Dosije Snouden Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena. "Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti." Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata; ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba. Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima. Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne. U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme. Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana. "Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje." Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice. Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova? Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata? Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta. Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje". Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas. - Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu. Prikaži više

Autor:: Luk HardingŽanrovi:: Autobiografije i biografije, Publicistika, Kompjuteri i internet, PolitikaIzdavač:: Evro BookGodina izdanja:: april 2014.Broj strana: 307Pismo: LatinicaPovez: TvrdFormat: 14x21 cmInsajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu, Edvarda Snoudena."Svaki pojedinac ima obavezu prema međunarodnoj zajednici, koja nadilazi njegove dužnosti prema državi čiji je građanin. Stoga je svaki građanin dužan da naruši zakon svoje matične zemlje kako bi sprečio zločine protiv mira i čovečnosti."Ovaj deo teksta deklaracije iz Nirnberga 1945. godine nije početak priče o kakvom beskompromisnom tužiocu za ratne zločine iz Drugog svetskog rata ovo je izjava najtraženijeg čoveka na svetu, kojeg je američko pravosuđe optužilo za špijunažu, svojevrsno geslo borca za ljudska prava novog doba.Na njegovom radnom stolu na jednom egzotičnom havajskom ostrvu stajao je primerak američkog Ustava, na čije se odredbe neretko pozivao, a na posao je imao običaj da dolazi u duksu sa parodijom logotipa Američke agencije za državnu bezbednost, za koju je radio: umesto ključa u kandžama, Snoudenov orao ima slušalice na ušima.Edvard Snouden, povučen i pomalo ekscentričan kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio "korisnik iz senke", kadar da prodre i u najdublje pore unutar agancije, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno "kreće" unutrašnjim sistemom ... Imao je pristup svakom kutku NSA-ovog intraneta, a kako je britanski GCHQ s puno poverenja delio strogo poverljive podatke s NSA-om, Snouden je posredstvom GCHQ-ovog intraneta imao uvid i u britanske tajne.U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije "službe" uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito "Osmočlana banda", (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme.Činjenica da je neko kao što je Džejms Klaper, direktor državnih obaveštajnih službi drsko lagao javnost i prošao bez ikakvih posledica, za njega je bila dokaz da je demokratija u njegovoj zemlji ozbiljno uzdrmana."Sistem ne funkcioniše", rekao je jednom prilikom, a "nepravilnosti moraš da prijaviš upravo onima koji su najodgovorniji za takvo stanje."Povukavši granicu između patriotizma i podaničke poslušnosti, Snouden je odlučio da bude "proročki glas" iz obaveštajne zajednice.Ali kako je Snouden uspeo da "skine", prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova?Da li je to učinio na daleko jednostavniji načini no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata?Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajberprostora između sistema NSA i regularnog interneta.Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, "radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje".Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi Dosije Snouden, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas.- Zajedno možemo da uspostavimo ravnotežu, da okončamo masovan nadzor građana i da podsetimo vladu da je, ukoliko zaista želi da zna kako se njeni građani osećaju, uvek jeftinije da ih pita nego da ih uhodi - rekao je Snouden u svom božićnom obraćanju britanskim građanima. Čitajući ovu knjigu, čovek se neizbežno zapita kakav će biti sledeći Božić Edvarda Snoudena, najtraženijeg begunca na svetu.2/19

Snimljena je povodom 50 godina `Radio Beograda` i tri decenije emisije `Veselo Veče` Izvođač: Various Artists Zemlja izdanja: Yugoslavia PGP RTB 2LP 80022/23 - MUZICKA PRATNJA ZABAVNI ANSAMBL RTB RADIOPLAY,NON-MUSIC, PARODY - UCESTVUJU:MIODRAG PETROVIC CKALJA,MIJA ALEKSIC,BRANKA VESELINOVIC,PETAR SLAVENSKI,MIROSLAVA BOBIC,DRAGAN LAKOVIC,DUSAN JAKSIC,MICA TATIC,DRAGUTIN DOBRICANIN,ZIKA MILENKOVIC,VLASTIMIR DJUZA STOILJKOVIC,MIHAJLO VIKTOROVIC,NADA BLAM,MILAN PUZIC,IVAN HAJTL,SLAVKA JERINIC,SRBA MILIN, LJUBA DIDIC,BRANKO CIGA MILENKOVIC.... Format: 2 × Vinyl, LP, Compilation, Gatefold Country: Yugoslavia Released: Mar 1979 Genre: Non-Music Style: Radioplay Tracklist LP 80022 A1 Špica I Raport Vesele Večeri A2 Čika Proka A3 Parodija (Romansa) A4 Daj Pare A5 Kredit A6 Naši U Inostranstvu B1 Roman U 54 Reči B2 Tigar Koji Peva B3 Antikvarnica B4 Lalina Zdravica B5 Opereta `Jubilej` LP 80023 C1 Raf Maksić C2 Beše Park C3 Halo Frankfurt C4 Pored Šanka C5 Striko Joko C6 Sarme C7 Šjor Marinko D1 Ćurani D2 Kaleja D3 Obrnuto D4 Dva Ahbaba D5 Studentska Soba Companies, etc. Printed By – GIP `Beograd` Credits Design – Đorđe Ristić Ensemble – Zabavni Ansambl RTB* Vocals – Dragan Laković, Dušan Jakšić*, Ljiljana Šljapić, Ljubiša Bačić, Mija Aleksić, Mića Tatić, Nada Blam, Olivera Marković, Zoran Rambosek, Miodrag Petrović - Čkalja*, Vlastimir-Đuza Stojiljković*, Žika Milenković (2) Voice Actor – Bata Paskaljević, Branislav Jerinić, Branka Veselinović, Branko-Ciga Milenković*, Dragutin Dobričanin, Frane Pejković, Ivan Hajtl, Ivo Rogulja, Ljuba Didić, Mihajlo Vitorović, Milan Puzić (2), Miroslava Bobić, Petar Slavenski, Rejhan Demirdžić*, Rudi Alvađ, Slavka Jerinić, Srba Milin, Stanislav Avramović, Zvonko Jovičić, Čedo Vukanović Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,goblena,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,biciklisticke odece,odela za surf i ronjenje,zastava,znacki,ručnog i električnog alata,vodenih pumpi,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,lp i sp ploca i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Ineteraktivna tabla IO2 našla je svoju primenu  u obrazovnim institucijama ali i u savremenom poslovanju. Jednostavan i lak pristup omogućava svim korisnicima različitih uzrasta korišćenje interaktivne table samo dodirom prsta ili olovke za tablu. Ineteraktivna tabla IO2  je  magnetna pametna tabla napravljena od kvalitetnog emajliranog čelika koja poseduje ugrađene optičke senzore po čijem principu i radi.  Uz tablu dobijate obrazovni softver i alat za kalibraciju. Softver i alat za kalibraciju instalirate na računar koji ćete koristiti uz interaktivnu tablu. Da bi ste koristili tablu kao interaktivnu, potrebno je da povežete tablu i računar USB kablom i projektor sa računarom. Nakon što dobijete projektovanu sliku na tabli, pokretanjem alata za kalibraciju podešavate optičku preciznost dodira. Tačnost vašeg dodira na tabli zavisiće od kalibracije i brzine Vašeg računara. Nakon što ste to uradili spremni ste za rad na tabli. Pored softvera koji dobijate uz tablu, možete koristiti sve što koristite na računaru jer Vašim dodirom prsta vi upravljate tablom. Uz Vision Interactive touch isporučuje se inovativni softver Vision. SOFTWARE, DRIVER - DOWNLOAD UPUTSTVO ZA INSTALACIJU I PODEŠAVANJE INETRAKTIVE TABLE IO2 VISION Uz interaktivnu tablu stigao je i CD sa osnovnim instalacionim programom za njeno korišćenje i drajverima koji omogućavaju hardversko prepoznavanje između table i računara. CD sadrzi sledeće fajlove: Sa CD-a prvo instalirati korisnički program: MOLYStudio V5.4.0.5_20160421NT.exe. Kada se instalacija završi, instalirati drajvere za Interaktivnu tablu: IWBDriver_IO10000_v1.0.17_20160126.exe Instaliranje drajvera za interaktivnu tablu IO2 Zavisno od Windows operativnog sistema na računaru, u donjem desnom uglu u task baru pojaviće se ikonica “WhiteBoardDriver” crvene boje kao na slici (ili će se naći ispod leve strelice – zavisno od podešavanja Windows-a). Sa USB (muško-ženski) produžnim kabelom, koji je isporučen sa tablom, priključiti tablu u donjem levom uglu sa USB portom na računaru na kome će tabla biti korišćena. Nakon ove akcije, Windows sistem (ako je uredno instaliran), mora prepoznati prisustvo interaktivne table kao perifernog uređaja i ikonica “WhiteBoarDriver”. Mora dobiti zelenu boju kao na slici Ovo je znak da je računar prepoznao interaktivnu tablu kao novi periferni uređaj. Preduzeti dalju akciju podešavanja i kalibracije. Povezivanje interaktivne table sa računarom U gornjem levom i gornjem desnom uglu table (ispod velikih sivih poklopaca) postoje optički senzori koji svojim ukrštanjem signala registruju tačan položaj dodira na tabli. Dodatna indikacija kvalitetnog povezivanja table i računara je i to da su se na svakom od tih senzora (gledajući ispod velikih sivih poklopaca u ravni table) upalile po dve crvene diode, kao na slici. Reflektujuća traka (od koje se odbijaju optički signali), koja se nalazi na unutrašnjim rubovima rama sa leve, sa desne strane i dole, mora biti fizički čista. Povezivanje projektora sa računarom Povezivati projektor sa računarom, na koji je uključena interaktivna tabla. Plasirati projekciju slike (slika desktop računara) na radnu površinu interaktivne table. Obratiti pažnju da projekcija slike ne izlazi iz okvira radne površine i da je njena ivica udaljena od samog rama table minimalno 1,5 – 2cm. PRISTUPANJE PODEŠAVANJU I KALIBRACIJI INTERAKTIVNE TABLE VISION IO2 Levim klikom miša, NA RAČUNARU, na ikonicu u donjem desnom uglu ekrana računara u task baru “WhiteBoardDriver”, koja je zelena, otvara se meni. levim klikom na “Image view”. Pa na “Adjust signal” dobija se slika statusa levog i desnog optičkog senzora table. Ta slika treba da izgleda ovako. Iz ovog statusa izlazi se levim klikom miša na “OK” NA RAČUNARU. Ponovo levi klik na ikonicu u donjem desnom uglu ekrana računara u task baru na  “WhiteBoardDriver”, koja je zelena. Pa levim klikom na “Image view” Pa levi klik na “Adjust optical axis”. Sve i dalje obavezno raditi KLIKOVIMA MIŠA NA RAČUNARU, jer još uvek nije usaglašen međusobni rad ova dva uređaja. Podešavanje osa na radnoj površini table Pojaviće se sledeća slika na interaktivnoj tabli VISION IO2. Dodirnuti sam ugao table “olovkom” (koja je isporučena sa tablom) po par sekundi dok se prikazani reper – crveni kružić ne pokaže na slici na sledećem mestu (gore levo u ćošku radne površine table, dole levo, gore desno i na kraju dole desno). Zatim redom ponoviti postupak za sve uglove table. Ovom akcijom su podešene ose radne površine table. Posle ove akcije na momenat će ikonica u task baru “WhiteBoardDriver” pocrveneti i ponovo se vratiti u zelenu boju. Krenuti u kalibraciju interaktivne table u odnosu na desktop računar i projektovanu sliku sa projektora na tablu. Krenuti u kalibraciju interaktivne table u odnosu na desktop računar i projektovanu sliku sa projektora na tablu Kliknuti (NA RAČUNARU) na ikonicu “WhiteBoardDriver“. Zatim levim klikom na “Adjust“. Iz ponuđenog menija levim klikom miša na “16points calibration”, što nudi kalibraciju table u 16 tačaka. Pojaviće se sledeća slika Dobijenom olovkom, što preciznije (pod uglom od približno 90stepeni u odnosu na radnu površinu table), redom dodirunuti tablu u svakoj crveno ponuđenoj tački – krstiću table dok se ponuđeni reper ne premesti na sledeću tačku u ponudi. Kalibracija tj. ponuda dodirivanja table ide od gore prema dole, sa leva u desno dok se ne dodirne i poslednja taču od 16 ponuđenih. Ako nešto nije dobro urađeno (sumnja u preciznost pogađanja tačaka ili je neka od tačaka preskočena), iz ovog menija izaći klikom na taster “Esc” na računaru. Ponovo iz menija “WhiteBoardDriver”, izaberete “Adjust”, “16points calibration” i ponoviti kalibraciju u 16 tačaka. Nakon uspešnog završetka kalibracije pojaviće se sledeća slika, koja znači da elektronika interaktivne table prihvata. Snima status podešavanja, kalibraciju i time je ceo postupak završen. Ponovo će ikonica u task baru “WhiteBoardDriver” na kratko pocrveneti i vratiti se u zelenu boju. Sada pri dodiru olovkom interaktivne table na bilo kom mestu na tabli (ako je kalibracija uredno urađena) tačka dodira olovke mora da se poklapa sa tačkom reakcije na projektovanoj slici koju plasira projektor. Sada interaktivna tabla VISION IO2 može da se koristiti kao računarev ekran osetljiv na dodir. Pokretanje programa na dekstopu se radi dvostrukim uzastopnim dodirom olovkom na izabrani program (kao levi dvoklik miša na računaru). Duže zadržavanje olovke na jednom mestu na tabli je isto kao akcija desnog klika na mišu računara. CEO POSUPAK INSTALACIJE I PODEŠAVANJA INTERAKTIVNE TABLE JE OVIM ZAVRŠEN. Ako se u radu pojavi greška između pozicije dodira table i njene tačke reagovanja (pomeren projektor, pomerena projektovana slika na tablu ili sama tabla), akciju kalibracije treba uraditi ponovo.

Naslov: Farme puževa Autor: Zoran Vraneš, Bratimir Minić Izdavač: Ekonomski Biro Mesto: Beograd Godina: 1984. Broj strana: 112 U sadašnjem privrednom trenutku, uprkos učestalim teškoćama, sve su povoljniji uslovi za proizvodnju hrane. Jer tu, u proizvodnji hrane mnogi vide mogući izlaz iz privrednih teškoća i mogući izlaz naše zemlje na svetsko tržište. ” okviru ovakvih privrednih kretanja više nisu usamljeni primeri delimičnog ili potpunog povratka građana na selo i sve većeg ulaganja u male farme kao osnovno ili dopunsko zanimanje. Jedan od pokretačkih motiva Biblioteke UNOSNA ZANIMANJA i jeste u podsticanju i usmeravanju moćne energije koja postoji u našem društvu u pojedinačnom, tzv. ličnom radu sa ličnim sredstvima za proizvodnju, kao i svakom obliku udruživanja ličnog i društvenog rada i sredstava. Izuzetan uspeh koji je doživela prva knjiga ove Biblioteke — Kunićarstvo — ohrabruje Izdavača. Mnoge kunićarske farme širom zemlje danas žive i uspešno posluju u velikoj meri zahvaljujući zaokruženoj tehnologiji i realnoj i uverljivoj ekonomiji koje su iscrpno obrađene u našoj prvoj publikaciji. Knjiga Mali ribnjaci, izišla iz štampe pre mesec dana, u svemu ponavlja uspeh Kunićarstva, a evo, već je pred čitaocima nova knjiga — Farme puževa. Do kraja godine, već je izvesno, porodicu knjiga VNOSNA ZANIMANJA uvećaće Kozarstvo, Pčelarstvo, Farme ćurki i Komercijalno golubarstvo. Srećan je sticaj okolnosti da je Izdavač Institut za marketing i ekonomska istraživanja Ekonomskog biroa iz Beograda pre nekoliko godina, i nezavisno od pokretanja Biblioteke, formirao timove stručnjaka koji obrađuju sve oblasti obuhvaćene Bibliotekom UNOSNA ZANIMANJA, pa se stručna znanja efikasno proveravaju i potvrđuju u praksi. Objedinjeni rad iskusnih stručnjaka različitog profila, uslovio je da Biblioteka UNOSNA ZANIMANJA učini korak dalje u prezentaciji odgovarajuće materije širokom krugu zainteresovanih Sve publikacije obrađuju problematiku i šire i kompletnije nego što je to uobičajeno — ne samo sa stanovišta kako proizvoditi, nego i kako obezbediti potrebne uslove, gde se organizaciono povezati i posebno — kako rešiti uvek osetljiva pitanja plasmana. Veliku pomoć budućem proizvođaču pružiće i pregledan prikaz potrebnih sredstava za otpočinjanje proizvodnje i mogućih efekata i dobiti, koji je metodološki tako postavljen, da svako može sve računice da prilagodi sopstvenim uslovima i situaciji. Treća knjiga Biblioteke — Farme puževa obrađuje atraktivnu oblast privređivanja — sakupljanje i uzgoj puževa. Knjiga Farme puževa je rezultat zajedničkog rada inž. šumarstva Zorana Vraneša i dipl. ek. Bratimira Minića, i predstavlja sintezu inostranih dostignuća i prvih domaćih iskustva u ovoj oblasti. Kvalitet i sveobuhvatnost ove publikacije — pravljene u formi praktičnog priručnika i informatora — obezbeđeni su načinom prezentacije i stručnim znanjem i iskustvom njenih autora. Inž. Zoran Vraneš je dugogodišnji novinar informativno-političke redakcije (privredna ribrika) Radio Beograda, aktivista Republičke i Gradske Konferencije pokreta Gorana i već duže vreme se bavi problematikom proizvodnje hrane. Dipl. ekonomista Bratimir Minić je savetnik u Institutu za marketing i ekonomska istraživanja Ekonomskog Biroa iz Beograda. Više od jedne decenije radi na razvojnim programima u poljoprivredi, industriji i maloj privredi. Učestvovao je u izradi većeg broja projekata iz oblasti poljoprivrede i male privrede koji su finansirani kombinacijom domaćih sredstava i sredstava Međunarodne banke za obnovu i razvoj, iz Vašingtona, čiji je konsultant. Uvereni smo da će i ova knjiga — za koju je već u pretprodaji zabeleženo veliko interesovanje — u potpunosti da zadovolji buduće sakupljače i uzgajivače puževa omogućujući im svestrano sagledavanje problematike koja im u tom posle predstoji. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Efikasno podesite i upravljajte bilo kojom verzijom Linuxa na posebnim serverima ili celom mrežom koristeći praktični izvor. Knjiga Linux administracija: Vodič za početnike, Sedmo izdanje je u potpunosti ažurirana i obuhvata najnovije alate i tehnike, i sadrži jasna objašnjenja, instrukcije korak po korak i primere iz stvarnog sveta. Saznajte kako da konfigurišete hardver i softver, kako da radite iz GUI-a ili komandne linije, da održavate Internet i mrežne servise i obezbedite podatke. Detaljno su opisani poboljšanja performanse, virtuelizacija, kontejneri, upravljanje softverom i rešenja za kreiranje rezervnih kopija. • Instaliranje i konfigurisanje Linuxa, uključujući najnovije distribucije: Fedora, Ubuntu, CentOS, openSUSE, Debian i RHEL • Upravljanje korisnicima, dozvolama, fajlovima, direktorijumima i aplikacijama • Podešavanje i administriranje sistemskih servisa i usluga • Upravljanje softverom iz izvornog koda ili binarnih paketa • Prilagođavanje, izgradnja ili krpljenje Linux kernela • Rad sa fizičkim i virtuelnim fajl sistemima, kao što su proc, SysFS i cgroup • Razumevanje mrežnih protokola, uključujući TCP/IP, ARP, IPv4 i IPv6 • Izgradnja pouzdanog zaštitnog zida i rutera pomoću Netfiltera (iptables i nftables) i Linuxa • Nadgledanje i testiranje mrežnih aktivnosti i minimiziranje bezbednosnih pretnji • Kreiranje i održavanje DNS, FTP, web, e-mail, print, LDAP i VoIP servera • Deljenje resursa pomoću GlusterFS-a, NFS-a i Samba-e • Implementanje popularnih cloud tehnologija pomoću Linux virtuelizacije i kontejnera pomoću KVM-a i Docker-a Sadržaj Deo I: Uvod, instalacija i upravljanje softverom Poglavlje 1: Tehnički rezime Linux distribucija Poglavlje 2: Instaliranje Linuxa u konfiguraciji servera Poglavlje 3: Komandna linija Poglavlje 4: Upravljanje softverom Deo II: Administracija jednog hosta Poglavlje 5: Upravljanje korisnicima i grupama Poglavlje 6: Podizanje sistema i isključivanje Poglavlje 7: Fajl sistemi Poglavlje 8: Osnovni sistemski servisi Poglavlje 9: Linux kernel Poglavlje 10: Knobs and Dials: Virtualni fajl sistemi Deo III: Umrežavanje i bezbednost Poglavlje 11: TCP/IP za sistemske administratore Poglavlje 12: Mrežna konfiguracija Poglavlje 13: Linux zaštitni zid Poglavlje 14: Lokalna bezbednost Poglavlje 15: Bezbednost mreže Deo IV: Internet servisi Poglavlje 16: DNS Poglavlje 17: File Transfer Protocol (FTP) Poglavlje 18: Apache Web Server Poglavlje 19: SMTP Poglavlje 20: POP i IMAP Poglavlje 21: Voice Over IP Poglavlje 22: The Secure Shell Part V: Intranet servisi Poglavlje 23: Network File System Poglavlje 24: Samba Poglavlje 25: Distributed File Systems Poglavlje 26: Network Information Service Poglavlje 27: LDAP Poglavlje 28: Printing Poglavlje 29: DHCP Poglavlje 30: Virtualization Poglavlje 31: Backups Deo VI: Dodaci Dodatak A: Kreiranje Linux instalera na Flash/USB uređajima Dodatak B: Demo virtuelna mašina

Prilikom pravljenja ove knjige, naš osnovni cilj je bio da Vama, našim vernim čitaocima, na najjednostavniji način i što jasnijim jezikom, pružimo najveću moguću količinu informacija o operativnom sistemu Mac OS X 10.3 (koji je još poznat i pod nazivom Panther). Mada u njoj ima saveta od kojih će čak i Mac veterani imati koristi, ova knjiga je napisana prvenstveno za sledeće kategorije čitalaca: Za osobe koje su tek odnedavno prešle na upotrebu Maca, te stoga žele da nauče nešto više o osnovama ovog operativnog sistema, kao i o nekim od najboljih programa za Mac koji se trenutno mogu naći na tržištu. Za dugogodišnje korisnike Maca, koji žele da savladaju novu verziju ovog operativnog sistema, Mac OS X, kao i da produktivnost svog rada povećaju uz pomoć najčešće korišćenih OS X aplikacija. Za ljude koji su već upoznati sa pojedinim aspektima Mac OS X-a, ali im je potrebna odgovarajuća literatura iz oblasti koje još uvek nisu savladali u potrebnoj meri. Način organizacije ove knjige Sva poglavlja ove knjige raspoređena su na ukupno sedam zasebnih celina: Prvi deo, "Osnove operativnog sistema Mac OS X", istražuje neke fundamentalne elemente ovog operativnog sistema, uključujući Finder, Dock i System Preferences. Pored toga, ovde je objašnjen i način upotrebe prozora, fajlova i aplikacija. U Drugom delu, "Najčešće korišćene aplikacije", upoznaćemo Vas sa nekoliko programa koji se isporučuju u paketu sa OS X-om, kao što su Calculator, Preview, QuickTime i DVD Player, kao i sa softverskom instalacijom svih drugih aplikacija koje ćete možda poželeti da priključite svom operativnom sistemu. U Trećem delu, "Internet aplikacije", objašnjen je način povezivanja na Internet, kao i upotreba nekoliko različitih Appleovih aplikacija koje zahtevaju mrežnu konekciju, poput Safari Web pretraživača, programa za elektronsku poštu Mail i klijenta za slanje i prijem instant-poruka iChat. Četvrti deo, "Hardverska i ostala podešavanja”, posvećen je periferijskim uređajima, poput monitora, štampača, USB i FireWire uređaja, kao i nekim sistemskim podešavanjima koja su neophodna za njihovo pravilno funkcionisanje. Peti deo, "Appleove iLife aplikacije", istražuje Appleove aplikacije za obradu digitalnih medija — iTunes, iPhoto, iMovie, i iDVD. U Šestom delu, "Administracija i održavanje sistema", obrađeno je nekoliko veoma značajnih tema, kao što su: podešavanje Maca za višekorisnički rad, obezbeđenje sistema, oporavak nakon pada sistema, i kreiranje rezervnih kopija podataka, koje će Vam pomoći da funkcionisanje operativnog sistema učinite stabilnijim, ili Vam bar pružiti pomoć kada zapadnete u nevolje. U Sedmom delu, "Napredne funkcije operativnog sistema", predstavljeni su pojedini aspekti Mac OS X-a kojih prosečan korisnik možda uopšte nije ni svestan, kao što je, na primer, upotreba komandne linije Unixa, izvršavanje AppleScriptova i upotreba velikog broja različitih pomoćnih programa. O autorima John Ray je projektant i konsultant za bezbednost, koji iza sebe ima veći broj stručnih priznanja i više od 17 godina iskustva na planu programiranja i upravljanja operativnim sistemima. Radio je na različitim projektima za FCC, National Regulatory Research Institute, Ohio State University, Xerox i State of Florida. Kao autor ili ko-autor, napisao je više od 10 knjiga, koje se trenutno nalaze u štampi, uključujući i sledeće naslove: Mac OS X Unleashed, Special Edition Using TCP/IP, Sams Teach Yourself Dreamweaver MX Application Development in 21 Days i Maximum Mac OS X Security. Prvu verziju Macintosha kupio je još 1984. godine i sve do danas ostao snažan promoter ovog kompjutera i operativnog sistema, koji predstavljaju istinsku revoluciju u IT industriji. Robyn Ness je doktor psihologije, a specijalizirala je na Ohio State University u oblasti teorije rasuđivanja i donošenja odluka. Trenutno radi kao Web projektant, sa težištem na problemima upotrebljivosti i dizajniranja Web sadržaja. U svoje slobodno vreme se bavi ispitivanjem krajnjih mogućnosti programa iPhoto, pomoću kojeg je obradila neverovatno veliki broj digitalnih fotografija, od kojih se one najbolje mogu videti na adresi www.shadesofinsanity.com. Kratak sadržaj Uvod Prvi deo: Osnove operativnog sistema Mac OS X 1 Uvod u Mac OS X 2 Upotreba Finder-a 3 Snalaženje na Dock-u 4 Upravljanje direktorijumima, fajlovima, i aplikacijama 5 Postavljanje preferenci sistema i opcija univerzalnog pristupa Drugi deo: Najčešće korišćene aplikacije 6 Upotreba aplikacija Calculator, Stickies, Preview, i TextEdit 7 Upotreba QuickTime i DVD plejera 8 Upotreba aplikacija Address Book, Keychain Access, iSync, i Ink 9 Instaliranje dodatnog softvera 10 Upotreba aplikacija Appleworks i Keynote Treći deo: Internet aplikacije 11 Povezivanje na Internet 12 Upotreba Safari-ja 13 Upotreba Sherlock-a za pretraživanje Interneta 14 Prednosti koje donosi članstvo u .Mac-u 15 Upotreba Mail-a 16 Upotreba iChat AV-a 17 Upotreba iCal-a Četvrti deo: Hardverska i ostala podešavanja 18 Upotreba programa Monitors i ColorSync 19 Priključivanje perifernih uređaja 20 Štampanje, faksiranje, i rad sa fontovima Peti deo: Apple-ove iLife aplikacije 21 Uvod u iLife 22 Upotreba programa iTunes 23 Upotreba programa iPhoto 24 Korišćenje iMovie interfejsa 25 Rad sa video clipovima u programu iMovie 26 Kreiranje naslova, prelaza, i vizuelnih efekata uz pomoć iMovie-a 27 Upotreba Clip Viewer-a u programu iMovie 28 Upotreba zvuka i fotografija u programu iMovie 29 Eksportovanje iMovie filmova 30 Korišćenje iDVD interfejsa 31 Dizajniranje DVD fajlova u iDVD-ju 32 Kreiranje DVD fajlova u iDVD-ju Šesti deo: Administracija i održavanje sistema 33 Zajednička upotreba kompjutera od strane više korisnika 34 Deljenje fajlova i pokretanje mrežnih servisa 35 Povećanje bezbednosti kompjutera 36 Održavanje operativnog sistema 37 Oporavak nakon pada sistema i pojave drugih vrsta grešaka Sedmi deo: Napredne funkcije operativnog sistema 38 Upotreba osnovnih komandi Unix-a 39 Uvod u AppleScript 40 Istraživanje direktorijuma Utilities Indeks Naslov: Mac OS X Panther Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 795 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2004 ISBN: 86-7310-274-X

Ovo je drugo izdanje knjige koja je namenjena za inženjere, naučnike i hobiste koji žele da povežu računare sa hardverskim projektima pomoću grafičkih korisničkih interfejsa. Pokrivene su desktop i veb aplikacije. Koristi se programski jezik Python 3, koji je jedan od najpopularnijih jezika: brzina programiranja je ključna karakteristika. Knjiga je revidirana i ažurirana, sa naglaskom na to da nauči korisnika da jednostavno napravi praktične dizajne – uređivač teksta je sve što je potrebno za pisanje Python programa. Povezivanje hardvera se postiže korišćenjem Arduino Uno-a kao daljinskog slave uređaja. U knjizi je dat pun opis i izvorni kod komunikacionog interfejsa. Slave uređaj omogućava digitalne i analogne ulaze i izlaze. U jedan projekat možete uključiti više Uno-a pomoću kontrolnog koda koji je napisan u Python-u i koji radi na računaru. Jedan projekat uključuje PIC mikrokontrolere sa kodom koji se može učitati na PIC pomoću Uno-a. Veb aplikacije i server su implementirani u Python, što vam omogućava da pristupite elektronskom hardveru preko Interneta. Računar Raspberry Pi može da se koristi kao veb server. Uvodno poglavlje će vam pomoći da započnete korišćenje Linux-a. Za projekte u knjizi se koristi Debian ili varijacije, kao što su Mint ili Ubuntu. Poglavlja u knjizi Poglavlje 1 • Linux Poglavlje 2 • Početak rada u jeziku Python Poglavlje 3 • Grafički korisnički interfejsi Poglavlje 4 • Objektno-orijentisano programiranje Poglavlje 5 • Arduino Uno kao slave uređaj Poglavlje 6 • Dodatni primeri GUI-ja Poglavlje 7 • Grafikoni bitmape Poglavlje 8 • Projekat za praćenje potrošnje električne energije Poglavlje 9 • Interfejsi veb pregledača Poglavlje 10 • Curses interfejsi Dodatak A • Izvorni kod za Arduino Uno Slave Dodatak B • Python Uno Slave Dodatak C • Arduino Slave programska alatka Dodatak D • Izvorni kod Arduino Slave alatke za postavljanje ID-ija Dodatak E • Izvorni kod za PIC Dodatak F • PIC programska alatka Dodatak G • Modul curses vidžeta O autoru Andrew Pratt je služio 25 godina u Kraljevskom vazduhoplovstvu. Ima viši nacionalni sertifikat iz elektrotehničkog i elektronskog inženjerstva i diplomu Otvorenog univerziteta. Svoju karijeru je nastavio u oblasti industrijske kontrole. Trenutno je instruktor koji predaje o industrijskim kontrolnim sistemima. Sadržaj POGLAVLJE 1 • LINUX, 12 Predgovor drugog izdanja, 11 Poglavlje 1 • Linux, 13 1.1 • Uvod, 13 1.2 • Pribavljanje operativnog sistema, 13 1.3 • Instrukcije, 13 1.4 • Upravljanje datotekama i direktorijumima, 14 1.5 • Džoker znakovi, 17 1.6 • Preusmeravanje, 18 1.7 • Rad sa Python programima, 18 1.8 • Pravo pristupa datotekama, 18 1.9 • Komandni skriptovi, 19 1.10 • X server, 20 POGLAVUE 2 • POČETAK RADA U JEZIKU PYTHON, 21 2.1 • Uvod , 21 2.2 • Instaliranje jezika Python 3, 22 2.3 • Početak programiranja, 22 2.4 • IDLE, 24 2.5 • Interaktivna sesija, 24 2.6 • Tipovi podataka, 25 2.6.1 • Celi brojevi, 25 2.6.2 • Brojevi sa pokretnim zarezom, 25 2.6.3 • Stringovi i pisanje i čitanje datoteka, 26 2.6.4 • Liste, 36 2.6.4.1 • Razdvajanje stringova u listama stringova, 39 2.6.5 • Rečnici, 40 2.6.6 • N-torke, 42 2.7 • Funkcije, 42 2.8 • Uvozi, 44 2.9 • Logički operatori , 46 2.10 • Bit i bajtovi, 46 2.12 • Heksadecimalna notacija, 49 2.13 • Postojanost objekata, 50 2.14 • Kompajlirane Python datoteke, 51 2.15 • Unicode stringovi, 52 2.16 • Bajtovi i nizovi bajta, 54 2.17 • Kodiranje i dekodiranje bajtova i Unicode-a, 56 2.18 • Nazivi promenljivih, 57 POGLAVUE 3 • GRAFIČKI KORISNIČKIINTERFEJSI, 59 3.1 • Uvod , 59 3.2 • Tkinter, 59 3.2.1 • Kliknite za pokretanje programa, 60 3.3 • Dodavanje vidžeta, 61 3.4 • Povratni pozivi, 61 3.5 • Opcije raspoređivača elemenata, 62 3.5.1 Jednostavan raspored, 62 3.5.2 Ugnežđeni raspored elemenata, 64 3.6 • Unos i ispis podataka pomoću vidžeta, 65 3.6.1 • Scale i Label vidžeti, 66 3.6.2 • Unos, 67 3.6.3 • Kontrolne promenljive, 68 3.6.4 • Polja za potvrdivanje, 68 3.6.5 • Dugmad za izbor, 69 3.6.6 • Canvas vidžet, 70 POGLAVUE 4 • OBJEKTNO-ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE, 73 4.1 • Uvod , 73 4.2 • Klasa, 73 4.3 • Nasledivanje, 75 4.4 • Rezime objektne orijentacije (00), 79 POGLAVUE 5 • ARDUINO UNO KAO SLAVE UREĐAJ, 81 5.1 • Uvod , 81 5.2 • Master-slave dizajn, 81 5.2.1 • USB serijski interfejs, 81 5.2.2 • Otpremanje Arduino programa, 81 5.2.3 • Konfigurisanje Arduina pomoću adrese i ID projekta, 82 5.3 • Klasa Uno, 84 5.3.1 • Kreiranje instanci slave programa, 85 5.3.2 • Upisivanje u digitalnim izlaznim pinovima, 85 5.3.4 • Upisivanje u analognim izlaznim pinovima, 87 5.3.5 • Čitanje iz analognih ulaznih pinova, 87 5.3.6 • Rezime 10 funkcija, 87 5.4 • Praktični primeri u kojima se koriste hardveri, 88 5.4.1 • Upisivanje u digitalnim izlazima, 88 5.4.2 • Upisivanje u analognim izlazima, 91 5.4.3 • Očitavanje digitalnih ulaza, 92 5.4.4 • Očitavanje analognih ulaza, 93 5.5 • Dijagram stanja slave uređaja i komunikacioni protokol, 95 5.5.1 • Dijagram stanja slave uređaja, 95 5.5.2 • Kontrola prenosa podataka, 96 5.5.3 • Formati telegrama, 97 5.6 • Python kraj komunikacionog protokola, 99 POGLAVLJE 6 • DODATNI PRIMERI GUI-JA, 101 6.1 • Uvod, 101 6.2 • Klasa za crtanje Graph, 101 6.2.1 • Prosleđivanje argumenata funkciji bez određivanja broja argumenata (*args), 102 6.2.2 • Prosleđivanje argumenata funkciji pomoću argumenata ključnih red.102 6.2.3 • Povezivanje događaja, 103 6.2.4 • Modul___name, 103 6.2.5 • Sledeći kod, 105 6.3 • Eksperimenti punjenja/pražnjenja kondenzatora , 109 6.4 • Iscrtavanje karakteristika tranzistora, 111 6.4.1 • Izvršavanje više niti, 116 POGLAVUE 7 • GRAFIKONI BITMAPE, 119 7.1 • Uvod, 119 7.2 • Datoteka bitmape, 119 7.3 • Čitanje i pisanje binarnih datoteka, 121 7.4 • Slika, 122 7.5 • Modifikovana slika, 124 7.6 • Zaglavlje, 125 7.6.1 • Modul struct, 126 7.7 • Neželjeni bajtovi, 128 7.8 • Klasa BmpDraw, 128 POGLAVUE 8 • PROJEKAT ZA PRAĆENJE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE, 131 8.1 • Uvod, 131 8.2 • Sonda i daljinski senzor, 131 8.3 • PIC mikrokontroler, 133 8.3.1 • Arduino Slave kao uredaj za programiranje PIC-a, 134 8.4 • Radio veza i Arduino slave, 135 8.5 • Pokretanje sistema i desktop programa, 135 8.5.1 • Desktop program za kalibraciju, 136 POGLAVUE 9 • INTERFEJSI VEB PREGLEDAČA, 145 9.1 • Uvod, 145 9.2 • HTML 5 , 145 9.3 • CherryPy Python veb radni okvir, 146 9.3.1 • Korisnički unos pomoću veb obrazaca, 148 9.4 Ampermetar i veb aplikacija trenda potrošnje struje, 150 9.4.1 • Uno slave program, 150 9.4.2 CherryPy program, 151 9.5 • Raspberry Pi kao veb server, 157 9.5.1 • Konfigurisanje Wi-Fi-ja iz komandne linije na Pi-ju , 158 9.5.2 • Pokretanje Python programa automatski nakon ponovnog podizanja sistema .159 9.6 • Pristup sa Interneta, 161 9.7 • Prilagodavanje ovog projekta, 162 POGLAVUE 10 • CURSES INTERFEJSI, 163 10.1 • Uvod, 163 10.2 • Početak rada sa meradma, 163 10.2.1 • Funkcija wrapper, 164 10.2.2 • Windows na stdscr-u, 165 10.2.3 • Boja, 165 10.3 • Prilagođeni vidžeti, 169 10.3.1 • Indikatorska lampica, 169 10.3.2 • Analogni vidžet merača, 172 10.3.3 • Kombinovanje atributa pomoću operatora nad bitovima OR, 173 10.3.4 • Događaji miša za unos korisnika, 173 10.3.5 • Vidžet točkića, 174 10.3.6 • Vidžet dugmeta, 178 10.3.7 • Vidžet natpisa, 179 10.4 • Modul sa svim klasama, 180 DODATAK A • IZVORNI KOD ZA ARDUINO UNO SLAVE, 185 DODATAK B • PYTHON UNO SLAVE, 193 B.1 • Pydoc, 199 DODATAK C • ARDUINO SLAVE PROGRAMSKA ALATKA, 201 DODATAK D • IZVORNI KOD ARDUINO SLAVE ALATKE ZA POSTAVUANJE ID-DA, 203 DODATAK E • IZVORNI KOD ZA PIC, 207 DODATAK F • PIC PROGRAMSKA ALATKA, 209 F.1 • 12F1622_PROGRAMMER_V1.0.py, 209 DODATAK G • MODUL CURSES VIDŽETA, 215 G.1 • Curses_widgets.py, 215 Naslov: Python 3: programiranje i GUI Izdavač: EHO Strana: 220 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-80134-12-3

Profesionalni proizvođači, studenti i hobisti mogu razviti aplikacije za mobilne android uređaje uz pomoć programskog jezika Basic za android (Basic for Android - B4A) i Integrisanog Razvojnog Okruženja (B4A IDE). Dr Dogan Ibrahim počinje razvoj Android aplikacija za dizajnere elektronike sa opisom instalacije B4A na PC. Zatim predstavlja jednostavne projekte da bi prikazao (izneo) sintaksu B4A i osobine programiranja. Elektroničari će uživati u ovoj knjizi jer opisuje kako android prenosni uređaj može komunicirati sa različitim hardverskim platformama - uključujući Raspbbery Pi, Arduino i procesor ESP32 - preko Wi-Fi linka ili koristeći SMS poruke. Neki projekti prikazuju kako paketi podataka mogu biti poslati sa Raspbbery Pi-a, Arduina ili ESP32 procesora na android mobilni telefon i prikazani na tom istom telefonu. Svi android projekti u knjizi su razvijeni koristeći programski jezik B4A. Projekti za Raspbbery Pi su razvijeni pomoću Python-a. Projekti za Arduino i ESP32 su napravljeni uz popularni Arduino IDE. Svi listinzi programa, kao i detaljni opisi za sve projekte su dati u knjizi. Korisnici bi trebalo da su u mogućnosti da koriste projekte onako kako su predstavljeni ili da ih izmene da bi zadovoljili sopstvene potrebe. Poglavlja 1 • Android mobilni telefoni 2 • Početak 3 • Moj prvi B4A program 4 • Moj drugi B4A program 5 • Moj treći B4A program 6 • Napomene o jeziku B4A 7 • Jednostavni projekti samo na mobilnom uređaju 8 • Projekti koji koriste osobine mobilnih uređaja 9 • Upotreba GPS-a 10 • Wi-Fi interfejs Android na PC 11 • Wi-Fi interfejs Android na Raspberry PI 12 • Android i Raspberry PI SMS interfejs 13 • Android na Arduino Wi-Fi interfejs 14 • SMS interfejs Android na Arduino 15 • Android na ESP32 Wi-Fi Interfejs Prilog A • Upotreba Android emulatora Prilog B • Objavljivanje aplikacije na Google Play Sadržaj Predgovor, 13 POGLAVLJE 1 • ANDROID MOBILNI TELEFONI, 14 1.1 Pregled , 14 1.2 Generacije mobilnih telefona, 14 1.2.1 Prva generacije (1G), 14 1.2.2 Druga generacija (2G), 14 1.2.3 Treća generacija (3G), 15 1.2.4 Četvrta generacija (4G), 15 1.2.5 Peta generacija (5G), 15 1.3 Verzije Androida, 15 1.4 Verzije Android operativnog sistema, 16 1.5 Rezime, 17 POGLAVLJE 2 • POČETAK, 18 2.1 Pregled, 18 2.2 Instalacija probne verzije B4A, 18 2.3 Instalacija standardne verzije B4A, 23 2.4 Dobijanje pomoći, 24 2.5 Rezime, 24 POGLAVLJE 3 • MOJ PRVI B4A PROGRAM, 25 3.1 Pregled, 25 3.2 Rad sa okruženje B4A IDE, 25 3.3 Prikaz poruke na Android mobilnom uređaju, 26 3.4 Rezime, 28 POGLAVLJE 4 • MOJ DRUGI B4A PROGRAM, 29 4.1 Pregled, 29 4.2 Rad sa Designer-om, 29 4.3 Rezime, 33 POGLAVLJE 5 • MOJ TREĆI B4A PROGRAM, 34 5.1 Pregled, 34 5.2 Jednostavan kalkulatorski program, 34 5.3 Otklanjanje grešaka (debugging), 41 5.4 Upotreba USB veze, 45 5.5 Rezime, 47 POGLAVLJE 6 • NAPOMENE O JEZIKU B4A, 48 6.3 Pregled, 48 6.2 Komentari, 48 6.3 Uvlačenje - zupčanje, 48 6.4 Razlikovanje velikih slova i odvajanje izraza, 49 6.5 Konstante, 49 6.6. Promenljive, 49 6.7 Nizovi, 51 6.8 Liste, 52 6.9 Maps, 53 6.10 Matematički operatori, 54 6.11 Logički operatori, 54 6.12 Operatori odnosa (relational), 55 6.13 Promena toka programa, 55 6.13.1 Uslovni iskazi, 55 6.13.2 Iteracije, 56 6.14 Pod programi (Subroutines), 59 6.15 Rukovanje sa greškama u programu, 59 6.16 Vremenski događaji (timer events), 61 6.17 Kašnjenja, odlaganja u programima, 61 6.18 Dijalog, 62 6.19 Biblioteke (Libraries), 66 6.20 Rezime, 67 POGLAVLJE 7 • JEDNOSTAVNI PROJEKTI SAMO NA MOBILNOM UREĐAJU, 68 7.1 Pregled, 68 7.2 Projekat 1 - Digitalni hronometar , 68 7.2.1 Opis, 68 7.2.2 Svrha, 68 7.2.3 Listing programa, 68 7.3 Projekt 2 - Kockica, 75 7.3.1 Opis, 75 7.3.3 Svrha, 76 7.3.3 Listing programa, 76 7.4 Projekt 3 - Brojevi za lutriju Euro Millions , 80 7.4.1 Opis, 80 7.4.2 Cilj, 81 7.4.3 Listing programa, 81 7.5 Projekat 4 - Lekcije iz geografije, 87 7.5.1 Opis, 87 7.5.2 Svrha, 87 7.5.3 Listing programa, 87 7.6 Projekt 5 - Matematika za osnovnu školu, 94 7.6.1 Opis, 94 7.6.2 Svrha, 95 7.6.3 Listing programa, 95 POGLAVLJE 8 • PROJEKTI KOJI KORISTE OSOBINE MOBILNIH UREĐAJA, 100 8.1 Pregled, 100 8.2 Telefonski senzori, 100 8.3 Projekt 6 prikaz atmosferskog pritiska (Ambient Pressure), 101 8.3.1 Opis, 101 8.3.2 Svrha, 101 8.3.3 Listing programa, 101 8.3.4 Modifikovani program, 104 8.4 Projekt 7 - Prikaz nivoa osvetljenosti okoline, 106 8.4.1 Opis, 106 8.4.2 Svrha, 106 8.4.3 Listing programa, 106 8.5 Projekt 8 - Vibracija telefona na pri slabom svetlu, 108 8.5.1 Opis, 108 8.5.2 Svrha, 108 8.5.3 Listing programa, 109 8.6 Projekt 9 - Prikaz udaljenosti (proximity) sa tasterima Start/Stop, 110 8.6.1 Opis, 110 8.6.2 Cilj, 110 8.6.3 Listing program, 110 8.7 Projekt 10- Prikaz ubrzanja i slanje putem SMS-a, 114 8.7.1 Opis, 114 8.7.2 svrha, 114 8.7.3 Listing programa, 114 8.7.4 Modifikovani program , 119 8.8 Projekat 11 - Korišćenje više senzora, 122 8.8.1 Opis, 122 8.8.2 Svrha, 122 8.8.3 Listing programa, 122 8.9 Projekt 12 - Telefonski pozivi, 125 8.9.1 Opis, 125 8.9.2 Svrha, 125 8.9.3 Listing programa, 126 8.10 Projekt 13/ Čuvanje podataka sa senzora, 128 8.10.1 Opis, 128 8.10.2 Cilj128 8.10.3 Listing programa, 128 8.11 Projekt 14 - Telefon izgovara vrednost osvetljaja, 132 8.11.1 Opis, 132 8.11.2 Svrha, 133 8.11.3 Listing projekta, 133 8.12 Ostali senzori telefona, 136 POGLAVLJE 9 • UPOTREBA GPS-A (GLOBAL POSITIONING SYSTEM), 138 9.1 Pregled, 138 9.2 Projekt 15- Prikaz podataka mesta (lokacije), 138 9.2.1 Opis, 138 9.2.2 Cilj, 138 9.2.3 Listing programa, 138 POGLAVLJE 10 • WI-FI INTERFEJS ANDROID NA PC, 143 10.1 Pregled, 143 10.2 Projekt 16 • Slanje i prijem podataka sa PC-ja, 143 10.2.1 Opis, 143 10.2.2 Svrha, 143 10.2.3 Blok dijagram, 143 10.2.4 Listing projekta, 144 10.2.5 Provera UDP, 147 10.3 Projekt 17 - Obrtanje reči na PC-ju, 148 10.3.1 Opis, 148 10.3.2 Svrha, 148 10.3.3 Blok dijagram, 148 10.3.4 Listing programa, 149 POGLAVLJE 11 • WI-FI INTERFEJS ANDROID NA RASPBERRY PI, 151 11.1 Pregled, 151 11.2 Računar Raspberry Pi, 151 11.2.1 Pločica Raspberry Pi 3, 151 11.2.2 Podešavanje Wi-Fi i pristupa sa daljine na Raspberry Pi, 152 11.2.3 Definicije izvoda Raspberry Pi 3 GPIO, 157 11.2.4 Biblioteka GPIO, 159 11.2.5 Oznake GPIO izvoda, 159 11.2.6 Konfiguracija kanala (I/O port pinova), 159 11.3 Projekt 18 - Kontrola LED sa Android mobilnog telefona, 162 11.3.1 Opis, 162 11.2.3 Svrha, 162 11.3.3 Blok dijagram, 163 11.3.4 Skica kola, 163 11.3.5 Konstrukcija, 164 11.3.5 Android program, 165 11.3.7 Program na Raspberry Pi, 167 11.4 Projekt 19 • Prikaz temperature na mobilnom telefonu, 169 11.4.1 Opis, 169 11.4.2 Svrha, 169 11.4.3 Blok dijagram, 169 11.4.4 Pločica Sense HAT, 169 11.4.5 Android program, 172 11.4.6 Program na Raspberry Pi-ju, 174 POGLAVLJE 12 • ANDROID I RASPBERRY PI SMS INTERFEJS, 176 12.1 Pregled, 176 12.2 SIM800C, 176 12.3 Projekt 20 • Kontrolisanje relea na Raspberry Pi 3 pomoću SMS poruka, 179 12.3.1 Opis, 179 12.3.1 Svrha, 179 12.3.3 Blok dijagram, 179 12.3.4 Skica kola, 179 12.3. 5 Android program, 180 12.3.6 Program na Raspberry Pi 3, 180 POGLAVLJE 13 • ANDROID NA ARDUINO WI-FI INTERFEJS, 184 13.1 Pregled, 184 13.2 Arduino Uno, 184 13.3 Projekat 21 - Kontrola LED na Arduino Uno, 186 13.3.1 Opis, 186 13.3.2 Svrha, 186 13.3.3 Blok dijagram, 186 13.3.4 Skica kola, 186 13.3.5 Android program, 188 13.3.6 Program na Arduino Uno, 189 13.4 Projekat 22 • Prikaz temperature i vlažnosti, 192 13.4.1 Opis, 192 13.4.2 Svrha, 192 13.4.3 Blok dijagram, 192 13.4.4 Električna šema, 192 13.4.5 Android program, 194 13.4.6 Program za Arduino Uno, 196 POGLAVLJE 14 • SMS INTERFEJS ANDROID NA ARDUINO, 200 14.1 Pregled, 200 14.2 SMS poruke, 200 14.2.1 Slanje i prijem u Text modu, 201 14.3 Modul na Arduino SIM900 GSM/GPRS, 203 14.4 Projekat 23 - Kontrolisanje relea SMS porukom, 206 14.4.1 Opis, 206 14.4.2 Svrha, 206 14.4.3 Blok dijagram, 206 14.4.4 Električna šema, 206 14.4.5 Konstrukcija, 207 14.4.6 Android program, 207 14.4.7 Program na Arduino Uno, 209 POGLAVLJE 15 • ANDROID NA ESP32 WI-FI INTERFEJS, 214 15.1 Pregled, 214 15.2 Procesor ESP32, 214 15.2.1 Arhitektura ESP32, 215 15.2.2 Razvojna pločica, 216 15.3 Projekt 24 - Kontrola LED preko ESP32 DevKitC, 219 15.3.1 Opis, 219 15.3.2 Svrha, 220 15.3.3 Blok dijagram, 220 15.3 4 Električna šema, 220 15.3.5 Konstrukcija, 220 15.3.6 Android program, 221 15.3.7 program na ESP32, 222 15.4 Projekt 25 - Milivoltmetar, 224 15.4 1 Opis, 224 15.4 2 Svrha, 225 15.4.3 Blok dijagram, 225 15.4.5 Android program, 225 15.4.6 ESP32 program, 226 PRILOG A • UPOTREBA ANDROID EMULATORA, 229 Primer A1, 229 Primer A2, 230 Prilog B • Objavljivanje aplikacije na Google Play, 234 B1 Razvoj aplikacije za Google Play, 234 PRILOG B • OBJAVLJIVANJE APLIKACIJE NA GOOGLE PLAY, 234 Autor Profesor Dr Dogan Ibrahim ima diplomu inženjera elektronike, magistarsku titulu iz upravljačkih sistema i doktorsku titulu iz digitalne obrade signala. Radio je u dosta industrijskih organizacija pre nego što se posvetio akademskom životu. Profesor Ibrahim je autor preko 60 tehničkih knjiga i preko 200 članaka o mikrokontrolerima, mikroprocesorima i srodnim oblastima. On je ovlašćeni elektro inženjer i član udruženja za Inženjersku tehnologiju. Naslov: Razvoj Android aplikacija za elektroničare: Basic za Android B4A Izdavač: EHO Strana: 246 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-80134-22-2