„Majka je i te noći plakala. Spustio sam joj ruku na rame i pitao je da li je dobro. Brzo mi je, bez reči, okrenula leđa. Nikad nije šmrcala, cvilela ili jecala kao sav svet. Plakala je samo kad je niko ne vidi i ne čuje, bezglasno puštajući suze da joj kao tihi potok odnesu tugu i bol.” Za malog Kaisa, Kabul je bio grad iz Hiljadu i jedne noći, grad vrtova u kojima je puštao zmajeve s drugovima, dok njegovi roditelji, stričevi, strine i rođaci prave čajanke na travi. Bilo je to doba predivnih priča i poezije, trgovine tepisima i ugovorenih brakova. A onda je buknuo građanski rat. Zemlja se pretvorila u front, a bajkoviti Kabul u smrtonosnu klopku. Na svom epskom putovanju kroz Avganistan, između nezamislivih zverstava i dirljivih primera ljudske dobrote i saosećajnosti, Kaisova porodica bije sopstvenu bitku za preživljavanje. odlično očuvana kao nova posveta na predlistu PROL.20/2