Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Odlično Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine OBAVEZNO POGLEDATI SVE SLIKE TU JE I OPIS I DIMENZIJE

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Detaljno stanje Odlično Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine unitas

Prodajem original Vilerov goblen Cvece dimenzija 40x50 cm. Goblen je uramljen, ocuvan, radjen po originalnoj semi i koncima.

Velicina rama: 65cm x 48cm Velicina goblena: 49cm x 33cm Mislim da je Vilerov goblen, tj. da je radjen po Vilerovoj semi. Sitni nedostaci na ramu, vidljivi na slici.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Birajte koju ce te, fenomenalne su, dodjite da vidite Dubina slike 2,7cm format 40x32cm drvo, karton, keramika, sve rucni rad, sem cveca, Dodjite da vidite kako predivno izgledaju uživo Sve sto vas zanima pitajte Pogledajte ostale moje predmete

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Birajte koju ce te, fenomenalne su, dodjite da vidite Dubina slike 2,7cm format 40x32cm drvo, karton, keramika, sve rucni rad, sem cveca, Dodjite da vidite kako predivno izgledaju uživo Sve sto vas zanima pitajte Pogledajte ostale moje predmete --- 24.03. 15:13 prodavac je promenio načine slanja ---

Velicina rama: 48cm x 40cm Velicina goblena: 34cm x 24cm Mislim da je Vilerov goblen, tj. radjen po Vilerovoj semi. Mala ostecenja rama, vidljiva na slici.

Velicina rama: 48cm x 39cm Velicina goblena: 34cmx 24cm Mislim da je u pitanju Vilerov goblen, tj. da je radjen po Vilerovoj semi. Ram ima malih ostecenja, vidljivih na slici.

cena 6000 sva tri Tri velika Willer goblena bod 1 u 1 originalna šema i konac ramovi, staklo, sve kao na slikama Ovalni – Cveće 47×40 cm Pravougaoni Vazna sa cvećem 44×34 cm Pravougaoni – Čežnja ispod palme 50×40 cm cena za sva tri 6000 din

Idealan priručnik za radoznalu decu. Zgodno podeljen na šest poglavlja koja se lako koriste, tekst objedinjava više od 800 slika, ilustracija i dijagrama da bi odgovorio na više od 1000 pitanja, kao što su ova: Zemlja i svemir: Koliko je star Univerzum? Od čega je napravljena Zemlja? Zašto gejziri bljuju toplu vodu? Nauka: Šta su to elektroni? Kako nastaje elektricitet? Zašto čelični brod ne tone? Priroda: U kakvim su odnosima životinje? Koje su zmije najotrovnije? Zašto drveće ne raste na vrhovima planina? Praistorijski život: Otkud znamo kako su se kretali dinosaurusi? Koji je mesožder bio najveći? Da li su sisari krivi za izumiranje dinosaurusa? Ljudsko telo: Od čega je napravljeno naše telo? Zašto mi treba skelet? Da li mozak razmišlja kao kompjuter? Istorija: Gde su bili prvi gradovi? Zašto je rimska vojska bila tako uspešna? Šta je bio hladni rat? SADRŽAJ Uvod, 6 Zemlja i svemir Univerzum, 10 Zvezde, 12 Naš Sunčev sistem, 14 Mali svetovi, 16 Naš Mesec, 18 Putivanje svemirom, 20 Naša planeta Zemlja, 22 Dan i noć, 24 Okeani, 26 Kopnene vode, 28 Planine, 30 Vulkani, 32 Vremenski uslovi, 34 Klimatske krajnosti, 36 Oluje i poplave, 38 Led i sneg, 40 Foslili, 42 Menjanje lica Zemlje, 44 Promene na Zemlji, 46 Pomeranje Zemlje, 48 Istraživanje našeg sveta, 50 Nauka Atomi, 54 Elementi i materija, 56 Materije, 58 Prirodna svojstva, 60 Oblici energije, 62 Elektricitet, 64 Magnetizam, 66 Radio i elektronika, 68 Snaga atoma, 70 Svetlost, 72 Zvuk, 74 Kretanje, 76 Prostor i vreme, 78 Upotreba brojeva, 80 Transport, 82 Komunikacije, 84 Tehnologija, 86 Iskorišćavanje bogatstava, 88 Nauka u svakodnevnom životu, 90 Otkrića, 92 Izumi, 94 Priroda Priroda i nauka, 98 Životinjsko carstvo, 100 Sisari, 102 Ptice, 104 Reptili, 106 Vodozemci, 108 Ribe, 110 Člankovite, noge, 112 Beskičmenjaci, 114 Životinje koje nestaju, 116 Ponašanje životinja, 118 Migracije životinja, 120 Carstvo biljaka, 122 Primitivne biljke, 124 Cveće i seme, 126 Kako biljke rastu, 128 Drveće, 130 Mikroskopski sitna stvorenja, 132 Ekologija, 134 Čovek i priroda, 136 Prekretnice u prirodi, 138 Praistorijski život Osvit života, 142 Morska čudovišta, 144 Na kopnu, 146 Doba reptila, 148 Šta je to dinosaurus?, 150 Uspravni i u punom trku, 152 Džinovi, 154 Ponašanje dinosaurusa, 156 Brižni dinosaurusi, 158 Telesni oklop, 160 Mesožderi, 162 Neobični eksperimenti, 164 Morske nemani, 166 Reptili na nebu, 168 Dinosaurusi među pticama, 170 Nestanak dinosaurusa, 172 Džinovski sisari, 174 Evolucija sisara, 176 Rekonstruisanje prošlosti, 178 Prva pojava ljudi, 180 Saznavanje o životu u praistoriji, 182 Ljudsko telo Osnovno o organizmu, 186 Skelet i zglobovi, 188 Mišići, 190 Pluća i disanje, 192 Srce i krvotok, 194 Varenje, 196 Funkcionisanje organizma, 198 Koža, kosa i nokti, 200 Nervni sistem, 202 Vid, 204 Sluh, 206 Dodir, ukus i miris, 208 Odbrana organizma, 210 Hemijska kontrola, 212 Reprodukcija, 214 Rađanje i rast, 216 Geni, 218 Moždane funkcije, 220 Učenje i pamćenje, 222 Kako da sačuvamo zdravlje, 224 Starenje, 226 Istorija Šta je istorija, 230 Drevne civilizacije, 232 Keltska plemena, 234 Velike imperije, 236 Rimska osvajanja, 238 Uspon hrišćanstva, 240 Uspon islama, 242 Mračno doba, 244 Normanska osvajanja, 246 Moć Crkve, 248 Mongolska osvajanja, 250 Demokratije i imperije, 252 Renesansa, 254 Kolonije i revolucija, 256 Kolonijalna carstva, 258 Ratovi u Evropi, 260 Veliki trgovci, 262 Prvi svetski rat, 264 Drugi svetski rat, 266 Posledice rata, 268 Hladni rat, 270 Glosar, 272 Indeks, 27 Naslov: Enciklopedija pitanja i odgovora Izdavač: Alnari Strana u boji: 287 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 21x27 cm Godina izdanja: 2006 ISBN: 978-86-10-00977-4

Sadržaj: GODIŠNJA DOBA – grupa autora Putovanje koje počinje na stranicama ove enciklopedije nikada ne prestaje da zabavlja i pruža lepe informacije… Knjiga je bogata podsticajima i informacijama o svetu koji nas okružuje pažljivo obrađenim da daju što jednostavnije odgovore na složena dečja pitanja. Počev od smena godišnjih doba, zašto postoje godišnja doba do posmatranja neba. Četiri godišnja doba- obrađeno po segmentima i malim ogledima deca će naučiti važne stvari iz okruženja po godišnjim dobima. Proleće dolazi i prvi vesnici bele rade, korenje i izdanci, sadimo cveće, prolećni pejsaž, na tragu malih životinja i gusenica, posmatrajmo baru i njegove životinje i njihov život, šarena jaja za Uskrs do vremenskih prilika i prolećno nebo noću. Leto mnogima najlepše godišnje doba kome se raduju zbog dužeg dana i pitamo se koliko je časova zbog pomeranje vremena. Istovremeno posmatrajmo nebo i noću ćemo videti mnoštvo zvezda. Posmatrajmo i kako baša raste – rast paradajza, ostalog voća i povrća , letnji cvetovi, morska plaža i blaga sa plaže… bliži se kraj avgusta, septembar i počinje žetva. Jesen će doneti mnoštvo lepih boja lišća, tražimo pečurke, plodove i seme voća i povrća. Pravi se voćni kolač I dan postaje kraći. Ptice selice se spremaju za seobu i počinje pripreme za zimu. Zima dolazi… dan je kraći i vidimo razliku u nebu noću u odnosu na leto i jesen. Drveće gubi svoje obeležje- lišće koji dobija najlepše i najživopisnije boje. Zimsko cveće dolazi do izražaja, peče se krompir u ljusci i vidimo kako životinje preživljavaju zimu. Pročitaćete mnoštvo korisnih informacija o zimi. Za svako godišnje doba ima i mali ogled – počev od kako se sadi bašta i mali ogled, pravljenaja ikebana, doček Nove godine i pravljenje ukrasa,… GODIŠNJA DOBA – grupa autora Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Maja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru. Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane! I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica! Ili je obrnut

Autor: Marćin ŠčigjelskiMaja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru.Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane!I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica!

Opis proizvoda Maja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru. Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane! I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica! Ili je obrnuto? I ima Prevrtljive Ljiljane, a one su ključ svih zagonetki. Ima i nesnosnog komšiju koji svima pravi smicalice. Povrh svega, na tavanu bakatine kuće živi dobrodušni duh jednog dečaka sa amnezijom.< Njemu Maja mora da pomogne!

Čarobnica sa sprata niže Maja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru. Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane! I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica! Ili je obrnuto? I ima Prevrtljive Ljiljane, a one su ključ svih zagonetki. Ima i nesnosnog komšiju koji svima pravi smicalice. Povrh svega, na tavanu bakatine kuće živi dobrodušni duh jednog dečaka sa amnezijom. Njemu Maja mora da pomogne!

Maja je završila drugi razred, a letnji raspust počeo je kišom. Tata radi od kuće i po ceo dan je za kompjuterom, a beba u maminom stomaku rešila je da izađe pre vremena, pa je mama u bolnici, a beba u inkubatoru. Maja ne zna šta da radi sama po ceo dan, sem da uz picu gleda televiziju i da recituje dijaloge iz omiljenih serija. Ali to mora da prestane! I zato su Maju poslali na raspust kod prababa-tetke, iako ona to nikako nije želela. Prababa-tetka, koju svi zovu bakata, živi u sivoj zgradi, ima starinski crnobeli televizor, okrnjene šolje i kadu u kuhinji. Ima i mačka. A on govori! Ima baštu prepunu cveća i voća i u njoj vevericu koja je umislila da je lisica! Ili je obrnuto? I ima Prevrtljive Ljiljane, a one su ključ svih zagonetki. Ima i nesnosnog komšiju koji svima pravi smicalice. Povrh svega, na tavanu bakatine kuće živi dobrodušni duh jednog dečaka sa amnezijom. Njemu Maja mora da pomogne! Naslov: Čarobnica sa sprata niže Izdavač: Propolis Plus Books Strana: 305 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-80802-07-7

Opis Lekovito bilje i narodni čajevi – autor Vasa Pelagić U narodu je postigao popularnost svojim delom Narodni učitelj, u kome je objavio mnogobrojne savete o potrebama zdravog načina života, kao i pouke za razvijanje i održavanje telesnog zdravlja. Knjiga je pisana jednostavnim, jasnim jezikom, razumljivim za široke narodne mase. Prvo izdanje ove knjige štampano je 1879. godine u 12.000 primeraka. Ono po čemu se naročito izdvaja po značaju jeste lekarski odeljak ili jevanđelje lečenja, u kojem su obuhvaćene mnogobrojne bolesti, definicije, uzroci i posledice, kao i praktična uputstva o načinu lečenja narodnom medicinom i upotrebom lekovitog bilja. To je upravo deo koji vi držite u rukama. Iz sadržaja knjige Lekovito bilje i narodni čajevi: Predgovor LEKOVITO BILJE Beli slez Beli slez kao lek Bela slačica Bela slačica kao domaća lekarija i začin uz jelo Slačičnik Slačičnik kao lek i kako se on spravlja i upotrebljava Biber Biber kao začin i lek Breza Brezovina, breza kao lek Brđanka Arnika, moravka veprovac (trava) kao lek od rana Venja Venja, smrekovina, je lekarija za mnoge bolesti Vodnjika (venjovača) kao lekarija i prijatno piće Vinova loza Grožđe kao hrana i mnogostruki lek – jedimo ga što više i što duže Grožđe održati do proleća u onom stanju kao što je bilo u jesen Kiselo mleko Odlična hrana i lekarija Višnja Višnjevo lišće kao lek Vodopija Ženetrga, gologuza, zmijina trava, cikorija Vranilova trava Vranilova trava ili crnovrh Vrba Vrbova kora i njeno lišće kao lek Gavez Glog Debela tikva Debelica, debela tikva kao lek od svinjske bolesti – groznice Divlji kesten Kesten divlji kao lek, kao hrana za marvu i kokoši, i sapun Duvan Duvan kao lek Žalfija Kadulja, kaduna, kalaver, kaloper kao lek Zob Zob kao lek Tej (odvar) od zobi spravlja se ovako za piće: Za kupanje ovako se spravlja: Zova Ivanjsko cveće Ivanjsko cveće kao lek Iđirot Jabuka Jabuka kao hrana i lekarija Jagoda Jagode kao lek Jagorčevina Ječam Ječam kao lek Kafa Kafa kao lek za ljude i marvu Kantarion Kim Kukuta Kukuta kao lek od rane Kupina Kupina, ostruga kao lek Konoplja Konoplja i seme joj, kao lek Kopriva Kopriva kao hrana i lekarija protivu više bolesti ljudskih, marvenih i živinskih Kopriva kao ljudska hrana Kopriva kao stočna hrana Kopriva kao hrana za živinu Kopriva kao platnarska biljka Gajenje koprive Kopitnjak Krušina Lincura Lincura, raven kao ugodna lekarija Lubenica Majkina dušica Maslačak Mečije grožđe Mrkva Šargarepa, žuta repa, stidak, sramak kao zdrava i lekovita hrana Neven Odoljen Oman Pasulj Pasulj kao lek Paradajz Patlidžani crveni kao zdrava i lekovita hrana za čoveka za bilje i žito Pelin Pelin kao lek Peršun Petroželj, petrusin Pirevina Pirevina kao lek Pitoma nana Gajena, paprena ili ljuta nana, metvica, metva, kao jevtina začina i lekarija Podbel Podubica Raž Raž i kafa od raži kao odlična hrana i lek Kafa koja ne škodi, a pitka je i zdrava za grudi i ostalo telo Rastavić Ren Ren je lek i začin Rotkva Rotkva i rotkvica kao hrana i lek Rogač Ruzmarin Ruzmarin-špirit kao lek Rusa Salep Salep, kaćun, kaćunak, kao lek i hrana Sarsaparila Smokva Roščići, smokve i drugo kao lek od kašlja Suncokret Titrica Troskot Troskot kao lek Trava od srdobolje Hajdučka trava Ajdučica, sporiš, hajdučka trava, paprac, kunica kao lekarija Heljda Heljda kao hrana i lek Hrast ili rast Hrastova kora kao lek Crni i beli luk Luk crni i beli (češnjak) kao hrana i lekarija Kako se odstranjuju žuljevi Crni slez Čaj Čaj s mlekom kao lek Čičak Čičak, repuh, repušina, lapak kao lekarija Špargla, spanać, kiseljak, zelje Kafa od žira kao hrana i lekarija Hleb od hrastovog žira Šimširika Štir Strator, trator (crveni štir) kao lek KAKO I KAD BRATI LEKOVITO BILJE Šta moraju znati oni koji žele da se posvete sakupljanju, sušenju, upotrebi i prodaji lekovitog bilja Vreme berbe Biljarski kalendar sve u svoje vreme Kad koje bilje treba brati? Praktična sušara za lekovito bilje Vitrina – izložba lekovitog bilja Praktična uputstva o upotrebi lekovitog bilja u domaćinstvu Domaća apoteka lekovitog bilja Lekovitost voća i povrća, biljni sokovi kao lek, hrana i poslastica Voćni dani Jugoslavija ima divno voće i povrće, ali se ono ne iskorišćava ni dovoljno ni razumno Vitamini I – vitamini rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) II – vitamini rastvorljivi u mastima O belom i crnom hlebu, vitaminizacija belog brašna i belog hleba Antibakterijski sastojci višeg bilja, antibiotici u višem bilju (fitoncidi) Isparljivi i neisparljivi fitoncidi Isparljivi fitoncidi Neisparljivi fitoncidi Domaći narodni čajevi zamena za kineski čaj Koje se bolesti mogu izlečiti ili ublažiti medicinskim biljem Bolesti organa za varenje Bolesti organa za disanje Bolesti bubrega i mokraćnih organa Za znojenje Živčane bolesti Bolesti kože i sluzokože Bolesti srca i krvnih sudova LEKOVITO BILJE – ILUSTRACIJE

CD 1: 1. MEDENO KOLO 2. MILANOVO KOLO 3. BEOGRAĐANKA KOLO 4. VLADINO KOLO 5. KOSMAJSKI BISER 6. NEVESTINO ORO 7. HORA BUKURESTI 8. NARODNO ORO 9. MIRJANINO KOLO 10. MAJINO KOLO 11. MELEM KOLO 12. PELISTERSKO ORO 13. PAVKETOV STAKATO 14. BUGARSKO ORO 15. NIŠKI SA SA 16. LJUBIŠINO KOLO 17. URAGAN 18. BOĆINO KOLO 19. PEĐINO KOLO 20. VIRTUOZNA HARMONIKA 21. SOBORSKO ORO 22. VLAŠKO MORAVSKA IGRA 23. RUMUNSKA IGRA CD 2: 1. SPLET PESAMA IZ ŠUMADIJE - Divlje ruže - U sokaku komšija mi zrele šljive bira - U Moravu cure zagazile - Vodeničarka - Jesi l` čuo mili rode 2. BERE CURA PLAV` JORGOVAN 3. NIZ POLJE IDU BABO SEJMENI 4. KUDE SI BILA MORI KARA KOCO 5. TUŽNO VETRI GOROM VIJU 6. VRBAS VODA NOSILA JABLANA 7. ZAJDI, ZAJDI 8. SRDO MOJA NE SRDI SE NA ME 9. BOLNA LEŽI DILBER TUTA 10. MAGLA PADNALA V` DOLINA 11. ZAŠTO SI ME MAJKO RODILA 12. ZVIJEZDA TJERA MJESECA 13. RUMUNSKA PESMA 14. TEŠKO JE LJUBIT` TAJNO 15. EVO SRCU MOM RADOSTI 16. PROLAZI JESEN 17. SI ZALJUBIV EDNO MOME 18. PO GRADINI MESEČINA SIJA MEKA 19. MLADA JELKA LJUBI JANKA 20. KRAJ POTOKA BISTRE VODE 21. MISLIO SAM SVAKI DAN 22. STANIKA MI BOLNA LEGNALA 23. PŠENIČICE, SITNO SJEME 24. SPLET PESAMA I IGARA IZ MAKEDONIJE - Mori mome Magde - Majka na Marika dumaše - Podigni si bre neveste dulačeto - Kamenički frlat mamo - Kaži Vaske Evgova 25. DJEVO DJEVO 26. SPLET PESAMA IZ BOSNE I HERCEGOVINE - Moj zumbule - Leptirići mali - Sjetuje me majka - Što je lijepo vrelo Mošćanice CD 3: 1. ŽIKINO KOLO 2. SPLET PESAMA O REKAMA - Pokraj Save - S` one strane Plive - Stani, stani Ibar vodo - Tekla reka Lepenica 3. REKOVAČKO KOLO 4. STADE SE CVIJEĆE ROSOM KITITI 5. ZAPEVALA SOJKA PTICA 6. KAD JA POĐOH NA BEMBAŠU 7. MILOŠEVKA KOLO 8. JUTROS MI JE RUŽA PROCVETALA 9. KIŠA PADA TRAVA RASTE 10. SPLET PESAMA O JESENI - Koje li je doba noći - Oj jeseni, jeseni - Jesen stiže rana - Jesen prođe ja se ne oženih 11. KRAGUJEVAČKI DRUM 12. ŠTO TI JE STANO MORI 13. PODIGNI SI BRE NEVESTE 14. BISERKA KOLO 15. SPLET PESAMA O GRADOVIMA - Beograde grade - Oj Užice mali Carigrade - Oj Prijedore pun li si sevdaha - Oj Mostaru širok li si 16. SRBA U KARUCAMA 17. IGRA SVITACA 18. SPLET PESAMA IZ BOSNE I HERCEGOVINE - Vratnik pjeva - Ja zagrizoh zeleniku jabuku - Prođoh kroz goru 19. SIMBIL CVEĆE 20. SPLET PESAMA O DRVEĆU - Hvalila se lipa kod bagrema - Oj javore, javore - Oj jablane, širi grane - Znaš li dragi onu šljivu ranku 21. SPLET PESAMA I IGARA IZ SRBIJE - Meljačko kolo - Visoko drvo hlad nema - Reče čiča da me ženi - Čija je ono devojka - Topdžijsko kolo

CD 1: 1. MEDENO KOLO 2. MILANOVO KOLO 3. BEOGRAĐANKA KOLO 4. VLADINO KOLO 5. KOSMAJSKI BISER 6. NEVESTINO ORO 7. HORA BUKURESTI 8. NARODNO ORO 9. MIRJANINO KOLO 10. MAJINO KOLO 11. MELEM KOLO 12. PELISTERSKO ORO 13. PAVKETOV STAKATO 14. BUGARSKO ORO 15. NIŠKI SA SA 16. LJUBIŠINO KOLO 17. URAGAN 18. BOĆINO KOLO 19. PEĐINO KOLO 20. VIRTUOZNA HARMONIKA 21. SOBORSKO ORO 22. VLAŠKO MORAVSKA IGRA 23. RUMUNSKA IGRA CD 2: 1. SPLET PESAMA IZ ŠUMADIJE - Divlje ruže - U sokaku komšija mi zrele šljive bira - U Moravu cure zagazile - Vodeničarka - Jesi l` čuo mili rode 2. BERE CURA PLAV` JORGOVAN 3. NIZ POLJE IDU BABO SEJMENI 4. KUDE SI BILA MORI KARA KOCO 5. TUŽNO VETRI GOROM VIJU 6. VRBAS VODA NOSILA JABLANA 7. ZAJDI, ZAJDI 8. SRDO MOJA NE SRDI SE NA ME 9. BOLNA LEŽI DILBER TUTA 10. MAGLA PADNALA V` DOLINA 11. ZAŠTO SI ME MAJKO RODILA 12. ZVIJEZDA TJERA MJESECA 13. RUMUNSKA PESMA 14. TEŠKO JE LJUBIT` TAJNO 15. EVO SRCU MOM RADOSTI 16. PROLAZI JESEN 17. SI ZALJUBIV EDNO MOME 18. PO GRADINI MESEČINA SIJA MEKA 19. MLADA JELKA LJUBI JANKA 20. KRAJ POTOKA BISTRE VODE 21. MISLIO SAM SVAKI DAN 22. STANIKA MI BOLNA LEGNALA 23. PŠENIČICE, SITNO SJEME 24. SPLET PESAMA I IGARA IZ MAKEDONIJE - Mori mome Magde - Majka na Marika dumaše - Podigni si bre neveste dulačeto - Kamenički frlat mamo - Kaži Vaske Evgova 25. DJEVO DJEVO 26. SPLET PESAMA IZ BOSNE I HERCEGOVINE - Moj zumbule - Leptirići mali - Sjetuje me majka - Što je lijepo vrelo Mošćanice CD 3: 1. ŽIKINO KOLO 2. SPLET PESAMA O REKAMA - Pokraj Save - S` one strane Plive - Stani, stani Ibar vodo - Tekla reka Lepenica 3. REKOVAČKO KOLO 4. STADE SE CVIJEĆE ROSOM KITITI 5. ZAPEVALA SOJKA PTICA 6. KAD JA POĐOH NA BEMBAŠU 7. MILOŠEVKA KOLO 8. JUTROS MI JE RUŽA PROCVETALA 9. KIŠA PADA TRAVA RASTE 10. SPLET PESAMA O JESENI - Koje li je doba noći - Oj jeseni, jeseni - Jesen stiže rana - Jesen prođe ja se ne oženih 11. KRAGUJEVAČKI DRUM 12. ŠTO TI JE STANO MORI 13. PODIGNI SI BRE NEVESTE 14. BISERKA KOLO 15. SPLET PESAMA O GRADOVIMA - Beograde grade - Oj Užice mali Carigrade - Oj Prijedore pun li si sevdaha - Oj Mostaru širok li si 16. SRBA U KARUCAMA 17. IGRA SVITACA 18. SPLET PESAMA IZ BOSNE I HERCEGOVINE - Vratnik pjeva - Ja zagrizoh zeleniku jabuku - Prođoh kroz goru 19. SIMBIL CVEĆE 20. SPLET PESAMA O DRVEĆU - Hvalila se lipa kod bagrema - Oj javore, javore - Oj jablane, širi grane - Znaš li dragi onu šljivu ranku 21. SPLET PESAMA I IGARA IZ SRBIJE - Meljačko kolo - Visoko drvo hlad nema - Reče čiča da me ženi - Čija je ono devojka - Topdžijsko kolo

Naučna i alternativna medicina Komplet knjiga Mičija Kakua Astrobiološki pejzaž Deset lekcija za svet posle pandemije Misliti, brzo i sporo, 8. izdanje Zabluda o Bogu Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja Kognitivne osnove jezika Vakcine i njihovi protivnici QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje Deset najvećih zabluda o kapitalizmu Taleb - komplet od 5 knjiga Crni labud, 6. izdanje Kovid 19 – pandemija između nauke i politike Cinične teorije Do kraja vremena Božja jednačina Velika tišina Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti Paradoks necepanja atoma Čovek koji je suviše znao Opsesivni genije Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu Ponoć u Černobilju 50 logičkih grešaka 50 kognitivnih pristrasnosti Antikrhkost Grip Prerastanje Boga A šta ako vreme ne postoji? Šta je SETI? Kvantna revolucija Koža u igri Varljiva slučajnost Prokrustova postelja Stvarnost nije kao što izgleda Budućnost čovečanstva Jugoslavija i svijet 1968. Istina o raku Reka iz raja, 2. izdanje Fizika nemogućeg, 3. izdanje Paralelni svetovi, 3. izdanje Budućnost uma U potrazi za Fibonačijem Variola vera Tajne veze Šta je najbolje za vaše dete Istina o vakcinama U Americi Opšta teorija žirafa Šta je kapitalizam? Elegantni kosmos Tkanje svemira Skrivena stvarnost Izumiranje Hiperprostor Ajnštajnov kosmos Crni labud (tvrd povez) Sva izdanja Sem Haris ne okoliša. On se u pismu obraća neposredno hrišćanskom čitaocu sa 'vi', i 'vas' uvažava tako što uzima za ozbiljno vaša verovanja: "...ako je jedno od nas u pravu, drugo nije... u nekom trenutku, jedna strana će zaista pobediti u ovoj raspravi, a druga će zaista izgubiti". Ne morate se uklapati u "vi" profil (što potvrđujem ličnim primerom) da biste uživali u ovoj čudesnoj knjižici. Svaka reč fijuče kao elegantno odapeta strela sa zategnutog samostrela i brzo leti po elegantnom luku ka meti, gde udara posred srede. Ako ste deo mete, izazivam vas da pročitate ovu knjigu. Biće to zdrava proba vaše vere. Preživite paljbu Sema Harisa i možete s mirom gledati na svet. Ali ne zamerite mi što sam sumnjičav: Haris nikad ne promaši, ni u jednoj rečenici, i zato je ova njegova nevelika knjiga tako nesrazmerno razarajuća. Ukoliko već delite Harisove i moje sumnje u pogledu religijske vere, ova knjiga biće vaše moćno oružje u raspravama sa onima koje sam prvo pomenuo. Hrišćanska nacija za koju je knjiga prvobitno bila napisana jesu, naravno, Sjedinjene Države. Ali, bila bi ludost s naše strane kad bismo to tumačili kao samo američki problem. Sjedinjene Države su makar zaštićene Džefersonovim prosvetiteljskim zidom koji crkvu razdvaja od države. Religija je deo vladajućeg sloja u istoriji Britanije, a naš najpobožniji politički vođa još od vremena Gledstona sada svesrdno podržava "verske škole". Da napomenem, nije reč samo o tradicionalnim hrišćanskim školama. Naša vlada, koju ohrabruje naslednik prestola što hoće da ga pamte kao "branitelja vere", aktivno izražava simpatije prema drugim verskim zajednicama koje stalno ponavljaju: "I mi, i mi", željne izdvajanja državnih finansija za indoktrinaciju svoje dece. Je li moguće smisliti obrazovnu formulu koja će više razdvajati? Još važnije, jedina svetska supersila na pragu je da u njoj vlast preuzmu elektori koji veruju da je svemir nastao nakon što je pripitomljen pas i da će biti uzneti na nebesa za svoga života, za čim će uslediti armagedon kao najava Drugog Hristovog dolaska. Čak i sa ove strane Atlantika, sintagma Sema Harisa o "moralno i intelektualno opasnom" verovanju čini se da je ublažavanje istine. Na početku sam rekao da Sem Haris ne okoliša. Jedna od suština koju prenosi jeste da niko od nas ne može sebi priuštiti da okoliša. Pismo hrišćanskoj naciji će vas pokrenuti. Bilo da vas potakne na odbranu ili napad, zasigurno će vas promeniti. Pročitajte ga ako je to poslednja stvar koju činite. I nadajte se da neće biti.

Da li su nam uopšte potrebni književni časopisi? Kad bi se pitala takozvana šira kulturna javnost u nas, odgovor bi bio najčešće odričan! Razloge možemo lako da naslutimo! Književni časopisi (pridev književni je šifra za sve važnije umetničke discipline i humanističke nauke) u nas i u svetu su, zašto da krijemo, u velikoj krizi, materijalnoj i koncepcijskoj. Mnogi časopisi sa značajnom književnom i kulturološkom misijom su iščezli, označivši samim tim i kraj jedne kulturne epohe. U zemlji najznačajnijih publikacija ove vrste – Francuskoj – decenije su tokom prošlog stoleća bile obeležene uticajnim i nezaobilaznim učinkom časopisa kao što su La no-uvelle revue française (vodili su ga Andre Žid i Žan Polan), Les lettres française (decenijama ga je uređivao bivši nadrealista Moris Nado), Les temps modernes (dirigentska palica Žan-Pol Sartr, za njegova života). U Engleskoj je posle Drugog svetskog rata duboku brazdu zaorao časopis velikog međunarodnog ugleda i uticaja Encounter (presudna misija pesnika i esejiste Stivena Spendera). Nijedan od njih već podugo ne izlazi, ali ako se neki povremeno u pojavi, o tome znaju samo pojedinci, a i to daleko od nekadašnjeg ugleda. Moderna vremena su bitno promenila ulogu tradicionalnih književnih časopisa i u nas. Posle Drugog svetskog rata više se nije pojavio čuveni Srpski književni glasnik, ali su zato 1955. godine trku preuzeli Delo i Savremenik koji su svoju istorijsku misiju iscrpli do početka osamdesetih, a potom su odumrli kao i većina drugih časopisa. Ostali su neki koji su manje ili više nastavili koncept „poštanskog sandučeta“ (šema: priče, pesme, odlomak romana, esej). Ima ih i sada, ali to je daleko od nekadašnjih ambicija i bez primetnije misije. Pojavili su se neki novi (Pismo), od teorijskih najbolji je bio Treći program Radio Beograda, ali „Treći program“ je načinio veliku pauzu, ponovo počeo, pa stao. Za sve to vreme u Čačku izlazi časopis Gradac, koji je posle uvodnog traženja koncepta, ubrzo našao pogodnu formulu u okretanju monografskim celinama (nema slučajno nabacanih priča, pesama i esejističkog vunovlačarenja). Iza časopisa od početka do danas stoji pesnik i esejista Branko Kukić, intelektualac velike duhovne radoznalosti i obrazovanja, a pre svega monaške posvećenosti zadatku koji je sam postavio sebi unutar naše kulture. Prošlog leta bio je trenutak da se obeleži značajan jubilej – tri decenije ovog izuzetnog časopisa, sa 150 objavljenih brojeva. Za tri decenije Gradac je objavio niz svezaka posvećenih pojedinim piscima i umetnicima, kulturološkim pojavama i civilizacijskim fenomenima. Oni koji su čitali Gradac i ređali brojeve u svoju biblioteku, sada imaju dragocenu kolekciju knjiga bez kojih se ne može razumevati moderna kultura i svet današnjice. Pomenimo da su u koricama ovog časopisa objavljene antologije tekstova na određenu temu (Savremena svetska priča, Svetska poezija danas, Stvaranje moderne drame), monografske celine o piscima kao što su Danilo Kiš, Henri Miler, Samjuel Beket, Bruno � ulc, Luj-Ferdinand Selin, Antonen Arto, Vasko Popa, Žan Žene, Malkolm Lauri, Martin Buber, Viljem Blejk, Danil Harms, Niče, Ernst Jinger, o slikarima Ljubi Popoviću, Dadu Ðuriću, Baltusu, o pokretu zvanom Mediala, o stripu (Hugo Prat, Mebijus, Enki Bilal). Čitave hrestomatije su objavljene o pojmovima kao što su smrt, apokalipsa, mistika, pravoslavlje i umetnost, gnosticizam, jevrejska mistika… Dosad su o ovim pojmovima postojale samo šture odrednice, a sada imamo tomove u kojima se kriju mnoga oštroumna i ponekad oprečno postavljena tumačenja. Dogmatizmu i jednom zanavek postavljenim teorijskim šemama ovde zaista nema mesta. Prava senzacija su bili Rečnik imaginarnih mesta, Tajna istorija kulture 20. veka, Kumranski rukopisi. Uz sve to Branko Kukić je uspeo da pokrene nekoliko edicija, od kojih je edicija Alef (nazvana po čuvenoj priči Horhea Luisa Borhesa) donela izvanredna dela Borhesa, Beketa, Joneska, Ženea, M. Jursenar, Artoa… Najnovija, Biblioteka Cveće Zl Čitaj dalje

MARKO Ž. RAKOČEVIĆ VELIMIR J. RAJIĆ Izdavač - Štamparija Dojkovića i Petrovačkog, Veliki Bečkerek Godina - 1926 42 strana 19 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja "Velimir Rajić, rođen je 20. januara 1879. godine u Aleksincu. — Ah, moje pesme! rekao je. Nema veše ni daha ni pogleda. Umro je 9. oktobra ili 21. oktobra po julijanskom kalendaru 1915. godine u Gornjem Milanovcu u kući svoje strine Jelke Rajić. S bolešću je drugovao od najranijeg detinjstva, a bolest je bila teška, neizlečiva. Senka smrti stalno je zaklanjala svetlost pesnikovih životnih radosti. Bleda lica i tužnih očiju, ličio je na sveca koji je sišao sa ikone nekog drevnog manastira. Oni koji su napisali nekoliko toplih stranica o njemu kažu, da je savlađivao težinu i žestinu bola i da je nosio čistotu čoveka koja se retko sretala u vreme velikih i košmarnih političkih i ljudskih borbi. "U pravom smislu on je bio kulturan i otmen. Bio je blag i tolerantan. Neprijatelja nije imao sem svoje svirepe bolesti. Imao je više spreme i znanja nego što je hteo pokazati", pisao je Jaša Prodanović 1923. godine. Pesme Velimira Rajića su pesme bola preobražene uvek u ritmove beznađa, u privlačne i zvučne talase snova koji nikada nisu prozračni i topli jer se završavaju buđenjem i neodoljivom epileptičnom javom. Bolest i bol u Rajićevoj poeziji su prirodna poetska osećanja, jedna vizija. Poetska čistota Rajićeve poezije uzbuđuje pitanjima i definicijom smrti koja kao stalna senka lebdi u svakoj reči. Ta stalna bliskost osećanja smrti čini Rajićeve stihove treperavim i čistim. Rajićevi stihovi su i jedna tužaljka za ženom, za nedosanjanim i nedostižnim ljubavima, vezama i strastima. Kao student na filozofskom fakultetu, kao već dobar poznavalac francuskog i ruskog jezika, prevodi u "ZVEZDI" Janka Veselinovića gde upoznaje njegovu ćerku Persidu – Pepu. Napisao je pesmu: U prvi sumrak letnje noći jedne, ali to je susret, jedne ljubavne pesme, pejsaž mladog borja na Kalemegdanu i bol realni koji mu ne da ni koraka napred. Kasnije je napisao pesmu — Jednoj maloj gospođici i to za vreme kratke posete Vlade Stanimirovića i Rajića, u kući njegove drugarice Mage Magazinović. Maga je imala neobičnu bluzu te Stanimirović napisa pesmu: Oda šarenoj bluzi, a Rajić bez ijedne greške i popravke napisa pesmu: ŽELJA Haj, da mi je, milo drago moje samo jednom da otvorim tebi širom srce ojađeno svoje, ništa drugo poželeo ne bi! Ništa ne bih ja želeo druge, do da glavu spustim ti na krilo, i da plačem dugo, vrlo dugo čini mi se, lakše bi mi bilo. Zaljubljuje se u Kosaru Babić i njegove meditavije o bolesti i smrti nestaju kad na nju misli. Družili su se, šetali, ali je to postalo nešto više od prijateljstva. Ona nije bila ravnodušna. Plamičak ljubavi leluja i u njenom srcu, ali naslućuje njegovu bolest. Udaje se za profesora Glišu Elezovića. Velimir je zapisao u svom dnevniku: "… Jutros je odigran svršetak tragedije moje ljubavi. Ona se jutros, na jutrenju, venčala, naravno, s drugim. Po svršenom obredu, i ja sam prišao i čestitao… Ona mi je lepo zahvalila. A možda ona i ne sluti da je njeno venčanje bilo opelo mojoj ljubavi". Svetački ispijenu gordost i otmenost mladog čoveka koji voli, a koji se boji i svoje ljubavi i svoga tela, tamnim glasom mladosti, potresno opisuje svoja osećanja u pesmi: Na dan tvog venčanja, možda jedinoj koja ga je nadživela. Najlepša ljubav, najveća pesnička inspiracija Velimira Rajića bila je završena, a pesma štampana posle dve godine u Srpskom književnom glasniku. Imao je susrete još sa nekim ženama šetajući senovitim stazama Kalemegdana pa je sve to pretakao u pesme. Sonati: Jedna intimna istorija, Želja i druge. Pesma Moj san, skriva je jer je u njoj žudnja za toplinom domaćeg ognjišta i dece: MOJ SAN Ja snivam, budan, malo, tiho mesto tu mala kuća, mala — ali moja, u travi, sniska, starinskoga kroja rumenog sunca zrak poslednji nesto života drevnog dah poslednji presto… na travi, posle umora i znoja, ja sedim, srećan; pokraj mene moja malena draga, a međ nama mesto gde naše dete skakuće i cupka, čas tatu svoga za brkove čupa čas sečnu travu; bere mami cveće Al' tad, glas jedan, kao prasak groma u svesti jekne: "to je slika doma što nikad, nikad, nikad biti neće". Posle završetka filozofskog fakulteta u Beogradu, postavljen je Velimir Rajić za suplenta u Drugoj beogradskoj gimnaziji, školi koju je i sam pohađao. Zbog bolesti ostavlja školsku katedru. Zamenjuje je stolom u administraciji Ministarstva prosvete. Ni tu ne ostaje dugo. Prelazi u Narodnu biblioteku. 1935. godine Živko Milićević u predgovoru zajedničkoj knjizi Velimira Rajića i Stevana Lukovića daje ovaj portret: "… Velimir Rajić je u svom kutu, u tišini biblioteke koju bi narušavalo samo prevrtanje listova, podsećao i ličio na kakvu zalutalu senku: toliko je bilo nečeg tihog i u njegovoj reči i u njegovom pokretu". Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Нова књига монахиње Атанасије Рашић Баште као некад у издању Манастира Рукумије и Колор-Преса из Лапова је још један важан приручник за живот у природи и са природом, јер се уз обиље богатих илустрација може сазнати како да производимо здраву храну, без хемије, механизације и коришћењем традиционалних знања. Књига садржо следеће теме: ПРИРОДНИ ЛАНАЦ ИСХРАНЕ, ОСНОВНИ КОНЦЕПТ ОРГАНСКОГ БАШТОВАНСТВА; ПОКАЗАТЕЉИ СТРУКТУРЕ ЗЕМЉИШТА; Органска брига о земљишту;Копање и култивисање; Прављење баштенског компоста: Састојци за гомилу компоста, Како да користите компост, Компостирање с глистама; ЗЕЛЕНИШНА ЂУБРИВА: Корист од гајења зеленишног ђубрива, ИЗБОР ЗЕЛЕНИШНОГ ЂУБРИВА, Дворишно ђубриво с подлогом; ПЕПЕО - ПРИРОДНО ЂУБРИВО: Рецепт за припрему пепела за прехрану преко листа, Коришћење пепела у исхрани неких повртарских култура; Садња; Животињска ђубрива; Алтернативе ђубриву; Биљке које убрзавају раст, обогаћују и ђубре тло, Биљке које делују против штеточина, Биљке које спречавају болести, Биљно ђубриво и раствори рецептура за квалитетно биљно ђубриво; БИЉНИ РАСТВОРИ ЂУБРИВА: Гавез, Коприва, Камилица, Зеље и кељ, Маслачак, Невен, Цвекла, Парадајиз, Чај од цвета одољена, Коренасти коров попут пиревине и седмолиста; Промена пХ вредности земљишта; ВОДА И ЗАЛИВАЊЕ: Симптоми недостатка воде, Избор биљака отпорних на сушу, Методи заливања; НАЧЕЛА ОРГАНСКОГ СУЗБИЈАЊА КОРОВА: Спречавање раста корова, Природни непријатељи корова, Прекривање земљишта због сузбијања корова ,Савети за делотворно окопавање; ЗАШТИТА БИЉАКА НА ОРГАНСКИ НАЧИН; УЗРОЦИ ПРОБЛЕМА С БИЉКАМА: Недостатак минерала, Бактеријске инфекције, Врсте болести, Биљне штеточине; У био-башти нема монокултура; Време сађења; Ротација биљака (Плодоред); ПРИПРЕМЕ ЗА СЕТВУ: Како да сејете, ТЕМПЕРАТУРЕ КЛИЈАЊА, ЗАТАПАЊЕ СЕМЕНА ПРЕ СЕТВЕ, Биљна купка која подстиче раст; Камено брашно, Зашто користити камено брашно?; СЕТВА НА ВИШЕ НАЧИНА:Сејање у редове,Сејање на „кућице”,Сејање омашке; УТИЦАЈ МЕСЕЦА НА БИЉКЕ: Неки савети о вртовима и утицају месеца по народној традицији; СЕЈАЊЕ У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ: где да сејете, У чему да сејете, Избећи полегање расада; Пресађивање;Земља за саксије: Компост у саксијама, Пастеризовање земљишта, САСТОЈЦИ КОЈИ СУ ПОГОДНИ ЗА ЗЕМЉУ ЗА САКСИЈЕ ,ЧУВАЊЕ СЕМЕНА ИЗ БАШТЕ; ОБРАДА ЗЕМЉИШТА КЛАСИЧНИМ ПОСТУПКОМ : Основна обрада, Предсетвена обрада земљишта, Равна површина, Високе леје, Удубљене леје-Фитарије, Бразде; Алат и опрема; Прикладни суседи за биље и цвеће; ПЛОДОРЕД, Планирање плодореда, Нега земљишта за време плодореда , Основни плодоред за умерена поднебља , Плодоред за топла поднебља; Главне културе и међукултуре, Кромпир из властитог врта, Кромпир гајен на слами; СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА: Биљни екстракти и чајеви, Од брезе, Од осушеног босиљка, Мешавина од чаја раставића и босиљка, Чај од гранчица тује, Чај од остругане коре врбе, Раставић, Зова, Драгољуб, Бели лук, Хрен, Вратић, Рабарбара, Жалфија, Столисник, Парадајиз, Пелин, Шумска папрат, Црвени лук, Црни лук, Кромпир, Маслачак, Валеријана, Кисело дрво, Дуван, Конопља, Велебиље, Црна буника, Компостни затоп ,Екстракт маховине,Млеко против гљивица: ШТЕТОЧИНЕ У БИО ВРТУ, Биолошкос узбијање, Ваљкасти црви, Стоноге, Бубе-грабљивице, Мрежокрилци, Осолике муве, Мушице-грабљивице, Гусеничарке, Кромпирова златица, Мушицу која напада шаргарепу; ЈЕДАНАЕСТ НАЧИНА ЗА ПРЕКРИВАЊЕ ВРТА МАЛЧОМ (ПОКРИВКОМ ); ВОЋЕ: Одводњавање, Припрема земљишта, Врсте којима је неопходан осунчани положај, Врсте које подносе благу сенку, Које врсте воћа гајити на свом земљишту?, Потребе за заливањем; Прекривачи земљишта: Прекривање земљишта око воћа , Здравље биљака, Јабуке и крушке, Заштита цветова воћака од мраза; Термин за садњу; Припремам , Висина садње; ГЛАВНИ РАДОВИ ПО МЕСЕЦИМА; ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА ПОМОЋУ МАЛЧ ФОЛИЈА: Органски малч, Неоргански пластични малч. Био-вртларство, осим других користи, доноси и знатно физичко олакшање. Убудуће више није потребан најтежи посао - окопавање, подизање и окретање тешке земље. Више умног - али зато мање тешког физичког рада. Метод гајења поврћа за кухињским столом добро се стапа с природним начином живота. Деца се играју испод воћака у дворишту. Свиње једу отпатке из кухиње и рију уоколо по тлу. Пси лају и играју се, а сељак сеје семе у богату земљу. Црви и инсекти расту заједно с поврћем, кокоши их кљуцају и носе јаја, која деца једу. У жељи да се произведе што више хране, повећава се зависност од примене хемијских адитива, а све то проузрокује смањење биљних врста и њихових сорти које могу да реагују на те адитиве. Последња манифестација тога, јесте генетски модификована храна, која представља супротан процес од органског гајења. Обратимо пажњу како се природа сама брине о обнављању хумуса. Као пример може да нам послужи шума. На шумском тлу леже суве и труле гране и гранчице, шишарке и опало лишће. Ако се тај горњи слој биљних отпадака уклони, испод њега лежи растресита земља пријатног мириса. Она садржи најбоље сас тојке којима се храни дрвеће у развоју. Тај плодни хумус производ је бројних микроорганизама, црва, инсеката и других становника земље, који стално варе и прерађују шумске отпатке. Тло у шуми је увек покривено, што значи да је и заштићено, тако да кише не могу да га сабију у тврду кору, а ветар и суша не могу да га исуше. Без окретања земље и ђубрења људском руком, у шуми се слој хумусанечујно и невидљиво обнавља без престан ка. Овај слој је у стању да храном снабдева и највишље дрвеће. Природно обнављање земље у шуми одвија се, наравно, веома споро. Многе старинске биљке имају бољи укус или су мекше од њихових хибридних замена, а многе имају дужи период бербе. Ако се годинама производе на једном месту, могу да се прилагоде клими и земљишту те области и по родности престигну савремене сорте. Како ћете третирати ваше земљиште зависи од његовог типа, претходног одржавања и онога што расте - или ће расти - на њему. Изаберите биљке које одговарају климатским условима и типу земљишта у вашој башти. Оне ће добро напредовати и биће мање подложне нападима штеточина и болести. Почните с малом парцелом :Мала парцела лака је за одржавање, а на њој може да се произведе доста поврћа. Превелике амбиције могу да доведу до разочарања због тога што имате више поврћа него што можете успешно да гајите. Због начина производње житарица код нас( ђубрења земље искључиво вештачким ђубривима), оне немају потребне макро и микро елементе потребне за очување здравља човека, па ни месо, јаја и млеко их такође не садрже или их има веома мало. Приређивач је саветовавши се са онима који траже помоћ одлучио да изнесе неке заједничке идеје шта би могло да се чини, да пребродимо ово болесно стање: * Да живимо по правди Божјој и његовим заповестима, и овако наоружани, чувајући своју веру и традицију, бићемо спремни за борбу са искушењима која нам доносе ова времена. *Исељавати се из градова и живети на селу и то у мало забаченим селима. Тамо није све тако загађено, јер људи нису свуда земљу обрађивали тако интензивно помоћу хемије. * Гајити живину и стоку здравом храном богатом вита минима и минералима * Да сами гајимо поврће и да припремамо храну за своју децу и тиме да их хранимо, да порасту здрава и паметна. * Да гајимо биљке, које се размножавју из семена,тако дасами будемо сигурни, да биљка није модификована, што је неиспи тано и многи тврде штетно за здравље. * Да гајимо животиње на хуман, односно традиционалан начин. Да се не држе у тесним шталама и кочинама, него да имају места на травнатим површинама у воћњацима. * Да се чувамо болести и да делујемо превентивно на њих користећи се лековитим биљем и препаратима из природе. Преко 80% болести се могу предухитрити, ако усвојимо здраве навике. *Да на својим окућницама или балконима узгајамо лекови то биље * Оно што јесте најважније је да умолимо наше школоване људе, да своје знање ставе у службу обичног народа, а не великих система којима је једини циљ профит. Да смишљају како мали човек да се провуче, преживи и одупре овом страшном поробљавању и ма нипулацијама којима је изложен. Пре свега апелујемо на научнике и стручњаке хришћане, да учине све што је у њиховој моћи да се обнови србско село и породица. Узалуд нам све докторске титуле и то што се поносимо нашим стручњацима у свету, када они не служе сопственој породици, сопственом народу. Ако они мисле да није важно да се боре за бољитак у Србији, треба да знају да их служење струци срозава на само телесно биће, које на земљи и у земљи завршава своје постојање.Наша је историја пуна оних који не само што нису добијали никакве земаљске награде за свој рад на очувању породице, вере и нације, него су радо постајали мученици, од савременика љуто гоњени и несхваћени, од Бога прослављени и свети. Ми више памтимо и цитирамо данас њих, него неке успешне одрођене трговце по свету. Претежна одлика данашњих људи јесте незадовољство оним што се поседује и роптање због таквог стања. Сви ропћу, да се скоро ништа не исплати и да се мало поседује. Сељак грди своју земљу и ропће да се ништа не исплати. Пекари нерадо месе хлеб - не исплати се; ни сточарима се стока не исплати, ни мајсторима се њихов посао не исплати,.. и тако у недоглед. Покушаћемо да докажемо да је све то само у нашој фикцији и да је такво закључивање последица губитка здравог расуђивања. Господ није напустио свет. Он нам и данас показује да се сваки труд исплати и да доноси огроман добитак. (Ова је економија одржала Србски народ хиљадама година и нема разлога да не верујемо да нам може помоћи и сада.) Узећемо као пример, најпре, клас пшенице. Из једног зрна, дакле, добијемо више од десет зрна. Из једног зрна пасуља, које смо посејали, уберемо са вреже више од педесет. Од посејаног зрна кукуруза, колико добијемо зрна само са једног клипа? - Више од стотине! …И сам човек може, показаним поступком, да направи анализу и свуда ће добијати резултат екстра добитка, који Бог даје човеку, при чему човек има само мајушни део у целом овом заједничком послу Бога и човека. Највећи, и пресудни, део улога је Божији и Бог га даје бесплатно. Он излива своје енергије на сва бића:…’’јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима’’ (Мат. 5, 45). И тако долазимо до добити у односу 1:10, 1:50, 1:100, 1:200, 1:300 и тако даље. Постоји ли такав добитак (с обзиром на улагање) негде у свету. Нема га ни у најозлоглашенијим криминалним подземним економијама. Такав добитак нико никоме не даје. Такав добитак само Бог даје човеку, а човек нарогушен, помраченог ума више нема радости због таквог добитка, као што су његови преци имали(ориле су се долине од песме жетелаца и берача), данас погружен у себе , сам остављен од своје деце, која су васпитана да неволе ништа од својих родитеља, сам ропће и љути се на Бога. Наша земља од Бога је дарована свим добрима која су потребна да човек живи као слуга Божији. Има све од дела Божијег (који је пресудан) у заједничком улагању Бога и човека: погодна клима, плодна земља, довољно воде. Наш народ - вредан је народ, способан и предузимљив. При томе имамо велики број светлих примера наших светих предака, који су заступницинаши пред Богом и који су нам указали којим путем ми треба да идемо Ова је књига помоћник онима који буду храбри борци, који свој живот хоће да воде по вољи Божијој, да оспособе своје мале или велике вртове, да сами производе здраву храну са својом породицом, да том здравом храном хране своју децу, да порасту здрава и нормална. Оставимо се, дакле, покваренлука и економских марифетлука и вратимо се оној вековној економији, која је истински јака и трајна, са којом можемо достићи мир у душама нашим и задобити царство Божије. Трудимо се, производимо где год је то могуће, јер све се исплати само треба да постом, молитвом и добрим делима одагнамо од нас жеље да поседујемо ствари које су вештачки прецењене и које нам нису неопходне. Учимо своју децу, и говоримо им, да се све што човек поштено и честито ради и око чега се труди, и исплати. Ослањамо се на помоћ Божју, па имамо у књизи и упутства пред сетву и жетву: Пре него што почнемо сетву однесемо семе у цркву да нам свештеник освешта. Он нам тада даје и воду коју је очитао, којом прскамо касније биљке, да боље напредују и против штеточина. Многи који су овако чинили, тврде да су биљке много напредније и отпорније од оних које нису порасле из оваквог семена. А поред овога и ми сами се молимо Богу у свакој прилици, а нарочито када започињемо тако узвишени посао у Божијој башти. Пре сејања да се помолимо Богу, Ма какав усев сејао, све семе које ћеш сејати окади, покропи богојављенском водицом и помоли се код семена Богу да га Бог благослови, па после сеј. Пази: Чувај се псовке при сејању и орању, но певај какву побожну песму, иначе Бог ти неће благословити усев, већ ће пустити град, сушу, силне кише, скакавце и друге беде, те нећеш имати велике користи од усева. Наслов: Баште као некад: Без хемије, механизације уз помоћ биљних препарата и коришћењем традиционалних знања Издавач: Манастир Рукумија Страна у боји: 240 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 x 25 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-83801-48-0

Нова књига монахиње Атанасије Рашић Баште као некад у издању Манастира Рукумије и Колор-Преса из Лапова је још један важан приручник за живот у природи и са природом, јер се уз обиље богатих илустрација може сазнати како да производимо здраву храну, без хемије, механизације и коришћењем традиционалних знања. Књига садржо следеће теме: ПРИРОДНИ ЛАНАЦ ИСХРАНЕ, ОСНОВНИ КОНЦЕПТ ОРГАНСКОГ БАШТОВАНСТВА; ПОКАЗАТЕЉИ СТРУКТУРЕ ЗЕМЉИШТА; Органска брига о земљишту;Копање и култивисање; Прављење баштенског компоста: Састојци за гомилу компоста, Како да користите компост, Компостирање с глистама; ЗЕЛЕНИШНА ЂУБРИВА: Корист од гајења зеленишног ђубрива, ИЗБОР ЗЕЛЕНИШНОГ ЂУБРИВА, Дворишно ђубриво с подлогом; ПЕПЕО - ПРИРОДНО ЂУБРИВО: Рецепт за припрему пепела за прехрану преко листа, Коришћење пепела у исхрани неких повртарских култура; Садња; Животињска ђубрива; Алтернативе ђубриву; Биљке које убрзавају раст, обогаћују и ђубре тло, Биљке које делују против штеточина, Биљке које спречавају болести, Биљно ђубриво и раствори рецептура за квалитетно биљно ђубриво; БИЉНИ РАСТВОРИ ЂУБРИВА: Гавез, Коприва, Камилица, Зеље и кељ, Маслачак, Невен, Цвекла, Парадајиз, Чај од цвета одољена, Коренасти коров попут пиревине и седмолиста; Промена пХ вредности земљишта; ВОДА И ЗАЛИВАЊЕ: Симптоми недостатка воде, Избор биљака отпорних на сушу, Методи заливања; НАЧЕЛА ОРГАНСКОГ СУЗБИЈАЊА КОРОВА: Спречавање раста корова, Природни непријатељи корова, Прекривање земљишта због сузбијања корова ,Савети за делотворно окопавање; ЗАШТИТА БИЉАКА НА ОРГАНСКИ НАЧИН; УЗРОЦИ ПРОБЛЕМА С БИЉКАМА: Недостатак минерала, Бактеријске инфекције, Врсте болести, Биљне штеточине; У био-башти нема монокултура; Време сађења; Ротација биљака (Плодоред); ПРИПРЕМЕ ЗА СЕТВУ: Како да сејете, ТЕМПЕРАТУРЕ КЛИЈАЊА, ЗАТАПАЊЕ СЕМЕНА ПРЕ СЕТВЕ, Биљна купка која подстиче раст; Камено брашно, Зашто користити камено брашно?; СЕТВА НА ВИШЕ НАЧИНА:Сејање у редове,Сејање на „кућице”,Сејање омашке; УТИЦАЈ МЕСЕЦА НА БИЉКЕ: Неки савети о вртовима и утицају месеца по народној традицији; СЕЈАЊЕ У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ: где да сејете, У чему да сејете, Избећи полегање расада; Пресађивање;Земља за саксије: Компост у саксијама, Пастеризовање земљишта, САСТОЈЦИ КОЈИ СУ ПОГОДНИ ЗА ЗЕМЉУ ЗА САКСИЈЕ ,ЧУВАЊЕ СЕМЕНА ИЗ БАШТЕ; ОБРАДА ЗЕМЉИШТА КЛАСИЧНИМ ПОСТУПКОМ : Основна обрада, Предсетвена обрада земљишта, Равна површина, Високе леје, Удубљене леје-Фитарије, Бразде; Алат и опрема; Прикладни суседи за биље и цвеће; ПЛОДОРЕД, Планирање плодореда, Нега земљишта за време плодореда , Основни плодоред за умерена поднебља , Плодоред за топла поднебља; Главне културе и међукултуре, Кромпир из властитог врта, Кромпир гајен на слами; СРЕДСТВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА: Биљни екстракти и чајеви, Од брезе, Од осушеног босиљка, Мешавина од чаја раставића и босиљка, Чај од гранчица тује, Чај од остругане коре врбе, Раставић, Зова, Драгољуб, Бели лук, Хрен, Вратић, Рабарбара, Жалфија, Столисник, Парадајиз, Пелин, Шумска папрат, Црвени лук, Црни лук, Кромпир, Маслачак, Валеријана, Кисело дрво, Дуван, Конопља, Велебиље, Црна буника, Компостни затоп ,Екстракт маховине,Млеко против гљивица: ШТЕТОЧИНЕ У БИО ВРТУ, Биолошкос узбијање, Ваљкасти црви, Стоноге, Бубе-грабљивице, Мрежокрилци, Осолике муве, Мушице-грабљивице, Гусеничарке, Кромпирова златица, Мушицу која напада шаргарепу; ЈЕДАНАЕСТ НАЧИНА ЗА ПРЕКРИВАЊЕ ВРТА МАЛЧОМ (ПОКРИВКОМ ); ВОЋЕ: Одводњавање, Припрема земљишта, Врсте којима је неопходан осунчани положај, Врсте које подносе благу сенку, Које врсте воћа гајити на свом земљишту?, Потребе за заливањем; Прекривачи земљишта: Прекривање земљишта око воћа , Здравље биљака, Јабуке и крушке, Заштита цветова воћака од мраза; Термин за садњу; Припремам , Висина садње; ГЛАВНИ РАДОВИ ПО МЕСЕЦИМА; ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА ПОМОЋУ МАЛЧ ФОЛИЈА: Органски малч, Неоргански пластични малч. Био-вртларство, осим других користи, доноси и знатно физичко олакшање. Убудуће више није потребан најтежи посао - окопавање, подизање и окретање тешке земље. Више умног - али зато мање тешког физичког рада. Метод гајења поврћа за кухињским столом добро се стапа с природним начином живота. Деца се играју испод воћака у дворишту. Свиње једу отпатке из кухиње и рију уоколо по тлу. Пси лају и играју се, а сељак сеје семе у богату земљу. Црви и инсекти расту заједно с поврћем, кокоши их кљуцају и носе јаја, која деца једу. У жељи да се произведе што више хране, повећава се зависност од примене хемијских адитива, а све то проузрокује смањење биљних врста и њихових сорти које могу да реагују на те адитиве. Последња манифестација тога, јесте генетски модификована храна, која представља супротан процес од органског гајења. Обратимо пажњу како се природа сама брине о обнављању хумуса. Као пример може да нам послужи шума. На шумском тлу леже суве и труле гране и гранчице, шишарке и опало лишће. Ако се тај горњи слој биљних отпадака уклони, испод њега лежи растресита земља пријатног мириса. Она садржи најбоље сас тојке којима се храни дрвеће у развоју. Тај плодни хумус производ је бројних микроорганизама, црва, инсеката и других становника земље, који стално варе и прерађују шумске отпатке. Тло у шуми је увек покривено, што значи да је и заштићено, тако да кише не могу да га сабију у тврду кору, а ветар и суша не могу да га исуше. Без окретања земље и ђубрења људском руком, у шуми се слој хумусанечујно и невидљиво обнавља без престан ка. Овај слој је у стању да храном снабдева и највишље дрвеће. Природно обнављање земље у шуми одвија се, наравно, веома споро. Многе старинске биљке имају бољи укус или су мекше од њихових хибридних замена, а многе имају дужи период бербе. Ако се годинама производе на једном месту, могу да се прилагоде клими и земљишту те области и по родности престигну савремене сорте. Како ћете третирати ваше земљиште зависи од његовог типа, претходног одржавања и онога што расте - или ће расти - на њему. Изаберите биљке које одговарају климатским условима и типу земљишта у вашој башти. Оне ће добро напредовати и биће мање подложне нападима штеточина и болести. Почните с малом парцелом :Мала парцела лака је за одржавање, а на њој може да се произведе доста поврћа. Превелике амбиције могу да доведу до разочарања због тога што имате више поврћа него што можете успешно да гајите. Због начина производње житарица код нас( ђубрења земље искључиво вештачким ђубривима), оне немају потребне макро и микро елементе потребне за очување здравља човека, па ни месо, јаја и млеко их такође не садрже или их има веома мало. Приређивач је саветовавши се са онима који траже помоћ одлучио да изнесе неке заједничке идеје шта би могло да се чини, да пребродимо ово болесно стање: * Да живимо по правди Божјој и његовим заповестима, и овако наоружани, чувајући своју веру и традицију, бићемо спремни за борбу са искушењима која нам доносе ова времена. *Исељавати се из градова и живети на селу и то у мало забаченим селима. Тамо није све тако загађено, јер људи нису свуда земљу обрађивали тако интензивно помоћу хемије. * Гајити живину и стоку здравом храном богатом вита минима и минералима * Да сами гајимо поврће и да припремамо храну за своју децу и тиме да их хранимо, да порасту здрава и паметна. * Да гајимо биљке, које се размножавју из семена,тако дасами будемо сигурни, да биљка није модификована, што је неиспи тано и многи тврде штетно за здравље. * Да гајимо животиње на хуман, односно традиционалан начин. Да се не држе у тесним шталама и кочинама, него да имају места на травнатим површинама у воћњацима. * Да се чувамо болести и да делујемо превентивно на њих користећи се лековитим биљем и препаратима из природе. Преко 80% болести се могу предухитрити, ако усвојимо здраве навике. *Да на својим окућницама или балконима узгајамо лекови то биље * Оно што јесте најважније је да умолимо наше школоване људе, да своје знање ставе у службу обичног народа, а не великих система којима је једини циљ профит. Да смишљају како мали човек да се провуче, преживи и одупре овом страшном поробљавању и ма нипулацијама којима је изложен. Пре свега апелујемо на научнике и стручњаке хришћане, да учине све што је у њиховој моћи да се обнови србско село и породица. Узалуд нам све докторске титуле и то што се поносимо нашим стручњацима у свету, када они не служе сопственој породици, сопственом народу. Ако они мисле да није важно да се боре за бољитак у Србији, треба да знају да их служење струци срозава на само телесно биће, које на земљи и у земљи завршава своје постојање.Наша је историја пуна оних који не само што нису добијали никакве земаљске награде за свој рад на очувању породице, вере и нације, него су радо постајали мученици, од савременика љуто гоњени и несхваћени, од Бога прослављени и свети. Ми више памтимо и цитирамо данас њих, него неке успешне одрођене трговце по свету. Претежна одлика данашњих људи јесте незадовољство оним што се поседује и роптање због таквог стања. Сви ропћу, да се скоро ништа не исплати и да се мало поседује. Сељак грди своју земљу и ропће да се ништа не исплати. Пекари нерадо месе хлеб - не исплати се; ни сточарима се стока не исплати, ни мајсторима се њихов посао не исплати,.. и тако у недоглед. Покушаћемо да докажемо да је све то само у нашој фикцији и да је такво закључивање последица губитка здравог расуђивања. Господ није напустио свет. Он нам и данас показује да се сваки труд исплати и да доноси огроман добитак. (Ова је економија одржала Србски народ хиљадама година и нема разлога да не верујемо да нам може помоћи и сада.) Узећемо као пример, најпре, клас пшенице. Из једног зрна, дакле, добијемо више од десет зрна. Из једног зрна пасуља, које смо посејали, уберемо са вреже више од педесет. Од посејаног зрна кукуруза, колико добијемо зрна само са једног клипа? - Више од стотине! …И сам човек може, показаним поступком, да направи анализу и свуда ће добијати резултат екстра добитка, који Бог даје човеку, при чему човек има само мајушни део у целом овом заједничком послу Бога и човека. Највећи, и пресудни, део улога је Божији и Бог га даје бесплатно. Он излива своје енергије на сва бића:…’’јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима’’ (Мат. 5, 45). И тако долазимо до добити у односу 1:10, 1:50, 1:100, 1:200, 1:300 и тако даље. Постоји ли такав добитак (с обзиром на улагање) негде у свету. Нема га ни у најозлоглашенијим криминалним подземним економијама. Такав добитак нико никоме не даје. Такав добитак само Бог даје човеку, а човек нарогушен, помраченог ума више нема радости због таквог добитка, као што су његови преци имали(ориле су се долине од песме жетелаца и берача), данас погружен у себе , сам остављен од своје деце, која су васпитана да неволе ништа од својих родитеља, сам ропће и љути се на Бога. Наша земља од Бога је дарована свим добрима која су потребна да човек живи као слуга Божији. Има све од дела Божијег (који је пресудан) у заједничком улагању Бога и човека: погодна клима, плодна земља, довољно воде. Наш народ - вредан је народ, способан и предузимљив. При томе имамо велики број светлих примера наших светих предака, који су заступницинаши пред Богом и који су нам указали којим путем ми треба да идемо Ова је књига помоћник онима који буду храбри борци, који свој живот хоће да воде по вољи Божијој, да оспособе своје мале или велике вртове, да сами производе здраву храну са својом породицом, да том здравом храном хране своју децу, да порасту здрава и нормална. Оставимо се, дакле, покваренлука и економских марифетлука и вратимо се оној вековној економији, која је истински јака и трајна, са којом можемо достићи мир у душама нашим и задобити царство Божије. Трудимо се, производимо где год је то могуће, јер све се исплати само треба да постом, молитвом и добрим делима одагнамо од нас жеље да поседујемо ствари које су вештачки прецењене и које нам нису неопходне. Учимо своју децу, и говоримо им, да се све што човек поштено и честито ради и око чега се труди, и исплати. Ослањамо се на помоћ Божју, па имамо у књизи и упутства пред сетву и жетву: Пре него што почнемо сетву однесемо семе у цркву да нам свештеник освешта. Он нам тада даје и воду коју је очитао, којом прскамо касније биљке, да боље напредују и против штеточина. Многи који су овако чинили, тврде да су биљке много напредније и отпорније од оних које нису порасле из оваквог семена. А поред овога и ми сами се молимо Богу у свакој прилици, а нарочито када започињемо тако узвишени посао у Божијој башти. Пре сејања да се помолимо Богу, Ма какав усев сејао, све семе које ћеш сејати окади, покропи богојављенском водицом и помоли се код семена Богу да га Бог благослови, па после сеј. Пази: Чувај се псовке при сејању и орању, но певај какву побожну песму, иначе Бог ти неће благословити усев, већ ће пустити град, сушу, силне кише, скакавце и друге беде, те нећеш имати велике користи од усева. Наслов: Баште као некад: Без хемије, механизације уз помоћ биљних препарата и коришћењем традиционалних знања Издавач: Манастир Рукумија Страна у боји: 240 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 x 25 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-83801-48-0

Опет рече Бог: Нека изникне из земље трава, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво родно, које рађа по својим врстама, у којем ће бити семе његово н земљи. (Пост.1.11) И појавише се ливаде пребогате високом травом, а по плодним равницама таласало се зеленило, пружајући лелујањем класја призор попут узбурканог мора. И свакакво биље и све врсте зеља, и што у струковима расте, и што бобице доноси, све је то у изобиљу прекривало земљу. Св. Василије велики Биље може да буде одличан лек који јача организам, не ремети његове билошке функције, а нема штетних пропртаних појава или су оне минималне. Правилно употребљено биље често спречи или излечи неку болест која се чини неизлечивом. Лековито биље налази се свуда око нас, зато многи мисле да ништа не вреди, поготово ако га сами уберу. Влада погрешно уверење да је добро само оно што је скупо, што је заиста погрешно. Тражити на другом крају земље оно што се може наћи на два-три корака од својих врата је заиста бесмислено. Покушаји да се лековито биље избаци из употребе остали су без успеха, а преко 80% лекова савремене фармације справља се из биља и других природних сировина. Број биљака је врло велики, тако рећи непрегледан, јер их има 700.000 - 800.000, а неки мисле да је и укупан број болести толики, колико има лековитог биља. Биљкама се лече најчешће оне болести које не захтевају агресивну медицинску терапију. У многим случајевима тешко је поставити оштру границу између научне и ненаучне (алтернативне) медицине. Највећа потешкоћа код многих људи данашње цивилизације састоји се у томе што једноставно не желе да размишљају. Прилагођавају се размишљању широких маса. Исправно је оно што чине сви! Међутим, стварност нас опомиње да то није тачно, да је исправно баш нешто супротно. Лековито биље не само што лечи него и крепи, јача и чини тело отпорним против многих болести, а нарочито против оних које се појављују у позним годинама. Лековито биље не ствара чуда, али у стручним рукама лекара може да постане велика вредност. Лекар који поседује сложена медицинска знања, и који је побожан, јесте прави благослов за народ. У селима су у прошлости најпоштованији били свештеник, доктор и учитељ. Зато је сељак радо са своје муке школовао децу за тако узвишену службу. Данас смо сведоци опште моралне криз и охладнелог односа многих лекара према пацијентима и пацијената који не поштују своје лекаре. Без њихове добре сарадње, тешко ћемо доћи до здравља. Једино такви лекари, који пожртвовано врше своју службу, данас могу много да учине за здравље народа и буду оно што им је и Бог дао, сарадници Божији у Његовом стварању за малог човека, кога у данашње време многе групације варају, искоришћавају и одбацују када постану немоћни и болесни. Будућност савремених доктора је све тамнија и неизвеснијашто је изазвано чињеницом да медицина све више зависи од технологије. Улога доктора се смањује, док је улога техничких лица све већа. Лекари би требало да се врате на своју основну мисију, да буду исцелитељи и учитељи. Односи између пацијента и лекара су суштина успешног лечења. Осећај поверења и наде које да лекар пацијенту, када је он раљив болешћу, је велика драгоценост којој се треба вратити. Саосећање са онима који пате, не улази у материјалну сферу и јесте могуће. зато је важно да се медицином баве верујући људи, нарочито зато што су им морална начела и борба за добро у складу са том светом професијом. Тада ће знање отето од духовности, које горди и понижава истинског исцелитеља, бити враћено онима који неће хтети да се "чине боговима", него онима који ће у страху Божијем бити његови сарадници у Његовом промислу о људима. Уплашени пацијент ће уз топли поглед или благи додир доктора, лакше пребродити свој страх од бола и смрти. Да бисмо имали такве лекаре и њихови учитељи би требало да се у току школовања према њима односе са учитељском љубављу и очинском бригом. Травари су људи који воле да помажу људима и неки су стекли многа искуства и наследили многа знања о биљу и болестима. Има међу њима и оних који су нестручни и лажни. Али таквих неваљалих има у свим сферама људске заједнице. Озбиљни травари никада не угрожавају свог пацијента. Они не преузимају посао медицини. Углавном се укључују у лечење превентивно, код лакших тегоба, или се укључују у помагање отписаним болесницима, којима је медицина скраћено рекла да нема одговора за њихов случај. Има доста случајева да су успели, има и да нису. Али и ти њихови умрли су умрли са осећањем бриге и старања о њима, а не као отписани. Зато ове човекољубиве исцелитеље народна треба брижљиво помагати и подучавати у ономе што они могу да учине, да заједнички подигну ново здравља нашег народа, не само лечећи последице, него и великим покретом превентивног деловања. Ова сарадња је у Русији лепо постављена. Ова књига није замена за стручне књиге с подручја ботанике и медицине, већ има за циљ да буде саветник свакоме ко уз класичну, од лекара преписану терапију жели додатну помоћ при лечењу, или се нађе у природи далеко од урбаних места, где нема организоване медицинске службе или из материјалних разлога не може за сваку малу интервенцију да обезбеди себи услове, може да се подучи, посаветује и исцели. Код лечења која су у народу дуго у употреби било помоћу биља, масажа, купки, облога, морамо бити прецизни и стрпљиви: оздрављење долази полако, а када се догоди, онда је темељно и дуготтрајно. И не зеборавимо: без Бога не можемо чинити ништа, зато Њему нека је слава, сада и увек у све векове векова. Амин. Приређивач САДРЖАЈ 1. Јела, 7 2. Једић или јадић, 7 3. Иђирот, 7 4. Бели јавор 5. Хајдучка трава, спориш, 9 6. Гороцвет, 10 7. Дивљи кестен, 10 8. Петровац, 11 9. Пиревина, 11 10. Алоја, 12 11. Вирак, 12 12. Планински вирак, 13 13. Црна јова, 13 14. Сремуш, 14 15. Црвени лук, 14 16. Празилук, 15 17. Бели лук, 15 18. Лучац, 16 19. Арника, 16 20. Питоми слез, 16 21. Штир, 17 22. Воловски језик, 18 23. Рањеник прави, 19 24. Мирођија, копар, 19 25. Целер, 19 26. Вучја јабучица, 20 27. Велика репушина, 20 28. Мала репушина, 21 29. Маљави чичак, 21 30. Шумска репушина, 21 31. Пелин, 21 32. Вилина метла, 22 33. Усколиста вилина метла - танколисна шпаргла, 22 34. Лазаркиња Мирисна, 22 35. Велебиље или беладона, 23 36. Зоб, 24 37. Жутика, жута шимширика, 24 38. Бреза, 25 39. Цвекла, 25 40. Ранилист, чистац, 25 41, Црна слачица, 26 42. Купус, 27 43. Боражина, 27 44. Бела бундева, дулек, 28 45. Невен, 29 46. Паприка, 29 47. Ким, 30 48. Вилино сито - главочике краљевац, 30 49. Русомача, хоћу - нећу, 31 50. Питоми кестен, 31 51. Црнуша, 32 52. Водопија - цикорија, 32 53. Дрен, 33 54. Мразовац, јесењи каћун, 33 55. Пуцалина, жути багрен, 34 56. Ђурђевак или ђурђиц, 34 57. Црвени глог, 35 58. Бели глог, 35 59. Лимун, 35 60. Конопља, кудеља, коноп, 36 61. Лешник, 36 62. Различак, 37 63. Свиба, 37 64. Руј, рујевина, 38 65. Руса, трава од росопаса, 39 66. Шафран, 39 67. Чкаљ, 40 68. Артичока, 40 69. Попонац, ладолеж, 40 70. Дивља шаргарепа, 41 71. Татула, 42 72. Чешљуга - боца, 42 73. Вучја лика, вучја опута, 43 74. Вунасти дигиталис, бесник, 43 75. Јасенак, 44 76. Папрат мушка, навала, 45 77. Сунцокрет, 46 78. Конопљуша, ресник, 46 79. Раставић, преслица, 47 80. Кантарион, Богородичина трава, 48 81. Ветровац, 48 82. Кичица, 49 83. Врбовице, 49 84. Мала млечика (ситноцветна), 50 85. Млечика, усколисна, 50 86. Видовача, видова трава, 51 87. Шумска јагода, 51 88. Бели јасен, 51 89. Црни јасен, 52 90. Буква, 52 91. Морач, коморач, 53 92. Суручица, 53 93. Медуника, 53 94. Димњача, росопаст, 54 95. Добричица, 55 96. Маљава добричица, 55 97. Коница, 56 98. Ждраљевина, пискавица, 56 99. Ивањско цвеће, 56 100. Прострел, сириштара, линцура плава, 57 101. Линцура жута, 57 102. Здравац, ждралица, прибој, 58 103. Пастирска иглица, 59 104. Зечја стопа, 59 105. Рибизла црвена, 60 106. Гледичија, гледић, 60 107. Слатки корен, сладић, 60 108. Пролевак, 61 109. Чичока, 61 110. Мечја шапа, 62 111. Велика мечја шапа, 63 112. Шапица, 63 113. Бршљан, бршљика, 63 114. Зечја лобода, 64 115. Кукурек, 64 116. Смиље, 64 117. Пасји трн, 65 118. Хмељ, 66 119. Изоп, сипан, 66 120. Нетик, 67 121. Оман, бели оман, 67 122. Барска перуника, 68 123. Клека - боровица, 68 124. Црвена смрека - црвена боровица, 69 125. Пукиња, 69 126. Орах, 70 127. Дивља салата, горска отровница, 72 128. Мртва коприва, 72 129. Мравља мртва коприва, 73 130. Црвена мртва коприва, 73 131. Влашка салата, 73 132. Бела рада - иванчица, 74 133. Милодух, селен, 74 134. Златан, 75 135. Орлови нокти, козја крв, 75 136. Ланилист, 76 137. Лан питоми, 76 138. Гвајак, вучја нога, 77 139. Метиљева трава, 77 140. Врбичица. мочварна врбица, 78 141. Пречица, црвоточина, 78 142. Црни слез, 79 143. Бело-ружичасти слез, 79 144. Ситни слез, 79 145. Бела слезовача, 79 146. Велика слезовача, 80 147. Маклура обична, 80 148. Камилица, 81 149. Нана, 81 150. Кудрава нана, 82 151. Ситна нана, 82 152. Водена нана, 82 153. Дуголиста нана, 82 154. Пољска нана, 83 155. Матичњак, 83 156. Кокотац, 84 157. Дуд, 84 158. Локвањ, 85 159. Жути локвањ, 86 160. Дрезга, драгушац, поточарка, 86 161. Зечији купус, зечија соца, 87 162. Жута зечија соца, 87 163. Вранилова трава, ориган, 88 164. Каћун, 88 165. Мледац, 89 166. Велики каћун, 89 167. Пегави каћунак, 89 168. Мочварни каћун, 89 169. Мали каћунак 170. Јелењак, 89 171. Медени каћунак, 89 172. Усколисти каћун, 90 173. Плаштак, 90 174. Врањак, 90 175. Босиљак, 90 176. Ноћурак жути, 91 177. Зечји трн, гладиш, 92 178. Чкаљ, магарећи трн, 92 179. Трбуља, водени или коњски морач, 92 180. Турчинак, булка, 93 181. Виошница, 93 182. Божур, 94 183. Пашканат, 94 184. Троскот, 94 185. Лисац, 95 186. Срчењак, 95 187. Папрац, водена биберка, 96 188. Мали срчењак, 96 189. Слатка папрат, ослад, 97 190. Дивља крушка, 97 191. Бедринац, сиљевина, 98 192. Трњина, 98 193. Дивља трешња, 98 194. Јагорчевина, 99 195. Јаглика, 100 196. Прави јаглац, 100 197. Плућњак, 100 198. Поганчева трава, дивља паприка, љоскавац, 100 199. Црњуша, 101 200. Џанарика, 102 201. Бадем, бајам, миндал, 102 202. Вишња, 103 203. Боквица - средња, 104 204. Мушка боквица, 104 205. Велика боквица - женска, 104 206. Планинска боквица, 105 207. Буачак, 105 208. Смрека, 105 209. Планински бор, 106 210. Пинија, 106 211. Дивља јабука, 107 212. Тушт, 107 213. Гусја трава, 107 214. Трава од стрдобоље, срчењак, 108 215. Крушина, пасја леска, 109 216. Златица, 110 217. Купина црна, 110 218. Шумска купина, 110 219. Низинска купина, оструга, 111 220. Приморска купина, 111 221. Малина, 111 222. Дивља ружа, 111 223. Пољска ружа, 112 224. Планинска ружа, 112 225. Зимзелена ружа, 112 226. Веприна, 112 227. Рута, рутвица, седеф, 113 228. Броћ, 114 229. Рузмарин, 114 230. Багрем, 114 231. Бела врба, 115 232. Чубар, 116 233. Жалфија, 116 234. Апта, бурјан, 117 235. Зова, базга, 117 236. Дињица, лубеничица, змијска трава, 118 237. Сапуњача, 118 238. Чуваркућа, 119 239. Плава чуваркућа, 119 240. Мала чуваркућа, 119 241. Драгушац, жабља трава, 120 242. Бели јарич, 120 243. Жути јарич, 120 244. Пуцавац, 120 245. Јаребика, 121 246. Разводник, пасквица, 122 247. Помоћница, пасје грожђе, 122 248. Остак, 122 249. Златница, челеби-грана, 123 250. Парадајз, 124 251. Мишјакиња, 124 252. Шумска мишјакиња, 125 253. Ранилист, рањеник, црна боквица, 125 254. Јоргован, 126 255. Гавез, црни гавез, 126 256. Ливадска детелина, 127 257. Барска детелина, 128 258. Бела детелина, 128 259. Мајкина душица, 128 260. Маслачак, 129 261. Бљушт, 129 262. Вратич, 130 263. Липа, 130 264. Грчко семе, пискавица, 131 265. Подубица, 132 266. Подбел, 132 267. Драгољуб, 132 268. Храст лужњак, 133 269. Коприва, 134 270. Мала коприва, 135 271. Љута коприва, 135 272. Винова лоза, 135 273. Даниноћ, шарена љубичица, 136 274. Дивља љубичица, 136 275. Зимзелен, женска павенка, 136 276. Разгон, честославица, 137 277. Змијина трава - честославица, 138 278. Дивља врбена, љутовница, 138 279. Дивизма, 139 280. Валеријана, 139 281. Боровница, 140 282. Брусница, 140 283. Имела бела, 141 284. Ђул-удика црвена, 142 285. Ђул-удика црна, 143 Шта би требало да знамо, 154 Чајеви, 154 Антибиотици, 155 Антисептици, 155 Глина, 156 Зеолит, 157 Испирање, 158 Сирће, 158 Јабуково сирће, 158 Комбуха, 159 Купељи-бање, 160 Средства за јачање, 161 Масаже, 161 Средства за мазање, 161 Мед, 162 Матични млеч, 163 Прополис, 164 Правилна припрема и употреба полена, 165 Утрљавања (трљања), 165 Облози, 165 Уља, 166 Повоји, 168 Прашкови, 168 Сирупи, 169 Слузи, 169 Сокови, 169 Паре (инхалације), 169 Шведске капи, 170 Тинктуре, 170 Вина, 170 Купус (облози), 171 Ваздух и светлост, 171 Одмор, 173 Сан на јастуку од трава, 174 Лечење пијавицама, 174 Сунчање, 175 Вода, 175 Купање у јутарњој роси, 177 Одевање, 177 Класификација свих лековитих биљака и препарата према укусима, 178 Подела биља према сродности и аналогија делова биљке и органа код човека, 179 Симптоми болести, рецептуре и употреба биљних лекова, 181 (по азбучном редоследу) А, 181 . . . . Ш, 517 Рефлексологија, масирање стопала и дланова, 525 Прва помоћ, 527 Кућна апотека, 530 Календар брања лековитог биља, 532 Лековитост хране, 538 Витамини и минерали, 559 Минералне соли, 559 Витамини, 566 Поремећаји који се јављају услед неодговарајућег садржаја минерала или витамина у организму, 567 О челичењу организма, 578 Парна терапија, 593 Водена терапија, 593 Примена бањске терапије код различитих обољења, 611 Локалне парне терапије, 617 Вода и обичаји, 623 Корисно гладовање (пост), 623 Неке заблуде у погледу посне хране, 630 Савети у погледу исхране код најраспрострањенијих хроничних болести за време поста, 631 Шта би могли да чинимо да нам буде боље, 636 Псалтир као требник, 639 Молитва у болести, 640 Молитва захвална после излечења од болести (Св. Јована Кронштатског), 640 Молите за разне болести и немоћи, 641 Латинско-српски називи лековитог биља, 651 Српско-латински називи лековитог биља, 654 Наслов: Здравље из Божије баште Издавач: Манастир Рукумија Страна: 686 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21,5 x 30,5 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-83801-42-8