Piknik pored puta Niko ne zna odakle su došli Posetioci, ni zašto su nas posetili, pošto kontakta sa njima nije bilo. Iza sebe su ostavili Zone, opasne, pune divnih i nepoznatih stvari, koje stalkeri kradu. Koji je značaj Posete? Koja je svrha tih stvari, zašto su one ostavljene čovečanstvu? Šta tera stalkere da ih, često po cenu života, prikupljaju? Da li samo materijalna dobit, ili nešto drugo? Možda su Zone, a i cela Zemlja, najobičnije stajalište na kojem su Posetioci stali da se odmore, a svi ti predmeti đubre što je ostalo nakon piknika pored puta? (A stalkeri samo pacovi koji rovare po napuštenom smeću, ne znajući ništa o civilizaciji koja je to smeće tu ostavila?) Sva ta pitanja ostaju bez odgovora. Čemu nas vodi ovaj roman? Prateći istoriju „posećenog“ grada Harmonta, prateći život stalkera Šuharta, dolazimo do glavnog - Zlatne kugle, mašine za ispunjavanje želja. Sve je nevažno pred tom mašinom koja je stalkerima postala nekakav alternativan Bog ili čak zamena za Boga. Ona je poslednja Šuhartova nada. Bog ili vanzemaljci od kojih očekujemo spas... „Ali ako si ti zaista takav - misli Šuhart - svemoguć, sveznajuć... shvatićeš sve i sam. Pogledaj u moju dušu, a ja znam da je tamo sve što ti treba.“ Naučnici smatraju da treba da uspostavimo kontakt sa vanzemaljcima - da bismo uspostavili kontakt treba prvo da ih razumemo. A kako ćemo razumeti „njih“ ako ne razumemo ni sami sebe? I to je ono što nam poručuju svi pisci SF romana o neuspelim kontaktima sa (još uvek hipotetičkim) civilizacijama: sporazumejmo se prvo međusobno. Kontak sa njima ne može biti ostvaren ako smo mi ovakvi kakvi smo. I onda nam postaje jasno šta se dešava sa Šuhartom koji je iskreno, celim svojim bićem poželeo „sreću za sve besplatno i da svima bude dobro“, i šta se dešava sa svetom kojem je Šuhart to poželeo? Ne dešava se ništa. Svet je ostao, ostaje, ostaće kakav je bio - dok ne zaželimo svi, ili bar veći deo čovečanstva, isto to i dok ne počnemo, bez pozivanja u pomoć bogova ili vanzemaljaca, sami da radimo ozbiljno na tome. Prikaži više

Nakon što su vanzemaljske sile iznenada posetile planetu Zemlju i za sobom ostavile tragove, mesta posete, nazvana Zone, postaju prostor na kom se susreću ljudsko i vanzemaljsko, racionalno i volšebno. Zbog osobina koje se graniče sa magijom Zone postaju predmet interesovanja ne samo naučnih nego i političkih, vojnih i kriminalnih organizacija koje na različite načine pokušavaju da se domognu skrivenih artefakata. Zbog opasnih i okultnih sila kojima su Zone ispunjene jedini koji se upuštaju u potragu i istraživanje sada nepoznatog prostora jesu stalkeri – ljudi spremni ili primorani da žrtvuju svoje i živote svojih najbližih kako bi došli do ostvarenja najvećih želja. „Neverovatno… Vešto uobličavanje motiva odanosti i pohlepe, prijateljstva i ljubavi, očaja, frustracije i usamljenosti stvara zaista vrhunsku priču… Nećete je zaboraviti.“ – Teodor Stardžen Prvi put objavljen 1972. godine, Piknik pored puta se i dalje smatra jednim od najvećih romana naučne fantastike.

Nakon što su vanzemaljske sile iznenada posetile planetu Zemlju i za sobom ostavile tragove, mesta posete, nazvana Zone, postaju prostor na kom se susreću ljudsko i vanzemaljsko, racionalno i volšebno. Zbog osobina koje se graniče sa magijom Zone postaju predmet interesovanja ne samo naučnih nego i političkih, vojnih i kriminalnih organizacija koje na različite načine pokušavaju da se domognu skrivenih artefakata. Zbog opasnih i okultnih sila kojima su Zone ispunjene jedini koji se upuštaju u potragu i istraživanje sada nepoznatog prostora jesu stalkeri – ljudi spremni ili primorani da žrtvuju svoje i živote svojih najbližih kako bi došli do ostvarenja najvećih želja. Prvu priču iz romana "Piknik pored puta" ovi autori napisali su 1971, a iako je objavljena u odeljcima počev od 1972, trebalo im je 8 godina da konačno objave priču u obliku knjige nakon duge borbe sa sovjetskom cenzurom. "Piknik pored puta" je njihovo najpoznatije delo i objavljeno je u više od 20 zemalja. “Neverovatno… Vešto uobličavanje motiva odanosti i pohlepe, prijateljstva i ljubavi, očaja, frustracije i usamljenosti stvara zaista vrhunsku priču… Nećete je zaboraviti.” – Teodor Stardžen

BEOGRAD - 2017 - 182 STRANE, MEK POVEZ. U četvrtak 19. marta 2017. godine sa početkom u 19 časova u Klubu knjižari Magistrala (Dom kulture Studentski grad) biće održana promocija knjige Nova lektira I – Piknik za Irmu. Priređivači i urednici su Bojan Marković i Tamara Mitrović. O knjizi: Knjiga u kojoj smo, nakon što je sastavljena, ispostavlja se kao specifični imaginarijum dva odnosa prema književnosti iz mladosti. Ona je sastavni deo odrastanja, građa iz koje smo najpre sticali predstave o svetu, koje su bile stvarnim iskustvom prepravljane ili potvrđivane. Upravo pročitane u mladosti mnogima su omogućile da pamte ono što se nije dogodilo, ili ono što se dogodilo da pamte na svoj način, pa je život tada bio refleksija knjiga koje su čitane. (…) Iz mnogostrukih odnosa prema lektiri, onome što generacije pročitaju ili preskoče da pročitaju, čitajući dožive ili ne dožive, razumeju na ovaj ili onaj način, u sopstvenom iskustvu prepoznaju ili ne prepoznaju, u svojim odlukama uključuju kao vlastito (ili kao nepostojeće) iskustvo, nastaje neka treća – imaginarna škola. Priređivač Taj slobodni pristup najlepšim knjigama za decu doneo je svež podstrek za dalja čitanja. Nama, da li bi i deci? Naslućujem, posle ove avanture, da nije to pravi put. Ali nismo ni nameravali da krčimo puteve nego da saberemo važne doživljaje. Proživljene kroz čitanje i posle. Zadržane kao nepobitne činjenice našeg iskustva, u svetu koji nas stvara i postoji jednako stvarno kao što nam se isprečuje kamen na stazi.

Nova lektira I Dom kulture Studentski grad, Beograd, 2017. 16 x 21 cm, 182 strane. Kao nova knjiga. Priređivači i urednici su Bojan Marković i Tamara Mitrović. Knjiga u kojoj smo, nakon što je sastavljena, ispostavlja se kao specifični imaginarijum dva odnosa prema književnosti iz mladosti. Ona je sastavni deo odrastanja, građa iz koje smo najpre sticali predstave o svetu, koje su bile stvarnim iskustvom prepravljane ili potvrđivane. Upravo pročitane u mladosti mnogima su omogućile da pamte ono što se nije dogodilo, ili ono što se dogodilo da pamte na svoj način, pa je život tada bio refleksija knjiga koje su čitane. (…) Iz mnogostrukih odnosa prema lektiri, onome što generacije pročitaju ili preskoče da pročitaju, čitajući dožive ili ne dožive, razumeju na ovaj ili onaj način, u sopstvenom iskustvu prepoznaju ili ne prepoznaju, u svojim odlukama uključuju kao vlastito (ili kao nepostojeće) iskustvo, nastaje neka treća – imaginarna škola. Preporuke za čitanje Taj slobodni pristup najlepšim knjigama za decu doneo je svež podstrek za dalja čitanja. Nama, da li bi i deci? Naslućujem, posle ove avanture, da nije to pravi put. Ali nismo ni nameravali da krčimo puteve nego da saberemo važne doživljaje. Proživljene kroz čitanje i posle. Zadržane kao nepobitne činjenice našeg iskustva, u svetu koji nas stvara i postoji jednako stvarno kao što nam se isprečuje kamen na stazi. MG108

ZMAJKO, BUDI SVOJ! UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Šifra artikla: 358282 Isbn: 9788610039603 Autor : grupa autora Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Sve što Zmajko želi jeste da stekne prijatelje, ali je to veoma teško kada njegove oštre kandže i dim koji mu izbija iz njuškice plaše sve životinje. Zbog toga je Zmajko došao na ideju da se preruši u medveda kako bi otišao na veliku piknik-zabavu u šumi. Da li će mu ovaj trik uspeti ili će shvat... Detaljnije Sve što Zmajko želi jeste da stekne prijatelje, ali je to veoma teško kada njegove oštre kandže i dim koji mu izbija iz njuškice plaše sve životinje. Zbog toga je Zmajko došao na ideju da se preruši u medveda kako bi otišao na veliku piknik-zabavu u šumi. Da li će mu ovaj trik uspeti ili će shvatiti da je ipak dovoljno da bude ono što jeste kako bi stekao prijatelje? Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Autor grupa autora Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2021 Format 23,9x24,4 Strana 32 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Knjiga „Zmajko, budi svoj!" upoznaće mališane sa preslatkim novim drugarom, zmajem koji u životu želi samo jednu stvar – prijatelje. Ipak, i pored želje da se sa nekim zbliži, izgleda da njegova strašna pojava uvek uplaši sve oko njega. Hoće li uspeti da uveri druge životinje da nemaju čega da se boje? Obradujte mališane ovom predivno ilustrovanom pričom, čiji će im junaci prirasti za srce i pokazati im važnu poruku: uvek budite svoji jer se samo tako stiču pravi prijatelji. Sve što Zmajko želi jeste da stekne prijatelje, ali je to veoma teško kada njegove oštre kandže i dim koji mu izbija iz njuškice plaše sve životinje. Zbog toga je Zmajko došao na ideju da se preruši u medveda kako bi otišao na veliku piknik-zabavu u šumi. Da li će mu ovaj trik uspeti ili će shvatiti da je ipak dovoljno da bude ono što jeste kako bi stekao prijatelje?

Knjiga „Zmajko, budi svoj!" upoznaće mališane sa preslatkim novim drugarom, zmajem koji u životu želi samo jednu stvar – prijatelje. Ipak, i pored želje da se sa nekim zbliži, izgleda da njegova strašna pojava uvek uplaši sve oko njega. Hoće li uspeti da uveri druge životinje da nemaju čega da se boje? Obradujte mališane ovom predivno ilustrovanom pričom, čiji će im junaci prirasti za srce i pokazati im važnu poruku: uvek budite svoji jer se samo tako stiču pravi prijatelji. Sve što Zmajko želi jeste da stekne prijatelje, ali je to veoma teško kada njegove oštre kandže i dim koji mu izbija iz njuškice plaše sve životinje. Zbog toga je Zmajko došao na ideju da se preruši u medveda kako bi otišao na veliku piknik-zabavu u šumi. Da li će mu ovaj trik uspeti ili će shvatiti da je ipak dovoljno da bude ono što jeste kako bi stekao prijatelje?

Knjiga „Zmajko, budi svoj!" upoznaće mališane sa preslatkim novim drugarom, zmajem koji u životu želi samo jednu stvar – prijatelje. Ipak, i pored želje da se sa nekim zbliži, izgleda da njegova strašna pojava uvek uplaši sve oko njega. Hoće li uspeti da uveri druge životinje da nemaju čega da se boje? Obradujte mališane ovom predivno ilustrovanom pričom, čiji će im junaci prirasti za srce i pokazati im važnu poruku: uvek budite svoji jer se samo tako stiču pravi prijatelji. Sve što Zmajko želi jeste da stekne prijatelje, ali je to veoma teško kada njegove oštre kandže i dim koji mu izbija iz njuškice plaše sve životinje. Zbog toga je Zmajko došao na ideju da se preruši u medveda kako bi otišao na veliku piknik-zabavu u šumi. Da li će mu ovaj trik uspeti ili će shvatiti da je ipak dovoljno da bude ono što jeste kako bi stekao prijatelje?

Opis "Zmajko, budi svoj!" Knjiga „Zmajko, budi svoj!" upoznaće mališane sa preslatkim novim drugarom, zmajem koji u životu želi samo jednu stvar – prijatelje. Ipak, i pored želje da se sa nekim zbliži, izgleda da njegova strašna pojava uvek uplaši sve oko njega. Hoće li uspeti da uveri druge životinje da nemaju čega da se boje? Obradujte mališane ovom predivno ilustrovanom pričom, čiji će im junaci prirasti za srce i pokazati im važnu poruku: uvek budite svoji jer se samo tako stiču pravi prijatelji. Sve što Zmajko želi jeste da stekne prijatelje, ali je to veoma teško kada njegove oštre kandže i dim koji mu izbija iz njuškice plaše sve životinje. Zbog toga je Zmajko došao na ideju da se preruši u medveda kako bi otišao na veliku piknik-zabavu u šumi. Da li će mu ovaj trik uspeti ili će shvatiti da je ipak dovoljno da bude ono što jeste kako bi stekao prijatelje?

Pod suncem Toskane Bestseler New York Timesa po kojem je snimljen istoimeni film. „Ovi lepo napisani memoari o životu u Italiji, ljubavi prema kući i večnom zadovoljstvu u hrani bili bi savršen poklon za voljenu osobu. Ali toliko su neodoljivi da ćete ih prvo pročitati sami.“ – USA Today „Kupovina vile u spektakularnom toskanskom selu je divna fantazija, čak i kada treba renovirati sedamnaest soba, nekoliko dvorišta, prilaze i terase. Autorka je pesnikinja koja dobro dočarava atmosferu i opisuje mesto; kuvarica koja sakuplja ukusne zimske i letnje recepte; akademska poslenica koja svoj novi dom postavlja u rimski i etrurski kontekst. Iznad svega, Mejzova je puna poleta kad je posredi novi početak. ’Da li je dopušteno biti ovoliko srećan?’, pita ona. Naravno da jeste.“ – Mail on Sunday „Frensis Mejz je divna književnica. Izuzetno poetski i živo opisuje nesvakidašnju lepotu Toskane. Ona razume Toskanu kao osoba koja je rođena u njoj i tu živela čitav život.“ – Lorenca de Mediči „Ovo štivo posebnim čini neprekidna nota radosti; radovanje lepoti toskanskog sela, prizorima i zvucima svakodnevnog života, fizičkom radu neophodnom pri renoviranju te dvesta godina stare vile i dva hektara zemlje što ide uz nju.“ – Sunday Times „Ovo je knjiga koju biste ugurali u korpu za piknik po avgustovskom danu... ili još bolje, držite je pri ruci kad zagudi januar.“ – New York Times Book Review

Palata rajskog zadovoljstva - prvi deo „Uživajte u opojnoj, strasnoj drami!“ - Sandej ekspres Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... „Apsolutno predivno – čaroban roman!“ - Peni Vićenci

ANDREJ KURKOV ISTINITA PRIČA O PRAVOM NARODNOM KONTROLORU Prevod - Žarko Milenić Izdavač - Zalihica, Sarajevo Godina - 2010 320 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Svjetska književnost ISBN - 978-9958-787-55-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Priča o pravom narodnom kontroloru je prva knjiga fantastične trilogije Andreja Kurkova Geografija pojedinačnog hica. U sadržaju ovog romana javlja se mnoštvo historijskih i antihistorijskih junaka, u ovom romanu je puno događaja, crnog i bijelog humora, fantastike i zagonetki, koji će čitaoca rastužiti i nasmijati. Andrej Kurkov je rođen u Petrogradu 1961. Danas živi u Kijevu (Ukrajina). Sebe smatra ukrajinskim piscem, uprkos svom ruskom porijeklu. Autor je trinaest romana i pet knjiga za djecu. Pored toga što je romanopisac i scenarista, Andrej Kurkov je radio i kao novinar i filmski kamerman. Govori jedanaest jezika i talentovan je pijanista. Međunarodno priznanje stekao je 1996. godine crnohumornim romanom Piknik na ledu, koji je preveden na dvadeset šest jezika i ocjenjen kao „najautentičniji predstavnik novog talasa postsovjetske književnosti“. Majstor grotesknog humora, briljantni satiričar postkomunističke Rusije i Ukrajine, jedan od četvorice autora izvan engleskog govornog područja čiji su romani presudno uticali na razvoj žanra kriminalističkog romana u posljednjem desetljeću, visoka književnost u najboljoj tradiciji Dostojevskog, Gogolja, Bulgakova i Pintera, jedno od najuzbudljivijih otkrića na svjetskoj književnoj sceni…samo su neki od epiteta koji su Andreju Kurkovu i njegovim romanima dodjelili evropski književni kritičari. Uz pohvale književne kritike, Kurkov je svojim romanima postigao i zavidan komercijalni uspeh. Njegove su knjige prevedene na većinu evropskih jezika (kao i na japanski, kineski i hebrejski) i prodate u više od 4 miliona primjeraka, po čemu je Andrej Kurkov najuspješniji savremeni ukrajinski pisac te prvi i jedini autor s područja bivšeg Sovjetskog Saveza čiji je roman dospio na ljestvice 10 najprodavanijih knjiga u Europi.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Izdavac : Laguna 2009 Knjiga 1 - 396 strana Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... Knjiga 2 - 444 strane edno drugo doba. Jedan drugi svet. Opčinjavajuća epska pripovest. Grupa Zapadnjaka zatiče uzburkanu atmosferu po dolasku u grad Šišan na severoistoku Kine početkom dvadesetog veka. Među njima je i Helen Franses, mlada Engleskinja, koja se zaljubljuje u Henrija Menersa. Politička situacija u zemlji je zamršena i u Kini se pojavljuju različite političke struje. Svim strancima u gradu preti opasnost a Helen i Henri su silom prilika razdvojeni. Jedan od stranaca, doktor Erton, sprijateljuje se sa mandarinom, glavnim mirovnim sudijom u Šišanu, koji drži apsolutnu vlast. Ertonova porodica i prijatelji nalaze se u centru ustanka protiv zapadnih sila, koji prerasta u zastrašujuću stvarnost. Ertonovi, skriveni u bordelu, posmatraju mesto za pogubljenja stranaca. Bekstvo iz grada je neminovno. Helen Franses je rečeno da je Henri Meners mrtav... Ovo je prelep roman prepun istorijskih i političkih detalja čiji strastveni junaci veruju u sebe. Pred vama je štivo puno ljubavi, gubitaka, srčanosti, krvoprolića i odvažnih dela Unutrasnjost odlicna,korice sasvim malo po krajevima iskrzane,videti slike.

Adam Vilijams - Palata rajskog zadovoljstva 1 i 2 Izdavac : Laguna 2009 Knjiga 1 - 396 strana Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... Knjiga 2 - 444 strane edno drugo doba. Jedan drugi svet. Opčinjavajuća epska pripovest. Grupa Zapadnjaka zatiče uzburkanu atmosferu po dolasku u grad Šišan na severoistoku Kine početkom dvadesetog veka. Među njima je i Helen Franses, mlada Engleskinja, koja se zaljubljuje u Henrija Menersa. Politička situacija u zemlji je zamršena i u Kini se pojavljuju različite političke struje. Svim strancima u gradu preti opasnost a Helen i Henri su silom prilika razdvojeni. Jedan od stranaca, doktor Erton, sprijateljuje se sa mandarinom, glavnim mirovnim sudijom u Šišanu, koji drži apsolutnu vlast. Ertonova porodica i prijatelji nalaze se u centru ustanka protiv zapadnih sila, koji prerasta u zastrašujuću stvarnost. Ertonovi, skriveni u bordelu, posmatraju mesto za pogubljenja stranaca. Bekstvo iz grada je neminovno. Helen Franses je rečeno da je Henri Meners mrtav... Ovo je prelep roman prepun istorijskih i političkih detalja čiji strastveni junaci veruju u sebe. Pred vama je štivo puno ljubavi, gubitaka, srčanosti, krvoprolića i odvažnih dela…

Moja francuska porodica Samanta Veran(autor) Branislava Radević-Stojiljković(prevod) Izdavač: Laguna Naslov originala: How to Make a French Family / Samantha Vérant Priča o ljubavi, hrani i faux pas. „Iskrena, topla i povremeno dirljiva priča o tome s čim se boriš kad se usudiš da ostvariš svoje snove“ (Dženis Maklaud, autorka Pariskih pisama, Njujork tajmsovog bestselera) „Šarmantni i pronicljivi memoari o onome što se desilo posle srećnog kraja. A s obzirom na to da se Samantin trud da stvori novu porodicu odigrava u Francuskoj (i pun je recepata), sve je još mnogo ukusnije! (Dženifer Kobern, autorka knjige Zauvek ćemo imati Pariz) „Ljubav nema granica u iskrenoj i hrabroj knjizi Samante Veran, o tome kako je ostavila sve da bi se udala za Francuza. Moja francuska porod ica jeste svedočanstvo o njenom istrajnom trudu da se prilagodi novom životu u jugozapadnoj Francuskoj. Kao i u Sedam pisama iz Pariza, čitaoci će se smejati, plakati i bodriti Veranovu do poslednje stranice.“ (Suzan Blumberg-Kejson, autorka knjige Dobra kineska žena) „U knjizi Moja francuska porodica čitamo o usponima i padovima, o dobrim, lošim i smešnim trenucima početka novog života i nove porodice u Francuskoj, i autorka nam ne dozvoljava da zaboravimo da na kraju uvek pobedi ljubav.“ (Kristen Bedard, autorka knjige Bonjour Kale) „Samanta Veran nam je servirala zabavnu i nežnu knjigu Moja francuska porodica. Radnja je prava bajka, a moć bajke je u onome ’i onda su živeli srećno i zadovoljno do kraja života’. Priča Veranove je autentična, romantična, pokatkad dirljiva i, na kraju, divno zadovoljavajuća i bogata kao i francuska kuhinja, koja je detaljno izložena na njenim stranicama.“ (Mišel Gejbl, autorka Njujork tajmsovih bestselera Pariski stan i Vidimo se u Parizu) „Kao i njena autroka, nova knjiga Samante Veran je slatka i drska, ispričana iz srca. To je hrabra i ranjiva priča o stvaranju nove porodice i trudu da postaneš drugačija mama. Bajka o tome šta se desi kad tražimo ono najbolje u sebi i težimo boljem životu.“ (Elizabet Bard, autorka Njujork tajmsovih bestselera Ručak u Parizu i Piknik u Provansi) *3

GOLAĆ NA URVINI - Arkadij i Boris Strugacki Naslov originala: UPITKA NA SKLONE Izdavač: Jugoslavija, Beograd Biblioteka KENTAUR Godina izdanja: 1979 Format: 21 X 12 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 126 Slika na koricama: Darko Ranković PANDORA I Braca A. i B. Strugacki predstavljaju klasike savremen naucne fantastike. Vec dobro poznati citalackoj publici, oni su nizom svojih dela probili mnoge jezicke braijere širom sveta. Golac na urvini je jedno od takvih dela roman u svakom pogledu reprezentativan za svoje autore. U njemu kao da je zgusnuta srž teme i dilema,, karakteristicnih za prozu brace Strugacki. To su, sažeto receno, problemi covekove buducnosti, koji nosi svoje neminovno naslede. Golac na urvini je naucno fantasticni roman u istoj meri koliko je i gorko humorna alegorija, što se postepeno uoblicava u društvenu kritiku, u satiru ostvarenu sredstvima jedne cudne mešavine snovitog i realnog u istom u osnvi košmarnom kontekstu.Roman je oštro usmeren protiv opasnosti savremene tehnološke mašine, koja preti da ugrozi svaki smisao ljudskog postojanja. Tajne zla u ljudima i svemiru Braca Strugacki Prica kaže da su braca Arkadij (1925-1991) i Boris (1933) Natanovic Strugacki poceli da pišu naucnu fantastiku zbog opklade u flašu pica. Kako god bilo, njen rezultat ostavio je dubok trag u svetskoj naucnoj fantastici. Nekoliko prvih knjiga (romani “Zemlja purpurnih oblaka” iz 1958, “Put u Amalteju” iz 1960, “Stažeri” iz 1962. i zbirka “Šest šibica” iz 1960) slede obrazac Jefremovskog optimistickog puta ljudi u svemir i borbe sa nepovoljnim uslovima na novim planetama. Zbirka prica “Povratak” (u drugom izdanju njen naslov ce biti “Podne: dvadeset drugo stolece”) iz 1962, najavljuje teme kojima ce se autori nadalje baviti, kao i osnovni ton pripovedanja, a ovaj je poprilicno mracan. Na jednoj strani nalaze se dela u kojima se razmatra motiv prvog kontakta, zapocet pricom “Lutalice i putnici” i nastavljen romanima (pripovestima, kako ih braca nazivaju) “Druga invazija Marsovaca” iz 1968, “Hotel ’Kod izgubljenog alpiniste’” iz 1974. i “Piknik kraj puta” iz 1974. (po kojem je Tarkovski iz 1979. snimio remek-delo “Stalker”), te “Talasi smiruju vetar” iz 1985. godine. Vanzemaljci u ovim knjigama nipošto nisu standardno zli i agresivni, niti je ljudska civilizacija tako uspešna da se mora lomiti grubom silom: pre se može govoriti o nezainteresovanosti za ljude (kao u “Pikniku...” i “Vetru...” gde ljudi nalaze samo njihove tragove) ili, u boljoj varijanti, poigravanju sa njima (u “Drugoj invaziji...” i “Hotelu...”). Prvi korak ali na drugim planetama obraduje nekoliko romana (“Teško je biti bog” iz 1965, zatim “Nastanjeno ostrvo” iz 1971, u kome se pojavljuje i rasa Lutalica, vanzemaljaca cije artefakte astronauti nalaze na raznim planetama i u nekoliko knjiga, te “Mališan” iz 1973). U tim romanima izaslanici ljudi ne uspevaju da shvate ustrojstva civilizacija drugih bica. Konacno, braca Strugacki se u knjigama “Golac na urvini” iz 1968, “Ružni labudovi” iz 1968, “Momak iz pakla” iz 1975. i “Buba u mravinjaku” iz 1980, bave problemima totalitarnih društava i birokratije koji, u ime velikih težnji za opstankom države, uništavaju pojedinca. Strugacki nisu kriticari socijalizma-staljinizma ’na prvu loptu’ i nisu podlezali dnevno politickom imperativu (iako je državna kritika, po zadatku, u njihovim knjigama nalazila elemente osude kapitalistickog uredenja). NJihova vivisekcija lavirinta vlasti, uticaja i mizernog cinovnickog mentaliteta, puno duguje iskustvu velikana ruske literature, poput Gogolja, baš kao i Kafki ili Haksliju. Strugacki su u svoja dela, posebno romane “Ponedeljak pocinje u subotu” iz 1965, “Bajka o trojki” iz 1968. i “Milijardu godina do kraja sveta” iz 1976, upleli i tradiciju ruskih bajki, basni, folklornih mitova, gradeci fantazmagorijske parabole. Delo brace Strugacki uspešno izbegava žanrovske obrasce i, zahvaljujuci talentu i nadahnucu, prikljucuje naucnu fantastiku svekolikoj literarnoj tematici. ***Očuvano***

MEMOARI-Tomislav Karađorđević, posveta Autora Autor: Tomislav Karađorđević Izdavač: Zdužbina kralja Petra I, Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Broj strana: 799 Pismo: ćirilica Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Format: 25×16 Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici, Odlično očuvana. Prvo izdanje izuzetnih memoara princa Tomislava koji spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Bogato ilustrovano crno-belim fotografijama, odlično izdanje za ljubitelje istorije srbije i kolekcionare. Iz sadržaja: 1. PONOVO NA OPLENCU 2. DETINJSTVO 3. ŠKOLOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ZBRINJAVANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVENI RASKOL 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVU I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. OBIČAJI – ZNAK NARODNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. S PUTA PO OTADŽBINI 17. STVARALAŠTVO I SPORT 18. PO RATIŠTIMA U ZEMLJI 19. DOM KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠE LJUBAVI 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. ZAVRŠAVAJUĆI MEMOARE BIOGRAFIJA: Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) je bio jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Rođen je 19. januara, 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugoslavije), Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja (1888—1934) i kraljice Marije (1900—1961), druge ćerke rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938). Po želji svog oca, princ Tomislav je trebalo da se rodi u Zagrebu, međutim kako je te godine u Hrvatskoj bila jaka zima od tog puta se odustalo. Kršten je 25. januara u posebnom salonu Novog dvora. Njegovom krštenju pristvovao je Stjepan Radić koji je predložio dva hrvatska imena Zvonimir i Tomislav jer je prvi kraljev sin Petar dobio srpsko ime. Kralj Aleksandar I se odlučio za ime Tomislav na šta je Radić poželeo da Karađorđevići žive sto godina. Krštenog kuma, britanskog kralja Đorđa VI zastupao je britanski ministar na Dvoru, Kenard, osveštanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Osnovno obrazovanje stekao je na dvoru u Beogradu. U periodu od 1937. do 1941, školovao se u Sandroyd School (Cobham, Engleska)[1], zatim u Oundle School od 1941-1946, i u Clare College Univerziteta u Kembridžu od 1946. do 1947, kada je napustio studije zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom. Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tadašnjeg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbeglištvu da kraljević Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kralja Petra II, što se, međutim, nije desilo. Pri kraju rata, početkom 1945. godine, kralj Petar II, pod pritiskom britanskog premijera Čerčila, preneo je svoja kraljevska ovlašćenja na Namesništvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunističkog predsednika, Josipa Broza Tita, pod čijom je vlašću Ustavotvorna skupština od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim članovima kraljevske porodice oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina). U vreme kada je Petar II Karađorđević preneo svoja kraljevska ovlašćenja na renegat koji je kontrolisao Josip Broz Tito, princ Tomislav je bio zakoniti naslednik Krune i prema tadašnjem Ustavu Jugoslavije, jedina osoba kojoj je kraljevska vlast mogla biti preneta. Posle Kembridža, kraljević Tomislav rešio je da se posveti voćarstvu. Dok je pohađao poljoprivrednu školu, radio je kao običan nadničar u jednom voćnjaku u pokrajini Kent. Godine 1950. kupuje imanje u pokrajini West Sussex. Najviše se bavio uzgojem jabuka, na imanju od 80 hektara, koje je u jednom trenutku imalo 17.000 stabala. Oženio se 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nemačka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i ćerku Katarinu (1959). Posle razvoda 1982. godine, oženio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ` 60. godina pa sve do njegovog kraja, 1992, čvrsto je stajao uz Patrijaršiju u Beogradu, i davao joj javnu podršku širom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude njen predsednički kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine. Prvi je član kraljevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, početkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da lično sretnu poslednjeg živog sina kralja Aleksandra I. Ubrzo je postao veoma popularan u narodu, pogotovu zbog svojih čestih obilazaka srpskih boraca u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i pomoći koju je, zajedno sa suprugom, princezom Lindom, donosio. Postojale su i inicijative da se imenuje za Kneza srpskog dela Bosne i Hercegovine, što tamošnje političko rukovodstvo nije prihvatilo. Posle javne prozivke predsednika Srbije Slobodana Miloševića, da je „izdao“ Republiku Srpsku Krajinu nakon njenog pada, početkom avgusta 1995. godine, njegovo medijsko prisustvo se drastično smanjuje. Poslednjih 5 godina života borio se sa teškom bolešću, ali je odbio ponude da se leči i podvrgne hirurškom tretmanu u inostranstvu u trenutku kada su NATO snage započele bombardovanje Jugoslavije 24. marta, 1999. godine. Umesto toga, obilazio je bombardovana mesta i, iako teško bolestan, podelio sudbinu naroda. Preminuo je 12. jula 2000. godine, na dan Sabora Svetih Apostola Petra i Pavla po julijanskom kalendaru, slavu porodične kripte na Opencu, gde je i sahranjen, uz prisustvo više hiljada poštovalaca i članova porodice. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine. hatay masaj köyceğiz escort