Dzudit Miler, Stiven Engelberg i Vilijem Brod - Klice Izdavac : Laguna 2001, odlicno ocuvana, 431 strana

Djuro Djakovic, Slavonski brod

Kažimir Pribilović : 50 godina školskog broda `Jadran` / Beograd : Mornarički glasnik, 1983 , Fizički opis 95 str. : ilustr. ; 24 cm Pomorska biblioteka ; ǂsv. ǂ34 Школски брод `Јадран` ; Jugoslovenska ratna mornarica ; Поморство -- Југославија Očuvanost 4.

BRUSNICA NA SAVI - MONOGRAFIJA Autor: Mihailo Pantić Izdavač: Opština Srpski Brod Godina izdanja: 1998 Broj strana: 372 Pismo: ćirilica Povez: meki Format: 24x16 Ilustrovana. Stanje kao na slici. Korice malo izguljene, unutrašnjost odlično očuvana, ima posvetu na prvoj strani. Brusnica Mala je naseljeno mjesto u opštini Odžak, Federacija Bosne i Hercegovine, BiH. Prema popisu stanovništva iz 1991. u Brusnici Maloj je živjelo 449 stanovnika. Prijeratno naseljeno mjesto Brusnica Mala je Dejtonskim sporazumom podijeljeno međuentitetskom linijom između opštine Brod koja pripada Republici Srpskoj i opštine Odžak koja pripada Federaciji BiH.

Izdavač: Prosveta, Beograd Br. strana: 465 Povez: mek Dimenzije: 21 cm Slika na koricama: Hijeronimus Boš, `Brod ludaka` Knjiga je kao nova.

Priredio - Historijski institut Slavonije Urednik - Srećko Ljubljanović Izdaje - Novinsko preduzeće Radnička štampa - Slavonski Brod Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 7 - solidno, bez vidljivih oštećenja. - ima pečat sindikata Tvrd povez 453.strane

SVETOST NA DJELU: Josip Antolović Naslov Svetost na djelu / Josip Antolović Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : J. Antolović, 1969 (Slavonski Brod : Plamen) Fizički opis 97 str. ; 17 cm. Napomene Bibliografija: str. 97. Predmetne odrednice Barbarić, Petar, 1874-1897 Dobro očuvana knjiga.

STANJE PREDMETA: Vrlo dobro očuvana. SADRŽAJ: - Svemirska mitologija - Tko je istrjebio neandertalce? - Misterij Povlenske kugle - Svemirski brodovi na našim freskama - Sl. Brod - naseobina `marsijanaca` - Nemani su bili - rakete - I sada nas posjećuju - Došli po zemaljsko zlato? NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

PRIRUCNIK PRVE POMOCI ZA POMORCE NA BRODU B.Pajovic - N. Drakulovic MINISTARSTVO POMORSTVA I SAOBRACAJA PODGORICA LUCKA KAPETANIJA KOTOR Kotor 1998. Mek povez 55 str. Vidna fleka na prvoj strani .

BUDUĆI RAT - K.Ružeron Izdavac: Vojno delo Beograd Cvrst povez 380 str. Tragovi ostecenja na koricama knjige, tragovi pozutelosti i uprljanosti na rubu knjiznog bloka. Sadrzaj: Predgovor Politicki faktor Strategiski faktor Tehnicki faktor: 1. Raketa 2. Atomski rat 3. Bioloski rat 4. Meteoroloski rat Saobracaj Premestanje stanovnistva Industrijska ekonomija Poljoprivredna ekonomija Kopneni rat: 1. Materijal 2. Utvrdjenja 3. Operacije 4. Gerila Pomorski rat: 1. Bojni brod ili nosac aviona 2. Naoruzanje, zastita, brzina, manevarska sposobnost 3. Pomorski materijal atomskog doba 4. Teretna podmornica 5. Kopno i vazduh protivmora Rat u vazduhu: 1. Materijal 2. Zadaci 3. Aerodromska postrojenja Rat efektiva i rat materijala Objasnjenja

Slobodan Škrbić Majanska slagalica kao nova, nekorišćena Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak.

Laguna, 2014. 197 strana. Veoma očuvana ali ima posvetu. Kako astronomija određuje našu svakodnevicu Nagrada za najbolju naučno-popularnu knjigu na nemačkom govornom području u 2014. godini. Pod astronomijom mislimo na udaljena sazvežđa i tajanstvene crne rupe. Pritom smo retko svesni da je ono što se događa u dubinama svemira povezano sa našim svakodnevnim životom. Kosmos nije samo „tamo napolju“. On se nalazi odmah iza ugla. Da bismo ga upoznali, nije nam potreban kosmički brod već samo dva oka i dve noge. Pođite na fascinantno astronomsko krstarenje kroz našu svakodnevicu i saznajte šta je Sunce ostavilo u sendviču, komete u čaši koktela, a svemir u vodovodu.

2012 MAJANSKA SLAGALICA , Slobodan Škrbić , Esotheria Beograd 2007 , Kratko istraživanje o najavama dolaska kraja vremena i početka novog doba. Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama je bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak. NOVO , mek povez , ilustrovano, latinica, 112 strana

2012 MAJANSKA SLAGALICA - Slobodan Škrbić , Esotheria Beograd 2007 , Kratko istraživanje o najavama dolaska kraja vremena i početka novog doba. Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama je bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak. Knjiga je odlično očuvana, mek povez , ilustrovano, latinica, 112 strana.

Zejnel Zejneli : KO JE IZDAO REVOLUCIJU , Jedinstvo 1988, tvrdi povez, str. 270. Kosovo - Političke prilike 1945 - 1987; Albanski nacionalizam. Očuvanost 4. Zejnel Zejneli (Brod, 5. septembar 1950)[1] srpski je novinar i književnik goranskog porekla. Osnovnu i srednju školu je završio u Prizrenu, a studirao na Pravnom fakultetu u Prištini. Novinarstvom je počeo da se bavi 1970. godine i vrlo brzo je postao zapažen u kosmetskom novinarstvu. Godine 1975. postao je stalni dopisnik Politike iz Prištine i Kosmeta. Najznačajnije delo po kome je stekao popularnost je „Ko je izdao revoluciju“ iz 1988. godine, koja je zabranjena i skinuta sa štanda na salonu knjiga u Beogradu, zbog jednog pasusa u kojoj se pominje krivica Josipa Broza Tita za situaciju u pokrajini. Knjiga je doživela tri izdanja. Do rata 1999. godine živeo je i radio u Prištini. Danas živi i radi u Subotici.

Toma Bajić - STARA JABUČKA VODENICA na Belom Brodu (Beograd, 1967, broš, 39 str., ilustrovano) IV-01

Srpska odiseja Boško Antić Str 131 Povez tvrd Stanje knjige dobro Novinsko izdavački centar Vojska Beograd 2002 O knjizi K4 Odiseja brodaraca sa Save i Dunava, od stvaranja srpske Rečne ratne flotile, do ulaska ratnog broda `Srbija` u sastav Ratne mornarice srpske vojske

Naziv: Эрмитаж - Здания и залы музея Autor: А. Н. Воронихина, Т. М. Соколова Godina izdanja: 1968 Izdavač: Советский художник Ленинград Pismo: Ćirilica Povez: Mek Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Ilustrovano. Sadržaj videti na slikama. Deo iz uvoda: Kompleks zgrada koji trenutno zauzima Državni Ermitaž nastao je u dve faze izgradnje: u drugoj polovini 18. i sredinom 19. veka. Karakter objekata odražavao je promenu umetničkih ukusa i arhitektonskih stilova koji su u to vreme bili dominantni. Sa strane Neve pruža se divan pogled na grandiozni Zimski dvorac, mali paviljon Male isposnice koji stoji pored njega i takozvani Stari Ermitaž. Poznati luk nad Zimskim kanalom, tradicionalno povezan sa idejom o scenografiji za operu Čajkovskog „Pikova dama“, služi kao prelaz u zgradu Ermitaž teatra. Ovaj čuveni ansambl stvorila su četiri izuzetna arhitekta 18. veka. Zimski dvorac je sagrađen 1754-1762. To je jedan od najsavršenijih primera razvijenog ruskog baroka sredine 18. veka. Palatu je podigao Vartolomej Varfolomejevič Rastreli (1700-1771), vodeći ruski arhitekta iz sredine 18. veka, čovek velikog talenta i stvaralačkog dometa. Međutim moderna Zimska palata je šesta građevina koja nosi ovo ime, a pre nego što o njoj govorimo, trebalo bi ukratko da se upoznamo sa građevinama koje su mu prethodile. Na samom početku 18. veka, na ušću Neve, pod okriljem Petropavlovske tvrđave osnovane 27. maja 1703. god. Novi grad, buduća prestonica ruske države, Sankt Peterburg, počeo je da se gradi „sa velikom žurbom“. Jedini dokaz o ovoj najranijoj gradnji za sada je „originalna“ drvena kuća Petra I na sadašnjoj strani Petrograda, prema pokrivena kamenim sandukom i pretvorena u muzej. U jesen 1704. godine, malo nizvodno na levoj obali Neve, položen je brod od drvene i blatne kolibe.

Beograd 2001, str. 198. Reprint izdanja autora Sarajevo 1910. Martin Đurđević / Martin Gjurgjević u odličnom stanju Martin Đurđević (Doljani kod Stoca, 1845. – 1913.), hrvatski bosanskohercegovački kroničar, diplomat i pravni stručnjak. Životopis Rodio se u Doljanima. Nakon osnovne škole otišao u Dubrovnik. Ondje je završio isusovačku gimnaziju na talijanskom jeziku. Dobro je naučio osmanski šerijatski pravni sustav i dobro je govorio njemački i talijanski. Poslije te škole posao je našao u osmanskom Državnom uredu za vezu zbog tih znanja. Službovao je u Mostaru, Sarajevu, Prištini i Bosanskom Brodu. Po izbijanju ustanka u Hercegovini i zapadnim dijelovima Bosne 1875. godine zaputio se iz Bosanskog Broda u Zagreb te preko Dubrovnika ka Crnoj Gori, gdje se stavio u crnogorsku službu, na raspolaganje knezu Nikoli. Netom prije austro-ugarskog zaposjedanja Hercegovine bio je u Mostaru u francuskom vice-konzulatu gdje je dočekao ulazak austro-ugarske vojske u Mostar. Vodio je knjigu svojih memoarskih zapisa. S obzirom na to da je svjedočio Hercegovačkom ustanku i austro-ugarskom zaposjedanju njegovi zapisi su važno povijesno vrelo. Memoari Martina Đurđevića razvrstani su u 14 hronološko-progresivnih priča koje predstavljaju sjećanje na ono što je autor prošao u periodu 1858. godine do okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine. Taj dvadesetogodišnji period predstavlja izuzetno buran period u istoriji Balkana i u značajnoj mjeri rasvjetaljava prilike u Crnoj Gori u periodu od njenog „de facto“ do „de jure“ međunarodnog priznanja. Prvi opisi Crnogoraca odnose se na hajdučiju, zatim na Grahovačku bitku 1858. godine da bi se nastavili izlaganjem o pogubljenju harambaše Petka Kovačevića u Mostaru 1866. godine“,

НА ЈЕДРЕЊАKУ У АМЕРИKУ - Никола Форовић На једрењаку у Америку: Путопис Николе Форовића који је ... Форовић описује “дружину” у својој кабини у потпалубљу једрењака “Ливерпул”: “Ја се налазим на броду за усељенике те уједно уред људског олоша. Почињем са мојом кабином у којој су 4 постеље, бр. 5, 6, 7. и 8. У бр. 5. су два брата по имену Харт. Старији је у Лондону секао и продавао коњско месо, животиња од човека, суровије створење нисам познавао, уосталом, све досад не имадох ни прилике људе таквог кова посматрати. Али кад је једног јутра свог брата избио и претио му да ће га убити, а тај рече да то није првина, гадио сам га се. Али, како беше голем и силан модасмо стим финије с њим поступати. Чим је то приметио, осетио, искористио је свој утицај, као што већ чине људи његове багре. Јер данас, после 15 дана путовања, нисмо му му више сапутници него послужитељи…” Да би прекратио путовање, Форовић се сећа бечких и паришки дана: “А кад сам се и ја ту нашао, свагда сам у мислима био у бечком Пратеру, камо сам се кад и кад на фијакеру бр. 134 довезао па из другог времена у зверињаку наредио себи гушчије џигерице са гомољиком (“Трüффел”), фино понуђену, док је фијакер читаве сате на мене чекао, да ме затим одвезе кући или у оперу… Од свега тога остаде ми само успомена од које болујем и патим (…) Данас годину дана бавио сам се у Паризу, путујући из Лондона за Беч. У петак стигох у Париз, у суботу се нађох са млађим Јокићем на Талијанском Булевару и пошто смо још истог вечера у Kомичној Опери били, договоримо се, да се сутра-дан на Духове, у 11 сах. пре подне нађемо у Цафé Гранде (…) После финог доручка прошетасмо се а међутим било је два сах., кад је у Лонг Цхамп заказана трка. Одвезосмо се и ми тамо. Ту имадох прилике видети цара Луја Наполеона ИИИ., царицу Еугенију, цео двор у сву аристократију (…) А данас? И данас сам додуше у многобројном друштву али какве сорте! Онда раскош и гиздавост, сад невоља и јад; онда најдивнија тоалета, сад дроњаве крпе; онда разметање сите господе, сад сиротиња којој вири глад из очију… Форовићев попис “живих створова” на броду сведочи да резултат Америчког грађанског рата у смислу односа према црнцима није баш оставио великог трага на европске усељенике:“Бродарско особље броји 60 морнара, 4 официра и капетана по имену Цхамперлине, Америчанин, врло фин И образован господин, што је на броду реткост. Живих створова било је осим два црнца кувара, 1 крава, 6 мачака и три пса од којих су два пса због непослушности и незгодних обичаја у море бачена!”

Godina izdanja: 1957 Jezik: Srpski Autor: Strani PIONIRI PREKOMORSKIH LETOVA Pavel Brežnik Izdavač : Tehnička knjiga - Zagreb ; 1957.god. povez broš,latinica,152.strane,ilustrovana cb.foto,format 24.cm **sadsržaj knjige na slikama iz sadržaja : I.lamanš -prvi letovi preko Lamanša , II.-SREDOZEMNO MORE : -Besmrtni Roland Garos ,..,Cepelin `L-59`-dvaput preleće Lamanš III.- ATLANSKI OKEAN : -Prvi probni let balonim preko Atlantika ,Amerikanci i Englezi prvi preleću Atlantik ,prvo putovanje cepelinom ZR III u Ameriku,....,Lendberg je preduhitrio sve takmičare ,...,Čemberlin II., Berd III.-preleće Atlantik,..., IV.- severno ledeno more : -AMUNDSEN PRVI LETI VAZDUŠNIM BRODOM IZ EVROPE ZA AMERIKU , ...,PRVI PUTNIČKI LET PREKO ARTIČKOG OKEANA V.- TIHI OKEAN : --prvi let preko Pacifika, slepo letenje preko Tihog Okeana VI.- INDIJSKI OKEAN : -PRVI LET NA `KENGUROVOJ PRUZI` Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

z3 Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?

02115) JELENA SAVOJSKA , Vojislava Latković , Beoknjiga Beograd 2008 , Čarobna kraljica ,Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, potpuno novo, ćirilica,152 strane, Interesantna storija o životu najlepše evropske princeze, Jelene Petrović-Njegoš. Otišla je sa cetinjskog dvora na školovanje u Petrograd, na poziv i o trošku ruskog cara. Ubrzo po povratku zaprosio ju je prestolonaslednik, princ Italije. Zaplovila je brodom iz luke Bar i na talasima uzburkanog Jadranskog mora, stigla u luku Bari. Dočekana je srdačno uz plotune topova sa deset krstarica. Uskoro će postati miljenica veselih , dobroćudnih Italijana. Venčanje princeze Jelene i princa Emanuela od Savoja obavljeno je u Rimu, u crkvi Santa Maria degli Angeli i u palati Dioklecijana. Prethodno je primila katoličku veru. Vekovima stara, slavna dinastija Savoja, želela je da se ovim brakom sa lepoticom orodi sa malom slovenskom lozom ispod šumovitog Lovćena. Za nekoliko godina srećnog života dobili su četiri ćerke i sina Umberta. Posle prevrata i pada Italije 1943. godine, roditelji nalaze utočište u Egiptu a njihova deca u Švajcarskoj.

Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ - New York Times Book Review - „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ - Science-

JELENA SAVOJSKA - Vojislava Latković Beoknjiga Beograd 2008 , Čarobna kraljica ,Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, potpuno novo, ćirilica,152 strane, Interesantna storija o životu najlepše evropske princeze, Jelene Petrović-Njegoš. Otišla je sa cetinjskog dvora na školovanje u Petrograd, na poziv i o trošku ruskog cara. Ubrzo po povratku zaprosio ju je prestolonaslednik, princ Italije. Zaplovila je brodom iz luke Bar i na talasima uzburkanog Jadranskog mora, stigla u luku Bari. Dočekana je srdačno uz plotune topova sa deset krstarica. Uskoro će postati miljenica veselih , dobroćudnih Italijana. Venčanje princeze Jelene i princa Emanuela od Savoja obavljeno je u Rimu, u crkvi Santa Maria degli Angeli i u palati Dioklecijana. Prethodno je primila katoličku veru. Vekovima stara, slavna dinastija Savoja, želela je da se ovim brakom sa lepoticom orodi sa malom slovenskom lozom ispod šumovitog Lovćena. Za nekoliko godina srećnog života dobili su četiri ćerke i sina Umberta. Posle prevrata i pada Italije 1943. godine, roditelji nalaze utočište u Egiptu a njihova deca u Švajcarskoj. HOD.D. KUT. +