Kafe nostalgija Neka vrsta autobiografije mlade Kubanke koja čezne da pobegne iz svoje domovine koju naziva "to ostrvo" u veliki svet koji počinje sa obala Amerike preko mora koje je progutalo na stotine nesrećnih begunaca.

Kafe Hijena Elza i Ijan, bratislavski „desperadosi“, žive u opštini Petržalka, poznatoj po tome što vreme kao da je u njoj prestalo da teče. U ovoj neobičnoj naseobini, glavno društvo im je još jedan par, Rebeka i Elfman, i oni skupa čine intelektualnu četvrorku, koja ne štedi i ne razmišlja o budućnosti, već sav novac troši na restorane, kafiće i hotele. Jedan od tih kafića je i „Hijena“, njihovo zbogno mesto u kojem se druže, polemišu, čitaju i pišu. Ovo je roman sa bliskim i prepoznatljivim društvenim miljeom, i govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu, postaju zaboravljeni od svih. Naši junaci svesni su šta je ono što ih guši u njihovom okruženju, ali i šta je to u njemu što ih trajno povezuje. Benjova se ovom knjigom predstavila kao veoma duhovita pripovedačica, vešta u gradnji strukture romana i pronicljiva u zapažanju društvene stvarnosti. Ona nam svoje junake otkriva dozirano, ali ubedljivo i autentično, i kroz njih daje portret savremenog života Bratislave, u kojem će svaki čitalac prepoznati deo svoje svakodnevice.

ana Benova (1974), pesnikinja i prozaistkinja, rođena je u Bratislavi. Godine 1998. završila je studije dramaturgije na bratislavskoj Akademiji muzičkih i dramskih umetnosti. Pod pseudonimom Jana Parkrova pisala je za dnevne novine SME, a trenutno radi kao urednica na Institutu za pozorište u Bratislavi. Objavila je tri zbirke pesama (Svetloplachý (1993), Lonochod (1997), Nehota (1997)), roman Parker (2001) i zbirku kratkih priča Dvanásť poviedok a Ján Med (2003). Elza i Ijan, bratislavski „desperadosi“, žive u opštini Petržalka, poznatoj po tome što vreme kao da je u njoj prestalo da teče. U ovoj neobičnoj naseobini, glavno društvo im je još jedan par, Rebeka i Elfman, i oni skupa čine intelektualnu četvrorku, koja ne štedi i ne razmišlja o budućnosti, već sav novac troši na restorane, kafiće i hotele. Jedan od tih kafića je i „Hijena, njihovo zborno mesto u kojem se druže, polemišu, čitaju i pišu. Ovo je roman sa bliskim i prepoznatljivim društvenim miljeom, i govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu, postaju zaboravljeni od svih. Naši junaci svesni su šta je ono što ih guši u njihovom okruženju, ali i šta je to u njemu što ih trajno povezuje. Benjova se ovom knjigom predstavila kao veoma duhovita pripovedačica, vešta u gradnji strukture romana i pronicljiva u zapažanju društvene stvarnosti. Ona nam svoje junake otkriva dozirano, ali ubedljivo i autentično, i kroz njih daje portret savremenog života Bratislave, u kojem će svaki čitalac prepoznati deo svoje svakodnevice. Naslov: Kafe hijena Izdavač: Kontrast izdavaštvo Strana: 104 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-89203-60-8

Ovo je roman sa bliskim i prepoznatljivim društvenim miljeom, i govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu, postaju zaboravljeni od svih. Naši junaci svesni su šta je ono što ih guši u njihovom okruženju, ali i šta je to u njemu što ih trajno povezuje.

Stara amblaza C kafe,fino ocuvana.

Neka vrsta autobiografije mlade Kubanke koja čezne da pobegne iz svoje domovine koju naziva "to ostrvo" u veliki svet koji počinje sa obala Amerike preko mora koje je progutalo na stotine nesrećnih begunaca. Čitaj dalje

Arhipelag, 2018. Novi roman Ratka Dangubića Kafe Kengur smešten je u mitsko i stvarno banatsko mesto Modoš. Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života. Povratnik iz inostranstva, na samom kraju svog života, u dotrajalom kafeu Kengur u Modošu, priča o svom odrastanju u zemlju i o svojim decenijskim stranstvovanjima po svetu. Njegov sagovornik sluša, upija i beleži tu ispovest u kojoj se lična i porodična istorija stapaju sa istorijom jedne zemlje i istorije jedne emigracije u burnim tokovima modernog doba. Na taj način jedna privatna istorija u romanu Kafe Kengur pokazuje se kao istorija mesta Modoš i istorija zahuktalog sveta iz koga se vratio neobični Dangubićev junak koji je svestan da se priča vlastitog života mora ispričati da bi se u životu obnovilo dostojanstvo i obnovio sam smisao. Junak romana Ratka Dangubića je bio na mnogim mestima, upoznao je mnoge ljude, svedok je mnogobrojnih događaja. U romanu Kafe Kengur on pamti i svedoči. Njegova priča ima snagu ispovesti i netremice drži pažnju, svejedno da li priča o detinjstvu u doba kolektivizacije i prinudnog otkupa, o pobunjeničkom bekstvu iz komunističke zemlje, o svom trgovačkom poslu i propasti u potrošačkom svetu Australije, o bratu koji je poginuo na Košarama 1999. godine ili o odluci da sve napusti i vrati se u Srbiji i o lancu događaja koji će iz toga uslediti. Ratko Dangubić (Ljubinje – Žrvanj, Hercegovina, 1946), pripovedač, romansijer, aforističar. Knjige aforizama: Umesto istine (1972), Made in Glava (1986), Rečnik jeretika (1991), Testament besmrtnika (2007) i Crveni tepih (2017). Knjige priča: Ruska kola (1995), Večera u vrtu (1997), Secondhand Story (2002), Pola ikone (2011), Toliko toga je već tamo (2016) i Dosije Maslačak (2020). Romani: Kutija za muške cipele (2000), Nemački u sto lekcija (2005), Bela priča (2009), Moving Day (2012), Ostrvo od pepela (2013), Kafe Kengur (2018) i Švapski notes (2019). Priče i aforizmi Ratka Dangubića zastupljeni su u više antologija u zemlji i inostranstvu. Pisao je i dramske tekstove za radio i TV. U izdanju Arhipelaga objavljene su Dangubićeve knjige aforizama Testament besmrtnika (2007) i Crveni tepih (2017), romani Bela priča (2009), Moving Day (2012), Ostrvo od pepela (2013), Kafe Kengur (2018) i Švapski notes (2019), kao i knjige priča Pola ikone (2011), Toliko toga je već tamo (2016) i Dosije Maslačak (2020). Živi i radi u Novom Sadu i Beogradu.

Dejan Aleksić, u svojim Pustolovinama jednog zrna kafe ? ovenčanim, između ostalih, Nagradom Politikinog zabavnika, Nagradom Neven ? obnavlja jednu važnu vrstu književnosti za decu, a to je poema. Lanac uzbudljivih zbivanja i neizvesnosti, različiti ambijenti i likovi, stiču se u povesti jednog nevoljnog i slučajnog pustolova. Diskretna a dubinska parodijska potka u odnosu na avanturistički žanr zaloga je svežine ovoga neobičnog pesničkog poduvata. Dodatne informacije ISBN 86-17-12134-3 Povez TVRDI Godina izdanja 2004 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 74 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Dejan Aleksić, u svojim Pustolovinama jednog zrna kafe ? ovenčanim, između ostalih, Nagradom Politikinog zabavnika, Nagradom Neven ? obnavlja jednu važnu vrstu književnosti za decu, a to je poema. Lanac uzbudljivih zbivanja i neizvesnosti, različiti ambijenti i likovi, stiču se u povesti jednog nevoljnog i slučajnog pustolova. Diskretna a dubinska parodijska potka u odnosu na avanturistički žanr zaloga je svežine ovoga neobičnog pesničkog poduvata. Dodatne informacije ISBN 86-17-12134-3 Povez TVRDI Godina izdanja 2004 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 74 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Dejan Aleksić, u svojim Pustolovinama jednog zrna kafe ? ovenčanim, između ostalih, Nagradom Politikinog zabavnika, Nagradom Neven ? obnavlja jednu važnu vrstu književnosti za decu, a to je poema. Lanac uzbudljivih zbivanja i neizvesnosti, različiti ambijenti i likovi, stiču se u povesti jednog nevoljnog i slučajnog pustolova. Diskretna a dubinska parodijska potka u odnosu na avanturistički žanr zaloga je svežine ovoga neobičnog pesničkog poduvata. Dodatne informacije ISBN 86-17-12134-3 Povez TVRDI Godina izdanja 2004 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 74 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Sada, prije leta, sa napola spakovanom torbom, kada je povratak bio izvjestan, i kada je sjećanje na Kuću Cvijeća i na Kuću Izgubljenih Dijelova prštalo iz nje sa svih strana, upitala se da li je bilo nužno X-u otkriti cijelu priču. Slegla je ramenima, oblizala suhe usne. Smrdjele su na hladnu kafu, i na vrelinu pripovijedanja. Običavala je u tome čitati u knjigama. O koži koja se cijepa sa lica, o prijateljima koji do zore objašnjavaju jedno drugome svoj život. Čitajući, uvijek joj se činilo da su junaci priča drugačiji od nje. Kroz prozor, ugledala je, uzbibanu, rijeku ljudi u ulici Gamble. Majke su vukle djecu u naručju, muškarci marširali sa plakatima. Raspravljali su žustro, balkanski, isturajući brade i laktove, nabijajući cijelu težinu tijela u riječ, kao da baš od te, jedne i jedine riječi zavisi i sad i ostatak svijeta. Odlomak iz romana

Sada, prije leta, sa napola spakovanom torbom, kada je povratak bio izvjestan, i kada je sjećanje na Kuću Cvijeća i na Kuću Izgubljenih Dijelova prštalo iz nje sa svih strana, upitala se da li je bilo nužno X-u otkriti cijelu priču. Slegla je ramenima, oblizala suhe usne. Smrdjele su na hladnu kafu, i na vrelinu pripovijedanja. Običavala je u tome čitati u knjigama. O koži koja se cijepa sa lica, o prijateljima koji do zore objašnjavaju jedno drugome svoj život. Čitajući, uvijek joj se činilo da su junaci priča drugačiji od nje. Kroz prozor, ugledala je, uzbibanu, rijeku ljudi u ulici Gamble. Majke su vukle djecu u naručju, muškarci marširali sa plakatima. Raspravljali su žustro, balkanski, isturajući brade i laktove, nabijajući cijelu težinu tijela u riječ, kao da baš od te, jedne i jedine riječi zavisi i sad i ostatak svijeta. Odlomak iz romana Čitaj dalje

KAFE NOSTALGIJA Autor: Zoe Valdes Izdavač: Et cetera 420 str. broš povez f: 12x16,5cm Ovo je priča o pobuni protiv uslova u kojima mlada spisateljica živi u krajnjoj oskudici Kastrovog režima gde se mešaju podjednako mržnja i ljubav, jer njena domovina Kuba koju ona naziva „To Ostrvo“ kao začarano predstavlja suštinu njenog života. „Kafe nostalgija“ je potraga za tim životnim smislom kroz svetske gradove kao što su Pariz, Njujork, Los Anđeles, Buenos Aires, Karakas, Bogota… u kojima autorka sreće svoje rasute prijatelje – izbeglice i same isčupane poput biljki iz svoje zemlje.

Kafe Ball. – In C Label: Biveco – CD 216 Format: CD, Album Country: Serbia Released: 2010 Genre: Jazz, Folk, World, & Country Style: Latin Jazz Očuvanost CD: 4 Omot: 5-

Uloga kafe u konstruisanju nacionalnog identiteta Engleske Aleksandar Mirkovic Izdavac: Naucno drustvo za istoriju zdravstvene kulture Beograd 2012 Mek povez, strana 162 Odlicno ocuvano

Poster do savrsene kafe na 38 nacina Bez rama Poster je uradjen na – Kvalitetnom mat kraft papiru – Veličina : 51 cm x 36 cm

Tvrd povez - 75 strana - ilustrovana ZAVOD ZA UDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA 2004 Korice sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja C - 2

IZDAVAC ZAVOD ZA UDZBENIKE,2004,75 STR,TVRD POVEZ,VECI FORMAT,ILUSTROVANA KNJIGA JE VEOMA DOBRO OCUVANA

odlično stanje, 223str.,tvrdi povez,21cm, š m06

vrlo dobro stanje , 17 x 11 , 160 strana

ENGLESKE - ALEKSANDAR MIRKOVIC - IZDAVAC ; NDZIK - BEOGRAD 2013 GOD. 162 STR. MEKI POVEZ , NOVO

OTROV SA VELIKIM K slučaj protiv kafe i drugih braon napitaka Autor: Agata Treš i Kelvin Treš Biblioteka `Božanstvena medicina` Izdavač: CPS Povez: mek Želela je smrt Ovo je istiniti slučaj; samo su okruženje i ime promenjeni. Medž Branaka je više godina radila za cirkus Barnum & Bejli. Iako su joj uzbudjenje putovanja, životinje, ljudi i cirkuska atmosfera pružali veliko zadovoljstvo, godinama je željno očekivala penziju kako bi sa mužem mogla da uzgaja povrće i cveće u svom domu u Luizijani. Nekoliko meseci pre penzije, Medž je počela da dobija nesanicu. Smatrala se srećnom ako bi uspela da odspava tri sata noću. Uvek je bila umorna - umornija nego što bi se to moglo javiti samo usled nedostatka sna. Uvek je mogla da izdrži duge dane i kratke noći tokom napornih godina u cirkusu, ali nikada nije doživela tako veliki zamor. Bolela ju je većina mišića; a glavobolja, bol u ledjima i nelagodan osećaj u stomaku su bili stalni pratioci. Koristila je sve više lekova u uzaludnom pokušaju da ponovo otkrije kako izgleda osećati se normalno. Sablast raka je počela da je muči u mislima. Strah je pomračio njenu nadu o bašti sa povrćem iz snova. Jednog dana je sela da napiše pismo sestri. Održavajući podlogu na kolenima odmah je shvatila da su njene noge, koje su bile „nervozne“ mesecima, postale toliko nemirne da nije mogla da ih umiri ni toliko da napise „Draga Seli“. Bila je očajna zbog svog fizičkog stanja. Znala je da nešto mora da se preduzme, ali se plašila suočavanja sa dijagnozom za koju je verovala da je neizbežna. Lekarski pregled sledeće nedelje nije uspeo da otkrije ništa značajno. Kada joj je rečeno da je imala negativne laboratorijske testove i rendgenske snimke, počela je da uzima pilule za spavanje. Šest godina kasnije, bila je u daleko gorem fizičkom i mentalnom stanju. Medž je stigla do dna; sada je želela da umre. Tada je odlučila da, zbog depresije, posluša savet prijatelja i ode na jedno od onih mesta za „prirodno“ lečenje. Bila je upućena na nas, Centar za savetovanje o načinu života u Alabami zvan Uci Pajns Institut, gde doktori i njihovi asistenti koriste prirodne lekove i savetovanje o načinu života za lečenje bolesti. U roku od nedelju dana od njenog dolaska u Uci Pajns prestala je sa uzimanjem lekova, počela da se oseća udobno i mogla je da spava pet ili šest sati svake noći. Medž više nije želela da umre. Po prvi put posle više godina mogla je povoljno da razmišlja o bašti sa povrćem. U Medžinom slučaju, dugogodišnje korišćenje i zavisnost od kafe je prouzrokovalo stanje koje oduzima san zvano „sindrom nemirnih nogu“. To je, zajedno sa lošom ishranom, koja se u velikoj meri sastojala od slatkiša, večera za televizorom i pahuljica od žitarica, prouzrokovalo da bude toliko umorna, slaba i nervozna, da joj se više svidjala smrt nego loše stanje njenog zdravlja. Danas Mardž svakoga dana radi u svojoj bašti i proizvodi divne ukrase od svog dvorišnog cveća u Luizijani. Jednom nedeljno ide u šetnju od 6,5 kilometara, „kako bi mogla da se seti svojih prijatelja u Uci Pajnsu“. Otrov sa velikim K 2 Spremno priznaje da je njen najgori neprijatelj bio braon napitak - kafa. Sindrom nemirnih nogu je samo jedno od velikog broja hroničnih stanja, od kojih mnoga izazivaju hendikepe, za koje je poznato da su povezana sa hranom. U druga spadaju migrene, cistitis, mokrenje u krevetu, astma, sindrom nadražljivih creva, zamor, nesanica, pospanost, itd. Broj strana: 52 Kanc_5

Prodajem staru kutiju za kafu Kafa C Centroproizvod iz 1987.godine.

Stara soljica za kafu u odlicnom stanju.