заштитник, од доноси одлуке, брине се о њој и воли је. Жена је заштићена и мирна под мужевљевим покровитељством. Она може слободно да се ослони на њега и буде мајка и брижна жена. САДРЖАЈ Предговор аутора, 8 Део први: Мушки и женски пол, 11 Горки плодови еманципације, 14 "Генерали" у сукњама, 16 Обични генерали, 20 Кћерке - мајке, 21 Ми бирамо, нас бирају, 22 Женска и мушка логика, 25 Беле мараме, 27 Женска срећа - само да је вољени ту, 29 Шта жели мушкарац?, 32 Очеви и мајке, 36 Ја не волим, 38 Понижени и увређени, 40 Резиме, 43 Део други: Припрема за брак (како не погрешити), 44 Апологија брака, 47 Шта је љубав?, 52 Заљубљеност, 54 О љубави, 55 Избор, 57 Како се најбоље упознати?, 63 О грешкама, 65 Само да се удам, 73 Део трећи: Муж и жена, 76 Глава породице, 83 Породични живот, 88 Како се припремити за брачни живот, 93 Анализа грешака, 100 "Не треба се прилагођавати променљивом свету" или о користи уздржавања супружника посту, 104 Саобраћајна правила, 112 Заједнички интереси, 115 Немоћни сасуд, 121 Чувајте мушкарце!, 126 Небески покровитељи брака, 129 О срећи, 133 Део четврти: Породичне буре, 138 "Идеална" представа или жив човек?, 144 Још једном о сукобима, 147 Свакодневне ситнице, 151 О расправама, 15 3 Кризе, 156 Седма заповест, 159 Страст значи страдање, 164 Верујући и неверујући, 174 Таште и свекрве, 178 Манастир у свету, 183 Закључак, 185 Белешка о аутору, 186 Списак коришћене литературе, 187 Наслов: Он и она (тврди повез): у потрази за брачном хармонијом Издавач: Ризница Страна: 192 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14,5 x 21 cm Година издања: 2013 ИСБН:

Мушкарац треба да буде мужеван, а жена - женствена. И заједно они помажу једно другоме да буду оно што јесу. Жена - помоћница мужу, како нам каже Библија (1 Мојс. 2, 18), и она му помаже да буде мушкарац. Она га надахњује, верује у њега, поноси се њиме и тако му помаже да буде одлучан и одговоран. Својом женском слабошћу жена подстиче мушкарца да буде јак. Она га воли и због те љубави он је на много тога спреман. Мушкарац, напротив, подстиче жену да буде женствена. Он је њен покровитељ, заштитник, од доноси одлуке, брине се о њој и воли је. Жена је заштићена и мирна под мужевљевим покровитељством. Она може слободно да се ослони на њега и буде мајка и брижна жена. САДРЖАЈ Предговор аутора, 8 Део први: Мушки и женски пол, 11 Горки плодови еманципације, 14 "Генерали" у сукњама, 16 Обични генерали, 20 Кћерке - мајке, 21 Ми бирамо, нас бирају, 22 Женска и мушка логика, 25 Беле мараме, 27 Женска срећа - само да је вољени ту, 29 Шта жели мушкарац?, 32 Очеви и мајке, 36 Ја не волим, 38 Понижени и увређени, 40 Резиме, 43 Део други: Припрема за брак (како не погрешити), 44 Апологија брака, 47 Шта је љубав?, 52 Заљубљеност, 54 О љубави, 55 Избор, 57 Како се најбоље упознати?, 63 О грешкама, 65 Само да се удам, 73 Део трећи: Муж и жена, 76 Глава породице, 83 Породични живот, 88 Како се припремити за брачни живот, 93 Анализа грешака, 100 "Не треба се прилагођавати променљивом свету" или о користи уздржавања супружника посту, 104 Саобраћајна правила, 112 Заједнички интереси, 115 Немоћни сасуд, 121 Чувајте мушкарце!, 126 Небески покровитељи брака, 129 О срећи, 133 Део четврти: Породичне буре, 138 "Идеална" представа или жив човек?, 144 Још једном о сукобима, 147 Свакодневне ситнице, 151 О расправама, 15 3 Кризе, 156 Седма заповест, 159 Страст значи страдање, 164 Верујући и неверујући, 174 Таште и свекрве, 178 Манастир у свету, 183 Закључак, 185 Белешка о аутору, 186 Списак коришћене литературе, 187 Видео запис са предавања монаха Арсенија, сабрата манастира Острог. на тему књиге ”Он и она”, 2013.12.25. Наслов: Он и она: У потрази за брачном хармонијом Издавач: Ризница Страна: 186 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14,5 x 21 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-85521-15-7

Da li Vam se dopada učenje kroz praktičan rad? Da li Vam se čini da su upustva programa nezanimljiva i da ne uključuju primere iz realnog sveta? Da li želite konkretan trening koji prevazilazi teorijsku priču i referentne materijale? Ukoliko je to slučaj, ovo je prava knjiga za Vas. Praktične vežbe koje se nalaze u ovoj knjizi, zajedno sa savetima i detaljnim ilustracijama u boji, uče Vas osnovnim tehnikama importovanja, editovanja i montaže filmova. Počećete sa učenjem osnovnih funkcija programa Premiere Pro 2, od importovanja videa do montaže projekta koji sadrži digitalne fotografije i mp3 muziku. Zatim ćete brzo preći na dodavanje tranzicija, naslova i specijalnih efekata. Naučićete i neke postprodukcione tehnike vezane za podešavanje zvuka, korekciju boja i kreiranje DVD sadržaja sa interaktivnim menijima. Pored toga, otkrićete i nove mogućnosti programa Premiere Pro 2, uključujući i editovanje sekvence kreirane korišćenjem većeg broja kamera i redizajnirani Media Encoder za kreiranje videa za potrebe reprodukovanja na webu. Prateći DVD-ROM sadrži praktično proverene vežbe i video uputstva, čime ova knjiga obezbeđuje da ćete uspešno savladati glavne funkcije programa u vrlo kratkom roku. Preko 50 vežbi kreiranih po principu “korak po korak” HDV i widescreen projekti Panel monitora i panel za prikaz vremenske ose Zvučni mikser i VU-metar Ugnježdene sekvence Tranzicije i specijalni efekti Efekti tipa “slika u slici” Korekcija boja i balans belog Naslovi koji kotrljaju i gmižu Zvučna korekcija i podmiksovi Eksportovanje na traku i na web Arhiviranje projekata Integracija sa programima After Effects i Photoshop I još mnogo toga! Osnovno o autoru: Džef Šel (Jeff Schell) se bavi editovanjem video snimaka, on je pisac komedija, autor, web dizajner, tehnički trener, glumac i amaterski zaljubljenik u fiziku. Kao ACE (Adobe Certified Expert) i ACI (Adobe Certified Instructor), putuje po SAD izvodeći obuku za video produkciju u programima Premiere Pro, After Effects, Photoshop i Illustrator. Džef teži da prikaže svoje iskustvo i svoj humor u toku svake lekcije. Autor je knjige Premiere Pro 1.5 Hands-On Training i video kursa Premiere Pro 2 Essential Training u okviru lynda.com Online Training Library servisa. lynda.com, Inc. se specijalizovala u kreiranju knjiga za obuku i video instrukcija za kreativne profesionalce. Proverite njihovu web prezentaciju na adresi www.lynda.com. Video materijal koji dolazi uz ovu knjigu vlasništvo je kompanije Digital Juice (http://digitaljuice.com) i dobijeno je uz njihovu ljubaznost. Prijavite se: Uključuje besplatnu 24-časovnu šifru za korišćenje lynda.com Online Training Library servisa. Kratak sadržaj Osnove rada u Premiere Pro 2 Importovanje i editovanje Kreiranje sekvence Dodavanje grafike Dodavanje titlova Dodavanje tranzicija Dodavanje video efekata Animiranje efekata Korekcija boja Rad sa zvukom Korišćenje audio miksera Kreiranje DVD sadržaja Eksportovanje projekta u datoteke i na traku Snimanje digitalnog videa na disk Arhiviranje projekata Rad sa 16:9, HDV i 24p video formatima Integracija sa drugim Adobe aplikacijama Editovanje video zapisa kreiranih korišćenjem većeg broja kamera Povezivanje sa napomenama vezanim za određeni klip Tehnička podrška i najčešće postavljana pitanja vezana za probleme pri radu sa programom Premiere Pro 2 resursi Naslov: Premiere Pro 2 - Praktične vežbe Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 532 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 24 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-7310-358-7

NEVENKA URBANOVA – POZORIŠNA DIVA Urbanova, Nevenka (19O9 - 2OO7) Naslov knjige:Nevenka Urbanova- pozorišna diva Tip knjige: Katalog povodom izložbe o Nevenki Urbanovoj Realizaciju izložbe omogućio Ministarstvo kulture Republike Srbije Autor (izložbe) kataloga: Olga Marković - decembar 2008 - april 2009. Tematika: Umetnička karijera poznate i priznate pozorišne umetnice kroz tekst i slike Autor priređivaač: Olga Marković Uvod: Jovan Ćirilov, Braslav Borozan, Miroslav Belović Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije Priređuje i štampa: “Publikum” - Beograd Mesto izdana: Beograd Godina izdanja : 2008. Broj strana: 62 Jezik: Srpski Pismo: Latinica Dimenzija knjige: 22 X 22 cm Ilustracije: Broš Tiraž: 400 Crno- bele fotografije + skice modela u koloru Autogram: Na poslednjoj korici Mek povez, ilustrovano, Stanje: Neotvoreno, nekorišćeno. Vredna knjiga, biografija poznate glumice Nevenke Urbanove Napomena: Na Andrićevom vencu u Beogradu, na tabli kraj ulaza u zgradu, pored ploče sa likom Ive Andrića, nalazi se još jedna, posvećena Ivinoj prvoj komšinici - glumici Nevenki Urbanovoj. Nevenka je umrla 2007, skoro dostigavši stotu godinu života. To znači da je u tom trenutku bila najstarija živa srpska glumica. Isto tako, to znači da je njena karijera bila na vrhuncu krajem tridesetih u vreme međuratnog Beograda. Urbanova je rođena davne 1909. u Starom Bečeju. Sa 16 godina dolazi u Beograd sa ogromnim snom: da stane na daske Narodnog pozorišta i, eventualno, postane profesionalna glumica. To joj je pošlo za rukom nakon što je prošla audiciju i postala redovan član dramske sekcije. Nevenka je provela narednih tridesetak godina na sceni i za to vreme tumačila oko 150 različitih uloga. To su mahom bili likovi fatalnih žena, zavodnica, kako je negde neko napisao `visoke erotske inteligencije`, te je takav bio i glumičin imidž van scene, u Srbiji, prvom polovinom XX veka. Za svoje vreme ova glumica nije bila ni prelepa niti savršene linije, ali je njena harizma činila divom domaćeg glumišta. Stekla je armiju obožavalaca koji su joj se divili možemo čak reći večno, budući da se glumica povukla sa scene kada joj je bilo 50 godina da bi onda poživela još toliko godina. Najistaknutije uloge bile su Baronesa Kasteli-Glembaj u `Gospodi Glembajevima`, Gospođa Erlajn u `Lepezi lejdi Vindermir`, Lola Montez u `Opčinjenom kralju`, Julija u `Obožavana Julija` i Serafina u `Tetovirana ruža`. Premda je otelotvorenje ovih likova u Nevenki Urbanovoj nemoguće videti već mnogo decenija, imate priliku da vidite njenu glumu i u nekim od sledećih fimova: Sve radi osmeha (1926), Da sam ranije znala (1928), Sofka (1961), Sreća u torbi (1961), Medaljon sa tri srca (1962).

Opis Virtuelna škola je nov, revolucionaran način za učenje programa Adobe® Premiere® – sveobuhvatne aplikacije namenjene grafičkim dizajnerima, fotografima, autorima filmova i multimedijskih sadržaja, kao i entuzijastima koji žele da se bave video produkcijom kod svoje kuće. U knjizi se udružuju neobavezan, razumljiv stil i postupan prilaz temama, tako da vam savladavanje osnova digitalnog videa ne pada teško. Ubacite kompakt disk u računar i pratite kako instruktor objašnjava tehnike o kojima se govori u knjizi. Uz knjigu Adobe® Premiere®: virtuelna škola dobijate ono što je najbolje u oba pristupa – tekstualne lekcije u kojima je sve napisano "crno na belo", i priliku da vidite i čujete instruktora. Proučavajte lekcije sopstvenim tempom, a vežbe sa CD-a gledajte koliko god je puta potrebno da biste savladali obimnu oblast digitalnog videa. Otkrijte kako da: - savladate Premiereovo radno okruženje i njegove metode produkcije filmova - učitate digitalni video ili digitalizujete analogni video da biste ih obrađivali, gledali i montirali - postanete stručnjak za miksovanje zvuka radeći sa Premiereovim novim Audio Mixerom - izvozite datoteke na traku, CD, DVD, Web ili u multimedijske aplikacije korišćenjem optimalnih sistema za komprimovanje - naučite napredne tehnike montiranja i u film integrišete prelaze, preklopljene isečke, video i zvučne efekte, radeći sa kanalima i vremenskom osom - upotrebite DV, najtraženiji novi video format, za dobijanje izuzetno kvalitetnog filma u datoteci pristojne veličine - prilagodite svoj rad brojnim aplikacijama i formatima datoteka, čak i da podešavanjem parametara film izvozite u formatu koji će odgovarati različitim video standardima Sadržaj Uvod Poglavlje 1: Osnove rada u programu Premiere Poglavlje 2: Radno okruženje programa Premiere Poglavlje 3: Okvir za dijalog Project Settings Poglavlje 4: Montaža u prozoru Monitor Poglavlje 5: Montaža u prozoru Timeline Poglavlje 6: Učitavanje videa u program Premiere Poglavlje 7: Prelazi u filmu programa Premiere Poglavlje 8: Rad sa tekstom Poglavlje 9: Preklapanje i podešavanje providnosti Poglavlje 10: Pravljenje video efekata Poglavlje 11: Zvuk u programu Premiere Poglavlje 12: Pripremanje filma za izvoženje Dodatak A: Prečice u programu Premiere Dodatak B: Resursi na Webu Dodatak C: Sistemski zahtevi za program Premiere Indeks O autoru Bonnie Blake, magistar umetnosti, sada je docent za oblast digitalnih medija na koledžu Ramapo u Nju Džerziju. Bonnie je cenjen i nagrađivan profesionalac u oblasti Web dizajna i multimedije i autor najposećenijeg mrežnog kursa, Flash 5 ActionScript, smeštenog na lokaciji ehandson.com. Autor je knjige Macromedia Flash 5 (Mikro knjiga, 2001) i koautor knjige o "demontaži" filmova napravljenih u Flashu. Naslov: Adobe Premiere 6: virtuelna škola (+ CD) Izdavač: Mikro knjiga Strana: 328 (cb) Pismo: Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2002 ISBN: 86-7555-182-7 Naslov originala: Adobe Premiere Virtual Classroom Izdavač originala: McGraw-Hill Naslov originala: Adobe Premiere Virtual Classroom Izdavač originala: McGraw-Hill

CRNI LABUD, 6. IZDANJE EKONOMIJA Šifra artikla: 388534 Isbn: 9788660240837 Autor : Nasim Nikolas Taleb Izdavač : HELIKS Veliki svetski bestseler, knjiga koja se bavi fenomenom neverovatnih i nepredvidljivih događaja. Koristeći termin crni labud autor govori o pojavama za koje se smatra da su krajnje neočekivane, ali koje se ipak dešavaju i donose tektonske promene na globalnoj skali. Crni labud je i referenca na... Detaljnije Veliki svetski bestseler, knjiga koja se bavi fenomenom neverovatnih i nepredvidljivih događaja. Koristeći termin crni labud autor govori o pojavama za koje se smatra da su krajnje neočekivane, ali koje se ipak dešavaju i donose tektonske promene na globalnoj skali. Crni labud je i referenca na čuveni filozofski misaoni eksperiment iz 17. veka. U Evropi do tada niko nije video drugačije labudove osim belih, pa je tvrdnja „svi labudovi su beli“ često korišćena kao primer nepobitne istine. Smatralo se da je šansa da se pronađe crni labud ravna nuli, sve dok se to nije dogodilo 1697. godine u Australiji. Bilo je očigledno da se njihovo navodno nepostojanje nije moglo dokazati na osnovu dotadašnjeg iskustva. Slična predviđanja važila su i za terorističke napade 11. septembra 2001, za čuvenu Mažino liniju, tobožnji nepremostivi bedem francuske odbrane u 2. svetskom ratu koji su nemačke trupe jednostavno zaobišle, ekspanziju Interneta, pojavu pretraživača Google, krah svetskih berzi u jesen 2008. godine... Iako je u prirodi ljudi da iskustvu minulih događaja pridaju značaj, tražeći „šablon“ i očekujući da će se po njemu odvijati i budućnost, ljudsku istoriju najčešće oblikuje snažan uticaj događaja o kojima nam prošlost nije mogla pružiti putokaz. Briljantni Nasim Taleb je u Crnom labudu posebno ukazao na nestabilnost i nepredvidljivost ekonomskih sistema, a njegove knjige stekle su kultni status među bankarima i brokerima Volstrita. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija EKONOMIJA Autor Nasim Nikolas Taleb Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač HELIKS Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 15,3x23,4 Strana 472 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Autor:Slaviša Miljković izdanje autora Niš, 2015. tiraž 200 primeraka Udžbenički format, 510 strana. Odgonetanje starogrčkih reči ili starogrčke reči jesu srbizmi“ Naslov ovog dela nagoveštava rušenje zgrada mnogih društvenih nauka, u prvom redu, povjesti (istorije) i jezikoslovlja (lingvistike). Slaviša K. Miljković uverljivo objašnjava, da je starogrčki jezik stvaran korišćenjem srpskih reči, a da je razvejao plodnost i pri rađanju jezika širom sveta: „Srpski jezik Majka Jezik: srbska jezička šifra gospodari jezicima, kao što su: sanskrit, jevrejski, starogrčki, latinski, kineski, japanski... tj. etimologija reči iz svih ovih jezika se oslanja, najizvornije, na srbski jezik i njegovu jezičko-duhovnu šifru!“ Pisac se posvetio izučavanju starogrčkog, jer su mu prepoznatljive navedene odlike srpskog jezika, a na osnovu ove jezičke tvrdnje, grčkom narodu su darovane zasluge za gradnju temelja Civilizacije. S. Miljković osporava i jednu i drugu tvrdnju – starogrčki jezik nije uticao na stvaranje drugih jezika i preci Grka nisu graditelji društvenih zajednica i država u Antici. Kad objašnjava da grčki jezik nije mogao biti kolevka drugim jezicima, navodi da on nema glasove – koji su izrazito prepoznaju u ostalim svetskim jezicima: „Č“, „C“, „Lj“, „Nj“, „Ć“, „Đ“, „Ž“; „Dž“, „Š“, a iz grčkog jezika je izbačeno i slovo „V“. S obzirom da su ovih deset slova često u srpskim rečima, postavlja se pitanje kako je pisac mogao prepoznati srpske reči u starogrčkom, kad u grčkim rečima nema ovih slova, pa srpska reč s izbačenim slovom mora glasiti drukčije, te se ne može prepoznavati kao srpska? No, S. Miljković je i to objasnio. Uočio je pravila u grčkom jeziku, koja su primenjivana pri preuzimanju srpskih reči. Ako su te reči, recimo, imale slovo „Ž“, Grci su ga zamenjivali svojim slovnim znacima, uvek na isti način - u desetinama, ili stotinama slučajeva. Tako su: - slovo „Đ“ izgovarali kao dugo „E“, - slovo „Ž“ izgovarali kao „Thita“, - slova „ST“ izgovarali kao „Ksi“, - slovo „U“ izgovarali ga, ranije, kao „Iipsilon“, a sada kao „I“, - slovo „Dž“ izgovarali kao „Psi“, - slovo „Š“ izgovarali kao „Omega“. Miljković je objasnio i druge načine preuzimanja srpskih reči u starogrčki jezik, pri čemu i korišćenje pojmova - značenja. Tako su srpski pojam „prštati“ – što znači i „snažno izbijati“ (sunce izbija ujutro) iskoristili za pojam „rano“ i „rano ujutru“. Ta grčka reč za „rano jutro“ je stvarno srpska – glasi u grčkom jeziku „prštata“. Odlike grčkog jezika je uočio, navodi S. Miljković, i Miloš Milojević u 19. stoleću, te je uveravao, da je grčki jezik sličan romskom, da su Grci bili mešavina više naroda i da su došli na Helm (Balkan) iz Egipta – tek u 8. stoleću Nove ere. Italijanski istoričar, Đankarla Tomecoli Ticijana i bugarski lingvista – P. P. Serafimov su na Međunarodnom kongresu: „Doćirilovska slovenska pismenost i dohrišćanska slovenska kultura“, Sankt Peterburg (12-14. maj 2008), potvrdili – da su falsifikati o Srbima (Slovenima) dosegli vreme trećeg milenijuma pre Nove ere. Njihov referat nije uputio samo na srpsku (slovensku) antičku istoriju, nego i na grčku - navode da Minojska država na Kritu nije grčka – nego slovenska. Oni su, uz druge jezikoslovce (lingviste) u Evropi, pomoću slovenskih jezika, pročitali linearno „A“ i „B“ pismo, pa su zapise s Krita rastumačili. Zaključili su – da su Sloveni u paleolitu prisutni u svim delovima Evrope. Stari toponimi u Jugoistočnoj Evropi su se, do sada, smatrali neslovenskim, a istina je – da se mogu čitati samo pomoću slovenskih jezika. Smatraju, da su Sloveni: i Iliri, i Tračani, i Skiti... i da su se naselili na Kritu u trećem milenijumu pre Nove ere. Tamo su stvorili Minojsku državu i u njoj su bili većinsko stanovništvo. Pismenost je bila već uobičajena na Kritu i ona se vezuje za pismo iz Vinče i pismo iz Lepenskog Vira – oba su nađena u Srbiji. Ticijano odbija svaku mogućnost, da je na Kritu bila grčka kultura, jer istorijski izvori upućuju na činjenicu, da su se Grci doselili na Balkan tek u 7. ili 8. stoleću pre Nove ere i da su samo nasledili slovensku pismenost i slovensko državno ustrojstvo s Krita. Na osnovu ovog rada, jasno je, da je i čuveni Trojanski rat bio pre dolaska Grka na Balkan i da je to rat među srpskim (slovenskim) državama. I tako, Slaviša K. Miljković je predstavio 2000 starogrčkih reči, koje su, očigledno, iz srpskog jezika, te ih, s pravom, označava srbizmima u grčkom jeziku. Odbija svaku pomisao da su one mogle poteći u starogrčki iz nekog drugog jezika, jer je i latinski nastao na bazi srpskog u 6. stoleću pre Nove ere, a drugi zapadnoevropski jezici, rumunski i mađarski su stvoreni od 11. do 19. stoleća. Zato je zaključio: „Srbi jesu starosedeoci Balkana i Podunavlja. Srbi jesu nosioci bele rase, evropske pismenosti, duhovnosti i nauke. Jezik je od Boga, nema duhovnosti izvan jezika; jezik i um su se uporedo razvijali, al` – prvo beše Reč od Boga. Svako srbsko slovo ima utvrđeno značenje, koje jeste u neraskidivoj vezi s njegovom grafičkom, brojčanom, zvučnom, idejnom... vrednoštću. Svaka dvoslovna odrednica ima utvrđena značenja, proistekla iz pomenutih značenja/vrednosti srpskih slova... To isto su i troslovne odrednice“. Da zaključimo. Nije moguće osporiti ovu veliku studiju Slaviše S. Miljkovića, pisanu na 500 strana, te je obavezno da zaključimo: Civilizacija ima drukčije temelje od onih koji se objašnjavaju u knjigama društvenih nauka, te bi nadležni u UN i naučne ustanove svake zemlje trebalo da preduzmu mere – da se temelji Civilizacije predstave u pravom svetlu, istinito. OČUVANA

Ауторка Каролина Спелмен, рођена у великој колумбијској порородици. Интересовање за цвеће и митологију показивала је још од детињстава, под утицајем породице и егзотичне колумбијске флоре. Говор цвећа, као тајни романтични језик љубавника, први пут се појављује у Турској и арапским земљама. Користиле су га жене из харема, а у Енглеску га је пренела, 1716, леди Мери Монтеги, ћерка војводе Кингстона (најозлоглашенија жена свог доба на основу Енциклопедије британика). Она је језик цвећа упознала док је, као супруга амбасадора, живела на двору турског султана у Истанбулу. Садржај 1. Акација, 17 2. Божиковина и имела, 21 3. Босиљак, 25 4. Алоја, 29 5. Амарант, 32 6. Љубав у магли, 35 7. Мак или булка, 37 8. Ноћна јагорчевина, ноћурак или ноћна дама, 40 9. Саса, шумарица или цвет ветра, 43 10. Ангелика, 46 11. Хајдучка трава или хајдучица, 49 12. Бундева, 51 13. Леска, 54 14. Бехар, 57 15. Шафран, 60 16. Азалеја и рододендрон, 63 17. Бегонија, 66 18. Лепи Јова или недирак, 68 19. Бугенвилеја или богоумила, 71 20. Невен или кадифица, 73 21. Камелија, 76 22. Кала, 78 23. Каранфил, 81 24. Чемпрес, 84 25. Хризантема, 86 26. Кока, 89 27. Кандилка, 98 28. Георгина, 100 29. Датура, 103 30. Бела рада или красуљак, 108 31. Кокотиђ, 116 32. Маслачак, 118 33. Дигиталис или напрстак, 120 34. Лаванда, 123 35. Христов венац, 126 36. Еспелетија, 130 37. Минђушица, 137 38. Гарденија, афричка ружа, 140 39. Мушкатла, 143 40. Сунцокрет, 145 41. Гладиола, 147 42. Нар, 149 43. Бршљан, 152 44. Смоква, 155 45. Жутиловка, 158 48. Хортензија, 161 47. Перуника, 164 48. Зумбул, 167 49. Јасмин, 169 50. Ловор, 172 51. Љиљан, 179 52. Ђурђевак, 187 53. Лотос и Буда, 190 54. Локвањ Египат, 196 55. Магнолија, 207 56. Кукуруз, 210 57. Слез, 216 58. Мандрагора, 218 59. Вирак, госпин плашт, 221 60. Јабука, 224 61. Мирта, 227 62. Нарцис, 230 63. Незаборавак, 234 64. Орхидеја, 236 65. Палма, 239 66. Папирус, 246 67. Дан и Hoћ, 249 68. Петунија, 252 69. Срчењак, 254 70. Јагорчевина, 256 71. Храст, 258 72. Рузмарин, 261 73. Кукурек, 263 74. Божур, 265 75. Ружа, 268 76. Жалфија, 278 77. Жалоснаврба, 281 78. Зова, 284 79. Дуван, 286 80. Мајкина душица, 290 81. Пшеница, 292 82. Лала, 300 83. Врбена, 304 84. Винова лоза, 306 85. Афричка љубичица, 1309 86. Циклама, 311 87. Купина, 313 88. Лепи човек, 315 Бкљке и њихова симболика, 318 Симболика цвсћа и обичаји, 326 Библиогафија, 327 Увод у флорографију Језик цвећа назван је језик анђала а у стварности представља божански језик. Идеја за ову књигу настала је пре више од 20 година. Она је заправо приказ личног ходочашћа по различитим земљама света, повезан с оним што највише волим: цвеће и митолошју, приче и легенде, јер се бавим дизајном вртова у Енглеској, Француској и Шпшнији. Посетила сам вртове у Америци, Европи, Египту, Грчкој, Турској и Севсрној Африци. Ипак, најлепши вртови које сам видела налазе се у Колумбији. Раскошни су и пуни цвећа током целе године. У њима сеу исто време могу видети пролећно, летње и јесење цвеће, захваљујући изузетно повољној клими у нашој земљи. У почетку сам планирала да књигу напишем романтичним и забавним тоном, по угледу на претходнике всковима уназад који су о језику цвећа написали бројна дела. Током година, како сам бележила запажања о повезаности цвећа с највећим страстима људског бића, као што су љубав и релтија, схватила сам да оно заправо одсликава историју људског бића и њене душе, историју осећања људске и божанске љубави заједно с процесом људске репродукције, представљене кроз цветове као симболе љубави које је природа створила тако дивне и савршене за уживање свих нас Није потребно битш песник да бисмо се дивили цвећу. Од древних времена оно је коришћено за исказивање свих врста емоција и асоцијација. У пећинама из каменог доба, које су старе више од 50.000 година, пронађен је урезани приказ ритуалног плеса плодности заједно са цветовима црвеног слеза чија јс симболика иста у различитим деловима света... Наслов: Флорографија: језик цвећа: митови и легенде из целог света Издавач: 4СЕ Страна у боји: 328 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 23 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-81032-00-8

Praistorija na tlu Srbije – Milutin Garašanin Izdavač: Srpska književna zadruga Godina: 1973 Broj strana: XI, 700, 163 strane s tablama : ilustrovano Format: 25x19 Povez: tvrd sa omotom odlično očuvane knjige Praistorija na tlu Srbije obuhvata period istorije Srbije od pojave prvih ljudi na njenom tlu oko 40.000. godine p. n. e, do dolaska Rimljana krajem III veka p. n. e. Kameno doba Za više informacija pogledajte: Kameno doba na tlu Srbije fosil BH-1, Fosil BH-1, fragment donje vilice iz Male Balanice Fosilna vilica BH-1 (Balanica hominin 1) roda Homo u Mala Balanica[1]. Uz pomoć tri tehnike utvrđeno je da je fosil star najmanje 397.000 i da je verovatno stariji od 525.000 godina, tako da pronađena vilica spada među najstarije evropske fosile srednjopleistocenskih hominida[2]. Prvi ljudi Za više informacija pogledajte: Prve ljudske zajednice na tlu Srbije Najstariji tragovi ljudskog postojanja, na tlu današe republike Srbije, datiraju u vreme poslednjeg glacijala, oko 40.000. godine pne[3]. To su ostaci primitivnih ljudskih zajednica koje su brojale od 10 do 15 članova, živele u pećinama, izrađivale oruđa i oružja od kamena i kostiju i bavile se lovom i sakupljanjem plodova. U prvoj fazi su lovili krupne biljojede (džinovske jelene, divlje konje i goveda), da bi sa promenom klime u predarktičku, lovili i mamute, nosoroge, lavove i hijene. Nova promena klime i zahlađenje koje je nastalo oko 25.000. godine p. n. e. (virmska glacijacija) doveli su do nestanka ovih zajednica. Najznačajniji lokaliteti iz ovog perioda su pećine kod sela Gradac, ispod Jerininog brda nedaleko od Kragujevca i Risovača na Venčacu kod Aranđelovca[3], a skeleti neandertalca i mamuta koji su poginuli u međusobnoj borbi pronađeni su u strogom centru Beograda, ispod današnje palate Albanija[4]. Kultura Lepenskog Vira Lepenski Vir: Praroditeljka, skulptura iz svetilišta XLIV Glavni članak: Kultura Lepenskog Vira Krajem ledenog doba, tokom holocena, velike promene klime, ali i flore i faune, dovele su do stvaranja ljudskih zajednica koje će stvoriti jednu od najkompleksnijih praistorijskih kultura[3], kulturu Lepenskog Vira. Arheološkim istraživanjima je utvrđen kontinuitet ljudskih staništa na 14 lokacija (Lepenski Vir, Vlasac, Padina, Hajdučka vodenica, Ikona, Kladovska skela i druge) kraj Dunava u Đerdapu, koja su postojala od oko 11.000. godine p. n. e. do oko 5.000. godine p. n. e., a period od 7.000. godine p. n. e. do 5.500. godine p. n. e. se naziva kulturom Lepenskog Vira. Karakterišu je naseobine građene po utvrđenom obrascu, sa sahranjivanjem unutar njih i karakterističnim kućama trapezaste osnove, usavršena izrada alata i oružja, a smatra se da je u njoj postojala društvena hijerarhija i privatno vlasništvo, kao i razvijena religija (sa kultnim mestima i sakralnim objektima) i umetnost (javljaju se prve skulpture ribolikih ljudi, riba i jelena). Osnovna zanimanja bila su sakupljanje plodova, lov i ribolovom, dok se smatra da je u poslednjoj fazi došlo do pokušaja uzgoja biljaka i pripitomljavanja životinja, što je dovelo do stvaranja zemljoradničko-stočarskih zajednica u mlađem kamenom dobu. Starčevačka kultura Glavni članak: Starčevačka kultura Prostiranje Starčevačke kulture Toplija klima, dovela je do stvaranja nove kulture u Podunavlju, koja se po lokalitetu Starčevo kod Pančeva, naziva Starčevačkom kulturom, a prostirala se na prostoru od Bosne do Makedonije tokom 5. milenijuma p. n. e. Njene kuće koriste drvo kao armaturu i blato i plevu kao građu, dok im je osnova kvadratno-trapezasta. Pronalasci ostataka ugljenisanog ječma i pšenice, utvrđeno je da su se bavili zemljoradnjom, kao i da su imali ukopane ambare, dok kosti domaćih životinja ukazuju na bavljenje stočarstvom. Međutim, ljudi Starčevačke kulture nisu prestali da se bave lovom i ribolovom. O tome svedoče ostaci divljih životinja, kako u kućama, tako i oko njih, kao i čitav niz šila, spatula, harpuna i udica, koji se koriste prilikom ribolova. Skulpture starčevačke kulture, karakterišu veoma realistični prikazi životinja[3], dok predstave ljudi imaju jasne karakteristike žena, što svedoči o verovanju ondašnjih ljudi u kult plodnosti. Za ukrašavanje grnčarije, koja je mahom bila bombastog tipa, korišćeno je barbotiniranje, štipanje, kao i prevlačenje prstiju po svežoj podlozi. Vinčanska kultura Figurina iz Vinče, danas u Britanskom muzeju Glavni članak: Vinčanska kultura Starčevačku kulturu zamenila je u srednjem neolitu Vinčanska kultura, koja je svoj naziv dobila po lokalitetu Vinča - Belo brdo, nedaleko od Beograda na obali Dunava i predstavlja tehnološki najnapredniju praistorijsku kulturu na svetu[5]. Njeni lokaliteti iz poznog neolita Pločnik kod istoimenog sela pored Prokuplja odnosno Belovode i Belolice kod Petrovca, na osnovu pronađenih bakarnih nalaza, predstavljaju najstarije evropske centre metalurgije, što pomera početke metalnog doba u još dalju prošlost. Kuće Vinčanske kulture su građene od istih materijala i istih su oblika, kao one iz Starčevačke kulture, ali su za razliku od njih, masivnije sa dve prostorije i ognjištima, dok su u poznom periodu bile poređane u redove sa svojevrsnim ulicama između njih, pa bi se njihova naselja mogla smatrati urbanim. Pored zemljoradnje i stočarstva kao osnovnih zanimanja, ljudi u ovom periodu su se bavili i lovom, ribolovom i sakupljanjem plodova, zatim pravljenjem grnčarije, alatki od kamena, ali i pletenjem asura od like i trske, pa čak i preradom vune. Grnčariju karakteriše zaobljenost, dok antropomorfne i zoomorfne figurine (Lady of Vinča, Vidovdanka, Hajd vaza, Boginja na tronu), kao i prosopomorfni poklopci i žrtvenici predstavljaju izuzetne umetničke domete ove kulture. Posebnu odliku Vinčanske kulture predstavljaju urezani znaci, poznati kao vinčansko pismo, o čijoj funkciji ima mnogo pretpostavki (oznake vlasništva, kaucije, piktogrami ili slikovno pismo, fonetsko pismo...)[6]. Bronzano doba Glavni članak: Bronzano doba na tlu Srbije Kulture bronzanog doba, počinju da se javljaju na tlu Srbije oko 1900. godine p. n. e. i to na području Banata (moriška), Srema (vinkovačka), severozapadne Srbije (Belotić-Bela Crkva) i južnog Pomoravlja (Bubanj-Hum III-Slatina). Njihov mirni život je poremećen oko 1425. p. n. e., kada sa severa nadire nova kultura (kultura grobnih humki) sa bronzanim oružjem (mačevi, sekire, bodeži), što dovodi do pokretanja naroda, koja su doprla i do Egipta[3]. Između 1200. p. n. e. i 1000. p. n. e., na prostoru Kosova, Pomoravlja, Bačke i Banata, postoje ljudske zajednice koje imaju ista naselja, posuđe, oblik sahranjivanja, bave se uzgajanjem ječma i pšenice, uzgajaju goveda, svinje i konje, a ređe koze i ovce. Gvozdeno doba Glavni članak: Gvozdeno doba na tlu Srbije Krajem drugog i početkom prvog milenijuma pne (period od 1125. godine p. n. e. do 750. godine p. n. e.), dolazi do nastanka gvozdenog doba i formiranja prvih etničkih zajednica na Balkanskom poluostrvu (Dardanaca, Tribala, Ilira i Tračana). Za gvozdeno doba je vezan i dolazak Trako-kimeraca oko 725. p. n. e. iz Kavkasko-pontskih predela, koji sa sobom donose svoje gvozdeno oružje i nakit. Tokom naredna dva veka dolazi do formiranja etničkog razgraničenja među plemenima na Balkanu, počinje da se razvija razmena dobara (o čemu svedoče luksuzni helenski predmeti pronađeni na ovom prostoru), a arheološka istraživanja ukazuju i na procese helenizacije Tribala i Dardanaca, dok se iz istorijskih izvora zna da su između 300. p. n. e. i 100. p. n. e. vodili ratove sa makedonskim kraljevima. Mlađe gvozdeno doba karakteriše pojava Kelta, koji se 335. p. n. e. sastaju sa Aleksandrom Makedonskim na Dunavu, da bi nakon njegove smrti prešli Savu i Dunav i otpočeli napade na celo poluostrvo, sve do poraza kod Delfa, 279. p. n. e. Oni se nakon toga povlače sa tla današnje Grčke i uspevaju da pokore Tribale i deo Autarijata, sa kojima formiraju moćno pleme Skordiska[3], koje na tlu današnje Karaburme podiže svoj grad Singidunum, koji se smatra pretečom prestonice moderne Srbije, Beograda. Praistorija na tlu Srbije

Нова књига монахиње Атанасије Рашић Баште као некад у издању Манастира Рукумије и Колор-Преса из Лапова је још један важан приручник за живот у природи и са природом, јер се уз обиље богатих илустрација може сазнати како да производимо здраву храну, без хемије, механизације и коришћењем традиционалних знања. Књига садржо следеће теме: ПРИРОДНИ ЛАНАЦ ИСХРАНЕ, ОСНОВНИ КОНЦЕПТ ОРГАНСКОГ БАШТОВАНСТВА; ПОКАЗАТЕЉИ СТРУКТУРЕ ЗЕМЉИШТА; Органска брига о земљишту;Копање и култивисање; Прављење баштенског компоста: Састојци за гомилу компоста, Како да користите компост, Компостирање с глистама; ЗЕЛЕНИШНА ЂУБРИВА: Корист од гајења зеленишног ђубрива, ИЗБОР ЗЕЛЕНИШНОГ ЂУБРИВА, Дворишно ђубриво с подлогом; ПЕПЕО - ПРИРОДНО ЂУБРИВО: Рецепт за припрему пепела за прехрану преко листа, Коришћење пепела у исхрани неких повртарских култура; Садња; Животињска ђубрива; Алтернативе ђубриву; Биљке које убрзавају раст, обогаћују и ђубре тло, Биљке које делују против штеточина, Биљке које спречавају болести, Биљно ђубриво и раствори рецептура за квалитетно биљно ђубриво; БИЉНИ РАСТВОРИ ЂУБРИВА: Гавез, Коприва, Камилица, Зеље и кељ, Маслачак, Невен, Цвекла, Парадајиз, Чај од цвета одољена, Коренасти коров попут пиревине и седмолиста; Промена пХ вредности земљишта; ВОДА И ЗАЛИВАЊЕ: Симптоми недостатка воде, Избор биљака отпорних на сушу, Методи заливања; НАЧЕЛА ОРГАНСКОГ СУЗБИЈАЊА КОРОВА: Спречавање раста корова, Природни непријатељи корова, Прекривање земљишта због сузбијања корова ,Савети за делотворно окопавање; ЗАШТИТА БИЉАКА НА ОРГАНСКИ НАЧИН; УЗРОЦИ ПРОБЛЕМА С БИЉКАМА: Недостатак минерала, Бактеријске инфекције, Врсте болести, Биљне штеточине; У био-башти нема монокултура; Време сађења; Ротација биљака (Плодоред); ПРИПРЕМЕ ЗА СЕТВУ: Како да сејете, ТЕМПЕРАТУРЕ КЛИЈАЊА, ЗАТАПАЊЕ СЕМЕНА ПРЕ СЕТВЕ, Биљна купка која подстиче раст; Камено брашно, Зашто користити камено брашно?; СЕТВА НА ВИШЕ НАЧИНА:Сејање у редове,Сејање на „кућице”,Сејање омашке; УТИЦАЈ МЕСЕЦА НА БИЉКЕ: Неки савети о вртовима и утицају месеца по народној традицији; СЕЈАЊЕ У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ: где да сејете, У чему да сејете, Избећи полегање расада; Пресађивање;Земља за саксије: Компост у саксијама, Пастеризовање земљишта, САСТОЈЦИ КОЈИ СУ ПОГОДНИ ЗА ЗЕМЉУ ЗА САКСИЈЕ ,ЧУВАЊЕ СЕМЕНА ИЗ БАШТЕ; ОБРАДА ЗЕМЉИШТА КЛАСИЧНИМ ПОСТУПКОМ : Основна обрада, Предсетвена обрада земљишта, Равна површина, Високе леје, Удубљене леје-Фитарије, Бразде; Алат и опрема; Прикладни суседи за биље и цвеће; ПЛОДОРЕД, Планирање плодореда, Нега земљишта за време плодореда , Основни плодоред за умерена поднебља , Плодоред за топла поднебља; Главне културе и међукултуре, Кромпир из властитог врта, Кромпир гајен на слами; СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА: Биљни екстракти и чајеви, Од брезе, Од осушеног босиљка, Мешавина од чаја раставића и босиљка, Чај од гранчица тује, Чај од остругане коре врбе, Раставић, Зова, Драгољуб, Бели лук, Хрен, Вратић, Рабарбара, Жалфија, Столисник, Парадајиз, Пелин, Шумска папрат, Црвени лук, Црни лук, Кромпир, Маслачак, Валеријана, Кисело дрво, Дуван, Конопља, Велебиље, Црна буника, Компостни затоп ,Екстракт маховине,Млеко против гљивица: ШТЕТОЧИНЕ У БИО ВРТУ, Биолошкос узбијање, Ваљкасти црви, Стоноге, Бубе-грабљивице, Мрежокрилци, Осолике муве, Мушице-грабљивице, Гусеничарке, Кромпирова златица, Мушицу која напада шаргарепу; ЈЕДАНАЕСТ НАЧИНА ЗА ПРЕКРИВАЊЕ ВРТА МАЛЧОМ (ПОКРИВКОМ ); ВОЋЕ: Одводњавање, Припрема земљишта, Врсте којима је неопходан осунчани положај, Врсте које подносе благу сенку, Које врсте воћа гајити на свом земљишту?, Потребе за заливањем; Прекривачи земљишта: Прекривање земљишта око воћа , Здравље биљака, Јабуке и крушке, Заштита цветова воћака од мраза; Термин за садњу; Припремам , Висина садње; ГЛАВНИ РАДОВИ ПО МЕСЕЦИМА; ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА ПОМОЋУ МАЛЧ ФОЛИЈА: Органски малч, Неоргански пластични малч. Био-вртларство, осим других користи, доноси и знатно физичко олакшање. Убудуће више није потребан најтежи посао - окопавање, подизање и окретање тешке земље. Више умног - али зато мање тешког физичког рада. Метод гајења поврћа за кухињским столом добро се стапа с природним начином живота. Деца се играју испод воћака у дворишту. Свиње једу отпатке из кухиње и рију уоколо по тлу. Пси лају и играју се, а сељак сеје семе у богату земљу. Црви и инсекти расту заједно с поврћем, кокоши их кљуцају и носе јаја, која деца једу. У жељи да се произведе што више хране, повећава се зависност од примене хемијских адитива, а све то проузрокује смањење биљних врста и њихових сорти које могу да реагују на те адитиве. Последња манифестација тога, јесте генетски модификована храна, која представља супротан процес од органског гајења. Обратимо пажњу како се природа сама брине о обнављању хумуса. Као пример може да нам послужи шума. На шумском тлу леже суве и труле гране и гранчице, шишарке и опало лишће. Ако се тај горњи слој биљних отпадака уклони, испод њега лежи растресита земља пријатног мириса. Она садржи најбоље сас тојке којима се храни дрвеће у развоју. Тај плодни хумус производ је бројних микроорганизама, црва, инсеката и других становника земље, који стално варе и прерађују шумске отпатке. Тло у шуми је увек покривено, што значи да је и заштићено, тако да кише не могу да га сабију у тврду кору, а ветар и суша не могу да га исуше. Без окретања земље и ђубрења људском руком, у шуми се слој хумусанечујно и невидљиво обнавља без престан ка. Овај слој је у стању да храном снабдева и највишље дрвеће. Природно обнављање земље у шуми одвија се, наравно, веома споро. Многе старинске биљке имају бољи укус или су мекше од њихових хибридних замена, а многе имају дужи период бербе. Ако се годинама производе на једном месту, могу да се прилагоде клими и земљишту те области и по родности престигну савремене сорте. Како ћете третирати ваше земљиште зависи од његовог типа, претходног одржавања и онога што расте - или ће расти - на њему. Изаберите биљке које одговарају климатским условима и типу земљишта у вашој башти. Оне ће добро напредовати и биће мање подложне нападима штеточина и болести. Почните с малом парцелом :Мала парцела лака је за одржавање, а на њој може да се произведе доста поврћа. Превелике амбиције могу да доведу до разочарања због тога што имате више поврћа него што можете успешно да гајите. Због начина производње житарица код нас( ђубрења земље искључиво вештачким ђубривима), оне немају потребне макро и микро елементе потребне за очување здравља човека, па ни месо, јаја и млеко их такође не садрже или их има веома мало. Приређивач је саветовавши се са онима који траже помоћ одлучио да изнесе неке заједничке идеје шта би могло да се чини, да пребродимо ово болесно стање: * Да живимо по правди Божјој и његовим заповестима, и овако наоружани, чувајући своју веру и традицију, бићемо спремни за борбу са искушењима која нам доносе ова времена. *Исељавати се из градова и живети на селу и то у мало забаченим селима. Тамо није све тако загађено, јер људи нису свуда земљу обрађивали тако интензивно помоћу хемије. * Гајити живину и стоку здравом храном богатом вита минима и минералима * Да сами гајимо поврће и да припремамо храну за своју децу и тиме да их хранимо, да порасту здрава и паметна. * Да гајимо биљке, које се размножавју из семена,тако дасами будемо сигурни, да биљка није модификована, што је неиспи тано и многи тврде штетно за здравље. * Да гајимо животиње на хуман, односно традиционалан начин. Да се не држе у тесним шталама и кочинама, него да имају места на травнатим површинама у воћњацима. * Да се чувамо болести и да делујемо превентивно на њих користећи се лековитим биљем и препаратима из природе. Преко 80% болести се могу предухитрити, ако усвојимо здраве навике. *Да на својим окућницама или балконима узгајамо лекови то биље * Оно што јесте најважније је да умолимо наше школоване људе, да своје знање ставе у службу обичног народа, а не великих система којима је једини циљ профит. Да смишљају како мали човек да се провуче, преживи и одупре овом страшном поробљавању и ма нипулацијама којима је изложен. Пре свега апелујемо на научнике и стручњаке хришћане, да учине све што је у њиховој моћи да се обнови србско село и породица. Узалуд нам све докторске титуле и то што се поносимо нашим стручњацима у свету, када они не служе сопственој породици, сопственом народу. Ако они мисле да није важно да се боре за бољитак у Србији, треба да знају да их служење струци срозава на само телесно биће, које на земљи и у земљи завршава своје постојање.Наша је историја пуна оних који не само што нису добијали никакве земаљске награде за свој рад на очувању породице, вере и нације, него су радо постајали мученици, од савременика љуто гоњени и несхваћени, од Бога прослављени и свети. Ми више памтимо и цитирамо данас њих, него неке успешне одрођене трговце по свету. Претежна одлика данашњих људи јесте незадовољство оним што се поседује и роптање због таквог стања. Сви ропћу, да се скоро ништа не исплати и да се мало поседује. Сељак грди своју земљу и ропће да се ништа не исплати. Пекари нерадо месе хлеб - не исплати се; ни сточарима се стока не исплати, ни мајсторима се њихов посао не исплати,.. и тако у недоглед. Покушаћемо да докажемо да је све то само у нашој фикцији и да је такво закључивање последица губитка здравог расуђивања. Господ није напустио свет. Он нам и данас показује да се сваки труд исплати и да доноси огроман добитак. (Ова је економија одржала Србски народ хиљадама година и нема разлога да не верујемо да нам може помоћи и сада.) Узећемо као пример, најпре, клас пшенице. Из једног зрна, дакле, добијемо више од десет зрна. Из једног зрна пасуља, које смо посејали, уберемо са вреже више од педесет. Од посејаног зрна кукуруза, колико добијемо зрна само са једног клипа? - Више од стотине! …И сам човек може, показаним поступком, да направи анализу и свуда ће добијати резултат екстра добитка, који Бог даје човеку, при чему човек има само мајушни део у целом овом заједничком послу Бога и човека. Највећи, и пресудни, део улога је Божији и Бог га даје бесплатно. Он излива своје енергије на сва бића:…’’јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима’’ (Мат. 5, 45). И тако долазимо до добити у односу 1:10, 1:50, 1:100, 1:200, 1:300 и тако даље. Постоји ли такав добитак (с обзиром на улагање) негде у свету. Нема га ни у најозлоглашенијим криминалним подземним економијама. Такав добитак нико никоме не даје. Такав добитак само Бог даје човеку, а човек нарогушен, помраченог ума више нема радости због таквог добитка, као што су његови преци имали(ориле су се долине од песме жетелаца и берача), данас погружен у себе , сам остављен од своје деце, која су васпитана да неволе ништа од својих родитеља, сам ропће и љути се на Бога. Наша земља од Бога је дарована свим добрима која су потребна да човек живи као слуга Божији. Има све од дела Божијег (који је пресудан) у заједничком улагању Бога и човека: погодна клима, плодна земља, довољно воде. Наш народ - вредан је народ, способан и предузимљив. При томе имамо велики број светлих примера наших светих предака, који су заступницинаши пред Богом и који су нам указали којим путем ми треба да идемо Ова је књига помоћник онима који буду храбри борци, који свој живот хоће да воде по вољи Божијој, да оспособе своје мале или велике вртове, да сами производе здраву храну са својом породицом, да том здравом храном хране своју децу, да порасту здрава и нормална. Оставимо се, дакле, покваренлука и економских марифетлука и вратимо се оној вековној економији, која је истински јака и трајна, са којом можемо достићи мир у душама нашим и задобити царство Божије. Трудимо се, производимо где год је то могуће, јер све се исплати само треба да постом, молитвом и добрим делима одагнамо од нас жеље да поседујемо ствари које су вештачки прецењене и које нам нису неопходне. Учимо своју децу, и говоримо им, да се све што човек поштено и честито ради и око чега се труди, и исплати. Ослањамо се на помоћ Божју, па имамо у књизи и упутства пред сетву и жетву: Пре него што почнемо сетву однесемо семе у цркву да нам свештеник освешта. Он нам тада даје и воду коју је очитао, којом прскамо касније биљке, да боље напредују и против штеточина. Многи који су овако чинили, тврде да су биљке много напредније и отпорније од оних које нису порасле из оваквог семена. А поред овога и ми сами се молимо Богу у свакој прилици, а нарочито када започињемо тако узвишени посао у Божијој башти. Пре сејања да се помолимо Богу, Ма какав усев сејао, све семе које ћеш сејати окади, покропи богојављенском водицом и помоли се код семена Богу да га Бог благослови, па после сеј. Пази: Чувај се псовке при сејању и орању, но певај какву побожну песму, иначе Бог ти неће благословити усев, већ ће пустити град, сушу, силне кише, скакавце и друге беде, те нећеш имати велике користи од усева. Наслов: Баште као некад: Без хемије, механизације уз помоћ биљних препарата и коришћењем традиционалних знања Издавач: Манастир Рукумија Страна у боји: 240 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 x 25 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-83801-48-0

Нова књига монахиње Атанасије Рашић Баште као некад у издању Манастира Рукумије и Колор-Преса из Лапова је још један важан приручник за живот у природи и са природом, јер се уз обиље богатих илустрација може сазнати како да производимо здраву храну, без хемије, механизације и коришћењем традиционалних знања. Књига садржо следеће теме: ПРИРОДНИ ЛАНАЦ ИСХРАНЕ, ОСНОВНИ КОНЦЕПТ ОРГАНСКОГ БАШТОВАНСТВА; ПОКАЗАТЕЉИ СТРУКТУРЕ ЗЕМЉИШТА; Органска брига о земљишту;Копање и култивисање; Прављење баштенског компоста: Састојци за гомилу компоста, Како да користите компост, Компостирање с глистама; ЗЕЛЕНИШНА ЂУБРИВА: Корист од гајења зеленишног ђубрива, ИЗБОР ЗЕЛЕНИШНОГ ЂУБРИВА, Дворишно ђубриво с подлогом; ПЕПЕО - ПРИРОДНО ЂУБРИВО: Рецепт за припрему пепела за прехрану преко листа, Коришћење пепела у исхрани неких повртарских култура; Садња; Животињска ђубрива; Алтернативе ђубриву; Биљке које убрзавају раст, обогаћују и ђубре тло, Биљке које делују против штеточина, Биљке које спречавају болести, Биљно ђубриво и раствори рецептура за квалитетно биљно ђубриво; БИЉНИ РАСТВОРИ ЂУБРИВА: Гавез, Коприва, Камилица, Зеље и кељ, Маслачак, Невен, Цвекла, Парадајиз, Чај од цвета одољена, Коренасти коров попут пиревине и седмолиста; Промена пХ вредности земљишта; ВОДА И ЗАЛИВАЊЕ: Симптоми недостатка воде, Избор биљака отпорних на сушу, Методи заливања; НАЧЕЛА ОРГАНСКОГ СУЗБИЈАЊА КОРОВА: Спречавање раста корова, Природни непријатељи корова, Прекривање земљишта због сузбијања корова ,Савети за делотворно окопавање; ЗАШТИТА БИЉАКА НА ОРГАНСКИ НАЧИН; УЗРОЦИ ПРОБЛЕМА С БИЉКАМА: Недостатак минерала, Бактеријске инфекције, Врсте болести, Биљне штеточине; У био-башти нема монокултура; Време сађења; Ротација биљака (Плодоред); ПРИПРЕМЕ ЗА СЕТВУ: Како да сејете, ТЕМПЕРАТУРЕ КЛИЈАЊА, ЗАТАПАЊЕ СЕМЕНА ПРЕ СЕТВЕ, Биљна купка која подстиче раст; Камено брашно, Зашто користити камено брашно?; СЕТВА НА ВИШЕ НАЧИНА:Сејање у редове,Сејање на „кућице”,Сејање омашке; УТИЦАЈ МЕСЕЦА НА БИЉКЕ: Неки савети о вртовима и утицају месеца по народној традицији; СЕЈАЊЕ У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ: где да сејете, У чему да сејете, Избећи полегање расада; Пресађивање;Земља за саксије: Компост у саксијама, Пастеризовање земљишта, САСТОЈЦИ КОЈИ СУ ПОГОДНИ ЗА ЗЕМЉУ ЗА САКСИЈЕ ,ЧУВАЊЕ СЕМЕНА ИЗ БАШТЕ; ОБРАДА ЗЕМЉИШТА КЛАСИЧНИМ ПОСТУПКОМ : Основна обрада, Предсетвена обрада земљишта, Равна површина, Високе леје, Удубљене леје-Фитарије, Бразде; Алат и опрема; Прикладни суседи за биље и цвеће; ПЛОДОРЕД, Планирање плодореда, Нега земљишта за време плодореда , Основни плодоред за умерена поднебља , Плодоред за топла поднебља; Главне културе и међукултуре, Кромпир из властитог врта, Кромпир гајен на слами; СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА: Биљни екстракти и чајеви, Од брезе, Од осушеног босиљка, Мешавина од чаја раставића и босиљка, Чај од гранчица тује, Чај од остругане коре врбе, Раставић, Зова, Драгољуб, Бели лук, Хрен, Вратић, Рабарбара, Жалфија, Столисник, Парадајиз, Пелин, Шумска папрат, Црвени лук, Црни лук, Кромпир, Маслачак, Валеријана, Кисело дрво, Дуван, Конопља, Велебиље, Црна буника, Компостни затоп ,Екстракт маховине,Млеко против гљивица: ШТЕТОЧИНЕ У БИО ВРТУ, Биолошкос узбијање, Ваљкасти црви, Стоноге, Бубе-грабљивице, Мрежокрилци, Осолике муве, Мушице-грабљивице, Гусеничарке, Кромпирова златица, Мушицу која напада шаргарепу; ЈЕДАНАЕСТ НАЧИНА ЗА ПРЕКРИВАЊЕ ВРТА МАЛЧОМ (ПОКРИВКОМ ); ВОЋЕ: Одводњавање, Припрема земљишта, Врсте којима је неопходан осунчани положај, Врсте које подносе благу сенку, Које врсте воћа гајити на свом земљишту?, Потребе за заливањем; Прекривачи земљишта: Прекривање земљишта око воћа , Здравље биљака, Јабуке и крушке, Заштита цветова воћака од мраза; Термин за садњу; Припремам , Висина садње; ГЛАВНИ РАДОВИ ПО МЕСЕЦИМА; ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА ПОМОЋУ МАЛЧ ФОЛИЈА: Органски малч, Неоргански пластични малч. Био-вртларство, осим других користи, доноси и знатно физичко олакшање. Убудуће више није потребан најтежи посао - окопавање, подизање и окретање тешке земље. Више умног - али зато мање тешког физичког рада. Метод гајења поврћа за кухињским столом добро се стапа с природним начином живота. Деца се играју испод воћака у дворишту. Свиње једу отпатке из кухиње и рију уоколо по тлу. Пси лају и играју се, а сељак сеје семе у богату земљу. Црви и инсекти расту заједно с поврћем, кокоши их кљуцају и носе јаја, која деца једу. У жељи да се произведе што више хране, повећава се зависност од примене хемијских адитива, а све то проузрокује смањење биљних врста и њихових сорти које могу да реагују на те адитиве. Последња манифестација тога, јесте генетски модификована храна, која представља супротан процес од органског гајења. Обратимо пажњу како се природа сама брине о обнављању хумуса. Као пример може да нам послужи шума. На шумском тлу леже суве и труле гране и гранчице, шишарке и опало лишће. Ако се тај горњи слој биљних отпадака уклони, испод њега лежи растресита земља пријатног мириса. Она садржи најбоље сас тојке којима се храни дрвеће у развоју. Тај плодни хумус производ је бројних микроорганизама, црва, инсеката и других становника земље, који стално варе и прерађују шумске отпатке. Тло у шуми је увек покривено, што значи да је и заштићено, тако да кише не могу да га сабију у тврду кору, а ветар и суша не могу да га исуше. Без окретања земље и ђубрења људском руком, у шуми се слој хумусанечујно и невидљиво обнавља без престан ка. Овај слој је у стању да храном снабдева и највишље дрвеће. Природно обнављање земље у шуми одвија се, наравно, веома споро. Многе старинске биљке имају бољи укус или су мекше од њихових хибридних замена, а многе имају дужи период бербе. Ако се годинама производе на једном месту, могу да се прилагоде клими и земљишту те области и по родности престигну савремене сорте. Како ћете третирати ваше земљиште зависи од његовог типа, претходног одржавања и онога што расте - или ће расти - на њему. Изаберите биљке које одговарају климатским условима и типу земљишта у вашој башти. Оне ће добро напредовати и биће мање подложне нападима штеточина и болести. Почните с малом парцелом :Мала парцела лака је за одржавање, а на њој може да се произведе доста поврћа. Превелике амбиције могу да доведу до разочарања због тога што имате више поврћа него што можете успешно да гајите. Због начина производње житарица код нас( ђубрења земље искључиво вештачким ђубривима), оне немају потребне макро и микро елементе потребне за очување здравља човека, па ни месо, јаја и млеко их такође не садрже или их има веома мало. Приређивач је саветовавши се са онима који траже помоћ одлучио да изнесе неке заједничке идеје шта би могло да се чини, да пребродимо ово болесно стање: * Да живимо по правди Божјој и његовим заповестима, и овако наоружани, чувајући своју веру и традицију, бићемо спремни за борбу са искушењима која нам доносе ова времена. *Исељавати се из градова и живети на селу и то у мало забаченим селима. Тамо није све тако загађено, јер људи нису свуда земљу обрађивали тако интензивно помоћу хемије. * Гајити живину и стоку здравом храном богатом вита минима и минералима * Да сами гајимо поврће и да припремамо храну за своју децу и тиме да их хранимо, да порасту здрава и паметна. * Да гајимо биљке, које се размножавју из семена,тако дасами будемо сигурни, да биљка није модификована, што је неиспи тано и многи тврде штетно за здравље. * Да гајимо животиње на хуман, односно традиционалан начин. Да се не држе у тесним шталама и кочинама, него да имају места на травнатим површинама у воћњацима. * Да се чувамо болести и да делујемо превентивно на њих користећи се лековитим биљем и препаратима из природе. Преко 80% болести се могу предухитрити, ако усвојимо здраве навике. *Да на својим окућницама или балконима узгајамо лекови то биље * Оно што јесте најважније је да умолимо наше школоване људе, да своје знање ставе у службу обичног народа, а не великих система којима је једини циљ профит. Да смишљају како мали човек да се провуче, преживи и одупре овом страшном поробљавању и ма нипулацијама којима је изложен. Пре свега апелујемо на научнике и стручњаке хришћане, да учине све што је у њиховој моћи да се обнови србско село и породица. Узалуд нам све докторске титуле и то што се поносимо нашим стручњацима у свету, када они не служе сопственој породици, сопственом народу. Ако они мисле да није важно да се боре за бољитак у Србији, треба да знају да их служење струци срозава на само телесно биће, које на земљи и у земљи завршава своје постојање.Наша је историја пуна оних који не само што нису добијали никакве земаљске награде за свој рад на очувању породице, вере и нације, него су радо постајали мученици, од савременика љуто гоњени и несхваћени, од Бога прослављени и свети. Ми више памтимо и цитирамо данас њих, него неке успешне одрођене трговце по свету. Претежна одлика данашњих људи јесте незадовољство оним што се поседује и роптање због таквог стања. Сви ропћу, да се скоро ништа не исплати и да се мало поседује. Сељак грди своју земљу и ропће да се ништа не исплати. Пекари нерадо месе хлеб - не исплати се; ни сточарима се стока не исплати, ни мајсторима се њихов посао не исплати,.. и тако у недоглед. Покушаћемо да докажемо да је све то само у нашој фикцији и да је такво закључивање последица губитка здравог расуђивања. Господ није напустио свет. Он нам и данас показује да се сваки труд исплати и да доноси огроман добитак. (Ова је економија одржала Србски народ хиљадама година и нема разлога да не верујемо да нам може помоћи и сада.) Узећемо као пример, најпре, клас пшенице. Из једног зрна, дакле, добијемо више од десет зрна. Из једног зрна пасуља, које смо посејали, уберемо са вреже више од педесет. Од посејаног зрна кукуруза, колико добијемо зрна само са једног клипа? - Више од стотине! …И сам човек може, показаним поступком, да направи анализу и свуда ће добијати резултат екстра добитка, који Бог даје човеку, при чему човек има само мајушни део у целом овом заједничком послу Бога и човека. Највећи, и пресудни, део улога је Божији и Бог га даје бесплатно. Он излива своје енергије на сва бића:…’’јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима’’ (Мат. 5, 45). И тако долазимо до добити у односу 1:10, 1:50, 1:100, 1:200, 1:300 и тако даље. Постоји ли такав добитак (с обзиром на улагање) негде у свету. Нема га ни у најозлоглашенијим криминалним подземним економијама. Такав добитак нико никоме не даје. Такав добитак само Бог даје човеку, а човек нарогушен, помраченог ума више нема радости због таквог добитка, као што су његови преци имали(ориле су се долине од песме жетелаца и берача), данас погружен у себе , сам остављен од своје деце, која су васпитана да неволе ништа од својих родитеља, сам ропће и љути се на Бога. Наша земља од Бога је дарована свим добрима која су потребна да човек живи као слуга Божији. Има све од дела Божијег (који је пресудан) у заједничком улагању Бога и човека: погодна клима, плодна земља, довољно воде. Наш народ - вредан је народ, способан и предузимљив. При томе имамо велики број светлих примера наших светих предака, који су заступницинаши пред Богом и који су нам указали којим путем ми треба да идемо Ова је књига помоћник онима који буду храбри борци, који свој живот хоће да воде по вољи Божијој, да оспособе своје мале или велике вртове, да сами производе здраву храну са својом породицом, да том здравом храном хране своју децу, да порасту здрава и нормална. Оставимо се, дакле, покваренлука и економских марифетлука и вратимо се оној вековној економији, која је истински јака и трајна, са којом можемо достићи мир у душама нашим и задобити царство Божије. Трудимо се, производимо где год је то могуће, јер све се исплати само треба да постом, молитвом и добрим делима одагнамо од нас жеље да поседујемо ствари које су вештачки прецењене и које нам нису неопходне. Учимо своју децу, и говоримо им, да се све што човек поштено и честито ради и око чега се труди, и исплати. Ослањамо се на помоћ Божју, па имамо у књизи и упутства пред сетву и жетву: Пре него што почнемо сетву однесемо семе у цркву да нам свештеник освешта. Он нам тада даје и воду коју је очитао, којом прскамо касније биљке, да боље напредују и против штеточина. Многи који су овако чинили, тврде да су биљке много напредније и отпорније од оних које нису порасле из оваквог семена. А поред овога и ми сами се молимо Богу у свакој прилици, а нарочито када започињемо тако узвишени посао у Божијој башти. Пре сејања да се помолимо Богу, Ма какав усев сејао, све семе које ћеш сејати окади, покропи богојављенском водицом и помоли се код семена Богу да га Бог благослови, па после сеј. Пази: Чувај се псовке при сејању и орању, но певај какву побожну песму, иначе Бог ти неће благословити усев, већ ће пустити град, сушу, силне кише, скакавце и друге беде, те нећеш имати велике користи од усева. Наслов: Баште као некад: Без хемије, механизације уз помоћ биљних препарата и коришћењем традиционалних знања Издавач: Манастир Рукумија Страна у боји: 240 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 x 25 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-83801-48-0

ISKUSTVA u korišćenju LEKOVITOG BILJA-Đuro Čučković ISKUSTVA U KORIŠĆENJU LEKOVITOG BILJA Đuro Čučković M. Čučković Broj strana: 507 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 26 cm Godina izdanja: 2015. ------------------- Sadržaj KAKO SE KNJIGA KORISTI, 6 PREDGOVOR, 42 UVOD, 44 PRIPREMA LEKOVITOG BILJA, 45 SKUPLjANJE LEKOVITOG BILJA, 45 SUŠENJE LEKOVITOG BILJA, 45 SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA, 45 OPŠTA UPUTSTVA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 46 UOBIČAJENA PRIPREMA ČAJEVA, 46 PRIPREMA SOKA OD SVEŽEG BILJA, 46 PRIPREMA SIRUPA OD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA EKSTRAKTAOD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA SOKA IZ DRVENASTOG STABLA BILJKE, 47 PRIPREMA BILJNIH ALKOHOLNIH TINKTURA, 47 PRIPREMA ČAJA OD RAZBLAŽENOG VINA, 47 PRIPREMA BILJNIH MASTI, 47 PRIPREMA BILJNIH ULJA, 48 PRIPREMA ETERIČNIH ULJA, 48 PRIPREMA ORAHOVOG MEDA, 48 PRIPREMA UVARKA METODOM UKUVAVANJA, 48 PRIPREMA ŠVEDSKE GRANČICE, 48 PRIPREMA KAFE OD ŽIRA HRASTA, 48 PRIPREMA VODE OD GLINE, 48 PRIPREMA JABUKOVOG SIRĆETA, 49 PUENJE GORKIH ČAJEVA, 49 PUENJE ULJA KAO LEKA, 49 SLABO PODNOŠENJE MIRISA BELOG LUKA, 49 PRIPREMA KUPKl, 49 PRIPREMA TOPLE KAŠE ZA OBLOG, 49 PRIPREMA OBLOGA OD SVEŽIH LISTOVA BILJKE, 49 PRIPREMA ĆAJA ZA INHALACIJU, 49 VREME KORIŠĆENJA BIIJNIH PROIZVODA, 50 NEŽEUENE NUS POJAVE, 50 ZAMENA ZA KVASAC, 50 ADEKVATNA ZAMENA NEKIM ĆAJEVIMA, 50 UPOZORENJA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 51 AKUTNA I HRONIĆNA OBLJENJA, 51 KORIŠĆENE MERNE JEDINICE, 51 O1. KOSA (CAPILU), 51 01.01. OBLJENJE KORENA KOSE, 52 01.02. OBLJENJE KORENA KOSE SA POJAVOM LIŠAJA, 52 01.03. OBLJENJE KORENA KOSE SA OPADANJEM KOSE, 52 01.04. PERUTANJE KOSE, 52 01.05. MASNA KOSA SA PERUTANJEM, 53 01.06. MASNA KOSA SA OPADANJEM I PERUTANJEM, 53 01.07. SEBOREJA, 83 01.08. OPADANJE KOSE, 84 01.09. OPADANJE KOSE ZBOG SEKIRACIJE, 54 01.10. OPADANJE KOSE OD TIFUSA, 54 01.11. PREVREMENO SEDENJE KOSE, 54 01.12. LOMLJIVOST KOSE, 55 01.13. RASCVETALA KOSA, 55 01.14. VAŠI, GNJIDE U KOSI, 55 01.15. MIKROSPORIJA, 55 01.16. KOSOJED, FAVS, 56 01.17. ĆELAVOST, 56 01.18. VRAĆANJE PRIRODNE BOJE KOSI, 56 01.19. BOJENJE KOSE PRIRODNOM BOJOM, 57 01.20. POBOLJŠANJE SJAJA KOSE, 57 01.21. POBOLJŠANJE RASTA KOSE, 57 01.22. JAĆANJE KOSE, 57 02. LICE (FACEES), 58 02.01. CRVENELO LICA, 58 02.02. PROŠIRENI KAPILARI NA LICU, 58 02.03. PEGE NA LICU, 58 02.04. CRVENE PEGE NA LICU, 58 02.05. PERUTANJE KOŽE LICA, 59 02.06. BUBULJICE NA LICU, 59 02.07. BRADAVICE NA LICU, 59 02.08. KRASTICE NA LICU, 59 02.09. ISKRIVLJENJE JEDNE STRANE LICA, 59 02.10. INFEKCIJA KOŽE LICA, 60 02.11. MASNA KOŽA LICA, 60 02.12. SUVA KOŽA LICA, 60 02.13. DLAČICE NA LICU, DEPILACIJA, 60 02.14. TUBERKULOZA KOŽE LICA, 60 02.15. BORE NA LICU, 61 02.16. PREVENTIVA PROTIV BORA, 61 02.17. UVEĆAN PODBRADAK, 61 02.18. ZAŠTITA LICA OD RAZNIH ŠTETNIH UTICAJA, 61 02.19. ZAŠTITA LICA OD SUNCA I VETRA, 61 02.20. OSVEŽAVANJE KOŽE LICA, 62 02.21. PODMLAĐIVANJE LICA, 62 Opis Knjiga recepata za korišćenje lekovitog bilja je svestran, obiman i iscrpan priručnik za tradicionalno lečenje veoma velikog broja bolesti. Iza ovog dela, leže mnoge godine posvećenog rada i veliko praktično iskustvo. Jedna od prednosti je raspored recepata prema bolestima. Ova knjiga može da posluži kao priručnik i savetnik, ne samo u svakoj kući, nego i u lekarskoj ordinaciji. Među mnogim knjigama sličnog sadržaja koje se danas mogu naći po našim knjižarama, ovu knjigu Đure Čučkovića toplo preporučujemo kao jednu od retko profesionalnih i iscrpnih knjiga ove vrste. Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ ------------------------------ ---------------------------- R1

Predgovor Ovaj udžbenik nastao je kao rezultat višegodišnjeg nastavnog rada autora na predmetu Testiranje softvera, na osnovnim akademskim studijama studijskog programa Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Udžbenik treba da posluži bržem i potpunijem savladavanju teorijskih i praktičnih osnova iz oblasti testiranja softvera. Ciljevi knjige su upoznavanje čitaoca sa najčešće korišćenim tehnikama testiranja u različitim domenima primene softvera i ilustracija ovih tehnika na problemima čiji je stepen složenosti takav da omogućava praćenje rešenja bez većeg napora. Uvodno poglavlje bavi se motivisanjem čitaoca za proučavanje oblasti i uvodi osnovnu terminologiju. Drugo poglavlje opisuje različite tehnike funkcionalnog testiranja, kao što su podela na klase ekvivalencije, analiza graničnih vrednosti, testiranje zasnovano na tabeli odlučivanja, uzročno posledični grafovi, testiranje zasnovano na modelu stanja, testiranje sintakse i kombinatorno testiranje. Poglavlje o tehnikama strukturnog testiranja, odnosno tehnikama bele kutije, bavi se tehnikama zasnovanim na kontroli toka, zatim tehnikama zasnovanim na programskim putanjama, kao što su metod bazičnih putanja, granično testiranje unutrašnje putanje, testiranje petlji i pokrivanje sekvenci LCSAJ (eng. Linear code sequence and jump). Potom se uvode tehnike na bazi toka podataka kod kojih se selekcija programskih putanja vrši na osnovu lokacija u programu gde se promenljivama dodeljuje vrednost ili gde se ta vrednost koristi. Na kraju ovog poglavlja se objašnjava tehnika mutacionog testiranja. Sledeće poglavlje bavi se tehnikama integracionog i regresivnog testiranja. Opisani su različiti pristupi kao što su integracija po principu „velikog praska“, zatim pristupi postupne integracija zasnovane na hijerarhijskoj strukturi programa (od vrha ka dnu, od dna ka vrhu i mešovita integracija), postupna integracija zasnovana na grafu poziva (po parovima, po susedstvu), klijent/server komunikacija i „visokofrekventna“ integracija. Preostala poglavlja razmatraju specifičnosti testiranja pojedinih kategorija softvera. Poglavlje o testiranju objektno-orijentisanog programskog koda razmatra kako osobine ove vrste softvera kao što su ponašanje zavisno od stanja, enkapsulacija, nasleđivanje, polimorfizam i dinamičko vezivanje, apstraktne klase i obrada izuzetaka utiču na realizaciju testiranja. Opisani su razni metodi unutar klasnog i međuklasnog testiranja i razmotrena problematika predikcije rezultata testova. U poglavlju o testiranju konkurentnog softvera razmatraju se osobine kao što je nedeterminizam izvršavanja i potrebe za komunikacijom i sinhronizacijom i njihov uticaj na testiranje. Opisane se tehnike za otkrivanje narušavanja uzajamnog isključivanja, praćenje i ponovnu reprodukciju izvršavanja, detekcija zastoja i testiranje dostižnosti. Poglavlje o testiranju grafičkih korisničkih interfejsa opisuje različite pristupe testiranju ove kategorije softvera kao što su manuelno testiranje, zasnovano na poznavanju funkcija aplikacija i domena korišćenja od strane korisnika ili testera, slučajno (eng. random input), tehnike zasnovane na snimanju i reprodukciji korisničkih sesija i tehnike testiranja zasnovane na formalnim modelima (model stanja, varijabilni model stanja, model toka događaja). Autori se nadaju da će ovakva knjiga, pored toga što će biti zvaničan udžbenik na predmetu Testiranje softvera, poslužiti i novim softverskim inženjerima da se upoznaju sa osnovnim konceptima i tehnikama testiranja softvera. Autori se zahvaljuju kolegama recenzentima i kolegi Milošu Gligoriću, nekadašnjem saradniku u nastavi, za doprinose i korisne sugestije u konačnom uobličavanju ove knjige. Veliku zahvalnost dugujemo i našoj dragoj Vladani Likar-Smiljanić, profesorki u penziji Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koja je korice knjige ulepšala simboličnom ilustracijom borbe za kvalitet u razvoju softvera. Autori Naslov: Testiranje softvera Izdavač: Akademska misao Strana: 377 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 176 x 250 cm Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-7466-815-3

Ove priče imaju već hiljade poklonika, koji su ih pratili na blogu Prešlicavanje (preslicavanje.blogspot.com). No verzije unutar ovih korica su dorađene, zaokružene, rečju – bolje od onih na Mreži. Ekran trpi sve. I dozvoljava stalne popravke. Papir ne. U eri kada se knjige sele na monitore (u manjim ili većim „formatima“), pojavio se i obrnut proces: autori iz sajber prostora sele se na papir. Jer hartija još uvek, iako mnogi tvrde da je prevaziđena, ima tu moć da dâ na „ozbiljnosti“ onome ko dočeka da objavi knjigu. Kao što je Hemingvej pre skoro jednog veka svojim novinarskim stilom napravio revoluciju u književnosti, tako smo danas svedoci talasa novih autora poniklih na internetu, koji su svoje misli i jezik brusili na oštrom komentatorskom strugu. Nekada nedorečeni, predugih misli i s previše informacija u jednoj rečenici, oni su pravi književnici ovog doba, svestrani, obrazovani, polemični i žestoki. Oni su klasici XXI veka, Hemingveji i Ficdžeraldi našeg doba. Verujte nam na reč. Junaci ove knjige nisu samo Dejvid Bouvi, R.E.M, Lu Rid, The Pixies, Idoli, Depeche Mode i svi ti divni umetnici čije su pesme poslužile kao povod, okidač, ili prateća tema. Njeni junaci su pripadnici svih izgubljenih generacija rođenih na ovim prostorima. Svi oni kojima je muzika nešto zaista značila, koji su skupljali ploče, kasete, kompakt diskove, skidali reči pesama pritiskajući pauzu na kasetofonu i ispisivali imena omiljenih bendova na školskim torbama. Ovo su, dakle, magične pripovesti o muzici, ljubavi, sazrevanju, ljudima i predelima u koje se odlazi na odmor a iz njih se vraća promenjene duše i srca, ako ih imate. Ispisani polaroidi uhvaćenih trenutaka sete, flešbekovi ovih naših večito turbulentnih godina, unutarnja putovanja kao priprema za ona prava koja će uslediti. Knjiga „39 pesama“ sadrži lekcije o životu koji, osim slike i zvuka, ima i miris i ukus. I soundtrack. Ko ume da sluša. 1 „House of the Rising Sun“ The Animals 2 „Blue Monday“ New Order 3 „Heroes“ David Bowie 4 „Born under Punches“ Talking Heads 5 „To sam ja“ Ekatarina Velika 6 „Waiting for the Man“ The Velvet Underground 7 „All We Ever Wanted Was Everything“ Bauhaus 8 „September“ David Sylvian 9 „The Passenger“ Iggy Pop 10 „I Am the Resurrection“ The Stone Roses 11 „Hey!“ The Pixies 12 „Where the Streets Have No Name“ U2 13 „Losing My Religion“ R.E.M. 14 „Love Will Tear Us Apart“ Joy Division 15 & 16 „Menjaj me“/„Vatre svitanja“ Krakow 17 „Shine On“ The House of Love 18 „Slow Emotion Replay“ The The 19 „Someone Somewhere in Summertime“ Simple Minds 20 „L’Arrivo“ (Mediterraneo) Giancarlo Bigazzi, Marco Falagiani 21 „Čakaj me“ Lačni Franz 22 „Tomorrow“ James 23 „Cow Girl“ Underworld 24 „I Will Possess Your Heart“ Death Cab for Cutie 25 „Music is a Princess“ Prefab Sprout 26 „Ono što pokušavam sad“ Partibrejkers 27 „Ogledalo“ Angel’s Breath 28 „Somewhere Only We Know“ Keane 29 „Treblebass“ Svadbas 30 „Enjoy the Silence“ Depeche Mode 31 „Rusija“ Idoli 32 „Bele ruže“ Amira Medunjanin 33 „Ipanema“ Mitar Subotić Suba 34 „Surface to Air“ The Chemical Brothers 35 „Okean” La Strada 36 „Old Pine“ Ben Howard 37 „S.A.T.“ Kanda, Kodža i Nebojša 38 „I Won’t Back Down“ Johnny Cash 39 „From Above“ Ben Folds & Nick Hornby Naslov: 39 pesama Izdavač: Booka Store Strana: 160 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 14 x 20 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-88335-28-7

Нит паучине за свилене тајне загубљених књига Варијације неизрецивог Вјећеслава Берара могу се читати као лагана пародија, додуше меланхолична, готово несавладивог књижевног Вавилона; можда би се могло казати да листањем његових варијација, писаних и овлашним ђонирањем пера, отворено пристајеш и на индикацију драме која траје и која ће трајати, и трајати… У варијативним трагањима за смислом обележавања сопственог дана, у пуној доколици пресипања дана и ноћи, на дну собне илити уличне чаше, да не мимоиђемо ни вашарске бокале, Тоамна учестало сусреће фаце које успутно, расејано, испуштају торбе из којих испадају маскенбалне ситнице које живот лакирају каквим-таквим смислом; Тоамна је налазач, залазач и поуздани повратни поштар за изгубљено радознале манекене животних циркусарија на трапезној ветрометини дневног шаренила са офуцаним конфетаријама. У том концерту за перо и оркестар читалаца писац са маском Тоамне, у двострукој експозицији, саопштава публици скривеној у мраку, са бине рапсодичне расвете, да мистерија није у приповедачу, него у мистериозном аудиторијуму. Да ли је у тој тмини затурен или загубљен кључ за разумевање жеђи за стварањем, не знам, али наслућујем. Бела арена хартије ће још задуго захтевати крв тинте (штампарске боје). Свако од нас је помало у души Паролона илити Омбрета са реквизитом коју није мимоишла књишка инвентура, али прах гарантује своје, ако ћемо га с пуном пажњом и библијски ишчитавати. Берар с лакоћом, у личном варијатеу призива антијунаке Виљема Шекспира, онако овлаш, шмирантски разигравајући знане нам лексеме. Добро, није лоше - кад се већ не сумња у сопствену смелост, како би можда рекао већ давно величанствени Винавер. Колико је Кено комичан, толико је Берар осенчен доколицом и меланхолијом. Отвара нам своје штиво са загонетним осмехом: Изволите се раскомотити. Е, не може то тек тако. Време, по њему, давно се измакло и самим часовничарима. Још мало па нам сајџија неће ни требати. Све је канда склоно тоталном изумирању, урушавању, без права на повратну адресу. Не могу, а да се горко не осмехнем на Берарову констатацију, но, да га парафразирам, мастиљарске сузе по хартији чине мрље које помало подсећају на речи илити отворени одблесак да пауза понекад вреди више него метар тактова. Та ко зна у чијим су све ћутњама закопане кључне књиге вредне по опстанак људске врсте, а уз ћутњу нам се и уклониле са овог света или ће се уклонити. Маскарада траје, нада се већ преобратила у тихо очајање. Папир и читалац каткад морају свашта да отрпе. Опет она народна вели стрпљен спасен. Свако пажљиво читање неке књиге, стимулише живце, ма те књиге биле енциклопедије илити речници језичких недоумица. Читајући књигу у којој и ноћ с неба не силази без мердевина, ви застајете пред угланцаним речима и реченицама и обувате их као најлепше ципеле које ће опет, бачене у некад, таворити на неком тавану или сметлишту ситних неспоразума. Но, лајтмотиви се рачвају непредвиђено по романескним ћошковима млађахног Бераровог рукописа. Крај почетка и почетак краја су фине паралеле за мали трактат о књигама које спавају спрам оних наслова који поуздано умеју и да сањају. Варијације неизрецивог су једноставне спрам бомбастих есеја о књижевном стварању или о стваралачком гесту уопште. Временом све је неверица. Можда не би било лоше да се нађете у огледалу ове књиге, опет, у свакој књизи се нађе и онај давно изгубљени осмех, а можда, можда би било лепо са тим истим слоговима опрати руке или да се, ето, на најбољи јутарњи начин овом истом књигом умијете. Да, за намерног читаоца не постоје случјне књиге ма колико да онај који их чита и сам, верујте ми на реч, постаје случај прочитане књиге. И у најбољим књигама недостају оне праве лековите реченице, али писци и читаоци трагачи за тим лековитим реченицама вазда ће бити присутни и у сну, и ван сна. Уметност је пећински човек зацртаном линијом увео у живот да му та иста уметност у том животу сачува душу, радознало чисту и невину, ван сваког зла. Ваљан разлог за настанак овог рукописа. У КИКИНДИ, 30. децембра 2013.Милутин Ж. Павлов Наслов: Варијације неизрецивог: концерт за перо и оркестар читалаца Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 123 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13 × 20 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-515-0895-3

DRAGUTIN TADIJANOVIĆ PRSTEN - izabrane pjesme Izbor - Vlatko Pavletić Predgovor - Branimir Donat Izdavač - Nakladni zavod MH, Zagreb Godina - 1985 372 strana 18 cm Edicija - Arion - integralna biblioteka poezije Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Lutanje Samostan Samoća Pjesma o Čovjeku i Suncu Pozdrav šumi Stope u snijegu Pjesma Božanstvu Rano sunce u šumi Mladić u trsju tužan Kišoviti dani Pjesma samotnika Rastanak u jesen Plinska svjetiljka Pjesma o dunji i ptici Noć bez jablana Nebo Otvori mi vrata, Grlice Snove sniju stari maslinici U slapu zelene mjesečine Visoka žuta žita Dječak u sjeni vrbe Noćni lokal Vrtna zabava U gostionici pijem vino. . . Hrastovo lišće šumori, šumori. . . Onoj koju naslućujem Sanjam kako idem pored tebe Jesensko pismo Što govore usta Tina Deona Nad vinogradom sunce i oblaci Slika negdašnje ljubavi Lelija Djevojka na prozoru Plavi san Moje pjesme Luđaci Jelena veze Osamljen Zapali svjetiljčicu Osmijesi Lema Kamena Kako sam volio Mariju Vino i ja Lišće, kukuruzno lišće u polju Druga polovina dana Šumski plašt Čeznuća Golubinja krila Žene pod orahom Bolesnom bratu Đuri Pjesma mom srcu Zlatnim pticama PJESME O LJILJANIMA Ljiljani u polju Miris ljiljana Cvijet ljiljanov Zaboravljena svjetiljka na vjeetru Zemlja me zove Šume snivaju Balada o zaklanim ovcama Pred izlogom cvjetarnice Skinuo bih šešir pred Gospodinom Jutarnja zvijezda pozlaćen orah Soba u prvi sumrak Dugo u noć, u zimsku bijelu noć Kad zašušti po vrhovima od dudova Mjesečina Plavetnilo neba Bacam srce pod tuđa stopala Moja sestra nosi u grad mlijeko Povratak Jutro GOLUBOVI, SIROTINJA I JA Daleko su od mene oranice Gospodin Lamian hrani golubove Oh, kako je sirotinja bešćutna Pjesma Mariji Htio bih pokidat žice. . . Mislim na brata u lječilištu Sunce nad oranicama TUŽALJKE ZA MOJIM JAVOROM Poslije njezina odlaska Kada tišina spava, zlato moje Preteška slazi noć Sanjarije budnoga srca DANI DJETINJSTVA Moje igračke Kiša u predvečerje Lov na dugu Ledeni kurjak Djevojčica i ja Da sam ja učiteljica Računska zadaća Hoću li ući u sobu gdje je sag Nosim sve torbe a nisam magarac Moja baka blagosilja žita Dopisnica na ratište Mladež domovini Danas trideset pete Mrtav Večer nad gradom RIJEČI IZGUBLJENOG SINA Misao na moje pređe . . . Misao na moju majku. . . Crtež Sumornost povratka Onome koji leži u šumama bolestan Pjesanca gospođi u crnini Mjesečina na moru Lišće večeri Sunce srdaca Bilješka o tri vrapca Goranov epitaf Elegija o pjesniku . . . Moj Dubrovnik INTIMNA IZLOŽBA CRTEŽA IZ RAB I Sretoh jutros . . . ruže II Bio sam kao i ti III Što će se desiti » one večeri« IV Tiho plakanje V Hiljade mrtvih i ja VI Nevidljive ptice VII Daleko VIII Dva groblja IX Jednostavan život X Oranje mog oca XI Budući pjesnik XII Poruka iz daljine XIII Okrugli kameni stol P. S. Slike još nenaslikane Školjka Kasni žetelac Veličanstvo mora Majci mojoj . . . Spomen na djedovinu Jedan čovjek u Parizu. . . Pred zatvorenim prozorima Place Dauphine Jardin du Luxembourg Prsten Crne vode (1-15) Nek sja mi sunce iz tvojih očiju, Helena Kad mene više ne bude   GLASOVI KRITIKE ANTUN BARAC - Literarni zapisi (ulomak) IVAN GORAN KOVAČIĆ - Poezija Dragutina Tadijanovića, 1936 (ulomci) IVO KOZARČANIN - Dragutin Tadijanović - Dani djetinstva (ulomak) SLOBODAN NOVAK - Malo žalosna i malo tihonasmijana poezija Dragutina Tadijanovića (ulomci) DUBRAVKO IVANČAN - Uz » Blagdan žetve« (ulomci) IVAN V. LALIĆ - » Blagdan žetve« Dragutina Tadijanovića (ulomak) VLADIMIR KOVAČIĆ - Blagdan Tadijanovićeve poezije (ulomak) STEVAN RAIČKOVIĆ - Dragutin Tadijanović - » Blagdan žetve« (ulomci) BRANIMIR DONAT - Vrijeme kao pjesnikova imaginacija (ulomak) VLATKO PAVLETIĆ - Na blagdan žetve Tadijanovićeve poezije (ulomak) NIKOLA MILIĆEVIĆ - Zapis o Tadijanoviću (ulomak) MILOŠ I. BANDIĆ - Čari govora i ćutanja (ulomci) MIROSLAV S. MAĐER - Lirika srca (ulomci) MILAN SELAKOVIĆ - O pjesniku Dragutinu Tadijanoviću (ulomci) IGOR MANDIĆ - Dragutin Tadijanović obilazna lirika (ulomak) JURE KAŠTELAN - Vizija harmonije (ulomci) LJERKA MATUTINOVIĆ - Radost stvaranja (ulomak) ANTUN ŠOLJAN - Stilizirana spontanost (ulomci) MILIVOJE MARKOVIĆ - Na kraju svega – samoća (ulomci) FERENC FEHÉ R - U povodu jedne knjige prijevoda . . . (ulomak) CVJETKO MILANJA - Poetika ogoljelosti (ulomak) ANTE STAMAĆ - Blagdan Tadijanovićeve žetve (ulomak) ŠIME VUČETIĆ - Dragutin Tadijanović (ulomci) DINKO ŠTAMBAK - Oko Dana djetinjstva Dragutina Tadijanovića (ulomak) IVO FRANGEŠ - Dragutin Tadijanović - Večer nad gradom (ulomci) MIROSLAV ŠICEL - Cjelokupna moja poezija autentičan je izraz mog života (ulomci) NEDJELJKO MIHANOVIĆ - Poezija Dragutina Tadijanovića (ulomak) MARIJAN MATKOVIĆ - Lutanja pjesnika vezana za zemlju (ulomak) TOMISLAV SABLJAK - Umijeće tumačenja Tadijanovića (ulomci) ZDRAVKO ZIMA - Taj turobni Tadija (ulomci) DRAŠKO REĐEP -   ERNEST FIŠER -     Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Bilo da ste hobi elektroničar ili profesionalni inženjer, ova knjiga čitaocu pruža uvid u način rada sa softverskim paketom EAGLE PCB kompanije CadSoft. EAGLE je moćan i priuštiv softverski paket za efikasno projektovanje štampanih pločica. Nudi iste mogućnosti i funkcionalnosti svim korisnicima, pri manjoj ceni od konkurencije. Hobi elektroničarima je dostupna besplatna verzija, za ličnu upotrebu. EAGLE je moguće koristiti na svim bitnijim računarskim platformama, uključujući: Microsoft Windows, Linux i Apple Mac OS X. Knjiga je namenjena svima kojima je potreban uvod u mogućnosti EAGLE softvera. Čitalac može biti i novajlija u svetu projektovanja štampanih pločica, podjednako kao i profesionalac koji želi da nauči da koristi EAGLE, u cilju migracije sa drugog CAD softverskog paketa. Ova knjiga će vam veoma brzo omogućiti da: - steknete uvid u glavne module EAGLE paketa: editor šema, editor rasporeda na štampanoj pločici i softver za auto-rutiranje, objedinjene pod istim korisničkim interfejsom; - naučite da koristite komande u editorima šema kola i štampanih pločica EAGLE paketa; - primenite svoje znanje EAGLE komandi u malom projektu; - naučite više o naprednim konceptima EAGLE softvera i njegovim mogućnostima; - naučite kako se EAGLE odnosi prema različitim stadijumima proizvodnje štampanih pločica; - kreirate kompletan projekat, od projektovanja do proizvodnje štampanih pločica. Projekat opisan u ovoj knjizi je popularan, dokazan projekat Elektorovog inženjerskog tima. Nakon čitanja ove knjige, uz vežbanje na priloženim primerima i rada na opisanim projektima, čitalac bi trebalo da bude spreman za zahtevnije poduhvate. Sadžaj Deo 1. – Naučite da koristite EAGLE softver Poglavlje 1 – Uvod u EAGLE softver Uvod 15 Konvencije korišćene u ovoj knjizi Klikovi mišem Izbor stavki menija Upotreba tastera Objekti, uređaji i komponente Šta je EAGLE i šta on proizvodi? Poglavlje 2 – Instalacija i pokretanje Windows Linux Mac OS X Pokretanje EAGLE softvera Projects Libraries Poglavlje 3 – Upotreba EAGLE korisničkog interfejsa EAGLE ikonice i komandne trake sa alatima Alati u Schematic Editoru Akcioni alati u PCB Layout Editoru Skup komandnih alata Meniji EAGLE modula Podmeniji EAGLE modula Pod-meniji editora šema File pod-meni Edit pod-meni Draw pod-meni View pod-meni Pod-meniji editora štampanih pločica File pod-meni Edit pod-meni Draw pod-meni View pod-meni Navigacija i kontrola EAGLE softvera Načini unosa naredbi u EAGLE softveru Funkcijski tasteri EAGLE Komande Kontrola prikaza sadržaja radnog prostora Poglavlje 4 – Kreirajte vaš prvi EAGLE projekat Podešavanje: slojevi, pomoćna mreža i jedinice mere Slojevi: komanda DISPLAY Pomoćna mreža i jedinice mere Kreiranje crteža šeme kola upotrebom osnovnih EAGLE komandi Rad sa objektima na šemi kola Komanda USE i biblioteke Komanda ADD Dodavanje okvira Dodavanje komponenata iz biblioteke Rad sa objektima: komande COPY, MOVE i MIRROR Komanda DELETE Komande UNDO i REDO Međusobno povezivanje komponenata Komanda NET Komanda JUNCTION Komanda SHOW Završavanje crteža šeme kola Kreiranje nacrta štampane pločice na osnovu crteža šeme Podešavanje dimenzija štampane pločice Postavljanje komponenata na štampanu pločicu Dodavanje vodova: komanda ROUTE Upotreba AutoRutera Automatska međuzavisnost Izvoz rezultata iz EAGLE-a Štampanje Generisanje grafičkih datoteka Upotreba CAM modula – generisanje izlaza za proizvodnju štampanih pločica Generisanje izlaznih datoteka za proizvodnju štampanih pločica Poglavlje 5 – Napredniji koncepti i komande u EAGLE-u Opšte komande Komanda INFO Komanda NAME Komanda VALUE Komanda ATTRIBUTE Komanda CHANGE Komanda SMASH Komanda GROUP Komande Editora šeme kola Komanda GATESWAP Komanda PINSWAP Komanda BUS Komanda LABEL Komanda INVOKE Komande i koncepti editora štampanih pločica Rad sa komponentama Komanda ROTATE Komanda LOCK Slojevi nacrta pločice Komanda CIRCLE Komanda RECT Poligoni Ručno rutiranje Komanda VIA Komanda WIRE Komanda RIPUP Komanda SPLIT Komanda ROUTE Komanda HOLE Komanda DIMENSION Oblasti zabrane Electrical Rule Check (ERC) Design Rule Check (DRC) Primer – DRC greške Greške koje treba izbegavati – Kritične DRC greške Biblioteke Editor biblioteka Izmena objekta Poglavlje 6 – Uvod u proizvodnju štampanih pločica Tipovi štampanih pločica Jednostrana štampana pločica Dvostrana štampana pločica Višeslojna štampana pločica Proizvodnja štampanih pločica Bušenje rupa Metaliziranje via i rupa Stvaranje vodova: fotolitografija i ecovanje ili glodanje Fotolitografija i ecovanje Direktno lasersko oslikavanje Glodanje Elektrometalizacija Ecovanje Nanošenje lemne maske Bela štampa Nivelisanje vrućim vazduhom Ukrajanje i trimovanje Gerber datoteke Deo 2. – Upotreba EAGLE-a u realnom projektu Poglavlje 7 – Kompletan EAGLE projekat; kreiranje merača radijacije Crtanje šeme projekta Upotreba biblioteka Dodavanje komponenata Crtanje mreža Izrada nacrta štampane pločice projekta Iscrtavanje dimenzija i dodavanje rupa Postavljanje komponenata na štampanu pločicu Postavljanje bakarnih površina Oblasti zabrane Rutiranje signalnih vodova Površine uzemljenja i poligoni Finalna DRC provera Ispuna površina uzemljenja Proizvodnja vaših štampanih pločica Kreiranje datoteka za proizvodnju štampanih pločica Nalaženje proizvođača štampanih pločica Dodatak 1 – Sistemski zahtevi i karakteristike verzija EAGLE paketa Verzija Professional Opšte karakteristike Editor šema kola Editor štampanih pločica Autoruter Verzija Standard Verzija Freemium Verzija Ligh Naslov: Vodič za rad sa softverskim paketom Eagle V6 + CD: Licencno izdanje Elektor International na srpskom jeziku Izdavač: EHO Strana u boji: 208 Povez: meki Pismo: latinica Format: 17,5 x 25 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-87495-43-2

Problemi prelaznog perioda starcevacke u vincansku kulturu Radovi sa naucnog skupa Narodni muzej, Zrenjanin, 2004. Tvrd povez, 240 strana, ilustrovano. Tekst na srpskom i engleskom jeziku. RETKO! Starčevačka kultura je neolitska kultura koja je u vremenu od 6200. - 5400. p.n.e obuhvatala veći dio Balkanskog poluostrva. Ime je dobila po lokalitetu Starčevo, nedaleko od Pančeva u Srbiji.[1] U centralnobalkanskoj regiji ima odlike karakteristične za tu kulturu: dominacija grube keramike, rijetka pojava slikanog ukrasa, barbotin ukras i, što je najupečatljivije, jednoslojna i kratkotrajna naselja. Na periferiji matične starčevačke oblasti, zbog specifičnog položaja donjeg Podunavlja, dolazi do značaja stvaralačka snaga autohtonih populacija i djelimičnih razlika u odnosu na matičnu kulturu, pa se koriste nazivi Starčevo-Kris u Rumuniji, Starčevo-Kereš u Mađarskoj, odnosno Starčevačka-Impreso kultura u dijelovima Bosne i Albanije. Često se koristi naziv i Starčevačko-kereško-kriška kultura.[2] Obzirom da su regionalne razlike očite nije moguće napraviti sinhronizaciju nalazišta, odnosno preciznu periodizaciju, što su pokušali brojni arheolozi (Milajčić 1949, Dimitrijević 1969, Draga Garašanin 1954, Milutin Garašanin 1971, Srejović 1971, Tasić 1994). Na isti način će kasnije u kasnom neplitu, postojati jedinstvo i rezlike između Vinčanske, Lenđelske, Potiske i Sopotsko-Lenđelske kulture.[3] Zajedno sa Protosesklo kulturom u sjevernoj Grčkoj, Anzabegovo-Vršnik kulturom u Sjevernoj Makedonija i Čavdar-Kremilovci-Karanovo u Bugarskoj pripada grupi kultura pod nazivom FTN (First Temporate Neolithic), a odnosi se na najranije neolitske kulture u umjerenoj klimi Evrope.[4] Sadržaj 1 Porijeklo 2 Karakteristike keramike 3 Starčevačka-impresso kultura u Bosni i Hercegovini 4 Starčevačka kultura u Hrvatskoj 5 Lista neolitskih kultura u Evropi 6 Literatura 7 Vanjski linkovi 8 Reference Porijeklo Lokalitet Starčevo Grad, u neposrednoj blizini Pančeva, otkriven je još 1912. godine, kada je tokom radova na ciglani pronađen arheološki materijal. Prva iskapanja na lokalitetu, izveo je 1939. Miodrag Grbić. Sredinom pedesetih godina 20. stoljeće, istraživanja su vodili Milutin Garašanin i Draga Garašanin. Pronađene su dosta grube keramičke posude, ali i keramika s geometrijskim ornamentima, te i antropomorfne figure izrađene od pečene zemlje. Pronađena su i oruđa od kamena i kostiju. Milutin Garašanin, istraživač i lokaliteta Anzabegova u Makedoniji, zastupao je ideju o bliskim vezama balkanskog neolita sa kulturama anadolskog platoa. Garašaninov dobro poznati termin „balkansko-anadolski kompleks“ u osnovi naglašava visoki nivo srodnosti koji bi, po tom stanovištu, trebalo da postoji u materijalnoj i duhovnoj kulturi ova dva regiona. [5] Drugi stav iznio je Dragoslav Srejović, koji je posle otkrića kulture Lepenskog Vira težio povezivanju korjena starčevačke kulture sa mezolitskom kulturom đerdapskog prostora, dajući joj autohtoni karakter.[6] Starčevačka kultura donosi početke stalnog naseljavanja stanovništva. Naselja su bila smještena na visokim riječnim terasama ili povišenim gredama, te na blagim padinama u riječnim dolinama. Otkrivanjem većeg dijela pojedinih starčevačkih naselja, uočene su određene pravilnosti u gradnji i rasporedu objekata u njima: isključivo se podižu jamski objekti - zemunice nepravilna oblika sa šatorastom krovnom konstrukcijom; stambene i radne jame skupljene su u grupama, a radne jame grupiraju se prema vrstama obrta. U razvijenim fazama grade se nadzemne pravougaone kolibe od pruća s podnicama od nabijene zemlje. Privredna osnova bila je stacionarna poljoprivreda sa nekoliko vrsta (pšenice, ječma i prosa). Od životinja su se uzgajali govedo, manje ovce i koze te svinje. Lov i ribolov manje su bili zastupljeni, premda su na području Slavonije nađene i udice načinjene od kosti. Pokojnici su se pokapali unutar naselja, u zgrčenu položaju na boku. Oruđe i oružje izrađivalo se od različitih vrsta kamena cijepanjem i okresivanjem, glačanjem i brušenjem te od kosti i životinjskih rogova. Karakteristike keramike U ostacima materijalne kulture najzastupljenija je keramika oksidacijski pečena, tj. uz prisustvo kiseonika, što keramici daje crvenu ili oker boju. Najviše je zastupljena gruba keramika, rijetko sa slikanim ukrasima, sa nekoliko funkcionalnih oblika, od kojih se ističu zaobljeni lonci malo izvučenog ruba i zaobljenog dna, posude na nozi i zdjele. Često je ukrašavana ubadanjem urezivanjem, utiskivanjem ili plastičnim modeliranjem, a ponekad i kaneliranim barbotinom. Barbotinski način ukrašavanja je namjerno ogrubljivanje površine posude nabacivanjem razmućene gline, ponekad bez određenog plana. Najčešći oblici finog, mehanički glačanog posuđa su zdjele na ravnoj ili povišenoj nozi, ukrašavane linijskim slikanim motivima bijelom i tamnom bojom. U starčevačkoj kulturi česti su predmeti kultnog obilježja kao što su žrtvenici na četvrtastom postolju sa četiri kratke noge ili trougaoni žrtvenici s trima zoomorfno oblikovanim nogama. Antropomorfnom oblikovanju pripadaju ženski i muški likovi u stavu oranta aplicirani kao niski reljefi. Figuralnu plastiku obilježavaju jednostavni stupasti kipići s tek naznačenim pojedinostima lica i prsa te voluminozno oblikovani ženski likovi s naturalističkim detaljima (crvenokosa boginja iz Donje Branjevine).[7][8] Starčevačka-impresso kultura u Bosni i Hercegovini Na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine, postoje dva nalazišta, koja se sa sigurnošću mogu pripisati starčevačkom kulturnom krugu: Obre I i Gornja Tuzla.[9] Arheološki lokalitet Bregovi nad Bakarama poznat je već duže od jednog vijeka i predstavlja jedan od prvih otkrivenih neolitskih lokaliteta u Bosni i Hercegovini. Ostao je neprimijećen iako se relativno često navodio podatak o njegovom postojanju u stručnoj literaturi. Lokalitet je otkrio Ćiro Truhelka. Topografija ovog lokaliteta odgovara uobičajenom izboru neolitskog staništa. Udaljen je 5 km od koncentracije starčevačkih naselja u Brodskom Posavlju i eponimnih lokaliteta Galovo i Zadubravlje.[10] Ponekad se ova nalazišta smještaju u „prelaznu zonu“ između neolita na jadranskoj obali i kontinentalnog neolita Balkana. Preplitanje dva stila ukrašavanja, dvije tradicije izrade keramike, govori o specifičnoj mješavini kultura sa prevagom starčevačkih elemenata. Alojz Benac je ovu mješavinu nazvao Starčevačka-Impresso kultura. Nalazi sa ovih nalazišta omogućavaju proučavanje razvoja starčevačke kulture, njenog odnosa s neolitskim zajednicama jadranske oblasti, kao i za određivanje granica prodiranja starčevačke kulture na zapad.[11] U Obre I, sudeći po prisustvu uređenog barbotine ukrasa i fragmenata sa krivolinijskim slikanjem radi se o relativno poznoj fazi starčevačko-impresso kulture. Tri rezultata C14 analize obrađena u laboratoriji u Los Angeles-u smještaju naalaze u Obre I u vrijeme oko 5500. p.n.e.[2] Nalazi Starčevo-impreso kulture na lokalitetu Gornja Tuzla pronađeni su u stratumu VI (5,45-4,9 m). Po raznolikosti i kombinacijama pravolinijskog ukrasa, pojave spiralnog slikanja, kao i ukrašavanja grube keramike u vidu kanelura i cik-cak barbotina, ova faza života u Gornjoj Tuzli smješta se na sam kraj Starčeva IIb. C14 analiza daje rezultate 5580. - 5475.god. p.n.e. Istovremeno starčevački stratum u Gornjoj Tuzli pokazije i sličnosti sa Sesklo i Dimini neolitskim kulturama u Tesaliji, sa donjim stratumom iz Akropotamusa u Makedoniji i nalazima sa prostora Južne Morave u Srbiji.[12] Na primjeru nalazima bogatog i dugotrajnog naseljavanja u Gornjoj Tuzli mogu se izvući zaključci o važnosti koje su naslage soli i slani izvori imali u toku naseljavanja već od perioda srednjeg neolita.[2] Starčevačka kultura u Hrvatskoj Prvi nalazi Starčevačke kulture na tlu Hrvatske potječu iz 1894. godine, a pronađeni su prilikom kopanja temelja vukovarske gimnazije.[13] Do danas je na području između Save i Drave poznato oko 100 lokaliteta starčevačke kulture, no samo na malom broju su se provodila arheološka iskopavanja, većina ih je evidentirana prilikom rekognosciranja . Najstarija naselja počinju se izgrađivati na suhim kopnenim površinama pokrivenim praporom na granici s močvarno-barskim prostorima, koji su se protezali na lijevoj obali Save u širini od 1 do 5 km prema sjeveru od njenog današnjeg korita. Smještena su na visokim terasama uz veće riječne tokove (Gradac na Vučedolu, Erdut, Vinkovci, Sarvaš, Vukovar, Galovo u Slavonskom Brodu, Ždralovi kod Bjelovara, Ciglana u Našicama), na niskim brežuljcima uz dolinu s vodotocima (Bukovlje,[14] Kneževi vinogradi, Pepelane, Podgorač, Gornja Vrba, Lipovac, Vrpolje, Sredanci, Stari Perkovci, Novi Perkovci, Kaznica-Rutak i Virovitica) ili na blago povišenim terenima u ravnici uz manji vodotok (Gornja Vrba, Lipovac, Vrpolje, Zadubravlje). Naselja nikad nisu izolirana, odnosno daleko jedna od drugih. Pretežno su jednoslojna s jednom fazom po određenoj periodizaciji. U pravilu zauzimaju veću površinu i sastavljena su od većeg broja različitih vrsta ukopanih i/ili poluukopanih objekata koji su različito raspoređeni. Smatra se da je većina starčevačkih naselja bila naseljavana kratkotrajno, bilo da su se u njih vraćali nakon nekog vremena ili selili dalje te da zbog toga nije bilo potrebe za gradnjom kvalitetnih i izdržljivih objekata, nego su uglavnom gradili jednostavne nadzemne objekte ili objekte ukopane u zemlju, a pokrivene jednostavnim krovom od slame i pruća. Česte selidbe se mogu objasniti rotacijom. Stanovnici bi iskrčili šumu, zasadili usjeve, a kad bi zemlja počela pokazivati znakove iscrpljivanja, ponovo bi spalili, ostavili zemlju „ na ugaru“, te otišli na drugo mjesto dok se zemlja ne oporavi.[13] Zaštitnim iskopavanjima u Vinkovcima otkriveni su ostaci prve nadzemne kuće starčevačke kulture u i uopšte na lokalitetima istočne Hrvatske. Svi do tada otkriveni objekti bile su zemunice, a njihovo podizanje u okviru starčevačke kulture tumači se jakom mezolitičkom tradicijom i udaljenošću od ishodišta same kulture (Starčevo). [15]. U novije vrijeme u okolini Đakova istraženo je 5 naselja (Sredanci, Tomašanci, Stari Perkovci, Novi Perkovci, Selci Đakovački – Kaznica-Rutak) i jedno kod Virovitice i svi pripadaju kasnijim fazama starčevačke kulture. Materijalna kultura najviše je zastupljena keramičkim posuđem pečenim oksidacijski, tj. uz prisutnost kisika, što keramici daje crvenu ili oker boju. U najvećoj mjeri zastupljeno je posuđe grube fakture s nekoliko funkcionalnih oblika od kojih se ističu zaobljeni lonci te posude na nozi i zdjele. Posuđe grube fakture često je s vanjske strane ukrašeno urezivanjem, utiskivanjem, ubadanjem ili plastičnim modeliranjem. Rezultati apsolutnog datiranja kreću se u rasponu 5930. do 4960. p.n.e.[4] Vinčanska kultura predstavlja mlađeneolitsku i ranoeneolitsku kulturu jugoistočne Evrope (između prvih vekova 5. milenijuma pre nove ere i prvih vekova 4. milenijuma pre nove ere). Prostirala se od srednjeg Potisja na severu do Skopske kotline na jugu i od reka Usore i Bosne na zapadu do Sofijskog basena na jugu, odnosno obuhvatala je teritorije današnje Srbije, Rumunije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u svetu. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčanskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji. Priobalni pojas Dunava u zoni nalazišta Vinče, kod Beograda, proglašen je arheološkim parkom. Sadržaj 1 Neolit na teritoriji Balkana 1.1 Starčevačka kultura 2 Arheološka iskopavanja 3 Lokaliteti 4 Periodizacija 5 Naselja 5.1 Kuće vinčanske kulture 6 Sahranjivanje 7 Pokretni inventar 8 Figurine 8.1 Lady of Vinča 8.2 Vidovdanka 8.3 Hajd vaza 8.4 Pazarka 9 Keramika 9.1 Prosopomorfni poklopci 10 Ekonomija nosioca kulture 11 Najranija metalurgija na svetu 12 Vinčansko pismo 13 Keramičke lule 14 Lista neolitskih kultura u Evropi 15 Povezano 16 Bilješke 17 Izvori 18 Literatura 19 Spoljašnje veze Neolit na teritoriji Balkana Oko 7.000. godine p. n. e. nastaje tzv. „klimatski optimum“, tokom koga se tope ledničke mase u Evropi, pojas četinarskih šuma se pomera ka severu. Klima se menja, postaje topla i vlažna što je pogodovalo listopadnim šumama koje se šire Balkanskim poluostrvom. Ostaci flore i faune sadrže kosti sisara, ptica, riba, ljušture puževa. Na Balkanu od početka neolita do njegove najznačajnije epohe, Vinčanske kulture, prošao je ceo milenijum. Starčevačka kultura Glavni članak: Starčevačka kultura Na prostoru centralnog Balkana nosioci rano i srednje neolitske kulture pripadali su Starčevo-Kereš-Kriš kulturnom kompleksu. Ovaj naziv označava tri bliske kulture: starčevačku, kerešku i krišku koje su obuhvatale područje današnje jugoistočne Mađarske, Srbije i Rumunije. Starčevačka kultura, koja je naziv dobila po lokalitetu Starčevo, razvila se u veoma važnom periodu napretka čovečanstva, kada je počela proizvodnja hrane. Početkom neolita ljudi su još uvek živeli u grupama, koje su činili članovi porodice, prikupljali su hranu u sezonskim pohodima i polako se privikavali na život na jednom mestu. Starčevačka kultura je donela znanja koja će biti veoma značajna za naredni period. Ljudi su živeli u zemunicama i nadzemnim kućama, pravili su izuzetno kvalitetnu keramiku tankih zidova, ukrašenu geometrijskim motivima, statue stubaste forme, koje podsećaju na vinčanske figurine. Na vezu između starčevačke i vinčanske kulture upućuju oblici keramike i figurine, kao i stambeni objekti i teritorija koju su obuhvatale, iako u arheologiji postoji i druga hipoteza o nastanku vinčanske kulture, po kojoj je značajnu ulogu imao uticaj ili migracija sa jugoistočnog Balkana.[1] Arheološka iskopavanja Arheološko nalazište Vinča, 2011. Istraživanja vinčanske kulture na teritoriji Srbije počela su u Jablanici kod Aranđelovca 1901. godine, a u Transilvaniji 1875. na lokalitetu Tordoš. Vinčanska kultura je nazvana po lokalitetu Vinča - Belo brdo, koje se nalazi na desnoj obali Dunava, u selu Vinča, 11 km nizvodno od Beograda, na kome je iskopavanje započeo 1908. profesor Beogradskog univerziteta Miloje Vasić[α 1], na prostoru od oko 400 m². Sa manjim prekidima, radovi su trajali sve do Prvog svetskog rata. 1924. godine, obavljeno je iskopavanje ali nakratko, zbog nedostatka materijalnih sredstava.[2] Otkriveni su ostaci osam neolitskih naselja, od kojih najstarije naselje pripada periodu srednjeg neolita i starčevačkoj kulturi. Vinča tridesetih godina postaje nalazište čuveno u svetu. Miloje Vasić je 1932. i 1936. objavio četiri toma monografije „Praistorijska Vinča“, čime je završena druga faza istraživanja ovog lokaliteta. Osnivanjem Odbora za arheološka istraživanja u Vinči pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i angažovanjem akademika Vase Čubrilovića i Jovana Todorovića, započeta su 1978. godine nova iskopavanja. U početku je istraživanjima rukovodio Nikola Tasić, a od 1982. godine akademici Milutin Garašanin i Dragoslav Srejović. Posle završetka radova od 1986. do 1998. nije bilo sistematskih arheoloških istraživanja. Ipak, 1988. nalazište je uređeno zbog simpozijuma pod nazivom „Vinča i njen svet“ (originalni naziv - engl. Vinča and its World). Milutin Garašanin je 1998. godine okupio terensku ekipu i tako je počela treća serija iskopavanja na eponimnom nalazištu. Od 2001. uvedena je flotacija za dobijanje uzoraka makrobiotičke analize. Od 2003. započela su iskopavanja u sistemu celina („unit“), za razliku od ranijih iskopavanja u kvadratnoj mreži. U istraživanja su uključene i arheozoologija i zooarheologija, a za vođenje terenske dokumentacije počela je da se koristi računarska tehnologija. Od 2002. korišćen je elektronski daljinometar (EDM) Napravljena je baza podataka i softver ArchaeoPack (Tasić, Jevremović 2003.) koji je testiran na iskopavanjima u Vinči.[3] Lokaliteti Matična oblast Vinčanske kulture obuhvata prostor centralnog Balkana, a u trenutku kada je dostizala vrhunac podudarala se sa teritorijom koju je u mlađem i srednjem neolitu obuhvatala starčevačka kultura. Dunav je bio odlučujući uslov za nastanak naselja u Vinči, kao i Tisa, Drava, Sava, Tamiš i pritoke. Glavni pravac od severa ka jugu je Morava, koja se nizvodno uliva u Dunav. Nosioci vinčanske kulture živeli su na desnoj obali Dunava, ali treba pretpostaviti da je reka u doba osnivanja naselja bila tokom proleća usled poplava široka oko 7 km, na ovom prostoru su postojali jezero i močvare, što je pogodovalo razvoju lova, ribolova i zemljoradnje.[4] Jezgro ove kulture je Srbija, a rasprostirala se do istočne Makedonije, zatim na zapadu do severoistočne Bosne i do Vinkovaca. Eponimni lokalitet ove je Vinča - Belo brdo, a ostala nalazišta su: Gradac kod Zlokućana Aradac u Banatu Botoš u Banatu Pločnik Divostin Anzabegovo Vrdnik Jakovo Obrež Gomolava Periodizacija Kulturni sloj u Vinči debljine je oko 10,5 metara.[5] Periodizaciju su izvršili Miloje Vasić, Milutin Garašanin i Vladimir Milojčić. do 8 metara Vinča Tordoš I Vinča A 8 do 6,5 metara Vinča Tordoš II ab Vinča B1 (do 7 metara) 6,5 do 6 metara Gradačka faza Vinča b2 6 do 4,1 metar Vinča Pločnik I Vinča B2/C 4,1 metar Vinča Pločnik IIa Vinča C 3,48 metara Vinča Pločnik IIb Vinča D Svaki od nataloženih slojeva, koji obeležava pojedine faze života u Vinči, sadrži prave riznice raznovrsnih predmeta: oruđe i oružje od kamena i kosti, posuđe za svakodnevnu upotrebu, bogato dekorisane ritualne vaze, veliki broj antropomorfnih i zoomorfnih figurina izuzetno upečatljive stilizacije, nakit od raznih vrsta retkih i skupocenih materijala i veliki broj drugih predmeta izrađenih u samoj Vinči ili pribavljenih iz udaljenih oblasti - iz srednje Evrope, donjeg Podunavlja ili sa Mediterana. Naselja Prostiranje Vinčanske kulture Rekonstrukcija Vinčanske kuće Neolitsko naselje u Vinči udaljeno je oko 14 km od ušća Save u Dunav, što je izuzetno povoljno mesto koje je omogućilo da postane fokalna tačka prostora jugoistočne Evrope. Ovuda su prolazili putevi, ali je i izuzetno povoljno prirodno okruženje omogućavalo dugotrajno naseljavanje. Reka Bolečica, koja se uliva u Dunav neposredno ispod naselja, bila je izvor sveže vode, a bila je i veza sa Avalom, gde su nalažene važne sirovine poput cinabarita. Vinčanska naselja su pretežno višeslojna, a na samom lokalitetu Vinča konstatovano je 9 naselja. Po položaju malo se razlikuju od starčevačkih, podižu se na rečnim terasama sa padom ka reci, na osunčanim padinama ili gredama. U mlađim fazama naselja se podižu na strmim teško pristupačnim brežuljcima ili stenama (Gradac, Rt - Železnik). Neka od ovih naselja bila su utvrđena. Najstarija staništa u Vinči imaju najčešće elipsoidne osnove ukopane u les i šatorasti krov od pruća, trske i slame koji naleže neposredno na osnovu. Kolibe su grupisane po određenom sistemu oko centralne i podsećaju na arhitekturu kulture Lepenskog Vira. Za iste tradicije se povezuju i stubaste antropomorfne figure i neraščlanjene keramičke posude. Vinča je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog sloja sa šatorastim staništima javlja novo naselje, koje su izgradili nosioci kulture mlađeg neolita, kojoj je Vinča dala ime. Kuće tokom ovog perioda bile su od drveta i gline, orijentisane u pravcu jugoistok-severozapad, imale su četvorougaone osnove, vertikalne zidove i krov na dve vode. Javlja se nivelacija, podloga se stabilizuje, izoluje od vlage, a zidovi se boje. U mlađim naseljima otkrivene su velike pravougaone građevine sa većim brojem prostorija. Na dubini između 9 i 6 metara, koje se datuje u period između 4500. i 3800. godine p. n. e. kultura dominira velikim delom srednje i jugoistočne Evrope. Velika naselja tokom ovog perioda su Vinča, Potporanj, Selevac, Divostin... Specijalizovane delatnosti dovela je do privrednog uspona, društvenog raslojavanja i bogaćenja zajednica vinčanske kulture. Nalazi otkriveni na dubinama između 6. i 2. metra kulturnog sloja Vinče, datovani u period između 3700. i 3500. godine p. n. e. pokazuju da Vinča postepeno gubi značaj i da se kultura gasi. Propast vinčanske kulture prouzrokovao je prodor novih zajednica iz pravca današnjih oblasti Bugarske i Rumunije, tokom prvih vekova 4 milenijuma p. n. e. Vinčanska kultura prostirala se na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem stanovnika ne samo sva istovremena neolitska naselja, već i prve gradove koji su znatno kasnije nastali u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu. Smatra se da je Vinča bila grad jer je stalno bila naseljena tokom mnogo generacija, stanovništvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i specijalizacija poslova. Može se reći da je bila metropola, budući ju je naseljavao veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena mnoga manja naselja u neposrednoj blizini Vinče, a nađeni su i dokazi o intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i ljudi. Kuće vinčanske kulture Gradnja u Vinči je bila veoma intenzivna. Postoje dokazi da su stari i trošni objekti rušeni da bi se izgradili novi. Ponekad je iskorišćen rov stare kuće u koje su postavljane drvene oblice. Korišćena je tehnika koja se naziva tehnika pletera i lepa, a koja se prvi put javlja tokom neolita. Kuće su građene tako što su vertikalno poboli drvene oblice. Oko njih su uplitali pruće, preko koga se nanosilo vlažno blato ili glina, pomešani sa slamom ili peskom. Do sada nisu otkriveni ostaci krovova, ali se pretpostavlja da su bili od trske. Kuće su imale peći potkovičaste osnove, koje su se ponekad nalazile u svakoj prostoriji. Pronađene su i peći za koje se pretpostavlja da su služile za preradu cinabarita.[6] Sve kuće u naselju bile su zbijene i poređane u redove, orijentacije jugoistok – severozapad, što je predstavljalo dobru zaštitu od vetra. Sahranjivanje Na osnovu skromnih ostataka najstarijeg naselja, otkrivenih na oko 10,5 m ispod površine, zaključeno je da je Vinča prvi put naseljena u trenutku kad je kultura srednjeg neolita (starčevačka kultura) već počela da se završava, verovatno oko 4880. godine p. n. e. Iz ovog perioda potiče jedinstven nalaz u okvirima neolitske kulture jugoistočne Evrope, velika grobnica s prilazom i devet skeleta koja je u centru najstarijeg naselja, koja je otkrivena 1931. godine. Ovaj nalaz pokazuje da su prvi zemljoradnici Podunavlja pripadali posebnom antropološkom tipu u kome se objedinjuju odlike stare evropske populacije s odlikama gracilnih Mediteranaca. Pripadnici ove kulture su poznavali izdvojene nekropole, najčešće van naselja. U Botošu je otkrivena nekropola sa 18 grobova od kojih je jedan dvojni. Mrtvi su polagani u zgrčenom stavu, na levom ili desnom boku. Spaljivanje i sekundarne sahrane nisu pouzdano utvrđene. Pokretni inventar Figurina iz Vinče Predmeti vinčanske kulture otkriveni u Ajudu, u Rumuniji. U Fazi Vinča-Tordoš I, oko 8 m dubine u Vinči, otkriveno je: oruđe od obsidijana i to strugači, grebači i noževi, oruđe od tesanog kamena - pravi i krivi noževi, oruđe od glačanog kamena od nefrita koje procvat doživljava u fazi Vinča Tordoš II, sekire u obliku obućarskog kalupa jezičaste sekire dleta. Od nakita javljaju se bikonične perle od mramora i kosti, kameni privesci bušeni pri vrhu, nakit od spondilus (spondylus) školjke, koji se javlja kroz čitavu evoluciju kulture. U fazi Vinča Pločnik javljaju se i prva bakarna oruđa, kao što su igle, dleta, bakarne grivne rađene od veoma tanke žice. Posebno je značajna ostava bakarnog oruđa otkrivena 1928. godine na lokalitetu Pločnik. Ostava se sastoji od bakarnih dleta četvrtastog preseka i bakarnih sekira sa horizontalnim otvorom za držalje, koje su se koristile kao univerzalne alatke. Oruđa se i dalje izrađuju od kamena i kosti, najbrojniji su: šila harpuni udice spatule Od kamenih alatki dominiraju: jezičaste sekire bušene sekire kameni buzdovani sekire od mekog, belog kamena kultne namene. Figurine Vinčanske antropomorfne i zoomorfne figurine, kao i prosopomorfni poklopci i žrtvenici predstavljaju izuzetne umetničke domete ove kulture. Najznačajnije među njima su Lady of Vinča, Hajd vaza i Vidovdanka. Pored predmeta kultne namene, o stepenu razvijenosti govore i urezani znaci poznati kao „vinčansko pismo“. Pretpostavke o njihovoj funkciji su mnogobrojne: da su oznake vlasništva, kaucije, piktogrami ili slikovno pismo, fonetsko pismo...[7] Lady of Vinča Glavni članak: Lady of Vinča Lady of Vinca Jedan od najpoznatijih nalaza sa ovog lokaliteta. Lady of Vinca je otkrivena 1929. godine na dubini od 4,8 metara. Napravljena je od pečene gline, visoka je 13,2 cm. Lady of Vinca predstavlja ženu na postolju, u sedećem položaju, petougaonog lica i urezanih krupnih očiju i plastičnog dugačkog nosa. Desna ruka je savijena i položena na grudi. Na licu, rukama i temenu postoje perforacije. Vaza se nalazi u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta. Vidovdanka Glavni članak: Vidovdanka Figura poznata kao `Vidovdanka` Vidovdanka je antropomorfna figurina otkrivena na Vidovdan 1930. godine, po čemu je i dobila ime. Predstavlja vrhunac neolitske figuralne plastike. Nalazila se na dubini od 6,2 m. Napravljena je od pečene gline, a površina je polirana. Ovo je ženska figurina, bez naglašenih individualnih crta. Lice je petougaono, istaknute su krupne bademaste oči i plastičan nos, što je tipičan primer vinčanske maske. Prisutni su ostaci crvene boje. Vaza se nalazi u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta. Hajd vaza Glavni članak: Hajd vaza Hajd vaza je otkrivena tokom iskopavanja 1930. godine, na dubini od 7.05 m. Visoka je 20, 8 cm, a dužina posude iznosi 36 cm. Ovo je zapravo posuda u obliku ptice, sklopljenih krila, sa ljudskom glavom, petougaonim licem, na kome su velike oči i modelovan nos. Na glavi se nalaze dve loptaste izbočine. Vaza je glačana i ukrašena kanelurama. Smještena je u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pazarka Glinena figurina Pazarka pronađena je selu Požežina, na teritoriji Novom Pazaru, na obali Tušimljanska reke, prilikom kopanja trase gasovoda. Na tom mjestu pronađeni su i ostaci naselja iz doba neolita. Pronađena je sa ostacima jednog žrtvenika i sa jednom manjom figurinom u kontekstu jedne neolitske kuće. Stara je oko 7.000 godina i pripada najstarijoj fazi vinčanske kulture. Izrađena je od pečene gline s velikom količinom kvarca.[8] Visoka je 10 cm i 3 mm, braon i tamne boje, izraženih širokih kukova, gluteus, sa naglašenim ženskim karakteristikama. Ukrašena je trima paralelnim urezima u predelu pojasa i oko vrata, koji mogu predstavljati odeću ili nakit. U urezima su primećeni ostaci okera, što znači da je bila bojena ili samo na tim mestima , ili je samo ta boja sačuvana. Glava ima približno trougaonu formu, plastično izveden nos. Oči su prikazane rudimentarno kosim urezima, dok je vrh glave polukonusan i podeljen na dve sfere, koje najverovatnije simbolišu ovnovske rogove.[9] Smještena je u Muzeju “Ras“ u Novom Pazaru[10] Keramika U Vinči je otkriven veliki broj raznovrsnih keramičkih posuda. Tipična keramika je fina monohromna, glačana keramika, najčešće crne ili sive boje, nešto ređe crvene ili mrke. Vodeći keramički oblik je bikonična zdela sa niskim gornjim konusom, a karakteristične su i zdele sa oštrim uglastim profilom, kao i pehar na šupljoj i koničnoj nozi. Javlja se i tendencija ka zaobljavanju profila i izdvajanju vrata. Javljaju se i posude za skladištenje hrane, poput amfora i pitosa, kao i posude za pripremanje hrane - lonci i đuveči. Posebnu grupu čine posude izuzetno malih dimenzija. One imitiraju posude za svakodnevnu upotrebu, a postoji dvoumljenje oko toga šta je bila njihova uloga. Moguće je da su ovo bile igračke, posude gde su se čuvale dragocenosti ili posude koje su korišćene tokom prerade cinabarita. Ornamenti na keramici iz starijih faza najčešće su rađeni urezivanjem. Trobojne posude su luksuzne i retke. U mlađim fazama keramika je polirana pre pečenja, pomoću oblutka. Od motiva se javljaju linije, metopska polja, cik-cak linije, viseći trouglovi, a često je i kanelovanje. Kanelure se javljaju na gornjim delovima posuda. Otkriveni predmeti danas se mogu videti u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju grada Beograda i Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prosopomorfni poklopci Glavni članak: Prosopomorfni poklopci Prosopomorfni poklopci su kultni objekti jedinstvenog oblika, značenja i funkcije, koji se tokom neolita javljaju isključivo u ovoj kulturi. Prosopomorfni poklopci su keramički cilindrični ili konični poklopci u obliku ljudskog i/ili životinjskog lica. Sam naziv potiče od grč. προσωρον - lice. Na svakom poklopcu prepoznaje se lice, nos i uši i posebno izrazito i reljefno modelovane oči. Bogato su ukrašeni urezanim geometrijskim ornamentom, najgušće na licu, a teme i potiljak su ponekad bez ukrasa. Motivi su šrafirani trouglovi, cik-cak linije, meandar ispunjen ubodom i sl. Dimenzije su između 7 i 15 cm, a pošto se povezuju sa amforama, pretpostavlja se da odgovaraju onima dimenzija od 20 do 40 cm. Smisao ovih poklopaca još uvek nije u potpunosti odgonetnut.[11] Ekonomija nosioca kulture Nosioci vinčanske kulture imali su mešovitu ekonomiju, osnovne delatnosti bili su stočarstvo i poljoprivreda, ali su se bavili lovom, ribolovom i prikupljanjem divljih plodova. Od domaćih životinja prisutni su: goveče, svinja, ovca, koza i pas. Osim mesa, koristilo se i mleko, a pretpostavlja se da je postojala i proizvodnja sira. Od divljih životinja prisutni su jelen, vepar, divlje goveče, zec, dabar, kuna, jazavac i lisica. Lov je imao važnu ulogu, ne samo zbog ishrane, već su se tako nabavljali materijali za oruđe, poput roga jelena ili kljova divlje svinje. Blizina reke omogućila je i ribolov, a nalazi udica, harpuna i tegova za mreže dokazuje da su lovili veliku ribu. Najviše su uzgajane žitarice i to pšenica, ječam i proso, a gajili su i sočivo, grašak i lan koji je korišćen kako za dobijanje ulja, tako i za izradu tkanina. Tokom ovog perioda u okolini naselja rasle su zova, kupina, divlje grožđe, koji su predstavljali dopunu u ishrani. Najranija metalurgija na svetu Srpski arheolozi iz Beograda, Požarevca i Petrovca na Mlavi otkrili su kod lokaliteta Belovode u Velikom Laolu, kod Petrovca na Mlavi i Belolice u selu Ždrelo, kod izvorišta reke Reškovice, koji su međusobno udaljeni desetak kilometara, praistorijsko naselje koje dokazuje da je vinčanska kultura prva poznavala metalurgiju bakra u Evropi. Lokaliteti su jedinstven arheorudarski i metalurški kompleks eksploatisan od praistorije pa do 5. veka, do kraja rimske vladavine ovim prostorima.[12] Vinčanska kultura je bila napredna neolitska kultura koja je postepeno evoluirala u eneolit. [13] Vinčanska kultura je bila najnaprednija praistorijska kultura u svetu. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčanskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji i datira još sa kraja 6. milenijuma pre nove ere. Vinčanska kultura poznavala je napredne tehnologije prerade metala u isto vreme kada i bliskoistočne kulture. Ove rezultate predstavio je međunarodni tim stručnjaka iz oblasti arheoloških nauka iz Velike Britanije, Nemačke i Srbije na svetskom kongresu arheologa, održanim u Vankuveru 2008. godine. Vinčanska kultura se sve do objavljivanja ovih rezultata smatrala uglavnom kulturom kamenog doba. Vinčansko pismo Glavni članak: Vinčanski simboli [Vinčansko pismo https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE] Tartarijske ploče pronađene u Rumuniji, koje sadrže vinčansko pismo. Još uvek je nerazjašnjeno značenje tajanstvenih simbola koji su urezani na grnčariji i figurinama vinčanske kulture. Već godinama ih izučavaju arheolozi i paleolingvisti. Pretpostavlja se da su bili oznake vlasništva, kaucija, piktogrami ili slikovno ili fonetsko pismo. Još uvek nije otkriveno kojoj su grupi naroda pripadali nosioci ove kulture, tako da je izuzetno teško odrediti kojim su jezikom govorili, što je neophodni uslov za dešifrovanje nekog fonetskog pisma. Urez koji podseća na slovo M na fragmentu keramike Urez koji podseća na slovo M na fragmentu keramike Crtež vaze sa urezanim znacima Crtež vaze sa urezanim znacima Urez koji podseća na ćirilično slovo Ж Urez koji podseća na ćirilično slovo Ж Vinčanski znaci su najčešće pravolinijski urezi koji su napravljeni na već pečenoj posudi. Nalaze se od oboda do dna suda. Do danas je otkriveno više od 1000 fragmenata na kojima su urezani ovi znaci. Simboli su nađeni na mnogo mesta širom istočne Evrope, većina je stara između 6500 i 8000 godina, što ih po mišljenju nekih naučnika čini najstarijim pismom. Keramičke lule Keramičke lule pronađene u naseljima neolitske vinčanske kulture (5.500 - 4.200 godine p.n.e.) Arheolozi su u naseljima vinčanske kulture pronašli male zemljane lulice, stare oko 7.000 godina.[14] Obzirom da je duvan stigao u Evropu tek u 15. veku sa Kolumbom, naučnici mogu samo pretpostavljati koje su trave drevni Vinčanci pušili. Neki to dovode u vezu sa korišćenjem konoplje u opojne svrhe.[14]

Veliki svetski bestseler, knjiga koja se bavi fenomenom neverovatnih i nepredvidljivih događaja. Koristeći termin crni labud autor govori o pojavama za koje se smatra da su krajnje neočekivane, ali koje se ipak dešavaju i donose tektonske promene na globalnoj skali. Crni labud je i referenca na čuveni filozofski misaoni eksperiment iz 17. veka. U Evropi do tada niko nije video drugačije labudove osim belih, pa je tvrdnja „svi labudovi su beli“ često korišćena kao primer nepobitne istine. Smatralo se da je šansa da se pronađe crni labud ravna nuli, sve dok se to nije dogodilo 1697. godine u Australiji. Bilo je očigledno da se njihovo navodno nepostojanje nije moglo dokazati na osnovu dotadašnjeg iskustva. Slična predviđanja važila su i za terorističke napade 11. septembra 2001, za čuvenu Mažino liniju, tobožnji nepremostivi bedem francuske odbrane u 2. svetskom ratu koji su nemačke trupe jednostavno zaobišle, ekspanziju Interneta, pojavu pretraživača Google, krah svetskih berzi u jesen 2008. godine... Iako je u prirodi ljudi da iskustvu minulih događaja pridaju značaj, tražeći „šablon“ i očekujući da će se po njemu odvijati i budućnost, ljudsku istoriju najčešće oblikuje snažan uticaj događaja o kojima nam prošlost nije mogla pružiti putokaz. Briljantni Nasim Taleb je u Crnom labudu predvideo dramatična dešavanja iz 2008. godine, a njegove knjige stekle su kultni status među bankarima i brokerima Volstrita. IZ PROLOGA Ljudi u Starom svetu, pre otkrića Australije, bili su ubeđeni da su svi labudovi beli i činilo se da empirijski dokazi sasvim potkrepljuju to uverenje. Prizor prvog crnog labuda možda je bio interesantno iznenađenje za nekolicinu ornitologa (i druge silno zainteresovane za boje ptica), ali to nije poenta ove priče. Ona ilustruje ozbiljnu ograničenost učenja zasnovanog na posmatranju ili iskustvu i krhkost našeg znanja. Samo jedan prizor može da poništi opšti zaključak izveden na osnovu opažanja miliona belih labudova tokom celog milenijuma. Dovoljna je jedna jedina (i, kako sam čuo, prilično ružna) crna ptica. Proširiću to filozofsko-logičko zapažanje i zaći u empirijsku stvarnost, onu koja me opseda još od detinjstva. Ono što ovde nazivamo Crni labud (i pišemo velikim slovom) jeste događaj koji ima sledeće tri odlike: Prvo, vanredan je po tome što ne spada u domen uobičajenih očekivanja, jer ništa što se zbilo u prošlosti ne može ubedljivo ukazati na to da je on uopšte moguć. Drugo, uticaj mu je ogroman. Treće, i pored toga što je vanredan ljudska priroda nas nagoni da smišljamo naknadna objašnjenja za njegovu pojavu usled čega on postaje objašnjiv i predvidljiv. Zaustaviću se ovde i sažeti navedeni trojac osobina: retkost, izuzetan značaj i retrospektivna (iako ne i perspektivna) predvidljivost. Mali broj Crnih labudova objašnjava gotovo sve u našem svetu, od uspona ideja i religija, dinamike istorijskih događanja, do važnih dešavanja u našim privatnim životima. Još otkako smo izašli iz pleistocena, pre otprilike deset milenijuma, uticaj Crnih labudova se povećavao. Naročito je osnažio tokom industrijske revolucije, kada je svet bivao sve složeniji, dok su uobičajeni događaji, oni koje izučavamo, pretresamo i nastojimo da predvidimo na osnovu čitanja novina, bivali sve nevažniji. Zamislite samo koliko bi vam u osvit dešavanja 1914. vaše shvatanje sveta pomoglo da pogodite šta će uslediti (ne varajte koristeći objašnjenja koja vam je u glavu usadio dosadni profesor u srednjoj školi). A u slučaju Hitlerovog uspona i novog rata koji je usledio? Ili u slučaju naprasne smrti Istočnog bloka? U predviđanju uspona islamskog fundamentalizma? Ili u slučaju širenja interneta? Ili kraha berze 1987. godine (i još manje očekivanog oporavka)? Prolazni trendovi, epidemije, mode, ideje, novi umetnički pravci i škole – sve to sledi dinamiku Crnih labudova, kao i, doslovno, gotovo sve bitno čega biste se mogli setiti. Crni labud predstavlja veliku zagonetku upravo zbog te kombinacije male predvidljivosti i ogromnog uticaja. Ali to još nije glavna tema ove knjige. Dodajmo tom fenomenu i činjenicu kako smo skloni da se ponašamo kao da on ne postoji! Ne mislim samo na vas, vašeg rođaka Džoija i mene, nego i na skoro sve „društvene naučnike“ koji već duže od jednog veka delaju u lažnom uverenju da svojim oruđima mogu meriti neizvesnost. Primena takvih nauka o neizvesnosti na probleme u stvarnom svetu odista je imala smešne posledice. Imao sam privilegiju da vidim takve slučajeve u sferi finansija i ekonomije. Upitajte nekog brokera da vam definiše „rizik“ i najverovatnije će umesto definicije predložiti koje mere da preduzmete kako biste isključili mogućnost Crnog labuda – a za predviđanje procene ukupnog rizika one nisu ništa vrednije od astrologije (videćemo kako se takve prevare zaogrću intelektualnim plaštom matematike). U društvenom smislu to je endemski problem. Središnja ideja ove knjige je da smo slepi za slučajnost, posebno za krupne devijacije: Zašto smo mi, bili naučnici ili ne, genijalci ili obični ljudi, skloni da umesto šume vidimo drveće? Zašto se uporno bavimo detaljima, a ne mogućim značajnim i velikim događajima, uprkos očiglednim dokazima o njihovom golemom uticaju? I, ako sledite moju argumentaciju, zašto čitanje novina čak umanjuje vaše znanje o svetu? Lako je uvideti da je život kumulativan ishod nekolicine značajnih potresa. Dok sedite u fotelji (ili na barskoj stolici), zaista vam nije teško da utvrdite ulogu Crnih labudova. Izvedite sledeću vežbicu. Razmotrite sopstveni život. Uzmite u obzir značajne događaje, tehnološke promene i izume koji su se desili u vašem okruženju otkad ste se rodili i uporedite sve to s onim što se očekivalo pre nego što su se desili. Koliko ih je bilo predviđeno? Razmislite o svom privatnom životu, recimo o izboru profesije, pronalaženju partnera, preseljenju iz rodne zemlje, izdajama koje ste doživeli, neočekivanim dobicima ili gubicima. Koliko često su se te stvari odvijale po planu? Naslov: Crni labud Izdavač: Heliks Strana: 472 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: cm Godina izdanja: 2011 ISBN: 978-86-86059-10-9

Stampana ploča (PCB) je možda najviše potcenjena komponenta moderne elektronike. Projektovanje kompleksnih štampanih ploča je nešto što samo vešti inženjeri mogu da urade. Tokom poslednjih 20 godina videli smo vrhunske inženjerske mogućnosti koje postaju dostupne praktično svima koji ih žele. CAD alatke i proizvodni objekti za štampane ploče su dostupni samo jednim klikom miša. KiCad je jedna od takvih alatka. Možda svetski najpopularnija (i najbolja) alatka za projektovanje štampanih ploča pomoću računara, KiCad, je otvorenog koda, potpuno opremljena, dosta bogata i podržana, ali i dobro dokumentovana. Ovo je savršena alatka za inženjere elektrotehnike, ali i za hobiste, koji kreiraju fantastične štampane ploče. KiCad je dostigao zrelost i sada je potpuno opremljen i stabilan izbor za svakoga ko treba da projektuje prilagođene štampane ploče. U ovoj knjizi ćete naučiti kako se koristi KiCad. Bilo da ste hobista ili inženjer elektrotehnike, ova knjiga će vam pomoći da brzo postanete produktivni i započnete projektovanje sopstvenih ploča. Ova knjiga ima praktičan pristup učenju. Sastoji se od četiri projekta povećane složenosti i recepata. Iz projekata ćete naučiti osnovne i napredne funkcije ploče KiCad. Ako nemate apsolutno nikakvo prethodno znanje o projektovanju štampanih ploča, videćete da ćete iz uvodnog projekta naučiti osnove. Zatim možete nastaviti sa ostatkom projekata. Projektovaćete prototipsku ploču sa napajanjem, mali Raspberry Pi HAT i Arduino klon sa proširenom memorijom i integrisana kola sa satom. Knjiga sadrži različite recepte za često korišćene aktivnosti. Ovaj deo možete koristiti za brzi pregled u bilo kom trenutku. Autor pruža podršku za knjigu putem stranice koja obezbeđuje pristup dodatnim izvorima podataka. Poglavlja Deo 1: Brzi uvod u dizajn štampanih ploča 1 • Šta je štampana ploča? 2 • Postupak dizajna štampane ploče 3 • Proizvodnja 4 • Instalacija 5 • Primeri KiCad projekata Deo 2: Praktični put kroz KiCad na jednostavnom projektu 6 • Uvod u ovaj odeljak 7 • Početak KiCada 43 8 • Električne šeme u Eeschema 9 • Izgled u Pcbnew (Layout) Deo 3: Principi dizajna i osnovni koncepti 10 • O ovom delu 11 • Simboli na šemama 12 • Ključni pojmovi štampanih ploča 13 • Tok dizajna električnih šema 14 • Tekući dijagram dizajna izgleda štampane pločice 15 • Dodatna razmatranja o dizajnu 16 • O ovom delu 17 • Projekat 1: Dizajn pločice štampanih veza napajanja za eksperimentalnu pločicu 18 • Projekt 2: Dizajn malog Raspberry Pi HAT 19 • Projekt 3: Arduino klon sa ugrađenim EEPROM-om od 512K i takt modulom 20 • Dodavanje biblioteke simbola električnih šema u program Eeschema 21 • Dodavanje biblioteke otisaka u Pcbnew 22 • Korišćenje biblioteka otisaka kada niste priključeni na internet 23 • Korišćenje biblioteka simbola kada niste na internetu 24 • Pravljenje zabranjene zone 25 • Pravljenje bakarne ispune 26 • Kako izračunati širinu voda 27 • Posebna pravila dizajna i promena širine vodova 28 • Kreiranje posebnih pravila dizajna za određene čvorove 29 • Kako ubaciti tekst i jednostavnu grafiku na beli film 30 • Kako dodati logo na sito štampu 31 • Kako da štampanu pločicu proizvedete kod firme Oshpark 32 • Kako napraviti i ispitati Gerber fajlove 33 • Kako da proizvedete štampanu pločicu kod PCBWay-a 34 • Zaobljeni uglovi 35 • Montažne rupe i otvori 36 • Kreiranje simbola 37 • Modifikacija postojećeg simbola 38 • Ručno pravljenje novog otiska 39 • Kreiranje novog otiska uz pomoć odgovarajućeg alata (wizard) 40 • Modifikacija postojećeg otiska 41 • Upotreba rutera 42 • Kako napraviti spisak materijala 43 • Kako dizajnirati željeni izgled stranice 44 • Kako koristiti hijerarhijske strane 45 • Kako upotrebiti diferencijalni par 46 • Interaktivni ruter 47 • Pravljenje jedinstvenih izreza pločice 48 • Upotreba Git za kontrolu verzije 49 • Kreiranje višeslojne štampane pločice 50 • Kako koristiti sabirnice 51 • Kako ažurirati električnu šemu i dizajn (sa Git-om) 52 • Pojedinačno pokretanje KiCad aplikacija 53 • Pravljenje nove verzije štampane pločice bez izmene originala 54 • Pravljenje štampane pločice bez šeme 55 • Kako podesiti tekst editor i zašto 56 • Kako instalirati trodimenzionalne oblike O autoru Dr Peter Delamaris je pedagog, inženjer elektronike i stvaralac. Kreator je “Uradi Sam“ video kurseva iz elektronike koji se odvijaju uživo i pisac nekoliko tehničkih knjiga. Peter je skoro izdao svoju knjigu “Stvaranje obrazovne revolucije“, o tome kako stvaralaštvo menja način na koji učimo u 21. Veku. Kao vođa tehničkih istraživanja od 2013 u Tech Explorations, kompanije koju je osnovao u Sidneju, Australija, Peterova misija je da istražuje tehnologiju i obrazuje svet. Njegova firma nudi obrazovne kurseve i centre za obuku za elektronske hobiste, studente i nastavnike nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM). Kao stalni učenik, Peterova osnovna veština leži u objašnjavanju teških pojmova preko videa i pisanja. Sa preko 15 godina iskustva predavanja za treći stepen, Peter je razvio jednostavan ali jasan stil učenja koji cene studenti širom sveta. Njegova strast za tehnologiju i svet hardvera ’Uradi Sam’ otvorenog koda je bio glavni razlog koji ga je vodio kroz sopstveni razvoj i rad na tehničkim istraživanjima. Naslov: KiCad kao profesionalac: obiman priručnik za učenje omiljenog svetskog alata otvorenog koda za dizajn štampanih ploča Izdavač: EHO Strana u boji: 460 Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-80134-24-6

Stampana ploča (PCB) je možda najviše potcenjena komponenta moderne elektronike. Projektovanje kompleksnih štampanih ploča je nešto što samo vešti inženjeri mogu da urade. Tokom poslednjih 20 godina videli smo vrhunske inženjerske mogućnosti koje postaju dostupne praktično svima koji ih žele. CAD alatke i proizvodni objekti za štampane ploče su dostupni samo jednim klikom miša. KiCad je jedna od takvih alatka. Možda svetski najpopularnija (i najbolja) alatka za projektovanje štampanih ploča pomoću računara, KiCad, je otvorenog koda, potpuno opremljena, dosta bogata i podržana, ali i dobro dokumentovana. Ovo je savršena alatka za inženjere elektrotehnike, ali i za hobiste, koji kreiraju fantastične štampane ploče. KiCad je dostigao zrelost i sada je potpuno opremljen i stabilan izbor za svakoga ko treba da projektuje prilagođene štampane ploče. U ovoj knjizi ćete naučiti kako se koristi KiCad. Bilo da ste hobista ili inženjer elektrotehnike, ova knjiga će vam pomoći da brzo postanete produktivni i započnete projektovanje sopstvenih ploča. Ova knjiga ima praktičan pristup učenju. Sastoji se od četiri projekta povećane složenosti i recepata. Iz projekata ćete naučiti osnovne i napredne funkcije ploče KiCad. Ako nemate apsolutno nikakvo prethodno znanje o projektovanju štampanih ploča, videćete da ćete iz uvodnog projekta naučiti osnove. Zatim možete nastaviti sa ostatkom projekata. Projektovaćete prototipsku ploču sa napajanjem, mali Raspberry Pi HAT i Arduino klon sa proširenom memorijom i integrisana kola sa satom. Knjiga sadrži različite recepte za često korišćene aktivnosti. Ovaj deo možete koristiti za brzi pregled u bilo kom trenutku. Autor pruža podršku za knjigu putem stranice koja obezbeđuje pristup dodatnim izvorima podataka. Poglavlja Deo 1: Brzi uvod u dizajn štampanih ploča 1 • Šta je štampana ploča? 2 • Postupak dizajna štampane ploče 3 • Proizvodnja 4 • Instalacija 5 • Primeri KiCad projekata Deo 2: Praktični put kroz KiCad na jednostavnom projektu 6 • Uvod u ovaj odeljak 7 • Početak KiCada 43 8 • Električne šeme u Eeschema 9 • Izgled u Pcbnew (Layout) Deo 3: Principi dizajna i osnovni koncepti 10 • O ovom delu 11 • Simboli na šemama 12 • Ključni pojmovi štampanih ploča 13 • Tok dizajna električnih šema 14 • Tekući dijagram dizajna izgleda štampane pločice 15 • Dodatna razmatranja o dizajnu 16 • O ovom delu 17 • Projekat 1: Dizajn pločice štampanih veza napajanja za eksperimentalnu pločicu 18 • Projekt 2: Dizajn malog Raspberry Pi HAT 19 • Projekt 3: Arduino klon sa ugrađenim EEPROM-om od 512K i takt modulom 20 • Dodavanje biblioteke simbola električnih šema u program Eeschema 21 • Dodavanje biblioteke otisaka u Pcbnew 22 • Korišćenje biblioteka otisaka kada niste priključeni na internet 23 • Korišćenje biblioteka simbola kada niste na internetu 24 • Pravljenje zabranjene zone 25 • Pravljenje bakarne ispune 26 • Kako izračunati širinu voda 27 • Posebna pravila dizajna i promena širine vodova 28 • Kreiranje posebnih pravila dizajna za određene čvorove 29 • Kako ubaciti tekst i jednostavnu grafiku na beli film 30 • Kako dodati logo na sito štampu 31 • Kako da štampanu pločicu proizvedete kod firme Oshpark 32 • Kako napraviti i ispitati Gerber fajlove 33 • Kako da proizvedete štampanu pločicu kod PCBWay-a 34 • Zaobljeni uglovi 35 • Montažne rupe i otvori 36 • Kreiranje simbola 37 • Modifikacija postojećeg simbola 38 • Ručno pravljenje novog otiska 39 • Kreiranje novog otiska uz pomoć odgovarajućeg alata (wizard) 40 • Modifikacija postojećeg otiska 41 • Upotreba rutera 42 • Kako napraviti spisak materijala 43 • Kako dizajnirati željeni izgled stranice 44 • Kako koristiti hijerarhijske strane 45 • Kako upotrebiti diferencijalni par 46 • Interaktivni ruter 47 • Pravljenje jedinstvenih izreza pločice 48 • Upotreba Git za kontrolu verzije 49 • Kreiranje višeslojne štampane pločice 50 • Kako koristiti sabirnice 51 • Kako ažurirati električnu šemu i dizajn (sa Git-om) 52 • Pojedinačno pokretanje KiCad aplikacija 53 • Pravljenje nove verzije štampane pločice bez izmene originala 54 • Pravljenje štampane pločice bez šeme 55 • Kako podesiti tekst editor i zašto 56 • Kako instalirati trodimenzionalne oblike O autoru Dr Peter Delamaris je pedagog, inženjer elektronike i stvaralac. Kreator je “Uradi Sam“ video kurseva iz elektronike koji se odvijaju uživo i pisac nekoliko tehničkih knjiga. Peter je skoro izdao svoju knjigu “Stvaranje obrazovne revolucije“, o tome kako stvaralaštvo menja način na koji učimo u 21. Veku. Kao vođa tehničkih istraživanja od 2013 u Tech Explorations, kompanije koju je osnovao u Sidneju, Australija, Peterova misija je da istražuje tehnologiju i obrazuje svet. Njegova firma nudi obrazovne kurseve i centre za obuku za elektronske hobiste, studente i nastavnike nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM). Kao stalni učenik, Peterova osnovna veština leži u objašnjavanju teških pojmova preko videa i pisanja. Sa preko 15 godina iskustva predavanja za treći stepen, Peter je razvio jednostavan ali jasan stil učenja koji cene studenti širom sveta. Njegova strast za tehnologiju i svet hardvera ’Uradi Sam’ otvorenog koda je bio glavni razlog koji ga je vodio kroz sopstveni razvoj i rad na tehničkim istraživanjima. Naslov: KiCad kao profesionalac: obiman priručnik za učenje omiljenog svetskog alata otvorenog koda za dizajn štampanih ploča Izdavač: EHO Strana u boji: 460 Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-80134-24-6