Udžbenik sa prve godine Medicinskog fakultetaNaziv :   Anatomija Coveka ( Abdomen I Karlica)                                          Autori : Vera Draganic I saradnici                                                        Godina Izdanje : 2005                                                              Cena : 799rsd                                                                       Br. Strana : 380                                                                  Izdavac : Savremena Administracija                                                   Povez :  Meki

Knjiga Anatomija čoveka: Glava i vrat namenjena je studentima medicine i drugih srodnih nauka, jer obrađuje temu anatomije najvažnijeg i najsloženijeg dela čovečijeg tela, kako je u uvodu napisao profesor doktor Slavoljub V. Jovanović - anatomije glave i vrata. Glava i vrat zaslužuju posebnu knjigu anatomije, jer sadrže početne delove pribora za varenje i disanje, kao i najveći broj žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Takođe, od pet čulnih organa, koliko čovek poseduje, četiri su smeštena u glavi: organi vida, sluha i ravnoteže, ukusa i mirisa, dok je peti organ koža i kao najveći pokriva čitavu površinu tela, te se nalazi i na glavi i vratu. Osim toga, tu su i bitni kičmeni pršljenovi, kao i vratni deo kičmene moždine (lat. medulla oblongata - produžena moždina) u kojoj se nalaze centri za disanje i rad srca, gutanje, lučenje pljuvačke, povraćanje, kijanje i kašljanje, i koja se zato smatra čvorom života. Zatim, tu je i centralni nervni sistem, odnosno mozak, uz periferni nervni sistem, kao i delovi autonomnog nervnog sistema. Vrlo bitno je da kroz vrat i glavu prolaze važni krvni sudovi, koji dovode krv do svih prethodno nabrojanih organa kako bi mogli da rade. Ipak, u knjizi su izostavljeni skelet glave i vratnog dela kičmenog stuba, kao i delovi centralnog nervnog sistema smešteni u lobanjskoj duplji i vratnom delu kičmenog stuba, koji su svi opisani u posebnim udžbenicima. U knjizi su obrađeni sledeći delovi: zglobovi, mišići, fascije i međufascijalni prostori, arterije, vene, limfni sistem, živci, organi pribora za varenje, organi pribora za disanje, organi endokrinog sistema i čulni organi, a na kraju udžbenika izložena je topografska anatomija glave i vrata.

Na prodaju korišćena kopija knjige. Mogućnost ličnog pruzimanja ili slanja.

Anatomija čoveka ABDOMEN I KARLICAAutori; Mirjana Mijač Vera Draganić Vidosava RadonjićUdžbenik sa 1. godine Medicinskog fakultetaKnjiga je kao NOVAKnjiga Anatomija čoveka-abdomen i karlica daje potpunu sliku o materiji koju određuje. Pisana je jasnim stilom, a stručna anatomska terminologija usklađena je sa terminologijom koja se koristi u kliničkoj praksi.Ova knjiga predstavlja novinu, jer su na jednom mestu dati anatomski podaci (monografija i topografija) dva dela trupa, abdomena i karlice, što olakšava studentims da savladaju sistematiku i topografsku anatomiju najvećeg dela telesne duplje, sa njenim zidovima i brojnim organima u abdominalnoj i karličnoj duplji. . .Prof. dr Aleksandar Ilić

Opis ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ČOVEKA 1 za prvi razred KB broj: 21727 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ČOVEKA za prvi razred medicinske i zubotehničke škole Autori: Danica Obradović, Branko Milutinović Izdavač : Zavod za udzbenike ( zuns )

Dobitnik Nobelove nagrade Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu… „U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je ‘zarobljeni um’ civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“ – Iz Pogovora Čedomira Antića

Dobitnik Nobelove nagrade Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu… „U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je 'zarobljeni um' civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“ – Iz Pogovora Čedomira Antića „Najbolji memoari o komunizmu.“ – En Eplbaum, istoričarka

Najbolji memoari o komunizmu. En Eplbaum, istoričarka Dobitnik Nobelove nagrade Kada je Česlav Miloš 1951. godine zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu… U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je ’zarobljeni um’ civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije. Iz Pogovora Čedomira Antića

Dobitnik Nobelove nagrade Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu… „U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je 'zarobljeni um' civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“ – Iz Pogovora Čedomira Antića „Najbolji memoari o komunizmu.“ – En Eplbaum, istoričarka Čitaj dalje

Opis proizvoda Dobitnik Nobelove nagrade. Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu… „U tom novom totalitarizmu koji se rađa postoje i ’pilule’ iz romana koji citira Zarobljeni um – reč je o sredstvima za umirenje i egzaltaciju (od bensedina do kokaina) koji su u vrlom novom svetu društveno prihvatljiviji od masne hrane ili isuviše šećera po proizvodu koji konzumiramo. U tom svetu postoje i ketmani, kako novi u islamskom svetu, tako i globalno, primenjeni sa istim motivima kao i oni koje je opisao Miloš. Pokazalo se da je ’zarobljeni um’ civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“– Iz Pogovora Čedomira Antića„Najbolji memoari o komunizmu.“– En Eplbaum, istoričarka

Autor: Česlav MilošDobitnik Nobelove nagradeKada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu…„U tom novom totalitarizmu koji se rađa postoje i ’pilule’ iz romana koji citira Zarobljeni um – reč je o sredstvima za umirenje i egzaltaciju (od bensedina do kokaina) koji su u vrlom novom svetu društveno prihvatljiviji od masne hrane ili isuviše šećera po proizvodu koji konzumiramo. U tom svetu postoje i ketmani, kako novi u islamskom svetu, tako i globalno, primenjeni sa istim motivima kao i oni koje je opisao Miloš. Pokazalo se da je ’zarobljeni um’ civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“– Iz Pogovora Čedomira Antića„Najbolji memoari o komunizmu.“– En Eplbaum, istoričarka

Klasik kabalističke literature nam nudi odgovor na pitanje: kako astrologija funkcioniše? Koristeći astrološke primere zajedno sa principima Kabale, drevnog hebrejskog mističkog sistema mudrosti, autor smešta studiju astrologije u univerzalnu šemu. Ovo nam pomaže da posmatramo međusobnu vezu između nebeskih svetova i čoveka. Tako postaje moguće da detaljno opišemo kosmički uticaj na dušu i kako smo u saglasju kao pojedinci i krećemo se u rezonanci sa međusobnom igrom planeta kroz pojedinačni obrazac zvan sudbina. To je deo tkanja naših inkarnacija koje oblikuju mrežu bujnosti Kreacije. Knjiga koja prvi put na našem jeziku iznutra razotkriva dubinsko funkcionisanje astroloških principa iz perspektive drugih ezoteričnih nauka i samim tim je nezaobilazan prirulnik svakom astrologu.

Sve razrede Zubotehničke škole1. Totalna proteza, Jovanović,999 din2. Tehnologija zubotehničkog materijala , Blagoje , Grkovic,899 din3. Dečja i preventivna stomatologija , Vulović , Beloica ,7994. Ortopedija vilica, 799 din5. Bolesti zuba 2, ,699 din6. Bolesti usta parodontologija,899 din7. Bolesti zuba ,899 din8. Fiksna proteza 1, Janković 899 din9. Fiksna proteza 2 , Janković.69910Fiksna proteza 3 , Janković,59911. Parcijalna proteza Jovanovic,999 din12. Stomatološka protetika,699 din13. Morfologija zuba 1. razred zubotehničke, Verica Vunjak,799 din14 : Zubnotehnička stomatološka zubotehnička , protetika , krunice , mostovi,699 din15 Anatomija i Fiziologija Coveka ,899 dinKnjiga je u odlicnom stanju, Stanje kao na sliciSlanje : Slanje je moguće kao , postexpresom plaćanje pouzećem , Lično preuzimanjeMolim vas pišite ili poručujte na Viber , WhatsApp , Sms ili Mobilni

Opis "Život pre čoveka - Margaret Atvud" Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, oporavivši se od žalosti, ona shvata da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka s kojim Lašja živi, Vilijama, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. „Margaret Atvud postavlja vrhunsku živu izložbu sa jedinstvenim eksponatima... ovaj roman je pravo blago.“ Chicago Tribune

Ostrakizovani slikar - anatomija progona Radivoja Berbakova Na stranicama ove knjige odvija se individualna i društvena drama, moralno-pravna priča, u kojoj se sažimaju najrazličitije karakteristike „mračnih“ i „vunenih“ vremena, ozbiljne dileme o slobodi stvaralaštva, tumačenju i značenju autonomije umetničkog stvaralaštva, ostrakizmu intelektualaca. Uporedo sa tim, odvija se individualna priča o časnom čoveku, koji dolazi u sukob sa svojom sredinom, dospeva pred sud dela sugrađana i kolega koji ga optužuju i izopštavaju iz javnog života. Rezultat autorovih istraživanja i bavljenja sudskim procesom, robijom i ostrakizovanjem Radivoja Berbakova prikazani su u vidu dokumentarne hronike. Prvi deo knjige je uvodnog karaktera i u njemu se osvetljavaju različiti aspekti slučaja Radivoja Berbakova. Osvetljen je njegov životni put, slikarska i nastavnička karijera, razlozi i mehanizmi osude na robiju i ostrakizovanja. Drugi deo knjige sadrži zbirku dokumenata vezanih za sudski proces, robiju i izgon slikara Berbakova.

Autor: Margaret AtvudDobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina pričaBritka anatomija modernog braka.Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, oporavivši se od žalosti, ona shvata da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka s kojim Lajša živi, Vilijama, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih.Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje.„Margaret Atvud postavlja vrhunsku živu izložbu sa jedinstvenim eksponatima... ovaj roman je pravo blago.“ Chicago Tribune

Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, ona shvata, oporavivši se od žalosti, da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka Vilijama, s kojim Lašja živi, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. „Margaret Atvud postavlja vrhunsku živu izložbu sa jedinstvenim eksponatima... ovaj roman je pravo blago.“ Chicago Tribune Čitaj dalje

Opis proizvoda Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, ona shvata, oporavivši se od žalosti, da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka Vilijama, s kojim Lašja živi, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. „„Margaret Atvud postavlja vrhunsku živu izložbu sa jedinstvenim eksponatima... ovaj roman je pravo blago.““ Chicago Tribune

Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, ona shvata, oporavivši se od žalosti, da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka Vilijama, s kojim Lašja živi, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. „Margaret Atvud postavlja vrhunsku živu izložbu sa jedinstvenim eksponatima... ovaj roman je pravo blago.“ Chicago Tribune

Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, ona shvata, oporavivši se od žalosti, da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka Vilijama, s kojim Lašja živi, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih... Format: 13x20 cm Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Mek Kategorije: Drama

Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, oporavivši se od žalosti, ona shvata da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka s kojim Lašja živi, Vilijama, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. „Margaret Atvud postavlja vrhunsku živu izložbu sa jedinstvenim eksponatima... ovaj roman je pravo blago.“ Chicago Tribune

Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, ona shvata, oporavivši se od žalosti, da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka Vilijama, s kojim Lašja živi, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. „Margaret Atvud postavlja vrhunsku živu izložbu sa jedinstvenim eksponatima... ovaj roman je pravo blago.“ Chicago Tribune

Dobitnica Bukerove nagrade i autorka bestselera Sluškinjina priča Britka anatomija modernog braka. Izuzetno složen ljubavni trougao pokreće ovaj poetski roman Margaret Atvud. Elizabeta i Nejt, iako rutinski neverni jedno drugom, u braku su već više od decenije. Nakon što poslednji Elizabetin ljubavnik izvrši samoubistvo, ona shvata, oporavivši se od žalosti, da je njen nežni, neodlučni muž na ivici da je napusti. On se zaljubio u Lašju, mladu paleontološkinju i večitu naivku koja, kako se čini, više voli fosile dinosaurusa nego ljude. Elizabeta baca oko na momka Vilijama, s kojim Lašja živi, i emocionalna oluja koja sledi preti da opustoši živote svih njih. Spajajući bolnu iskrenost sa oštrom satirom, Margaret Atvud vuče jetke i duhovite paralele između života svojih likova i dinosaurusa koje Elizabeta i Lašja pokušavaju da ovekoveče svojim muzejskim izložbama. Duhovito i blago melanholično, autorka opisuje modernu porodicu i romantičnu ljubav, sve vreme nas podsećajući da joj preti izumiranje. Margaret Atvud rođena je 1939. u Otavi. Zahvaljujući obrazovanim roditeljima, već sa četiri godine je naučila da čita i piše. Pod njihovim uticajem (Atvudova je osnovno obrazovanje stekla u roditeljskoj kući) postala je posvećena čitanju i razvila je snažno interesovanje za pisanje. Već u srednjoj školi objavljivala je pesme, međutim presudnu ulogu u njenom literarnom razvoju odigrao je Nortrop Fraj, profesor engleskog jezika na koledžu koji je Atvudova pohađala. Tada istaknuti književni kritičar, Fraj je isticao vrednosti zanemarene kanadske književnosti, a u Margaret Atvud je prepoznao pisca koji tu književnost može podići na još viši nivo. Podrška koju je imala u profesoru, ubrzo je rezultirala zbirkom pesama Double Persephone, da bi po diplomiranju objavila još jednu, The Circle Game, dobivši ovaj put za zbirku najznačajnije kanadsko književno priznanje, Governor’s General Award. Time je otpočela serija nagrada koje će ova književnica dobijati tokom narednih trideset i više godina, potvrđujući da je jedan od najvećih autora svog vremena. Među nagradama su i neke od najprestižnijih koje se dodeljuju u književnom svetu poput Bukerove, Welsh Arts International i drugih, za romane Sluškinjina priča, Mačje oko i Slepi ubica. Teme o kojima Atvudova piše veoma su raznovrsne: priroda, muško-ženski odnosi, politička pitanja, nacionalni identitet, istorija. Radeći kao urednik u jednoj izdavačkoj kući, Margaret Atvud se bavila i književnom kritikom. Iza ovog angažovanja ostalo je vrhunsko delo iz oblasti esejistike nazvano Opstanak, svojevrstan pogled na rad književnog urednika. Margaret Atvud trenutno živi u Torontu.