Za svoje godine odlicno ocuvan Ep - ocena: 4 ili VG + / prodaje se u stanju kao na slikama Tracklist A1 Svilen Konac A2 Orijent B1 Slavuj B2 Žikino Kolo Veliki umetnik narodne muzike, dugogodišnji šef Narodnog orkestra Radio Beograda, violinista Miodrag-Rade Jašarević rođen je 1916. godine u Kruševcu. Počeo je da svira violinu u petoj godini, da bi svoju dečačku strast kasnije pretvorio u životni poziv. Dolaskom u Beograd, njegov talenat je zapažen. Upisao je muzičku školu, zatim i Muzičku akademiju. Kada je Radio Beograd, 1947. godine, raspisao audiciju, Rade je primljen u Zabavni orkestar, da bi naredne godine prešao u Veliki narodni orkestar, na čijem čelu je bio Vlastimir Pavlović Carevac. Kada je Carevčeva violina zauvek zaćutala 1963. godine, Rade Jašarević stao je na čelo Narodnog orkestra Radio Beograda. / / / Oktobra 1976. godine, u teškoj automobilskoj nesreći, koja se oko 21,15 časova dogodila na magistralnom putu Beograd-Niš, poginule su pevačice narodne muzike Silvana Armenulić (37) i Mirjana Barjaktarević (26), kao i popularni estradni umetnik, maestro na violini i šef Narodnog orkestra Radio Televizije Beograd, Miodrag Jašarević (60). Automobil `ford granada`, kojim je upravljao Jašarević, pri brzini od preko 130 kilometara na sat, iz neobjašnjivih razloga je skrenuo i udario u kamion `FAP`, koji se kretao svojom trakom iz suprotnog pravca. Sahrani Silvane i Mirjane prisustvovalo je preko 30.000 Beograđana. Zbog `revolucionarne borbe protiv šunda i novokomponovane muzike`, nadahnuta zaključcima Kongresa kulturne akcije, iz Televizije Beograd tada niko nije prisustvovao tom tužnom činu. Dve decenije kasnije, konstatujemo da su sve snimljene pesme Silvane i Mirjane, a pogotovo briljantni Jašarevićevi instrumentali, nalaze se u evergrin arhivima narodne muzike RTS-a.

RADIO MATER, 9 od 12 brojeva iz 1983. (nedostaje april, jul, avgust) A4 format, 9 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama mali tragovi stajanja (uvećajte sliku, prvi broj ima mali zapis na korici). Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Radio, auto, semafor za košarku, integrisana kola, audio-tehnika, FM/AM prijemnik za 2 metra

Autori iskazuju dužno teorijsko uvažavanje jednog masovnog medija koji je danas svuda prisutan, ali kao predmet proučavanja uglavnom zanemaren. Dobri, uslužni duh radija, koji nam se nalazi pri ruci u svim okolnostima svakodnevice - prilikom vožnje kolima, rada u bašti ili izleta na planinu - za nas je vremenom postao mahinalno korišćena datost.

Monografija je podeljena u četiri dela: projektovanje i proizvodnja, modeliranje prinosa, modeliranje kritičnih površina i ekstrakcija kritičnih površina. Rasvetljava teorijske i praktične probleme projektovanja, proizvodnje i prinosa savremenih integrisanih kola. Zoran Stamenkovic je rodjen 1960. godine u Vranju, gde je zavrsio gimnaziju. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Nisu 1983. godine kao student generacije. Do 1990. godine radio je u Ei-Mikroelektronika u Nisu. Nakon odbrane magistarske teze decembra 1990. godine, izabran je za asistenta na Elektronskom fakultetu u Nisu gde i sada radi. Doktorirao je 1995. godine na Elektronskom fakultetu u Nisu. Ucestvovao je u realizaciji vise naucno-istrazivackih razvojnih projekata i objavio 25 naucnih radova iz oblasti prinosa i pouzdanosti integrisanih kola. "... Ekstrakcija kriticnih povrsina cipa pomocu racunara je posebno znacajna za predvidjanje prinosa VLSI kola kod kojih je, za razliku od memorija, raznolikost topografije vrlo velika. Primena racunara pri analizi topografije znacajno povecava tacnost i omogucava izracunavanje kriticnih povrsina i najslozenijih VLSI kola za relativno kratko vreme. Iz tih razloga razvijen je softverski sistem za ekstrakciju kriticnih povrsina cipa... ... ekstrakcija kriticnih povrsina pomocu racunara obezbedjuje korisne rezultate za ocenjivanje i optimizaciju pravila projektovanja i prinosa integrisanih kola...” prof. dr Ninoslav Stojadinovic Monografija "Integrisana kola, projektovanje, proizvodnja, prinos" je priredjena doktorska disertacija "Ekstrakcija kriticnih povrsina cipa pri modeliranju prinosa integrisanih kola" koja je odbranjena na Elektronskom fakultetu u Nisu 1. marta 1995. godine pred komisijom u sastavu: prof. dr Ninoslav Stojadinovic (mentor), prof. dr Vanco Litovski, prof. dr Zoran Nikolic, prof. dr Stojan Ristic i dr Vojislav Arandjelovic. Naslov: Integrisana kola – projektovanje, proizvodnja, prinos Izdavač: Задужбина Андрејевић Strana: 100 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 1996 ISBN: 86-7244-004-8

Autor: Milovan Filipović Povez: mek Broj strana: 242 + dve šeme u dodatku Manji kontakt sa vodom (bez posledica), veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: 1. Uvod 2. Podela elektromagnetnih talasa 3. Podela i primena radio-prijemnika 4. Karakteristike radio-prijemnika 5. Blok šeme 6. Ulazno kolo 7. Visokofrekventni pojačavač 8. Stepen za promenu učestanosti 9. UKT jedinica 10. Međufrekventni pojačavač 11. Detektori amplitudski modulisanih signala 12. Detektori frekvencijski modulisanih signala 13. Automatska regulacija pojačanja (ARP) 14. Niskofrekventni deo prijemnika 15. Mrežni deo radio-prijemnika 16. Električne šeme radio-prijemnika 17. Stereofonski radio-prijemnik 18. Pomoćna kola u radio-prijemnicima 19. Merenja na radio-prijemnicima 20. Dodaci

Elektronika za sve U ovoj knjizi nalazi se više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori testirali i razvili. Knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Posvećena je električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola pojačivača, generatora, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenatima CMOS prekidača. U knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, ljudskih bića i prirode.

Opis proizvoda U ovoj knjizi nalazi se više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori testirali i razvili. Knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Posvećena je električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola pojačivača, generatora, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenatima CMOS prekidača. U knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, ljudskih bića i prirode.

Autor: Grupa autoraU ovoj knjizi nalazi se više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori testirali i razvili. Knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Posvećena je električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola pojačivača, generatora, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenatima CMOS prekidača. U knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, ljudskih bića i prirode.

Puna kola priča Pred čitaocima je izbor bajki, legendi i priča Danice Bandić, našeg poznatog pisca za decu iz dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka. Dela ove književnice, „Čika Jove u prozi“, kako su je zvali, i danas mogu deci biti draga jer su bajkovita, zanimljiva i puna nežnosti i empatije. Iako pisana u drugom vremenu, ona nose dobre odlike savremene književnosti za decu. Danica Bandić sarađivala je sa listovima svog vremena. To su: Čika Jovin „Neven”, zatim „Spomenak”, „Dečji list”, „Zorica”, „Venac” i drugi. Najplodniju saradnju imala je sa časopisom „Zorica” u kome je tridesetih godina prošlog veka bila i urednik. Nije preterano reći i da je ova književnica bila najbolji prozni pisac za decu u Srbiji u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka i kao takva predstavljala uzor mladim stvaraocima toga vremena. Njene bajke izdvajale su se od ostalih tekstova koji su se tada pisali i pokazivale su u kom pravcu treba ići u stvaranju za decu. Velika vremenska distanca odmiče dela starijih pisaca od savremene čitalačke publike. Vremenom i dela klasika poprimaju patinu i u nekim svojim segmentima postaju nerazumljiva i nezanimljiva. Deci i mladima utoliko je teže da prihvate arhaičan jezik i umiljati ton starih knjiga koji su u međuvremenu postali naivni. Duh vremena koji je uključivao veće ispoljavanje nežnosti promenio se. Velika je šteta što Tetka Danine knjige nisu bile dovoljno čitane u drugoj polovini dvadesetog veka jer su brižljivo pisane, iskrene i oplemenjuju. To je gubitak za mnoge generacije. Ali, i današnja deca mogu čitati bajke Danice Bandić jer ih karakterišu živo pričanje i vanvremenska atmosfera čuda koji ne zastarevaju, te su dobrodošli u svakom vremenu. Zato verujemo da će ovaj izbor pronaći svoje čitaoce. Iz Predgovora Gordana Maletić Danica Bandić je bila kćerka poznatog srpskog glumca Laze Telečkog. U Velikoj Kikindi je pohađala osnovnu školu. Tu se udala za učitelja Miloša Bandića (1862-1941) i tu je pisala i radila trideset godina kao vaspitačica i učiteljica. Od 1922. godine živi u Beogradu, kao i mnogi drugi intelektualci pisci koji napuštaju Veliku Kikindu. Po poznatim podacima režirala je prve školske priredbe 1896, godine po svojim tekstovima „Guščarica Mara“ i „Pripreme za osvećenje Ravanice“. Bila je pisac komada i reditelj Velikokikindske srpske dobrovoljne pozorišne družine. Naročito je značajan njen rad na organizovanju srpske devojačke mladeži i žena. Zaslužna je za organizovanje Devojačkog sokola, a pred odlazak 1921. godine jedna je od inicijatora osnivanjaDruštva za prosvećivanje žena i Ženske zanatlijske škole. Nasuprot okolnostima vezanim za Štampariju Radaka u Velikoj Kikindi, uloga i značaj dela spisateljice Danice Bandić je jačao i ona je počela da objavljuje najčešće u Beogradu. Postala je poznat i popularan pisac književnosti za decu i njen značaj i popularnost poređena je kod savremenika s Jovanom Jovanovićem Zmajem (Marko Car). Dakako, njeno stvaralaštvo u prozi jeste još na liniji proklamovanih i uočenih ideja i samog Zmaja o ulozi i mestu književnosti za decu kod nas i njenom dominantnom prosvetiteljskom i vaspitnom značaju, ali je i na liniji još prosvetiteljskih ideja Dositeja, pa i Vuka, a sve to, ipak, i u funkciji sveukupnog nacionalnog napretka, onakvog kako je on u tom vremenu definisan i u funkciji reafirmisanja narodne religije i etnologije nasuprot ortodoksnim religioznim sistemima. Iz recenzije Marija Tanackov Prikaži više

Iz Predgovora : ’’ Danica Bandić sarađivala je sa listovima svog vremena. To su: Čika Jovin „Neven”, zatim „Spomenak”, „Dečji list”, „Zorica”, „Venac” i drugi. Najplodniju saradnju imala je sa časopisom „Zorica” u kome je tridesetih godina prošlog veka bila i urednik. Nije preterano reći i da je ova književnica bila najbolji prozni pisac za decu u Srbiji u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka i kao takva predstavljala uzor mladim stvaraocima toga vremena. Njene bajke izdvajale su se od ostalih tekstova koji su se tada pisali i pokazivale su u kom pravcu treba ići u stvaranju za decu. Velika vremenska distanca odmiče dela starijih pisaca od savremene čitalačke publike. Vremenom i dela klasika poprimaju patinu i u nekim svojim segmentima postaju nerazumljiva i nezanimljiva. Deci i mladima utoliko je teže da prihvate arhaičan jezik i umiljati ton starih knjiga koji su u međuvremenu postali naivni. Duh vremena koji je uključivao veće ispoljavanje nežnosti promenio se. Velika je šteta što Tetka Danine knjige nisu bile dovoljno čitane u drugoj polovini dvadesetog veka jer su brižljivo pisane, iskrene i oplemenjuju. To je gubitak za mnoge generacije. Ali, i današnja deca mogu čitati bajke Danice Bandić jer ih karakterišu živo pričanje i vanvremenska atmosfera čuda koji ne zastarevaju, te su dobrodošli u svakom vremenu. Zato verujemo da će ovaj izbor pronaći svoje čitaoce.’’ Gordana Maletić Iz recenzije : ’’Danica Bandić je bila kćerka poznatog srpskog glumca Laze Telečkog. U Velikoj Kikindi je pohađala osnovnu školu. Tu se udala za učitelja Miloša Bandića (1862-1941) i tu je pisala i radila trideset godina kao vaspitačica i učiteljica. Od 1922. godine živi u Beogradu, kao i mnogi drugi intelektualci pisci koji napuštaju Veliku Kikindu. Po poznatim podacima režirala je prve školske priredbe 1896, godine po svojim tekstovima „Guščarica Mara“ i „Pripreme za osvećenje Ravanice“. Bila je pisac komada i reditelj Velikokikindske srpske dobrovoljne pozorišne družine. Naročito je značajan njen rad na organizovanju srpske devojačke mladeži i žena. Zaslužna je za organizovanje Devojačkog sokola, a pred odlazak 1921. godine jedna je od inicijatora osnivanja Društva za prosvećivanje žena i Ženske zanatlijske škole. Nasuprot okolnostima vezanim za Štampariju Radaka u Velikoj Kikindi, uloga i značaj dela spisateljice Danice Bandić je jačao i ona je počela da objavljuje najčešće u Beogradu. Postala je poznat i popularan pisac književnosti za decu i njen značaj i popularnost poređena je kod savremenika s Jovanom Jovanovićem Zmajem (Marko Car). Dakako, njeno stvaralaštvo u prozi jeste još na liniji proklamovanih i uočenih ideja i samog Zmaja o ulozi i mestu književnosti za decu kod nas i njenom dominantnom prosvetiteljskom i vaspitnom značaju, ali je i na liniji još prosvetiteljskih ideja Dositeja, pa i Vuka, a sve to, ipak, i u funkciji sveukupnog nacionalnog napretka, onakvog kako je on u tom vremenu definisan i u funkciji reafirmisanja narodne religije i etnologije nasuprot ortodoksnim religioznim sistemima.’’ Marija Tanackov

RADIO MATER, 1980. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije Komplet sadrži brojeve 1, 5, 6, 7/8, 9, 11 i 12. A4 format, 7 x 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja i na jednom mala žvrljotina. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Elektronski higroskop, taster, kvad antena, solarne ćelije, modulator svetlosti, strujno kolo, generator pravouglih impulsa, žmigavac za 220 V...

Internat Kola srpskih sestara Brosura internata, koji se nalazio u Frankopanovoj (danasnja Resavska). Mek povez, 16 strana, ilustrovano fotografijama. Tu je i pecat Glavnog odbora Kola. Brosura datira iz tridesetih godina proslog veka. IZUZETNO RETKO! Kolo srpskih sestara je srpsko žensko nacionalno-feminističko, kulturno-prosvetno, patriotsko i humanitarno društvo osnovano 1903. godine u Beogradu. Među osnivačima društva ističu se Mejbel Grujić supruga Slavka J. Grujića, Blanš Vesnić supruga Milenka Vesnića, a nakon Majskog prevrata u Srbiji (1903) društvo vode Nadežda Petrović, Delfa Ivanić, Draga Ljočić, Anđelija Stančić, Branislav Nušić i Ivan Ivanić. Mejbel Grujić Oblasne organizacije Kola srpskih sestara osnivane su u mnogim područjima gde žive Srbi. Nakon obnove rada Kola 1990. godine oblasne organizacije Kola deluju u okviru eparhija Srpske pravoslavne crkve. Istorija Osnivanje Zgrada bivšeg Doma Kola srpskih sestara u Beogradu. Kolo srpskih sestara je po oslobođenju Beograda ukinuto, zbog velikosrpskog i buržoaskog karaktera, a njihova zgrada, Dom Kola srpskih sestara u Resavskoj ulici br. 11, je dodeljen novoosnovanom KUD-u Lola.[1] Svest o neophodnosti organizacije akcije na teritoriji Stare Srbije i Makedonije kulminirala je nakon sloma Ilindenskog ustanka. Srpska nacionalna borba u tim krajevima do tada se svodila samo na propagandu preko škola i konzula (Priština, Skoplje, Bitolj, Solun), a njihov rad je delimično blokiran, nakon Majskog prevrata u Srbiji (1903). Politička i intelektualna elita su, uviđajući nemoć države, rešile da se samoorganizuju i formiraju različita građanska udruženja sa ciljem podizanja svesti o nacionalnoj pripadnosti kod srpskog stanovništva.[2] Blanš Vesnić, supruga Milenka Vesnića Na ideju o osnivanju ženskog udruženja sa ciljem jačanja nacionalne svesti vezane za oslobođenje „porobljene braće“, kako one na jugu, pod turskom vlašću, tako i one na severu i zapadu, pod austrougarskom vlašću, te pomoć ugroženima, bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje,[3] došla je Nadežda Petrović, koja je sredinom 1903. vodila razgovore sa Delfom Ivanić, ženom tadašnjeg srpskog konzula u Skoplju. Svoju ideju je izložila Nadežda je u kući svog oca Mite Petrovića, gde je okupila viđenije građane,[4] mahom supruge javnih radnika.[5] Osnivačka skupština udruženja je održana na Veliku gospojinu, 15/28. avgusta 1903, u sali restorana Kolarac, na Pozorišnom trgu,[3] pred oko tri hiljade žena. U to vreme na osnivanje ženskih udruženja nije se gledalo blagonaklono, zbog neopravdane nepoverljivosti na rad žena uopšte. Iz tog razloga, da bi se što brže afirmisalo u javnosti, imajući u vidu njen društveni uticaj, za prvu predsednicu Kola je izabrana Savka Subotić, koja je važila za umnu ženu, velikog zagovornika nacionalne slobode vojvođanskih Srba u Austrougarskoj, sa velikim iskustvom na polju afirmacije srpskog nacionalnog identiteta[6] i humanitarnog rada. Za potpredsednicu je izabrana Delfa Ivanić, a za sekretaricu Nadežda Petrović.[4] Ime udruženja dao je Branislav Nušić, a prva Pravila Kola srpskih sestara napisali su Branislav Nušić i Ivan Ivanić[3] 1907.[6] Ivan Ivanić je predlagao, da se društvo nazove ili „Društvo srpskih sestara“ ili „Kolo Srpkinja“, a Nušić je od ta dva imena sastavio „Kolo srpskih sestara“. Postojalo je 167 odbora ovog društva.[7] Prva akcija je bio dobrotvorni koncert u Narodnom pozorištu, sa ciljem prikupljanja pomoći za postradale u Makedoniji. Za tu priliku Nadežda je sama sastavila program, dekor je uradio vajar Đorđe Jovanović. Jedan od darodavaca je bio i kralj Petar I, koji je po svom ađutantu poslao prilog od 1.000 dinara u zlatu.[3] U zimu 1903. Nadežda Petrović i Milica Dobri (potpredsednica Kola) na planini Kozjak su razdelile pomoć zbegovima.[8] Nakon osnivanja udruženja, započelo je i formiranje odbora Kola širom Kraljevine Srbije, koji su prikupljali novac i slali ga Glavnom odboru u Beogradu, da ga raspoređuje prema potrebama.[3] Krajem 1906, Savka Subotić se povukla iz zdravstvenih razloga, a na mesto nove predsednice Kola došla je Ljubica Luković. Iste godine, na ideju potpredsednice Stanislave Sondermajer, Kolo je 1906. pokrenulo sopstveno glasilo, kalendar za četiri veroispovesti: pravoslavnu, katoličku, jevrejsku i muslimansku: Kalendar je izgledao kao vrsta narodne čitanke, simboličnog naziva „Vardar”, iskazujući želju o ujedinjenju. Prvi broj kalendara su uredili Ivan Ivanić i Milojko Veselinović i štampan je u 10.000, a zatim doštampan u još 5.000 primeraka. Uoči balkanskih ratova tiraž „Vardara” je bio 40.000 primeraka. U „Vardaru” su sarađivale značajne ličnosti iz nauke, kulture i umetnosti, dok su u posebnom delu objavljivani izveštaji o radu glavnog i mesnih odbora Kola. Poslednji broj „Vardara” je izašao 1940. za 1941. godinu.[9] Od 1906. Kolo je organizovalo prve kurseve za dobrovoljne bolničarke. Tromesečni kursevi su se održavali na Hirurškom odeljenju u Vojnoj bolnici u Beogradu, a držali su ih Vojislav Subotić, sin Savke Subotić i Roman Sondermajer, muž potpredsednice Stanislave Sondermajer.[9] Prvi kurs je završilo trideset polaznica. Svake godine se organizovao ovakav tromesečni kurs za nove polaznice, dok su već obučene bolničarke dolazile petnaestodnevni rad u bolnici i novo usavršavanje, tako da je do početka Balkanskih ratova bilo preko 200 obučenih bolničarki, a septembra 2012. organizovani su i vanredni kursevi od deset dana, koje je uspešno završilo još 200 bolničarki. Kurseve su organizovala i druga ženska društva, tako da je pred bilo oko 1500 obučenih bolničarki, koje su stavljene na raspoloženje vojnom sanitetu.[10] Kolo nije imalo svoje prostorije, tek 1912. je dobilo sobu u Domu Društva „Sveti Sava”, gde se čuvao „Vardar”, a sastanci su se održavali u osnovnoj školi kod Saborne crkve.[9] Uprava Kola priredila je nekoliko vrlo uspelih srpskih večeri na Kolarčevom univerzitetu, i to: Srpsko veče Đure Jakšića, Vojislava Ilića, Njegoša, Alekse Šantića, Svetozara Ćorovića i pesnika Srba Muslimana.[11] Balkanski ratovi U Prvom balkanskom ratu, Kolo je organizovalo i održavalo IV rezervnu bolnicu sa 140 kreveta, koja se nalazila u dva paviljona Osnovne škole „Car Uroš“ na Vračaru.[10][12] Pošto Kolo zapravo nije imalo dovoljno sredstava za osnivanje bolnice. Delfa Ivanić i Ljubica Luković su se za pomoć obratile Crvenom krstu i vojnom sanitetu, kao i uglednim književnicima, naučnicima i diplomatama širom Evrope. Iz inostranstva su im najveću podršku pružile Blanš Vesnić, žena Milenka Vesnića, srpskog poslanika u Parizu, kao i Mabel Grujić. Ubrzo je pomoć počela da stiže sa svih strana.[12] Prvi ranjenici su stigli iz Kumanova 26. oktobra 1912. godine. U njoj je zbrinuto 964 ranjenika od kojih je 81 bio oficir. Pored članica Kola, o bolnici su se brinule i supruge diplomata i stranih predstavnika. Bolnica je funkcionisala od novčanih priloga i druge pomoći, kojom su članice Kola mogle da pomognu u još 47 bolnica na frontu.[10] Kompletna bolnica, sa operacionom salom, instrumentima i materijalom je nakon rata, septembra 1913. poklonjena gradu Prištini.[13] Delfa Ivanić je prateći svog supruga, osim bolnice u Beogradu, uspela da organizuje još dve bolnie u Draču i Lješu.[14] Na predlog načelnika saniteta Lazara Genčića, u vreme Balkanskih ratova osnivani su prihvatni centri, takozvane čajdžinice. U Beogradu, Nišu, Stalaću, Paraćinu, Lapovu, Mladenovcu, ranjenicima su kuvale i služile čaj, toplo mleko, supa za okrepljenje. Osim ovih akcija, članice Kola su organizovale i šivenje košulja i rublja za ranjenike.[10] Upravna članica „Kola srpskih sestara“ je bila književnica Jelena Dimitrijević.[15] Prvi svetski rat Početkom Prvog svetskog rata, spaljena je kompletna arhiva, kako članice ne bi došle u opasnost. Kancelarija Kola se zajedno sa Vladom 1914. povukla u Niš. Članice Kola su tokom rata, u otežanim uslovima, pomagale koliko su mogle: izrađivale rublje za vojsku, organizovale deobu hrane, pomagale u suzbijanju zaraza i radile kao dobrovoljne bolničarke u bolnicama širom Srbije. Neke od članica su stradale tokom rata zbog svog rodoljublja, među najbrutalnije primere spadaju, članica Vranjskog odbora, koju su Bugari na pijaci sasekli na komade, predsednica i još jedna članica Smederevskog odbora, koje su umrle u mađarskom logoru, od posledica mučenja. U epidemiji pegavog tifusa 1915. negujući ranjenike, kao dobrovoljne bolničarke, su umrle Ljubica Luković u Niškoj i Nadežda Petrović u Valjevskoj bolnici.[13] Nakon okupacije zemlje 1915. rad svih udruženja, pa i Kola srpskih sestara je zabranjen, a odbori si raspušteni. Međutim, članice su nastavile sa radom, pa su uspele da organizuju ishranu i smeštaj za decu i stare, a tajno su doturale pomoć u zarobljenike logore i zatvore u Beogradu i Mitrovici. Mnoge članice Kola su prošle kroz Albansku golgotu, a među njima i njene istaknute članice: Milka Grujić, Mejbel Grujić, Delfa Ivanić.[13] Kolo srpskih sestara, fotografija iz 1925. godine Članice ženskih društava koje su napustile zemlju i našle se u izbeglištvu, takođe su nastavile sa radom. Prikupljale su pomoć na razne načine, osnivale nova društva, poput Komiteta srpskih žena u Parizu i Nici, koji su organizovale Stanka Lozanić i Delfa Ivanić. Članice Komiteta su radile i kao bolničarke u dve bolnice u Nici, kao i u bolnici kod Tulona. Jedna od najznačajnijih akcija bila je usmerena ka nalaženju finansijske pomoći i slanju paketa zarobljenim vojnicima koji su se nalazili u logorima u Nemačkoj i Austrougarskoj. Ove akcije su organizovale Draga Ljočić U Lozani, Mejbl Grujić u Bernu, Mirka Grujić i Mica Ćurčić u Hagu.[10] Osim toga, radile su na prihvatanju izbeglica, negovanju obolelih i okupljanju đaka.[13] Međuratni period Povelja Kola srpskih sestara, Narodni muzej Zrenjanin, 1922. Nakon rata 1918. članice su se ponovo okupile u Beogradu i za novu predsednicu je izabrana Mirka Grujić. Društvo je nastavilo sa radom, brinulo se o deci bez roditelja, invalidima, staricama koje su ostale bez muževa i dece, borilo se protiv velike bede, koja je nastala kao posledica rata. Po pravilima Kola srpskih sestra, formirani su i Kolo baranjskih sestara, a na molbu iz Slovenije i Kolo jugoslovenskih sestara, čiji su izveštaji o radu štampani u „Vardaru” na slovenačkom jeziku.[16] Početkom 1919. formiran je Dom invalida u Deligradskoj ulici, gde su članice društva svojim sredstvima renovirale jednu razrušenu zgradu, u kome su beskućnici dobijali smeštaj, hranu, odeću i lekove. Dom je nakon godinu dana pretvoren u Zanatsko invalidsku školu, u kojoj su se invalidi, učeći razne zanate, osposobljavali za samostalan život i kroz nju je do 1921. prošlo oko 4000 invalida.[16] Članice Kola srpskih sestara u Vršcu na sveslovenskom balu u narodnoj nošnji. Godine 1920. je osnovana sekcija za vez i nošnje. Kolo je vremenom sakupilo vrednu kolekciju narodnih nošnji iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije, sa kojom je učestvovalo na međunarodnim izložbama, a u Domu se nalazila stalna izložba vezova, nošnji, ćilima i čipki, koja je početkom Drugog svetskog rata većim delom uništena, dok je preostali deo 1947. predat Etnografskom muzeju.[17] Godine 1922. u Beogradu je osnovan internat, u koji su primane siromašne devojčice, bez obzira na etničku ili versku pripadnost. Zgrada Internata se nalazila u Frankopanskoj ulici (ranije, a i danas Resavskoj) broj 11, u okviru Doma Kola srpskih sestara, gde su bile smeštene prostorije Društva. Pitomice internata su slate u razne ženske škole i imale su mogućnost da proslavljaju sve verske praznike. Po odlasku iz Internata Kolo je održavalo vezu s njima i nastavljalo da im pomaže, kad god im je to bilo potrebno.[18] Zgrada društva je bila u kući đenerala Atanackovića u Frankopanovoj ulici br. 11 (onda Resavskoj). Tu kuću su kupili i odmah isplatili, a pomogla im je Mabel Grujić. Pošto je ta kuća bila trošna gradili su novu zgradu. Đorđe Vajfert im je pomogao, kod koga je Stanka Lozanić otišla i izložila njihovu tešku situaciju. Vajfert im je od svoga kredita dao iz Narodne banke pola miliona dinara zajma sa interesom 7% i blagodareći tome, završena je prednja zgrada, a posle nju izdali za Generalnu direkciju državnih željeznica i s tim novcem završavale dve zgrade pozadi. Obe ove zgrade završene su bile do oktobra 1923. i tada je na svečan način proslavljena 20. godišnjica „Kola srpskih sestara“ i obavljeno je osvećenje tog doma.[19] Tome svečanom činu prisustvovali su: kralj Aleksandar, patrijarh i mitropolit Dimitrije i mnogo sveta iz cele kraljevine. Inicijativom Kola osnovano je i u Sloveniji 37 odbora „Kola jugoslovenskih sestara“, koje su radile vrlo mnogo za ljude koji su ostali porobljeni od strane Italije.[20] Delfa Ivanić navodi podatak da se gospođa Lozanić obratila i Luki Ćeloviću, za pomoć oko izgradnje zgrade Kola srpskih sestara, ali on se samo upisao za velikog dobrotvora sa 10.000 dinara i nije pristao da dâ nikakav zajam iz Beogradske zadruge.[21] Godine 1926. je osnovan Mali univerzitet. Predavanja mladima su u velikoj sali Doma Kola održavali istaknuti profesori, među njima Jovan Cvijić, Isidora Sekulić, Vladimir Đorđević, Stevan Jakovljević, Hasan Rebac i drugi.[17] Kolo se zalagalo za izjednačavanje građanskih prava žena i muškaraca, posebno za pravo žena na školovanje, zapošljavanje, nasleđivanje i upravu ličnom imovinom, pravo glasa žena. Pomagalo je zidanje i obnovu mnogih crkava i manastira. Aktivno je učestvovalo u Narodnom ženskom savezu Kraljevine uspostavljajući veze sa drugim sličnim pacifističkim organizacijama u Evropi, sve do osnivanja Male ženske Antante, čiji je glavni cilj bio borba za mir.[22] Kolo srpskih sestara, fotografija iz 1931. godine. Nakon Prvog svetskog rata, Kolo je uspostavilo saradnju sa sličnim društvima u drugim slovenskim državama: Poljskoj, Čehoslovačkoj, Bugarskoj, predstavljalo je Kraljevinu Jugoslaviju na međunarodnim kongresima i ukazivalo solidarnost sa njima.[17] Kolo je obezbedilo, pored ostalih dobročinstava, više godina besplatno po 10–14 ručkova dnevno istarskim izbeglicama, na smenu, dok se ne zaposle jedni, a onda drugima.[23] Drugi svetski rat Rad je bio vrlo otežan, jer čim su Nemci u zemlju došli u maju 1941. izašao je u novinama ukaz kojim se zabranjuje svaki rad ženskim društvima po cenu smrtne kazne, a u olakšavajućim slučajevima, 10 godina robije.[24] Bosa Pavlović, bila je predsednica Kola srpskih sestara za Požarevački okrug i najstarija predsednica Kola. Nemačka komanda u Beogradu je 1942, naredila predsednici Kola, Delfi Ivanić, da preda imovinu Kola predsedniku Beogradske opštine i tražila da im lično podnese izveštaj o radu. Uoči tog događaja, spaljena je arhiva Kola, zbog straha od odmazde. U nemačkoj komandi, predsednici Kola podnet je upitnik od 22 pitanja, tražeći joj da, između ostalog, pristane na rad udruženja pod novim uslovima. Zbog datih odgovora, Delfa Ivanić je uhapšena, pretresen joj je stan, a Kolu je zabranjen rad i oduzete su mu pokretne i nepokretne imovine. Predsednica je nakon određenog vremena puštena.[25] I pored zabrane, tokom Drugog svetskog rata, članice Kola radile su „ilegalno“, u okviru Sekcije Crvenog krsta. Radile su na zaštiti dece i mladih, pomagale izbeglicama iz ustaške NDH. U Bajinoj Bašti, gde se nalazilo jedno od najvećih prihvatilišta za izbeglice, brinule su posebno o deci. Slale su pomoć zarobljenicima jugoslovenske vojske u nemačkim logorima, u Vojnoj bolnici obilazile bolesne zarobljenike puštene iz nemačkih logora. U saradnji sa Tomom Maksimovićem, komesarom za izbeglice u Srbiji, šile su odeću i rublje, plele čarape, sakupljale hranu i lekove.[26] Posleratni period Nove komunističke vlasti FNR Jugoslavije su 1946. zabranile rad udruženja zbog velikosrpskog i buržoaskog karaktera i oduzele mu svu pokretnu i nepokretnu imovinu.[26] Zgrada društva, Dom Kola srpskih sestara u Resavskoj ulici, je dodeljen novoosnovanom AKUD-u Lola.[1] Predsednica Delfa Ivanić je najpre uhapšena, ali je zahvaljujući Jaši Prodanoviću, jednom od osnivača Kola, potom prebačena u bolnicu.[27] Rad Kola srpskih sestara je zabranjen prvenstveno zbog toga što je Kolo u toku rata sarađivalo sa Dražom Mihajlovićem i Ravnogorskim pokretom. Dok je prikrivenu saradnju ostvarivalo sa kolaboracionističkom Vladom Milana Nedića. Godine 1990. grupa žena u Beogradu obnovila je rad Kola pod principima stare organizacije Kola srpskih sestara. Danas Kolo ima preko 20 odbora širom Srbije, a aktivno je i u dijaspori. Mnoge članice Kola srpskih sestara se dovode u vezu sa Srpskom naprednom strankom i uticajem te političke stranke na delovanje Kola srpskih sestara.[28] Predsednice Kola srpskih sestara Prva predsednica Kola Savka Subotić Predsednica Početak / kraj funkcije 1. Savka Subotić[26] 1903 — 1905. 2. Ljubica Luković[26] 1905 — 1915. 3. Mirka Grujić, ćerka Jevrema Grujića[26] 1918 — 1940. 4. Delfa Ivanić[26] 1940 — 1946. 5. Ljiljana Milojević Šulović po zanimanju lekar, supruga akademika Vojina Šulovića.[29][30] 1993 — 2004. 6. Mila Viktorović 2004 — Priznanja Orden Belog orla V stepena, na predlog Ministra vojnog, na 25-godišnjice rada (1928)[27] Orden Svetog Save (1931). Isto odlikovanje su dobile i Mirka Grujić, Delfa Ivanić, Poleksija Fotić i nekoliko predsednica odbora Kola[27] Medalja Florens Najtingejl, za veliku požrtvovanost kao dobrovoljne bolničarke, od Međunarodnog crvenog krsta, dobile su Delfa Ivanić (1925), i Ljubici Luković posthumno (1925)[27]

Dosta toga u ponudi Pegle,radio(više kom),preslica,mašine za šivenje,slike u bakrorezu,točkovi sa šinskih kola,šumska kola(relativno očuvana u odnosu na starost),bakarni kotlić 15 l(kao nov)zemljane činije,ukrasni mačevi,bakarni tanjir,kašičice....

Jarmovi, ulari, stari radio aparati, rucni mlinovi za kafu, volovska kola, tockovi drveni, i dosta starih predmeta. Saljem brzom postom.

Katalog elektronskih komponenti,na engleskom i rusk9m jeziku,nedostaju korice,prvi list sadržaja,strane sa specifikacijama komponenti kompletne. UVOD: Niskofrekventni pojačivači snage (LFA) su najvažnije jedinice savremenih radio i elektronskih aparata. Sada su najpopularniji LFA u integrisanom kolu, zbog svojih prednosti, kao što su: lako podešavanje, male dimenzije, veliki opseg izlazne snage. Istovremeno, nema podataka o integrisanom kolu LFA proizvedenom u svetu, a postoje i određene poteškoće u testiranju i popravci kućnih radio i elektronskih aparata (radio, audio sistemi, autoradio TV aparati, plejeri), posebno inostrane proizvodnje. Postoji više od 850 integrisanih kola LFA koje proizvode vodeće svetske firme - National Semiconductor, Toshiba, NEC, Telefunken, Philips, Sanio, SGS-ATES, kao i firme Unije nezavisnih država. Najvažniji LFA parametri integrisanih kola su: opseg napajanja, maksimalna izlazna snaga, opseg frekvencija, informacije o paketu. Parametri se nalaze u tabeli. Ovde su prikazana podešavanja električnih kola koje preporučuje proizvođač. Integrisana kola, koja imaju ekvivalentno podešavanje električnih kola, nalaze se u jednoj šemi i zapravo su analogna. Međutim, neki od električnih parametara mogu biti drugačiji. Zato morate konsultovati tabelu parametara. Ova publikacija ne duplira kataloge firmi integrisanih kola firmi proizvođača i ne donosi im nikakvu štetu. Naprotiv, cilj je da se ova integrisana kola koriste šire. Autori se nadaju da će ova publikacija pobuditi interesovanje stručnjaka za popravku kućnih radio i elektronskih aparata i radio-amatera. INTRODUCTION: The low frequency power amplifiers (LFA) are the most important units of the modern radio and electronics apparatuses. The most popular now are the LFA in the integrated circuit, because of their advantages, such as: easy setting, small dimensions, large range of power output. At the same time there is no information about integrated circuit LFA produced in the world, and there are some difficulties in testing and repairing of home radio and electronics apparatuses (radio, audio systems, autoradio TV sets, players), especially of foreign production. There are more than 850 integrated circuits LFA which are produced by the leading firms of the world - National Semiconductor, Toshiba, NEC, Telefunken, Philips, Sanyo, SGS-ATES, and by the firms of the Union of Independence States. The most important integrated circuits LFA parameters are: the voltage supply range, the maximum power output, the frequency range, the package information. The parameters are held in the table. The electrical circuits setting which are recommended by the producing firm, are shown here.. The integrated circuits, having the equivalent electrical circuit setting are held in one scheme, and they are analogues in fact. However, some of the electrical parameters may be different. That`s why you must consult the parameter`s table. This publication does not duplicate firm catalogs of integrated circuits of producing firms and does not bring them any damage. On the contrary, it`s aim is to use these integrated circuits more widely. The authors hope that this publication will excite the interest of specialists repairing home radio and electronics apparatuses and of radio amateurs. The authors.

Milosav Mićo Ristanović : Mića Ristanović sa svojim ansamblom Serbian Dance Folk Music - Najlepša kola za slušanje i igranje / Notni zapisi Književni klub Sirin Beograd 2017, str. 94., ilustrovano, 25 cm. Pogovor Milutin J. Todorović str. 93- 94 Ovo je samo knjiga sa notnim zapisima bez CD. Očuvanost 4. Malo je majstora na violini kao što je Milosav Mićo Ristanović - umetnik u sviranju, umetnik u izradi muzičkih instrumenata. Svoju umetničku radionicu nikad nije skrasio na jedno mesto, a stalno ima posla. - Rođen sam u Gornjoj Gorevenici kod Čačka, tačnije iznad Čačka, jer ona Donja je kod Mrčajevaca. U mojoj porodici su svirali, neki harmoniku, neki klanet, posebnu vrstu klarineta. U mojoj porodici bilo je i zanatlija: jedan stric kovač, drugi stolar, treći opančar. Kao dete sam im pomagao u poslu, još kad se varilo bez švajsaparata. Pravili smo ćumur od šljivovog drveta i smrvljenog belog kamena koji je bukvalno topio gvožde - priča Mića Ristanović. - Kod jednog zanatlije, kolarice, upoznah neke Cigane koji skupljaju `sekundarne sirovine`. Jedan od njih je imao izdrndanu violinu koja mi se mnogo svidela. Moj otac je obavio razmenu, i tako sam dobio prvu violinu. Malo sam je doveo u red, i na osnovu nje počeo da pravim novu. Imao sam 12 godina kad sam počeo da gradim prvu violinu, u četrnaestoj sam je završio. Mićina umetnička svestranost proključala je u više pravaca: pravio je razne predmete i figure od drveta, pisao pesmice, sviruckao po narodnim veseljima. - Počeo sam da sviram na sluh i odlazio kod komšije kolarice i njegovog ansambla. Vodili su me kao atrakciju po svadbama i igrankama, služio sam kao jelka za kićenje. Muzičari me popnu na stolicu, ja u sredini, a kolo svuda naokolo. Neke malo slobodnije devojčice dođu i sednu na tu stolicu, baš između mojih nogu. Svirajući violinu počeh i da se zaljubljujem, i to odmah pa čulom dodira. Družeći se sa muzikantima, naleteo je na zbirku Krnjevčevih kola sa notnim zapisima. Bio je to početak Mićinog muzičkog opismenjavanja. - Zakucam u Muzičku školu u Čačku. Nastavnici su se začudili kad sam im pokazao violinu koju sam sam napravio. Pozvali su novinare i pojavio se prvi članak o meni: `Dečak sa svojom violinom`. Tad sam dobio i prave savete, da učim i muziku i graditeljstvo uporedo. - Ubrzo mi se i sudbina osmehnula. Svirajući na sestrinoj svadbi, oduševio sam zetovog brata Božu Milovanovića. Odmah me pozvao u svoj Zagreb i odveo kod Gradskog sekretara za kulturu gospodina Donadinija. Gospodin me odveo kod nekih majstora za violine da me nauče zanatu. Odveo me i u `Poduzeće Glazbalo` i posle nedelju dana dobijem posao. - U tom čuvenom preduzeću za izradu muzičkih instrumenata položio sam majstorski ispit i dobio zvanje graditelja gudačkih i trzačkih instrumenata. Ostao sam sedam godina u tom preduzeću. Toliku su me voleli u Zagrebu, da sam morao da izmislim da su mi roditelji bolesni kako bih se vratio u Srbiju i zaposlio u preduzeću `Skala`. Početkom sedmdesetih u Beogradu upoznaje Miju Krnjevca, Miodraga Jašarevića, Dragana Aleksandrića, Tomicu Miljića, Antuša Gabrića, i sa njihovim ansamblima učesetvuje na koncertima i na snimanjima gramofonskih ploča. Pre pola veka snimio je Mićo i dve gramofonske ploče sa svojim autorskim kolima: `Moravski zaplet`, `Čačanski vez`, `Ciganska zavrzlama`, `Mićino čergarsko kolo`, `Mićina Carevka`, `Ćaletovo`, `Veljkovo`, `Momački poskok`. - Komponovao sam kola i za merak i za igru, trudeći se da svako kolo bude jedna priča na violini. Najveći kompliment mi je kada kolege muzičari prepoznaju moje kolo na radiju. Primera radi, zamišljao sam kako Cigani lutaju svojim čergama. Kad se nađu pored reke, tu se usidre, rašire šatre, založe vatre, a Ciganka ode da gata i skuplja jaja i koke po selu. Kad se dobro najedu kreće igra. Taj ambijent sam zamislio i pretočio u `Mićino čergarsko kolo`. U sviračkoj karijeri oduševio je i šefove Narodnog orkestra. U Mićinu umetničku radionicu dolaze i klasičari, simfoničari, džezeri. - Kad je šef Narodnog orkestra Miodrag Jašarević (naš bata Rade) čuo moja kola, pozvao me je da budem stalno zaposlen u Radio Beogradu, da se javim na audiciju. Posle nekoliko dana bata Rade je nastardao u saobraćajnoj nesreći, a ja više nikad nisam imao želju da uđem u Narodni orkestar. - Pravio sam i oporavljao mnoge instrumente: kontrabas, violončelo, violu, violinu, tambure, buzuki, balalajke, sve što ima žicu. Ne samo da sam pravio i popravljao instrumente, ja sam pravio i alate kojima pravim instrumente.

Autor: Gunter Spanner Izdavač: Agencija Eho Godina: 2018. Br.strana: 392 Povez: mek Fotografije: crno bele ISBN: 978-86-80134-18 Cena : 2420,00 rsd / popust 2200,00 Knjiga sadrži više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori razvili i testirali u praksi. Tehnička rešenja koja su predstavljena u knjizi su predviđena da podstaknu kreativnost kod čitalaca i da prošire njihovu oblast učenja. To bi trebalo da čitaocima omogući da vide izvan granica svojih mogućnosti i da koriste elektronske komponente na nov način. Ova knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Poglavlja knjige su posvećena električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola generatora, pojačavača, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenata CMOS prekidača. Prikazani su žični i bežični sistemi, kao i bezbednosni sistemi. Zbog velikog značaja i povećanog interesovanja čitalaca za manje poznate ili nedovoljno dostupne informacije, u različitim poglavljima ove knjige opisana je upotreba elektronskih uređaja u industrijskoj elektronici i istraživanjima, kao i novi instrumenti i oprema za medicinsku upotrebu, gasno pražnjenje i Kirlijanova fotografija. U knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, prirode i ljudskih bića. Ova knjiga je korisna za radio-amatere i profesionalce. Sadržaj Poglavlje 1 • Napajanja Poglavlje 2 • Merna oprema Poglavlje 3 • Generatori Poglavlje 4 • Pojacavaci Poglavlje 5 • Filteri Poglavlje 6 • Elektronski prekidaci Poglavlje 7 • Komunikacije Poglavlje 8 • Sigurnosni i bezbednosni sistemi Poglavlje 9 • Elektronika za industrijske namene Poglavlje 10 • Elektronika u domacinstvu Poglavlje 11 • Medicinski aparati i oprema Poglavlje 12 • Elektronika u ispitivanju neobicnih fenomena

PRIRUČNIK PRAKTIČNE ELEKTRONIKE! Ova knjiga sadrži više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori razvili i testirali u praksi. Tehnička rešenja koja su predstavljena u knjizi su predviđena da podstaknu kreativnost kod čitalaca i da prošire njihovu oblast učenja. To bi trebalo da čitaocima omogući da vide izvan granica svojih mogućnosti i da koriste elektronske komponente na nov način. Ova knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Poglavlja knjige su posvećena električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola generatora, pojačavača, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenata CMOS prekidača. Prikazani su žični i bežični sistemi, kao i bezbednosni sistemi. Zbog velikog značaja i povećanog interesovanja čitalaca za manje poznate ili nedovoljno dostupne informacije, u različitim poglavljima ove knjige opisana je upotreba elektronskih uređaja u industrijskoj elektronici i istraživanjima, kao i novi instrumenti i oprema za medicinsku upotrebu, gasno pražnjenje i Kirlijanova fotografija. U ovoj knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, prirode i ljudskih bića. Korisna je radio-amaterima i profesionalcima. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Napajanja Poglavlje 2 • Merna oprema Poglavlje 3 • Generatori Poglavlje 4 • Pojačavači Poglavlje 5 • Filteri Poglavlje 6 • Elektronski prekidači Poglavlje 7 • Komunikacije Poglavlje 8 • Sigurnosni i bezbednosni sistemi Poglavlje 9 • Elektronika za industrijske namene Poglavlje 10 • Elektronika u domaćinstvu Poglavlje 11 • Medicinski aparati i oprema Poglavlje 12 • Elektronika u ispitivanju neobičnih fenomena MICHAEL SHUSTOV je doktor nauka i autor je 518 publikacija, uključujući 16 knjiga i 18 pronalazaka. ANDREY SHUSTOV je doktor elektrotehnike i autor je 24 publikacije, uključujući i 2 knjige.

PRIRUČNIK PRAKTIČNE ELEKTRONIKE! Ova knjiga sadrži više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori razvili i testirali u praksi. Tehnička rešenja koja su predstavljena u knjizi su predviđena da podstaknu kreativnost kod čitalaca i da prošire njihovu oblast učenja. To bi trebalo da čitaocima omogući da vide izvan granica svojih mogućnosti i da koriste elektronske komponente na nov način. Ova knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Poglavlja knjige su posvećena električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola generatora, pojačavača, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenata CMOS prekidača. Prikazani su žični i bežični sistemi, kao i bezbednosni sistemi. Zbog velikog značaja i povećanog interesovanja čitalaca za manje poznate ili nedovoljno dostupne informacije, u različitim poglavljima ove knjige opisana je upotreba elektronskih uređaja u industrijskoj elektronici i istraživanjima, kao i novi instrumenti i oprema za medicinsku upotrebu, gasno pražnjenje i Kirlijanova fotografija. U ovoj knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, prirode i ljudskih bića. Korisna je radio-amaterima i profesionalcima. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Napajanja Poglavlje 2 • Merna oprema Poglavlje 3 • Generatori Poglavlje 4 • Pojačavači Poglavlje 5 • Filteri Poglavlje 6 • Elektronski prekidači Poglavlje 7 • Komunikacije Poglavlje 8 • Sigurnosni i bezbednosni sistemi Poglavlje 9 • Elektronika za industrijske namene Poglavlje 10 • Elektronika u domaćinstvu Poglavlje 11 • Medicinski aparati i oprema Poglavlje 12 • Elektronika u ispitivanju neobičnih fenomena MICHAEL SHUSTOV je doktor nauka i autor je 518 publikacija, uključujući 16 knjiga i 18 pronalazaka. ANDREY SHUSTOV je doktor elektrotehnike i autor je 24 publikacije, uključujući i 2 knjige.

SV 4 59944) Kako poraviti stare radio aparate na engleskom jeziku How To Repair Old Time Radios , Clayton L. Hallmark , Tab books USA 1979 , Ako ste kolekcionar starih radija, ili ako jednostavno želite da vratite stari radio koji je stajao na tavanu u radno stanje, ova praktična knjiga će vam pokazati kako da to uradite na pravi način! Moći ćete da locirate problematična mesta, popravite neispravne delove ili saznate kako da nabavite zamenu za zastarele cevi i druge komponente. Ovaj dobro ilustrovani vodič objašnjava sve suptilnosti i nijanse nekadašnje tehnologije. Pruža važne smernice za rešavanje problema sa starim kolima i pronalaženje zamene za zastarele, nezamenljive delove. Tu je i zgodan vodič za otkrivanje uzroka problema poput slabog i izobličenog prijema, zujanja, cviljenja ,isprekidanog pucketanja i svih drugih problema koji muče staromodnu radio opremu. tvrd povez, format 13,5 x 21,5 cm , engleski jezik, ilustrovano, 249 strana

Ova knjiga će vam pomoći da upoznate različite vrste komunikacija koje se koriste, a koje možete ostavariti i na vašem PC računaru. Svi primeri u knjizi napisani su programskom jeziku C#-a uz podršku MS Visual Studia 2008. Knjiga je nastavak prethodne autorove knjige „PC Interfejsi“. Dati su novi primeri, a dodate su i dve nove vrste komunikacije One Wire i Radio komunikacija uz primenu popularnih Xbee Pro modula. Svi primeri u knjizi su napisani i provereni od strane autora. SADRŽAJ USB KOMUNIKACIJA Osnove USB komunikacije Primeri USB komunikacije sa mikrokontrolerima Programska podrška USB komunikaciji Primena EasyHid za pisanje programe sa USB komunikacijom Mikročipova programska podrška USB komunikaciji Migracija na druge tipove mikrokontrolera FTDI USB kola SERIJSKA KOMUNIKACIJA Serijski prenos podataka Programiranje serijskog porta Interfejsi na serijskom portu RS485 komunikacija ONE WIRE KOMUNIKACIJA Osnove one wire komunikacije Adapteri za One Wire kola Programiranje one wire kola primenom proizvodjačkog SDK BEŽIČNA KOMUNIKACIJA XBEE moduli za bežičnu komunikaciju Radio eksperimentalno kolo Programska podrška Xbee pro modulima SPI KOMUNIKACIJA Osnove SPI komunikacije Interfejsi sa SPI komunikacijom Osmokanalni U/I SPI interefejs 12-bitni D/A konvertor 12-bitni A/D konvertor I2C KOMUNIKACIJA Osnove I2C komunikacije Interfejsi na I2C magistrali Pregled I2C integrisanih kola KOMUNIKACIJA NA PARALELNOM PORTU Paralelni port Programiranje paralelnog porta Interfejsi na paralelnom por Naslov: Programiranje Interfejsa u C# Izdavač: EHO Strana: 350 (cb) Pismo: latinica Format: 17,5 x 25 cm Godina izdanja: 2011 ISBN: 978-86-87495-18-0

SERB.FOLK Kaseta/cassette-5 Omot/cover-5 1: -Mošo delijo -Radio Mileva -Lepina avantura -Plač za majkom 2. -Dragetovo kolo -Bobanovo kolo -Denisovo kolo -Tomina želja -Dejanovo kolo

Knjiga sadrži više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori razvili i testirali u praksi. Tehnička rešenja koja su predstavljena u knjizi su predviđena da podstaknu kreativnost kod čitalaca i da prošire njihovu oblast učenja. To bi trebalo da čitaocima omogući da vide izvan granica svojih mogućnosti i da koriste elektronske komponente na nov način. Ova knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Poglavlja knjige su posvećena električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola generatora, pojačavača, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenata CMOS prekidača. Prikazani su žični i bežični sistemi, kao i bezbednosni sistemi. Zbog velikog značaja i povećanog interesovanja čitalaca za manje poznate ili nedovoljno dostupne informacije, u različitim poglavljima ove knjige opisana je upotreba elektronskih uređaja u industrijskoj elektronici i istraživanjima, kao i novi instrumenti i oprema za medicinsku upotrebu, gasno pražnjenje i Kirlijanova fotografija. U knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, prirode i ljudskih bića. Ova knjiga je korisna za radio-amatere i profesionalce. Sadržaj Poglavlje 1 • Napajanja Poglavlje 2 • Merna oprema Poglavlje 3 • Generatori Poglavlje 4 • Pojacavaci Poglavlje 5 • Filteri Poglavlje 6 • Elektronski prekidaci Poglavlje 7 • Komunikacije Poglavlje 8 • Sigurnosni i bezbednosni sistemi Poglavlje 9 • Elektronika za industrijske namene Poglavlje 10 • Elektronika u domacinstvu Poglavlje 11 • Medicinski aparati i oprema Poglavlje 12 • Elektronika u ispitivanju neobicnih fenomena Naslov: Elektronika za sve: priručnik praktične elektronike Izdavač: EHO Strana: 392 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-80134-14-7

makis 18 x 26 cm original fotografija Aleksandar Aca Simić (Beograd, 24. juli 1898 — Beograd, 18. januar 1971) je bio foto-reporter, novinar. Po završenoj maturi u Beogradu otišao u Pariz gde je studirao u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti i apsolvirao na arhitekturi. Prve fotografije snimio 1912. Zatim se kao fotograf sreće 1915. u Prvom svetskom ratu, prilikom prelaska Albanije. Od 1921. bavio se profesionalno novinskom fotografijom, a objavljivao je u listu Nedeljne ilustracije, zatim radio u listu Politika (od 1924. do početka Drugog svetskog rata), i smatra se prvim foto-reporterom tog lista. Za vreme okupacije sarađivao kao foto-reporter sa listom Kolo. Budući da je taj list osnovan od okupacionih vlasti, ta saradnja je Simiću, posle rata, pripisana kao „kolaboracija sa neprijateljem“. Posle 1945. privremeno mu je zabranjen rad u novinarstvu „zbog rada u režimskom listu, u vreme okupacije“. Da bi prehranio porodicu bavio se neko vreme pozorišnom fotografijom za Narodno pozorište u Beogradu. Kada je skinuta zabrana da radi u novinarstvu (ali je i dalje je važila zabrana za rad u listu Politika) Simić je nastavio rad u Foto-agenciji „Jugopres“ (delovala pod okriljem Novinske agencije „Tanjug“), pa u listovima Glas i Duga, a od 1952. je u listu Borba, kao urednik fotografije. Penzionisan je 1960. godine. Bio je nosilac Albanske spomenice, i dobitnik nekoliko nagrada za fotografiju. Bio je član Foto-sekcije ULUPUS-a i Sekcije foto-reportera Udruženja novinara Srbije. Simić se prevashodno bavio novinskom fotografijom, fotografisanjem aktuelnih događaja. Ostvario je i jedan broj portreta istaknutih ličnosti. Pokazivao je osetljivost za ulične prizore i anegdotske situacije. Deo njegovog opusa odnosi se na temu Arhitektura starog Beograda. NJegova dela (fotografije i negativske ploče) nalaze se u Fototeci lista Politika, Muzeju grada Beograda i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. NJegova dela uvrštena su u kritičku retrospektivu - povodom 150 godina fotografije u svetu: „Fotografija kod Srba 1839-1989“, Galerija SANU, Beograd, 1991. Posthumno su održane dve izložbe sa istim izborom njegovih dela: „Fotografije Ace Simića“, Galerija Doma omladine, Beograd, maja 1983, i „Beograd Politikine mladosti : fotografije Ace Simića“, Beograd: Hol palate „Politika“, avgust 2003. Iako je Simićev opus obiman, nije istražen, uticajem je nedovoljno značajan i nezapažen od struke i kritike.

odlično očuvana ploča Sava Vukosavljev je jedan od najznačajnijih vojvođanskih savremenih kompozitora i etnomuzikologa. A1 Partizanska Rapsodija Br. 2 (Vojvođanska) A2 Devojčica Sa Letkom A3 Končertino Za Brač Solo I Tamburaški Orkestar A4 Vesele Sanke, Skerco A5 Razvilo Se Kolo Vojvodinom B1 Fijakerist B2 Tako Će I Biti B3 Srce B4 Reke I Ja B5 Ej, Da Mogu... ДА није било Саве Вукосављева (Змајево 1914 - Нови Сад 1996), тамбурашка музика у Војводини не би доживела толики процват нити би било чувеног Тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, онаквог каквог га се сећамо из времена највећих успеха и достигнућа. То између осталог наводи Сима С. Матић, новосадски издавач и поклоник тамбурашке музике, који је заједно са новинаром Бориславом Хложаном приредио књигу `Композитор и диригент Сава Вукосављев`, с поднасловом `Живот посвећен тамбури`, недавно објављену у издању `Тиског цвета`. - Штета је што ова монографија није настала раније, када је било више живих сведока чика Савиног стваралаштва и његових сарадника - додаје Матић, уз напомену да се са именом тог значајног уметника сусрео још у својој раној младости у родној Ади, где је у локалном омладинском оркестру и сам свирао прим-тамбурицу. Аутори су, ипак, успели да прикупе врло упечатљива и занимљива сећања бројних познавалаца и поштовалаца дела композитора, диригента, етномузиколога, тамбураша, чије се композиције и данас радо изводе. Тако књижевник Милутин Ж. Павлов, присећајући се својих сусрета са Вукосављевом, бележи како је Сава волео да прича о `светлуцавом тамбурашком приму, о равничарској тамбурашкој бисерници`. - Усред те приче скидао би са своје седе главе свој нахерени качкет боје беле кафе. Милан Миња Вукосављев, у сећањима на свога оца, наводи да је Сава одрастао у сиромашној сеоској породици у бачком Змајеву где је одмалена, слушајући свирце у дединој кафани, заволео тамбуру. Пре Другог светског рата радио је као учитељ у родном и другим местима Бачке и Баната, а током мађарске окупације се, као предратни официр, са породицом склонио у Стојник код Аранђеловца. Прикључио се касније 53. Војвођанској бригади НОВ. Године 1957. долази у Радио Нови Сад и активно учествује у стварању радијског тамбурашког оркестра, којем је дао снажан печат као уметнички руководилац. Новосадски тамбураши прославили су тамбурицу широм света, на бројним успешним турнејама и гостовањима - истиче Миња Вукосављев, подсетивши на то да је састав с Јаником Балажом, који је свирао у `Скупљачима перја`, одушевио француску и светску публику многобројним наступима у париској `Олимпији` и широм Француске, после тријумфа тог нашег филма на чувеном фестивалу у Кану. Остао је забележен и Савин изузетан педагошки рад, посебно његово залагање да тамбура буде заступљена у нашим музичким школама. КОМПОЗИЦИЈЕ САВИНЕ композиције и аранжмани `Велико бачко коло`, `Сремска рапсодија`, `Да се повеземо`, `Дођи драга`, `Развило се коло Војводине`, `Срца`, `Еј, да могу`... на репертоару су и данашњих оркестара, а често се могу чути и на таласима радио-станица. СВИРАЛИ И У БЕЛОЈ КУЋИ НАЈИМПРЕСИВНИЈА турнеја Великог тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, под управом Саве Вукосављева, била је она у САД 1972. године. - Новосадски музичари свирали су и у Белој кући, пред председником Никсоном, а неколико дана касније имали су незаборавни наступ у Питсбургу, испраћени овацијама неколико хиљада наших исељеника - бележи Борислав Хложан. ... classical contemorary avantgarde dubravko detoni erno kiraly vladan radovanović katalin ladik vojvođanska muzika vojvodina etnomuzikologija nada kolundzija