Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Sve kategorije
keyboard_arrow_down
Opseg cena (RSD)
Prikaži sve
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-1 od 1 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-1 od 1
1-1 od 1 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Опет рече Бог: Нека изникне из земље трава, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво родно, које рађа по својим врстама, у којем ће бити семе његово н земљи. (Пост.1.11) И појавише се ливаде пребогате високом травом, а по плодним равницама таласало се зеленило, пружајући лелујањем класја призор попут узбурканог мора. И свакакво биље и све врсте зеља, и што у струковима расте, и што бобице доноси, све је то у изобиљу прекривало земљу. Св. Василије велики Биље може да буде одличан лек који јача организам, не ремети његове билошке функције, а нема штетних пропртаних појава или су оне минималне. Правилно употребљено биље често спречи или излечи неку болест која се чини неизлечивом. Лековито биље налази се свуда око нас, зато многи мисле да ништа не вреди, поготово ако га сами уберу. Влада погрешно уверење да је добро само оно што је скупо, што је заиста погрешно. Тражити на другом крају земље оно што се може наћи на два-три корака од својих врата је заиста бесмислено. Покушаји да се лековито биље избаци из употребе остали су без успеха, а преко 80% лекова савремене фармације справља се из биља и других природних сировина. Број биљака је врло велики, тако рећи непрегледан, јер их има 700.000 - 800.000, а неки мисле да је и укупан број болести толики, колико има лековитог биља. Биљкама се лече најчешће оне болести које не захтевају агресивну медицинску терапију. У многим случајевима тешко је поставити оштру границу између научне и ненаучне (алтернативне) медицине. Највећа потешкоћа код многих људи данашње цивилизације састоји се у томе што једноставно не желе да размишљају. Прилагођавају се размишљању широких маса. Исправно је оно што чине сви! Међутим, стварност нас опомиње да то није тачно, да је исправно баш нешто супротно. Лековито биље не само што лечи него и крепи, јача и чини тело отпорним против многих болести, а нарочито против оних које се појављују у позним годинама. Лековито биље не ствара чуда, али у стручним рукама лекара може да постане велика вредност. Лекар који поседује сложена медицинска знања, и који је побожан, јесте прави благослов за народ. У селима су у прошлости најпоштованији били свештеник, доктор и учитељ. Зато је сељак радо са своје муке школовао децу за тако узвишену службу. Данас смо сведоци опште моралне криз и охладнелог односа многих лекара према пацијентима и пацијената који не поштују своје лекаре. Без њихове добре сарадње, тешко ћемо доћи до здравља. Једино такви лекари, који пожртвовано врше своју службу, данас могу много да учине за здравље народа и буду оно што им је и Бог дао, сарадници Божији у Његовом стварању за малог човека, кога у данашње време многе групације варају, искоришћавају и одбацују када постану немоћни и болесни. Будућност савремених доктора је све тамнија и неизвеснијашто је изазвано чињеницом да медицина све више зависи од технологије. Улога доктора се смањује, док је улога техничких лица све већа. Лекари би требало да се врате на своју основну мисију, да буду исцелитељи и учитељи. Односи између пацијента и лекара су суштина успешног лечења. Осећај поверења и наде које да лекар пацијенту, када је он раљив болешћу, је велика драгоценост којој се треба вратити. Саосећање са онима који пате, не улази у материјалну сферу и јесте могуће. зато је важно да се медицином баве верујући људи, нарочито зато што су им морална начела и борба за добро у складу са том светом професијом. Тада ће знање отето од духовности, које горди и понижава истинског исцелитеља, бити враћено онима који неће хтети да се "чине боговима", него онима који ће у страху Божијем бити његови сарадници у Његовом промислу о људима. Уплашени пацијент ће уз топли поглед или благи додир доктора, лакше пребродити свој страх од бола и смрти. Да бисмо имали такве лекаре и њихови учитељи би требало да се у току школовања према њима односе са учитељском љубављу и очинском бригом. Травари су људи који воле да помажу људима и неки су стекли многа искуства и наследили многа знања о биљу и болестима. Има међу њима и оних који су нестручни и лажни. Али таквих неваљалих има у свим сферама људске заједнице. Озбиљни травари никада не угрожавају свог пацијента. Они не преузимају посао медицини. Углавном се укључују у лечење превентивно, код лакших тегоба, или се укључују у помагање отписаним болесницима, којима је медицина скраћено рекла да нема одговора за њихов случај. Има доста случајева да су успели, има и да нису. Али и ти њихови умрли су умрли са осећањем бриге и старања о њима, а не као отписани. Зато ове човекољубиве исцелитеље народна треба брижљиво помагати и подучавати у ономе што они могу да учине, да заједнички подигну ново здравља нашег народа, не само лечећи последице, него и великим покретом превентивног деловања. Ова сарадња је у Русији лепо постављена. Ова књига није замена за стручне књиге с подручја ботанике и медицине, већ има за циљ да буде саветник свакоме ко уз класичну, од лекара преписану терапију жели додатну помоћ при лечењу, или се нађе у природи далеко од урбаних места, где нема организоване медицинске службе или из материјалних разлога не може за сваку малу интервенцију да обезбеди себи услове, може да се подучи, посаветује и исцели. Код лечења која су у народу дуго у употреби било помоћу биља, масажа, купки, облога, морамо бити прецизни и стрпљиви: оздрављење долази полако, а када се догоди, онда је темељно и дуготтрајно. И не зеборавимо: без Бога не можемо чинити ништа, зато Њему нека је слава, сада и увек у све векове векова. Амин. Приређивач САДРЖАЈ 1. Јела, 7 2. Једић или јадић, 7 3. Иђирот, 7 4. Бели јавор 5. Хајдучка трава, спориш, 9 6. Гороцвет, 10 7. Дивљи кестен, 10 8. Петровац, 11 9. Пиревина, 11 10. Алоја, 12 11. Вирак, 12 12. Планински вирак, 13 13. Црна јова, 13 14. Сремуш, 14 15. Црвени лук, 14 16. Празилук, 15 17. Бели лук, 15 18. Лучац, 16 19. Арника, 16 20. Питоми слез, 16 21. Штир, 17 22. Воловски језик, 18 23. Рањеник прави, 19 24. Мирођија, копар, 19 25. Целер, 19 26. Вучја јабучица, 20 27. Велика репушина, 20 28. Мала репушина, 21 29. Маљави чичак, 21 30. Шумска репушина, 21 31. Пелин, 21 32. Вилина метла, 22 33. Усколиста вилина метла - танколисна шпаргла, 22 34. Лазаркиња Мирисна, 22 35. Велебиље или беладона, 23 36. Зоб, 24 37. Жутика, жута шимширика, 24 38. Бреза, 25 39. Цвекла, 25 40. Ранилист, чистац, 25 41, Црна слачица, 26 42. Купус, 27 43. Боражина, 27 44. Бела бундева, дулек, 28 45. Невен, 29 46. Паприка, 29 47. Ким, 30 48. Вилино сито - главочике краљевац, 30 49. Русомача, хоћу - нећу, 31 50. Питоми кестен, 31 51. Црнуша, 32 52. Водопија - цикорија, 32 53. Дрен, 33 54. Мразовац, јесењи каћун, 33 55. Пуцалина, жути багрен, 34 56. Ђурђевак или ђурђиц, 34 57. Црвени глог, 35 58. Бели глог, 35 59. Лимун, 35 60. Конопља, кудеља, коноп, 36 61. Лешник, 36 62. Различак, 37 63. Свиба, 37 64. Руј, рујевина, 38 65. Руса, трава од росопаса, 39 66. Шафран, 39 67. Чкаљ, 40 68. Артичока, 40 69. Попонац, ладолеж, 40 70. Дивља шаргарепа, 41 71. Татула, 42 72. Чешљуга - боца, 42 73. Вучја лика, вучја опута, 43 74. Вунасти дигиталис, бесник, 43 75. Јасенак, 44 76. Папрат мушка, навала, 45 77. Сунцокрет, 46 78. Конопљуша, ресник, 46 79. Раставић, преслица, 47 80. Кантарион, Богородичина трава, 48 81. Ветровац, 48 82. Кичица, 49 83. Врбовице, 49 84. Мала млечика (ситноцветна), 50 85. Млечика, усколисна, 50 86. Видовача, видова трава, 51 87. Шумска јагода, 51 88. Бели јасен, 51 89. Црни јасен, 52 90. Буква, 52 91. Морач, коморач, 53 92. Суручица, 53 93. Медуника, 53 94. Димњача, росопаст, 54 95. Добричица, 55 96. Маљава добричица, 55 97. Коница, 56 98. Ждраљевина, пискавица, 56 99. Ивањско цвеће, 56 100. Прострел, сириштара, линцура плава, 57 101. Линцура жута, 57 102. Здравац, ждралица, прибој, 58 103. Пастирска иглица, 59 104. Зечја стопа, 59 105. Рибизла црвена, 60 106. Гледичија, гледић, 60 107. Слатки корен, сладић, 60 108. Пролевак, 61 109. Чичока, 61 110. Мечја шапа, 62 111. Велика мечја шапа, 63 112. Шапица, 63 113. Бршљан, бршљика, 63 114. Зечја лобода, 64 115. Кукурек, 64 116. Смиље, 64 117. Пасји трн, 65 118. Хмељ, 66 119. Изоп, сипан, 66 120. Нетик, 67 121. Оман, бели оман, 67 122. Барска перуника, 68 123. Клека - боровица, 68 124. Црвена смрека - црвена боровица, 69 125. Пукиња, 69 126. Орах, 70 127. Дивља салата, горска отровница, 72 128. Мртва коприва, 72 129. Мравља мртва коприва, 73 130. Црвена мртва коприва, 73 131. Влашка салата, 73 132. Бела рада - иванчица, 74 133. Милодух, селен, 74 134. Златан, 75 135. Орлови нокти, козја крв, 75 136. Ланилист, 76 137. Лан питоми, 76 138. Гвајак, вучја нога, 77 139. Метиљева трава, 77 140. Врбичица. мочварна врбица, 78 141. Пречица, црвоточина, 78 142. Црни слез, 79 143. Бело-ружичасти слез, 79 144. Ситни слез, 79 145. Бела слезовача, 79 146. Велика слезовача, 80 147. Маклура обична, 80 148. Камилица, 81 149. Нана, 81 150. Кудрава нана, 82 151. Ситна нана, 82 152. Водена нана, 82 153. Дуголиста нана, 82 154. Пољска нана, 83 155. Матичњак, 83 156. Кокотац, 84 157. Дуд, 84 158. Локвањ, 85 159. Жути локвањ, 86 160. Дрезга, драгушац, поточарка, 86 161. Зечији купус, зечија соца, 87 162. Жута зечија соца, 87 163. Вранилова трава, ориган, 88 164. Каћун, 88 165. Мледац, 89 166. Велики каћун, 89 167. Пегави каћунак, 89 168. Мочварни каћун, 89 169. Мали каћунак 170. Јелењак, 89 171. Медени каћунак, 89 172. Усколисти каћун, 90 173. Плаштак, 90 174. Врањак, 90 175. Босиљак, 90 176. Ноћурак жути, 91 177. Зечји трн, гладиш, 92 178. Чкаљ, магарећи трн, 92 179. Трбуља, водени или коњски морач, 92 180. Турчинак, булка, 93 181. Виошница, 93 182. Божур, 94 183. Пашканат, 94 184. Троскот, 94 185. Лисац, 95 186. Срчењак, 95 187. Папрац, водена биберка, 96 188. Мали срчењак, 96 189. Слатка папрат, ослад, 97 190. Дивља крушка, 97 191. Бедринац, сиљевина, 98 192. Трњина, 98 193. Дивља трешња, 98 194. Јагорчевина, 99 195. Јаглика, 100 196. Прави јаглац, 100 197. Плућњак, 100 198. Поганчева трава, дивља паприка, љоскавац, 100 199. Црњуша, 101 200. Џанарика, 102 201. Бадем, бајам, миндал, 102 202. Вишња, 103 203. Боквица - средња, 104 204. Мушка боквица, 104 205. Велика боквица - женска, 104 206. Планинска боквица, 105 207. Буачак, 105 208. Смрека, 105 209. Планински бор, 106 210. Пинија, 106 211. Дивља јабука, 107 212. Тушт, 107 213. Гусја трава, 107 214. Трава од стрдобоље, срчењак, 108 215. Крушина, пасја леска, 109 216. Златица, 110 217. Купина црна, 110 218. Шумска купина, 110 219. Низинска купина, оструга, 111 220. Приморска купина, 111 221. Малина, 111 222. Дивља ружа, 111 223. Пољска ружа, 112 224. Планинска ружа, 112 225. Зимзелена ружа, 112 226. Веприна, 112 227. Рута, рутвица, седеф, 113 228. Броћ, 114 229. Рузмарин, 114 230. Багрем, 114 231. Бела врба, 115 232. Чубар, 116 233. Жалфија, 116 234. Апта, бурјан, 117 235. Зова, базга, 117 236. Дињица, лубеничица, змијска трава, 118 237. Сапуњача, 118 238. Чуваркућа, 119 239. Плава чуваркућа, 119 240. Мала чуваркућа, 119 241. Драгушац, жабља трава, 120 242. Бели јарич, 120 243. Жути јарич, 120 244. Пуцавац, 120 245. Јаребика, 121 246. Разводник, пасквица, 122 247. Помоћница, пасје грожђе, 122 248. Остак, 122 249. Златница, челеби-грана, 123 250. Парадајз, 124 251. Мишјакиња, 124 252. Шумска мишјакиња, 125 253. Ранилист, рањеник, црна боквица, 125 254. Јоргован, 126 255. Гавез, црни гавез, 126 256. Ливадска детелина, 127 257. Барска детелина, 128 258. Бела детелина, 128 259. Мајкина душица, 128 260. Маслачак, 129 261. Бљушт, 129 262. Вратич, 130 263. Липа, 130 264. Грчко семе, пискавица, 131 265. Подубица, 132 266. Подбел, 132 267. Драгољуб, 132 268. Храст лужњак, 133 269. Коприва, 134 270. Мала коприва, 135 271. Љута коприва, 135 272. Винова лоза, 135 273. Даниноћ, шарена љубичица, 136 274. Дивља љубичица, 136 275. Зимзелен, женска павенка, 136 276. Разгон, честославица, 137 277. Змијина трава - честославица, 138 278. Дивља врбена, љутовница, 138 279. Дивизма, 139 280. Валеријана, 139 281. Боровница, 140 282. Брусница, 140 283. Имела бела, 141 284. Ђул-удика црвена, 142 285. Ђул-удика црна, 143 Шта би требало да знамо, 154 Чајеви, 154 Антибиотици, 155 Антисептици, 155 Глина, 156 Зеолит, 157 Испирање, 158 Сирће, 158 Јабуково сирће, 158 Комбуха, 159 Купељи-бање, 160 Средства за јачање, 161 Масаже, 161 Средства за мазање, 161 Мед, 162 Матични млеч, 163 Прополис, 164 Правилна припрема и употреба полена, 165 Утрљавања (трљања), 165 Облози, 165 Уља, 166 Повоји, 168 Прашкови, 168 Сирупи, 169 Слузи, 169 Сокови, 169 Паре (инхалације), 169 Шведске капи, 170 Тинктуре, 170 Вина, 170 Купус (облози), 171 Ваздух и светлост, 171 Одмор, 173 Сан на јастуку од трава, 174 Лечење пијавицама, 174 Сунчање, 175 Вода, 175 Купање у јутарњој роси, 177 Одевање, 177 Класификација свих лековитих биљака и препарата према укусима, 178 Подела биља према сродности и аналогија делова биљке и органа код човека, 179 Симптоми болести, рецептуре и употреба биљних лекова, 181 (по азбучном редоследу) А, 181 . . . . Ш, 517 Рефлексологија, масирање стопала и дланова, 525 Прва помоћ, 527 Кућна апотека, 530 Календар брања лековитог биља, 532 Лековитост хране, 538 Витамини и минерали, 559 Минералне соли, 559 Витамини, 566 Поремећаји који се јављају услед неодговарајућег садржаја минерала или витамина у организму, 567 О челичењу организма, 578 Парна терапија, 593 Водена терапија, 593 Примена бањске терапије код различитих обољења, 611 Локалне парне терапије, 617 Вода и обичаји, 623 Корисно гладовање (пост), 623 Неке заблуде у погледу посне хране, 630 Савети у погледу исхране код најраспрострањенијих хроничних болести за време поста, 631 Шта би могли да чинимо да нам буде боље, 636 Псалтир као требник, 639 Молитва у болести, 640 Молитва захвална после излечења од болести (Св. Јована Кронштатског), 640 Молите за разне болести и немоћи, 641 Латинско-српски називи лековитог биља, 651 Српско-латински називи лековитог биља, 654 Наслов: Здравље из Божије баште Издавач: Манастир Рукумија Страна: 686 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21,5 x 30,5 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-83801-42-8

Prikaži sve...
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj