Gaucho GST-40-BK kaiš za klasičnu gitaru sa kukicom za kačenje,   Materijal: Crni najlon Širina: 40mmŠaljemo Post Express-om

Opis Materijal: najlon Boja: crna Šaljemo Post Express-om Music Trade instruments & moreBeograd: Music TradeJug Bogdanova 14011/ 4084 932 Novi Sad: Music TradeŠafarikova 20021/6616-077

„Majka je i te noći plakala. Spustio sam joj ruku na rame i pitao je da li je dobro. Brzo mi je, bez reči, okrenula leđa. Nikad nije šmrcala, cvilela ili jecala kao sav svet. Plakala je samo kad je niko ne vidi i ne čuje, bezglasno puštajući suze da joj kao tihi potok odnesu tugu i bol.” Za malog Kaisa, Kabul je bio grad iz Hiljadu i jedne noći, grad vrtova u kojima je puštao zmajeve s drugovima, dok njegovi roditelji, stričevi, strine i rođaci prave čajanke na travi. Bilo je to doba predivnih priča i poezije, trgovine tepisima i ugovorenih brakova. A onda je buknuo građanski rat. Zemlja se pretvorila u front, a bajkoviti Kabul u smrtonosnu klopku. Na svom epskom putovanju kroz Avganistan, između nezamislivih zverstava i dirljivih primera ljudske dobrote i saosećajnosti, Kaisova porodica bije sopstvenu bitku za preživljavanje. odlično očuvana kao nova posveta na predlistu PROL.20/2

Reinwald Kaubojski opasač sa dve futrole, kaiš na par mesta im mala ostećenja, ali samo na unutrašnjoj strani. Dužina kaiša je 97 cm.

Mini kupoholičarka Beki Brendon (devojačko prezime Blumvud) mislila je da će majčinstvo biti šala i da je kćerka ostvarenje sna – doživotna partnerka za šoping! Međutim, ne ide sve kako je Beki očekivala – dvogodišnja Mini ima osoben pristup kupovini. Ona stvara haos na sve strane, od Herodsa i Harvija Niksa do sopstvenog krštenja. Nasumično zaustavlja taksije, omiljena reč joj je „moje“, pa čak naručuje i firmiranu robu preko interneta. Povrh svega ostalog, počinje velika finansijska kriza. Svi će morati da stegnu kaiš – uključujući i klijentkinje s kojima Beki sarađuje kao lični asistent za kupovinu – a ona i Luk još uvek žive s Bekinim roditeljima. Da bi svima popravila raspoloženje, Beki odlučuje da priredi veliku rođendansku žurku iznenađenja – bez velikih troškova. Ali tada sve kreće naopako. Ko će završiti na „nevaljalom stepeniku“, ko će dobiti zlatnu zvezdicu i hoće li se Bekine tajne želje ispuniti? Razlozi da volite Sofi Kinselu „Skoro sam plakala od smeha.“ Daily Mail „Smeh svakog trenutka.“ Glamour „Još jedan hit.“ Mail On Sunday „Urnebesno – opet!“ OK „Ne ispušta se iz ruku... Šarmantno i uzbudljivo.“ Daily Telegraph „Sjajno... Zabavno, romantično i uverljivo.“ Hit „Duhovito i urnebesno.“ Cosmopolitan

Jack ulazni za gitaru. Zamisljen da posluzi kao zakacaljka za kais. Na tri srafa se montira (idu zajedno sa jackom)*************************************************                                    Potencijalnim kupcima:                                   • Robu saljem posle uplate na racun ili licno preuzimanje  (Novi Beograd, okretnica 16 busa ili kod pošte u Pohorskoj)• Kupcima sa vise pozitivnih slanje pouzecem  (Postexpress, Dailyexpress)      • Opremu probam i ispitam pre slanja ukoliko je to moguce zbog ambalaze• U slucaju da saljem opremu, ista ce biti maksimalno dobro upakovana i zasticena.                                                                                                                      ░0░6░4░/░1░7░7░1░9░1░0░             ░P░O░G░L░E░D░A░J░T░E░░O░S░T░A░L░E░░M░O░J░E░░O░G░L░A░S░E░░                                              ░O░P░R░E░M░A░Z░A░G░I░T░A░R░U░                                                      ░0░6░4░/░1░7░7░1░9░1░0░ Informacije Kupcima sa vise pozitivnih slanje pouzecem (Postexpress ili Dexpres po dogovoru) Opremu probamo i ispitamo pre slanja ukoliko je to moguce zbog ambalaže Greške i oštećenja se javljaju ali je potrebno da se u najkraćem roku javite i sve rešavamo U slučaju slanja opreme, ista će biti dobro upakovana i zaštićena.

Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestana pretnja smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što uglavnom znači sigurnu smrt. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i junakinja romana su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. „Kada ćutimo, neprijatni smo, rekao je Edgar, a čim progovorimo, pravimo budale od sebe. Sedeli smo već dugo na podu ispred slika. Od sedenja su mi utrnule noge. Rečima koje izlaze iz naših usta gazimo ljude baš kao nogama travu. Doduše, i ćutnjom. Edgar je ćutao. Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme.“ „Ovaj roman nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, koga strah veoma lako može da prevaspita u tiranina.“ Die Zeit

Opis proizvoda Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Dobitnica Nobelove nagrade.Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestana pretnja smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što uglavnom znači sigurnu smrt.Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i junakinja romana su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha.„„Kada ćutimo, neprijatni smo, rekao je Edgar, a čim progovorimo, pravimo budale od sebe. Sedeli smo već dugo na podu ispred slika. Od sedenja su mi utrnule noge. Rečima koje izlaze iz naših usta gazimo ljude baš kao nogama travu. Doduše, i ćutnjom. Edgar je ćutao. Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme.““„„Ovaj roman nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, koga strah veoma lako može da prevaspita u tiranina.““ Die Zeit

Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestana pretnja smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što uglavnom znači sigurnu smrt. Životinja srca , drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i junakinja romana su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. „Kada ćutimo, neprijatni smo, rekao je Edgar, a čim progovorimo, pravimo budale od sebe. Sedeli smo već dugo na podu ispred slika. Od sedenja su mi utrnule noge. Rečima koje izlaze iz naših usta gazimo ljude baš kao nogama travu. Doduše, i ćutnjom. Edgar je ćutao. Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme.“ „Ovaj roman nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, koga strah veoma lako može da prevaspita u tiranina.“ Die Zeit Format: 13x20 cm Broj strana: 258 Pismo: Latinica Povez: Mek

Opis "Životinja srca - Herta Miler" Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestana pretnja smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što uglavnom znači sigurnu smrt. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i junakinja romana su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. „Kada ćutimo, neprijatni smo, rekao je Edgar, a čim progovorimo, pravimo budale od sebe. Sedeli smo već dugo na podu ispred slika. Od sedenja su mi utrnule noge. Rečima koje izlaze iz naših usta gazimo ljude baš kao nogama travu. Doduše, i ćutnjom. Edgar je ćutao. Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme.“ „Ovaj roman nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, koga strah veoma lako može da prevaspita u tiranina.“ Die Zeit Format: 13x20 cm Broj strana: 258 Pismo: Latinica Povez: Mek

Skitalac Svi Skitaočevi nagoni vrištali su na njega da ne prihvati posao od Kaima Okrutnog, čoveka koji je koštao života čitave narode. No Skitalac ih je prenebregao. Ubio je koga je trebalo da ubije. Još dok je odlazio po zlato, znao je da ga je Kaim izdao. Sada su Mračno bratstvo i kerovi haosa progonili njega, a Kaimova vojska zaratila je s Drenajem, rešena da ubije svakog muškarca, ženu i dete. Drenajske vojnike na kraju je čekao neizbežan poraz; uskoro će zavladati haos. Tada je neobičan starac saopštio Skitaocu kako postoji jedan jedini način da se ishod rata preokrene: sam Skitalac mora da donese legendarni bronzani oklop iz skrovišta u dalekim zemljama kojima hode seni. Biće progonjen. Svakako ne može uspeti. No starac mu je naložio da ipak pokuša – naložio mu je to u ime svog sina, kralja, koga je usmrtio jedan plaćeni ubica... Skitalac nipošto nije ličio na junaka – jer bio je izdajnik, krvnik, kraljeubica... „Junaštvo i patnja... Gemel je adrenalin s dušom.“ Brent Viks „Prekaljeni prvak britanske herojske fantastike.“ Džo Aberkrombi

SKITALAC , Dejvid Gemel , Laguna Beograd 2015 , epska fantastika Svi Skitaočevi nagoni vrištali su na njega da ne prihvati posao od Kaima Okrutnog, čoveka koji je koštao života čitave narode. No Skitalac ih je prenebregao. Ubio je koga je trebalo da ubije. Još dok je odlazio po zlato, znao je da ga je Kaim izdao. Sada su Mračno bratstvo i kerovi haosa progonili njega, a Kaimova vojska zaratila je s Drenajem, rešena da ubije svakog muškarca, ženu i dete. Drenajske vojnike na kraju je čekao neizbežan poraz; uskoro će zavladati haos. Tada je neobičan starac saopštio Skitaocu kako postoji jedan jedini način da se ishod rata preokrene: sam Skitalac mora da donese legendarni bronzani oklop iz skrovišta u dalekim zemljama kojima hode seni. Biće progonjen. Svakako ne može uspeti. No starac mu je naložio da ipak pokuša – naložio mu je to u ime svog sina, kralja, koga je usmrtio jedan plaćeni ubica... Skitalac nipošto nije ličio na junaka – jer bio je izdajnik, krvnik, kraljeubica... „Junaštvo i patnja... Gemel je adrenalin s dušom.“ Brent Viks „Prekaljeni prvak britanske herojske fantastike.“ Džo Aberkrombi mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 358 strana

Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestane pretnje smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što je uglavnom uletanje smrti u zagrljaj. Iako se ispostavlja da pipci straha i stvarne pretnje dopiru vrlo daleko. Spoljašnje bekstvo samo je iluzija, strah je neophodno pobediti u sopstvenoj životinji srca. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Prijateljstvo stvara privid izbavljenja, ali u svetu neprijateljskom u odnosu na život, bez prijateljstva izbavljenje postaje nemoguće, kaže Herta Miler o knjizi Životinja srca. Ruminski neologizam inimal objedinjuje reč inima (srce) i animal (životinja), životinju srca svako nosi u sebi, ona određuje ko smo, a time i našu sudbinu. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i pripovedačica koja nam se u romanu obraća u prvom licu su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Roman o strahu koji u ljude uteruje diktatura i prijateljstvu kao jedinom istinskom bekstvu. „Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme. Oni možda drukčije od nas osećaju da je diktator pogrešna odluka, rekao je Edgar. Imali su dokaz za to, jer i mi smo, baš kao i oni, bili pogrešne odluke. Zato što smo u ovoj zemlji morali u strahu da hodamo, jedemo, spavamo i nekoga volimo sve dok nam nisu ponovo bili neophodni i frizer i makazice za nokte. Ako neko samo zato što hoda, jede, spava i nekoga voli proizvodi groblja, rekao je Edgar, onda je veća pogrešna odluka od nas. Pogrešna odluka koja utiče na sve, pogrešna odluka koja vlada.“ „Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Proživljena, propaćena stvarnost, ne u vidu dokumentarne proze, već divlji ples ispunjen poezijom, magijom i metaforama, udaljen od svekolikog realizma. Pripovedačica nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, kojeg strah veoma lako može da prevaspita u tiranina. Iako Herta Miler piše o sasvim određenom istorijskom trenutku, ne smemo zaboraviti da ona zapravo pripoveda o strahu svojstvenom svim vremenima – strahu koji izjeda svako poverenje između ljudi, i između onih koji se vole.“ Die Zeit

Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestane pretnje smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što je uglavnom uletanje smrti u zagrljaj. Iako se ispostavlja da pipci straha i stvarne pretnje dopiru vrlo daleko. Spoljašnje bekstvo samo je iluzija, strah je neophodno pobediti u sopstvenoj životinji srca. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Prijateljstvo stvara privid izbavljenja, ali u svetu neprijateljskom u odnosu na život, bez prijateljstva izbavljenje postaje nemoguće, kaže Herta Miler o knjizi Životinja srca. Ruminski neologizam inimal objedinjuje reč inima (srce) i animal (životinja), životinju srca svako nosi u sebi, ona određuje ko smo, a time i našu sudbinu. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i pripovedačica koja nam se u romanu obraća u prvom licu su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Roman o strahu koji u ljude uteruje diktatura i prijateljstvu kao jedinom istinskom bekstvu. „Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme. Oni možda drukčije od nas osećaju da je diktator pogrešna odluka, rekao je Edgar. Imali su dokaz za to, jer i mi smo, baš kao i oni, bili pogrešne odluke. Zato što smo u ovoj zemlji morali u strahu da hodamo, jedemo, spavamo i nekoga volimo sve dok nam nisu ponovo bili neophodni i frizer i makazice za nokte. Ako neko samo zato što hoda, jede, spava i nekoga voli proizvodi groblja, rekao je Edgar, onda je veća pogrešna odluka od nas. Pogrešna odluka koja utiče na sve, pogrešna odluka koja vlada.“ „Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Proživljena, propaćena stvarnost, ne u vidu dokumentarne proze, već divlji ples ispunjen poezijom, magijom i metaforama, udaljen od svekolikog realizma. Pripovedačica nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, kojeg strah veoma lako može da prevaspita u tiranina. Iako Herta Miler piše o sasvim određenom istorijskom trenutku, ne smemo zaboraviti da ona zapravo pripoveda o strahu svojstvenom svim vremenima – strahu koji izjeda svako poverenje između ljudi, i između onih koji se vole.“ Die Zeit