Hrana i Vino Mesečni časopis za gurmane Iz sadržaja: PREDJELA Torta sa crvenim lukom Ruske kiflice Rolat sa belancima Slani kolačići sa sitnim sirom Slani rolat Prženice sa mesom Pileća pita sa gotovim korama Namaz sa šampinjonima Kaprićioza od hleba Musaka sa spanaćem bez mesa Širden Zelena kukuruza Pita sa pirinčem Tetovski specijalitet Ribe kao iz konzerve Salata sa tunjevinom Soja kuglice sa sirom Meksička salata sa kukuruzom Tiro salata GLAVNA JELA Begova tava Zapečeno svinjsko meso Krmenadle u kupusu Uf, uf tava Paprikaš od praziluka na strumički način Velika ćufta sa maslinama Musaka od tikvica i mesa Torta sa mesom Karbonare Ćufte sa prazilukom Šnicle od krompira i feta sira Suve paprike punjene pirinčem Vinski ćavap Pohovani jagnjeći kotleti sa šparglama Knjeginjine lignje Ljuta krilca Piletina na španski način Rolat sa pilećim pečenjem Pileće pljeskavice Pileće rolne DESERTI Breza torta Nidžina torta Kraljica torti Čokoladna torta `Oli` Sveta torta Crnac sa belom košuljom Torta `Jež` Čokoladna ređana šarlota Jednostavna torta Torta `Golubovo oko` Nemački ledeni kolač Krugovi sa kokosom Torta `Ljubičica` Rolat sa kokosom i kafom Rolat sa žumancima Francuska bombona Bajadera sa bananama Bajadera sa oblandom ... Izdavač: Delicious Plus, Novi Sad Godina: 2012 Broj strana: 60 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 4 Težina: 150 grama Ocena: 4. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Hrana i Vino Mesečni časopis za gurmane Iz sadržaja: PREDJELA Torta sa crvenim lukom Ruske kiflice Rolat sa belancima Slani kolačići sa sitnim sirom Slani rolat Prženice sa mesom Pileća pita sa gotovim korama Namaz sa šampinjonima Kaprićioza od hleba Musaka sa spanaćem bez mesa Širden Zelena kukuruza Pita sa pirinčem Tetovski specijalitet Ribe kao iz konzerve Salata sa tunjevinom Soja kuglice sa sirom Meksička salata sa kukuruzom Tiro salata GLAVNA JELA Begova tava Zapečeno svinjsko meso Krmenadle u kupusu Uf, uf tava Paprikaš od praziluka na strumički način Velika ćufta sa maslinama Musaka od tikvica i mesa Torta sa mesom Karbonare Ćufte sa prazilukom Šnicle od krompira i feta sira Suve paprike punjene pirinčem Vinski ćavap Pohovani jagnjeći kotleti sa šparglama Knjeginjine lignje Ljuta krilca Piletina na španski način Rolat sa pilećim pečenjem Pileće pljeskavice Pileće rolne DESERTI Breza torta Nidžina torta Kraljica torti Čokoladna torta `Oli` Sveta torta Crnac sa belom košuljom Torta `Jež` Čokoladna ređana šarlota Jednostavna torta Torta `Golubovo oko` Nemački ledeni kolač Krugovi sa kokosom Torta `Ljubičica` Rolat sa kokosom i kafom Rolat sa žumancima Francuska bombona Bajadera sa bananama Bajadera sa oblandom ... Izdavač: Delicious Plus, Novi Sad Godina: 2012 Broj strana: 60 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 3 Težina: 150 grama Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Hrana i Vino Mesečni časopis za gurmane Iz sadržaja: PREDJELA Duletova slana torta Zapečena slana torta Kocke od sira Zagorske štrukle Torta od šunke i paradajza `Razljevuša` Kroketi od krompira sa prazilukom Slana ptičija gnezda Mediteranske suze Leskovačke lučene paprike Ragu bolonjeze Salata od pilećih bataka Salata od sira Supa `Dosta je` Krem čorba od kelja Krem čorba od pečurki GLAVNA JELA Domaće kobasice na domaći način Banjalučki ćevapi sa somunom Francuski lonac Zec na dalmatinski način Kolač sa tikvicama Rolovano - pohovano Sarma od blitve sa piletinom Piletina punj. pečenim paprikama Neobična pileća krilca Pikant. piletina u sosu od belog luka Štipsko grne Goveđi jezik kao pašticada Istarska jota Svinjska rebra u ljutom sosu Brodet od lignji Hobotnica sa krompirom DESERTI Vanila torta sa višnjama Žito torta Ledeni oblak Bela krempita Egipatska torta Dvobojni zaliven kolač Kiflice sa salom Salčice Bajadera sa karamel bombonama Oblande sa jabukama Crno žuti rolat Dalmatinska rožata Bombice sa kestenima Brza mak torta Mramorni kuglof Sočni kolač sa jabukama Princezice ... Izdavač: Delicious Plus, Novi Sad Godina: 2010 Broj strana: 60 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 2 Težina: 150 grama Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prirodno lečenje Pčelinjim Proizvodima *6283*11-2022 Propolis-polen-Matični mleč-Vosak-Pčelinji otrov Ognjen Milivojević, ISBN: 86-903401-7-3 , ISBN: 978-86-87827-636-9 Izdavač: Vitalij Vanjkevič,Beograd 2004.g Povez broš,latinica,90. strana,format: 17 x 11,5.cm,težina:120.grama stanje:nekorišteno - novo✔️ Pčelinji otrov - Apitoxin - vrhunski imunomodulator Pčelinji otrov ili apitoksin je bezbojna gusta tečnost karakterističnog izrazito jakog mirisa, sličnog mirisu meda i ljuto-gorkog ukusa (kao paprika), kisele reakcije (pH 5,5-5,5), specifične težine 1,131. Proizvode ga pčele radilice u posebnim žlezdama koje se nalaze u žaočnom aparatu. To je u stvari sekret žaočnog aparata pčele, koji joj služi za zaštitu od neprijatelja, napadača. U toku viševekovne evolucije, organizam čoveka je uspeo da se adaptira prema tom otrovu i da ga pretvori u terapijski i profilaktični faktor koji je u stanju da mobiliše njegov odbrambeni aparat. U poređenju sa drugim životinjskim otrovima pčelinji otrov je po svom delovanju blizak delovanju zmijskog otrova (kobre i zvečarke) s tom razlikom što je kod pčela prisutan u vrlo malim količinama. Prema tome, veći broj uboda pčela može da ugrozi život čoveka, pa i smrt da izazove. Otrov jedne pčele iznosi svega 0,2 - 0,3 mg, što znači da 3000 do 5000 pčela mogu dati tek 1 g otrova. Pčelinji otrov u malim dozama je snažno imunološko sredstvo, dakle deluje kao stimulator telesnog imuniteta. Jedan pčelinji ubod (ukoliko nije na nekim nezgodnim mestima na licu) je bezbedan i ne može biti prenosioc nikakvih zaraznih bolesti, zbog samog otrova koji efikasno ubija sve mikroorganizme. ......U poslednje vreme je u pčelinjem otrovu pronađena nova frakcija: kardiopen sa antiritmičkim i beta-adrenergičkim efektom koji pojačava rad srca za 50%, a snagu kontrakcija za 150%. Propolis Propolis je kao lek poznat još od antičkih vremena. Aristotel ga pominje u svom radu “Govor životinja” i zaključuje da se može koristiti u lečenju kožnih povreda, rana i infekcija. Propolis se najviše upotrebljavao za vreme Burskih ratova u Južnoj Africi (1899–1902), jer je pokazao odlične rezultate u zarastanju rana. Avicena je propolis nazivao “crnim voskom”, a Inke su ga koristile protiv upalnih procesa i visoke temperature. Zabeleške o propolisu se mogu pronaći i kod Plinija Starijeg, Dioskorida, Galena i Varona u XII-XV veku, koji su ga primenjivali protiv upale grla, kao sredstvo protiv karijesa, bola, za lečenje plućnih i kožnih bolesti. U starom Egiptu najobrazovaniji ljudi tog vremena su bili poznavaoci medicine i hemije. Koristili su propolis za lečenje, za mumifikaciju tela umrlih faraona i u Takođe, propolis je našao primenu i konzerviranju i ulazio u sastav mnogih melema.

Hrana i Vino Mesečni časopis za gurmane Iz sadržaja: PREDJELA Prošenik (Prosioc) Rolat od čvaraka Musaka od praziluka na kotorski način Francuska musaka Neobična brza pita Mađarska ljuta salata Pohovane palačinke sa tunjevinom Uštipci sa šunkom i spanaćem Ljuta pašteta od tunjevine Pašteta od sočiva Krompir salata sa pivom Pileća salata sa vinegret sosom Punjene tulumbe Urnebes proja Rezanci na brzinu Jagnjeća supa sa suvim mesom Čorba od škarpine Testenina sa mesom i prazilukom GLAVNA JELA Zapečena junetina Gulaš na engleski način Ćufte sa kajmakom Višegradski kupus Polpete milaneze Mostarska kalja Moskovski ragu Rolovani ćevapi Afro tava Šnicle od noja `Johanesburg` Teleći ajmokac Batuda Teleći hamburger u sosu Pileći brodet Belo meso punjeno paprikama Pileći file na libanski način Solunska lakrdija DESERTI Lejdi Di Moskva šnit torta Violetina lešnik torta Španska torta Torta sa suvim grožđem Torta sa korama Amerikanke Ni krempita, ni kolač Koh od pirinča sa malinama Limun oblande Starinski rolat od oraha Ledene kiflice Sitni kolači od oraha Baklava sa čokoladom Grčki kolač sa jabukama Brzi gonzales od jogurta Bavareze Keks rolat ... Izdavač: Delicious Plus, Novi Sad Godina: 2010 Broj strana: 60 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 1 Težina: 150 grama Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Пост је многоцени дар Божији. Установа прастара, која се очувала као отачко наслеђе и стигла до наших дана. Примите пост са радошћу. Примите сиромашни свога другара. Примите слуге ваш одмор. Примите богати њега који вас спасава од опасности преједања и који чини укусним оно што од сталне употребе постаје безукусно. Болесници примите мајку здравља. Здрави - осигурање вашег здравља. Упитајте лекаре и рећи ће вам како ништа није толико сумњиво и несигурно као здравље. Због тога савесни помоћу поста настоје да сачувају своје здравље и да се избаве од разрушавајуће тежине угојености тела. Не тврди како не можеш да постиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ, пошто, са друге стране, целог живота мучиш тело своје са прождрљивошћу. Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост него разноврсност и обилност хране. Уосталом, шта је лакше за тело - да проведе ноћ са једном лаком вечером или да легне у кревет оптерећено многоједењем? Може ли тако да се одмори или ће се сву ноћ окретати претоварено и намучено? Којим бродом један капетан може лакше да управља и да га спаси у морској бури - оним који је претоварен или оним који носи нормалан терет? Онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура? Тако и тел, када се муче од много хране, лако подлежу болестима. Док када се хране лако, одржавају своје добро здравље. Свети Василије Велики САДРЖАЈ КУВАР ПОСНИ НА ВОДИ, 5 Пасуљ бели, 5 Пасуљ жути - обојени, 5 Пасуљ бели на други начин, 5 Вариво од белог, црвеног пасуља и бораније, 5 Чорба од карфиола, 5 Кувар посни на води, 5 Сладак купус, 6 Вариво од кеља, 6 Кељ са орасима и посним резанцима, 6 Кисели купус, 6 Кисели купус са печуркама, 7 Боранија, 7 Паприкаш од свежих печурки, 7 Супа са печуркама и чичоком, 7 Салата од печурака, 7 Супа од зобних (овсених) пахуљица, 8 Посна чорба од сочива, 8 Вариво од соје, 8 Биљно "месо", 8 Посна салама од сочива и цвекле, 8 Кромпир са карфиолом или броколијем, 9 Вариво од цвекле, кеља и зеља, 9 Пире са житом, 9 Каша од хељде, 9 Млади боб, 9 Млади грашак, 9 Чорба од поврћа, 10 Чорба од коприва, 10 Супа од јечма, 10 Чорба од семенки бундеве, 10 Чорба од бундеве са грашком, 10 Чорба од чичоке, 11 Хладна крем супа од авокада и нане, 11 Хладна чорба од краставаца, 11 Слани кромпир, 11 Печена чичока, 11 Кромпир салата, 12 Кромпир салата са краставцима, 12 Пире од кримпира са маком, 12 Паштета од ораха, 12 Паштета од ораха и кромпира, 12 Паштета од ораха са маслинама, 12 Паштета од сунцокретових семенки и кромпира, 13 Паштета од сунцокрета, 13 Паштета од печеног кикирикија и кромпира, 13 Паштета од лешника и кромпира, 13 Паштета од лешника, 14 Паштета од бадема и кромпира, 14 Паштета од бадема, 14 Паштета од ораха са спанаћем и копривама, 14 Сос од сунцокрета, 15 Сос од ораха, 15 Сос од семенки бундеве, 15 Сосо од кикирикија, 16 Сос од лешника, 16 Сос од бадема, 16 Паштета од квасца, 16 Пиринач са копривама (зељем, спанаћем, блитвом, лободом, листом винове лозе...), 17 Каша од пшенице слана, 17 Пшеница са кромпиром, 17 Пшеница са печуркама, 17 Печени бадем слани, 17 Ораси печени слани, 17 Печени кестен, 18 Варица, 18 Качамак са луком, 18 Кечап од парадајза, 18 Домаћи кечап, 18 Поврће са сосом од парадајза, 19 Плави патлиџан, 19 Плави патлиџан у умаку од парадајза, 19 Посне пихтије од боба, 19 Лепиње, 19 Сос са печуркама, 19 Пире од мешаног поврћа, 19 Посни резанци и посна супа, 20 Намаз од плавог патлиџана, 20 Ајвар од зеленог патлиџана, 20 Салата од печене парике и патлиџана, 20 Мариниране тиквице, 20 Кисела салата од лука, 21 Блитва, 21 Пире од шаргарепе, 21 Паштета од плавог патлиџана и авокада, 21 Ћуфте од поврћа, 21 Комадићи од соје и љуспице од соје, 21 Буковаче на жару, 21 Печурке на жару, шампињони, вргањи и др, 21 Припрема живе некуване хране, 22 1) Уситњавањем и намакањем семенки, 22 2) Наклијавањем семенки, 22 Пшеница, 22 Пиринач, 22 Соја, 23 Сунцокрет, 23 Зоб (овас), 23 Кукуруз, 23 Бундева, 23 Грашак, 23 Просо, 23 Детелина (луцерка плава), 23 Сирова храна, 23 Намирнице које се највише користе у сировој исхрани, 24 Мајонез од бадема, 25 Торта од малина, 25 Салата од поврћа са клицама од сунцокрета, 25 Куглице од пшеничних клица са јабукама, 25 Пшеничне клице, 26 Салата од чичоке и шаргарепе, 26 Салата од свеже цвекле, 26 Намаз од соје и сунцокрета, 26 Куглице од кајсија, 26 Мини пите са сувим воћем, 26 Млеко од конопље, 27 Чипс од тиквица, 27 Кокице од карфиола, 27 Бомбице од смокава, 27 Крекери од поврћа, 27 Супа од тикве и јабуке, 27 Салата од зимског поврћа са мајонезом, 28 Шампињони са бадемима и орасима, 28 Пита од јабука са карамел преливом, 28 Љута супа од ђумбира и манга, 28 Сирови колачићи од ђумбира, 29 Енергетске плочице, 29 Чоколадне супер-енергетске плочице, 29 Сирове какао грануле од хељде, 29 Крекери од хељде, 30 Млеко од кестена, 30 Сирова чоколадна кестен торта са глазуром, 30 Сок од јабуке, коприве, брокуле и лимуна, 31 Бадемово млеко с копривом, 31 Крекери од кеља, 31 Крекери од цвекле, 31 Сирови колачићи од маслачкових латица, 31 Фина салата од маслачка, 31 Намаз од медвеђег лука (сремуша), 32 Пљескавице од печурки, 32 Свежи спанаћ, 32 Хладна чорба од поврћа, 32 Салата од свежег спанаћа, 33 Зелена јабука, 33 Купус салата, 33 Шампињони пуњени повртном паштетом, 33 Хумус од бундеве, 33 Сирови хлеб од бадема, 33 Смотуљци од тиквица са намазом од ораха, 34 Јестиво цвеће, 34 Бегоније, 34 Bellis perens, 34 Божур, 34 Ноћна фрајла, 34 Гладиоле, 34 Маслачак, 34 Баштенска љубичица, 34 Детелине, 35 Јагорчевина, 35 Каранфил, 35 Зеље, 35 Зевалица, 35 Лазаркиња, 35 Лала, 35 Драгољуб, 35 Липа, 35 Јоргован, 35 Различак, 35 Мушкатле, 35 Невен, 35 Фуксија, 35 Ружа, 35 Сунцокрет, 35 Дан и ноћ, 35 Пхлок, 35 Љиљан, 35 Хибискус, 35 Хризантема, 35 Воденика, 35 Цвеће за здравље, 36 Одабир цвећа, 36 Прање и чување јестивог цвећа, 36 Кување са цвећем, 36 Припрема јестивог цвећа, 36 Корисни савети, 37 Кандирање латица, 37 Цветне коцкице леда, 37 Цветни шећер, 38 Цветни мед, 38 Списак јестивог цвећа, 38 Како треба да се хранимо, 38 ЈЕЛОВНИК ПОСНИ НА ВОДИ, 38 Бадњи дан - вино, 42 Мерење намирница без ваге, 43 ПОСНИ КУВАР НА УЉУ, 44 Чорбе, 44 Чорба од парадајза, 44 Кисела чорба, 44 Кисела чорба од спанаћа, 44 Кисела чорба од зеља, 44 Кисела чорба од коприва, 44 Кисела чорба од лободе, 45 Кисела чорба, 45 Од младог листа липе, 45 Кисела чорба од блитве, 45 Чобанска чорба, 45 Кисела чорба од карфиола, 45 Чорба од чичоке, 46 Чорба од семенки бундеве, 46 Чорба од бундеве са грашком, 46 Чорба од бундеве са грашком 2, 46 Чорба од пасираног пасуља, 46 Чорбаст пасуљ, 47 Чорба од зеленог пасираног грашка, 47 Чорба од келерабе, 47 Чорба од цвекле, 47 Чорба од шаргарепе, 48 Супа од јечма, 48 Хладна ћорба од краставаца, 48 Чорба од целера, тиквица, краставаца и кромпира, 48 Домаћа супа од шаргарепе, 48 Резанци за посну супу, 49 Чорба од шаргарепе и проса, 49 ВАРИВА И ДРУГА ЈЕЛА НА УЉУ, 49 Пребранац пасуљ, 49 Ћуфте од пасуља, 49 Посна сарма од киселог купуса, 50 Сарма од слатког купуса, 50 Сарма од зеља, 50 Сарма од виновог лишћа, 50 Просо са киселим купусом, 50 Слатки купус са комадићима соје, 51 Млада боранија са комадићима соје, 51 Млада келераба са комадићима соје, 51 Бамње, 51 Пуњене тиквице, 52 Сува пуњена паприка, 52 Сува пуњена паприка пасуљем, 52 Паприке пуњене кромпиром, 52 Пржене паприке са луком, 52 Бабуре пуњене шаргарепом, 53 Поховани плави патлиџан, 53 Поховане тиквице, 53 Похована паприка, 53 Поховани карфиол, 53 Кромпир паприкаш, 54 Мусака од плавог патлиџана, 54 Мусака од плавог патлиџана 2, 54 Мусака од тиквица, 54 Мусака од кромпира, 55 Пире кромпир, 55 Пире од кромпира са маком, 55 Пуњени плави патлиџан, 56 Подварак од киселог купуса са комадићима соје, 56 Пржени кромпир на посебан начин, 56 Помфрит од чичоке, 56 Печена чичока, 56 Пржени пашканат, 57 Гулаш од комадића соје, 57 Пилав са комадићима соје, 57 Ђувеч од поврћа и пиринча, 57 Плави патлиџан динстани, 57 Блитва, 58 Фаширане шницле од љуспица соје, 58 Пљескавице од љуспица соје, 58 Шницле од кромпира и поврћа, 58 Овсени котлети, 58 Ћуфте од тиквица, 58 Сос од парадајза, 58 Бешамел сос, 59 Сос са реном, 59 Сос са сенфом, 59 Љутеница, 59 Ајвар од печених паприка, 59 Паштета од пасуља, 59 Паштета од патлиџана, 59 Маргарин са зачинима, 60 Руска салата, 60 Мајонез од соје, 60 Мајонез од бадема, 60 Кромпир салата, 60 Кромпир салата са краставцима, 60 Слани кромпир, 60 Рестовани кромпир, 61 Коприва са сочивом, 61 Наут (леблебија) са празилуком, 61 Наут (леблебија) са поврћем, 61 Посна салама од сочива и цвекле, 62 Сир од бадема, 62 ПОСНЕ УЖИНЕ, 62 Лепињице, 62 Кнедле од кромпира, 62 Сендвич са ражаним хлебом и биљним путером, 63 Сендвич са целером и краставцима, 63 Сендвич здравље, 63 Савети, 63 ПРИПРЕМАЊЕ ЈЕЛА ОД ПЕЧУРКИ, 64 Кисела чорба од печурки, 64 Кромпир салата са печуркама, 64 Паприке пуњене печуркама, 64 Слатки купус са печуркама, 64 Гљиве печене на плочи, 65 Пржене гљиве, 65 Пилав од гљива, 65 Сос са печуркама, 65 Пихтије од печурака, 65 Предјело од печурки у желатину, 65 Динстане гљиве, 66 Паприкаш од гљива, 66 Ђувеч од гљива и домаћих резанаца, 66 Хељда са печуркама, 66 Качамак са шампињонима, 66 Салата од гљива, 67 Конзервирање гљива, 67 Силирање гљива, 67 Стерилизација гљива, 67 Гљиве у уљу, 67 Замрзавање гљива, 67 Сушење гљива, 67 Екстракт од гљива, 68 Гљиве кисељене сирћетом, 68 Паштета од ораха, 68 Паштета од ораха и кромпира, 68 Паштета од ораха са маслинама, 68 Паштета од сунцокретових семенки и кромпира, 68 Паштета од сунцокрета, 69 Паштета од печеног кикирикија, 69 Паштета од лешника и кромпира, 69 Паштета од лешника, 69 Паштета од бадема и кромпира, 70 Паштета од бадема, 70 Паштета од ораха са спанаћем и копривама, 70 Сос од сунцокрета, 71 Сос од ораха, 71 Сос од семенки бундеве, 71 Сос од кикирикија, 72 Сос од лешника, 72 Сос од бадема, 72 Качамак са луком, 73 Лигње, 73 Салата од лигњи, 73 Пржене лигње на колутиће, 73 Пуњене лигње, 73 Пуњене лигње са пиринчем, 74 Мусака од лигања, 74 Лигње у сафту, 74 Паштета од квасца, 74 СИРОВА ХРАНА, 75 Типичне намирнице у овој исхрани обухватају: Мајонез од бадема, 75 Салата од поврћа са клицама од сунцокрета, 75 Салата од чичоке и шаргарепе, 76 Салата од свеже цвекле, 76 Намаз од соје и сунцокрета, 76 Чипс од тиквица, 76 Кокице од карфиола, 76 Салата од зимског поврћа са мајонезом, 76 Шампињони са бадемима и орасима, 77 Љута супа од ђумбира и манга, 77 Намаз од медвеђег лука (сремуша), 77 Пљескавице од печурки, 77 Пљескавице са кромпиром и орасима, 78 Салата од свежег спанаћа, 78 Шампињони пуњени повртном паштетом, 78 Хумус од бундеве, 78 Сирови хлеб од бадема, 78 Смотуљци од тиквица са намазом од ораха, 79 О САСТАВЉАЊУ ЈЕЛОВНИКА Основна подела намирница, 79 ЈЕЛОВНИК НА УЉУ, 80 ПОСНА ЈЕЛА ОД РИБЕ, 84 Рибља чорба, 84 Бела рибља чорба, 84 Кувана риба са поврћем, 84 Супа од зелени и рибљих костију, 84 Бела чорба од рибе, 85 Рибља чорба са парадајзом, 85 Чорба од икре рибе (од "ајвара"), 85 Рибљи паприкаш, 85 Рибљи паприкаш 2, 86 Брза рибља ћорба, 86 Хладна рибља ћорба са спанаћем и зељем, 86 Пуњене лигње, 86 Лосос у пиву, 86 Пиринач са лигњама, 87 Лигње у вину, 87 Домаћа пастрмка, 87 Риба у глини, 87 Смуђ пржени, 87 Кечига, 88 Кечига на аласки начин, 88 Шаран у пиву, 88 Караш пуњени, 88 Сомовина пржена, 89 Пржење рибе, 89 Рибљи маринат, 89 Ситна риба кувана у уљу (сардина), 89 Паштета од рибе, 89 Шаран са сувим шљивама, 90 Пихтије од рибе, 90 Шаран у парадајзу, 90 Шаран на кромпиру, 90 Пијани шаран, 91 Кувани смуђ, 91 Дунавска риба, 91 Пљескавице од свеже рибе, 91 Ћевапи од свеже рибе, 92 Пржена продимљена риба, 92 Печена продимљена риба, 92 Печена риба исечена на парчиће, 92 Подварак од киселог купуса са димљеном рибом, 92 Кувани славски српски купус, 92 Сарма са рибом, 93 Пуњена паприка са рибом, 93 Надимљавање рибе (полусушење), 93 Печена риба у тесту, 94 Поховани шнитови од рибе, 94 Фаширане шницле од куване рибе, 94 Паштета од туњевине, 95 Паштета од сардина, 95 Сос од туњевине, 95 Ваљушци од рибе, 95 Кнедле од рибљег меса, 95 Туњевина са преливом, 95 Слане куглице, 96 салама од куваног жита и рибе, 96 Руска салата, 96 Руска салата са цвеклом, 96 Скуша са сенфом, 96 Скуша на пиринчу, 97 Сочна скуша са роштиља, 97 Ђувеч са пастрмком, 97 Ђувеч од крупније рибе, 97 Лигње са патлиџаном и боранијом, 98 Печени филети, 98 Шаран у сосу од бадема, 98 Рибљи маринат, 98 Морска риба на лимуну, 98 Куване пастрмке, 99 Пржене сарделе, 99 Ђувеч од сомовине, 99 Ражњићи од шкампа, 99 Риба печена на жару, 99 Пржење рибе на рибарски начин, 100 Пихтије од димљене рибе, 100 Шта још треба знати о риби?, 100 Конзервирање, 101 ПОСНА ЗИМНИЦА, 101 Конзервирање, 101 Кисео купус у главицама, 102 Остављање купуса рибанца за зиму, 102 Кисели купус рибанац 2, 102 Винов лист за зиму, 103 Конзервирање листа лозе, 103 Конзервирање зеља за зиму (са хладним пресолцем), 103 Конзервирање зеља за зиму (без соли), 103 Конзервирање зеља за зиму (сушењем), 103 Млади грашак, 103 Грашак са шаргарепом, 103 Сушени грашак, 104 Млади кукуруз слани, 104 Боранија у сланом раствору, 104 Укувана боранија, 104 Боранија на други начин, 104 Сушена бораније, 104 Пасуљ у соку од парадајза, 104 Зачин од зелени, 105 Зачин на други начин, 105 Бели лук у сирћету, 105 Першун за зиму, 105 Остављање зрелих тикава, 105 Брзо укисељени краставци на сунцу, 105 Краставци укисељени, 105 Слани краставци, 106 Кисели краставци, 106 Кисели краставци 2, 106 Сецкана салата од краставаца, лука и шаргарепе, 106 Остављање великих краставаца, 106 Свежи краставци до зиме, 107 Шаргарепа у туршији, 107 Цео парадајз узрео "царски", 107 Кувани парадајз, 107 Домаћи кечап, 107 Кечап 2, 107 Кечап 3, 107 Кечап 4, 108 Кечап 5, 108 Пире од парадајза, 108 Сок од парадајза, 108 Пуњени зелени парадајз, 108 Пуњени зелени парадајз 2, 108 Тиквице љуте, 109 Мариниране тиквице, 109 Маринирана цвекла, 109 Цвекла са јабукама, 109 Кисељена цвекла, 109 Сушени плави патлиџан, 109 Модри патлиџан и плави патлиџан са поврћем, 110 Карфиол за зиму, 110 Паприке у туршији на стари начин, 110 Туршија 2, 110 Лубенице у туршији за зиму, 110 Крушке и јабуке у туршији, 111 Печене паприке за зиму, 111 "Парадајз" паприке за зиму, 111 Други начин: без соли, 111 Остављање бабура у парадајзу, 111 Зелене паприке са струганим реном, 111 Киселе паприке, 111 Остављање паприке бабуре са кореном у песку, 112 Печене паприке, 112 Печене паприке у уљу, 112 Сатараш, 112 Феферони у сирћету, 112 Хрен маринирани, 112 Хрен и цвекла маринирани, 112 Ајвар од пржених бабура, 113 Ајвар од печених паприка "Врцански", 113 Ајвар "здравље", 113 Ајвар "здравље" (други начин), 113 Ајвар од тиквица, 113 Ајвар од плавог патлиџана (посан на води), 114 Ајвар од паприке са плавим патлиџаном (посан на води), 114 Ајвар од плавог патлиџана (на уљу), 114 Ајвар од зеленог парадајза, 114 Сос ватрени, 114 Остављање печурки (гљива) за зиму, 114 Силирање гљива, 115 Стерилизација гљива, 115 Гљиве у уљу, 115 Замрзавање гљива, 115 Сушење гљива, 115 Ектрат од гљива, 115 Гљиве кисељене сирћетом, 116 Паштета од печурки, 116 Шампињони маринирани, 116 Шљиве у сланој маринади, 117 Маринирана шаргарепа, 117 Мешана салата, 117 Како долази до кварења укисељеног поврћа, 117 Црни пекмез од шљива, 117 Пекмез од шљива са чоколадом, 117 Џем од смокава са вином, 118 Џем од поморанџе, 118 Џем од бресака, 118 Пекмез од бресака 2, 118 Пекмез од црне рибизле, 118 Пекмез од кивија, 118 Џем од кивија 2, 118 Џем од кајсија и тиквица, 118 Џем од кајсија, 119 Пекмез од кајсија, 119 Некуван пекмез од кајсија, 119 Некувана мармелада од јагода, 119 Пекмез од шипурака, 119 Мармелада од белог грожђа, 119 Џем од јагода, 119 Слатко од јагода, 120 Слатко до јагода 2, 120 Ређано слатко од малина, 120 Компот од бресака, 120 Желе од грожђа, 120 Компот од кајсија, 120 Наслов: Србски посни кувар манастира Рукумије, допуњено и проширено издање Издавач: Манастир Рукумија Страна: 384 (cb) Страна у боји: 30 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 x 30 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-83801-66-4

Пост је многоцени дар Божији. Установа прастара, која се очувала као отачко наслеђе и стигла до наших дана. Примите пост са радошћу. Примите сиромашни свога другара. Примите слуге ваш одмор. Примите богати њега који вас спасава од опасности преједања и који чини укусним оно што од сталне употребе постаје безукусно. Болесници примите мајку здравља. Здрави - осигурање вашег здравља. Упитајте лекаре и рећи ће вам како ништа није толико сумњиво и несигурно као здравље. Због тога савесни помоћу поста настоје да сачувају своје здравље и да се избаве од разрушавајуће тежине угојености тела. Не тврди како не можеш да постиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ, пошто, са друге стране, целог живота мучиш тело своје са прождрљивошћу. Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост него разноврсност и обилност хране. Уосталом, шта је лакше за тело - да проведе ноћ са једном лаком вечером или да легне у кревет оптерећено многоједењем? Може ли тако да се одмори или ће се сву ноћ окретати претоварено и намучено? Којим бродом један капетан може лакше да управља и да га спаси у морској бури - оним који је претоварен или оним који носи нормалан терет? Онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура? Тако и тел, када се муче од много хране, лако подлежу болестима. Док када се хране лако, одржавају своје добро здравље. Свети Василије Велики САДРЖАЈ КУВАР ПОСНИ НА ВОДИ, 5 Пасуљ бели, 5 Пасуљ жути - обојени, 5 Пасуљ бели на други начин, 5 Вариво од белог, црвеног пасуља и бораније, 5 Чорба од карфиола, 5 Кувар посни на води, 5 Сладак купус, 6 Вариво од кеља, 6 Кељ са орасима и посним резанцима, 6 Кисели купус, 6 Кисели купус са печуркама, 7 Боранија, 7 Паприкаш од свежих печурки, 7 Супа са печуркама и чичоком, 7 Салата од печурака, 7 Супа од зобних (овсених) пахуљица, 8 Посна чорба од сочива, 8 Вариво од соје, 8 Биљно "месо", 8 Посна салама од сочива и цвекле, 8 Кромпир са карфиолом или броколијем, 9 Вариво од цвекле, кеља и зеља, 9 Пире са житом, 9 Каша од хељде, 9 Млади боб, 9 Млади грашак, 9 Чорба од поврћа, 10 Чорба од коприва, 10 Супа од јечма, 10 Чорба од семенки бундеве, 10 Чорба од бундеве са грашком, 10 Чорба од чичоке, 11 Хладна крем супа од авокада и нане, 11 Хладна чорба од краставаца, 11 Слани кромпир, 11 Печена чичока, 11 Кромпир салата, 12 Кромпир салата са краставцима, 12 Пире од кримпира са маком, 12 Паштета од ораха, 12 Паштета од ораха и кромпира, 12 Паштета од ораха са маслинама, 12 Паштета од сунцокретових семенки и кромпира, 13 Паштета од сунцокрета, 13 Паштета од печеног кикирикија и кромпира, 13 Паштета од лешника и кромпира, 13 Паштета од лешника, 14 Паштета од бадема и кромпира, 14 Паштета од бадема, 14 Паштета од ораха са спанаћем и копривама, 14 Сос од сунцокрета, 15 Сос од ораха, 15 Сос од семенки бундеве, 15 Сосо од кикирикија, 16 Сос од лешника, 16 Сос од бадема, 16 Паштета од квасца, 16 Пиринач са копривама (зељем, спанаћем, блитвом, лободом, листом винове лозе...), 17 Каша од пшенице слана, 17 Пшеница са кромпиром, 17 Пшеница са печуркама, 17 Печени бадем слани, 17 Ораси печени слани, 17 Печени кестен, 18 Варица, 18 Качамак са луком, 18 Кечап од парадајза, 18 Домаћи кечап, 18 Поврће са сосом од парадајза, 19 Плави патлиџан, 19 Плави патлиџан у умаку од парадајза, 19 Посне пихтије од боба, 19 Лепиње, 19 Сос са печуркама, 19 Пире од мешаног поврћа, 19 Посни резанци и посна супа, 20 Намаз од плавог патлиџана, 20 Ајвар од зеленог патлиџана, 20 Салата од печене парике и патлиџана, 20 Мариниране тиквице, 20 Кисела салата од лука, 21 Блитва, 21 Пире од шаргарепе, 21 Паштета од плавог патлиџана и авокада, 21 Ћуфте од поврћа, 21 Комадићи од соје и љуспице од соје, 21 Буковаче на жару, 21 Печурке на жару, шампињони, вргањи и др, 21 Припрема живе некуване хране, 22 1) Уситњавањем и намакањем семенки, 22 2) Наклијавањем семенки, 22 Пшеница, 22 Пиринач, 22 Соја, 23 Сунцокрет, 23 Зоб (овас), 23 Кукуруз, 23 Бундева, 23 Грашак, 23 Просо, 23 Детелина (луцерка плава), 23 Сирова храна, 23 Намирнице које се највише користе у сировој исхрани, 24 Мајонез од бадема, 25 Торта од малина, 25 Салата од поврћа са клицама од сунцокрета, 25 Куглице од пшеничних клица са јабукама, 25 Пшеничне клице, 26 Салата од чичоке и шаргарепе, 26 Салата од свеже цвекле, 26 Намаз од соје и сунцокрета, 26 Куглице од кајсија, 26 Мини пите са сувим воћем, 26 Млеко од конопље, 27 Чипс од тиквица, 27 Кокице од карфиола, 27 Бомбице од смокава, 27 Крекери од поврћа, 27 Супа од тикве и јабуке, 27 Салата од зимског поврћа са мајонезом, 28 Шампињони са бадемима и орасима, 28 Пита од јабука са карамел преливом, 28 Љута супа од ђумбира и манга, 28 Сирови колачићи од ђумбира, 29 Енергетске плочице, 29 Чоколадне супер-енергетске плочице, 29 Сирове какао грануле од хељде, 29 Крекери од хељде, 30 Млеко од кестена, 30 Сирова чоколадна кестен торта са глазуром, 30 Сок од јабуке, коприве, брокуле и лимуна, 31 Бадемово млеко с копривом, 31 Крекери од кеља, 31 Крекери од цвекле, 31 Сирови колачићи од маслачкових латица, 31 Фина салата од маслачка, 31 Намаз од медвеђег лука (сремуша), 32 Пљескавице од печурки, 32 Свежи спанаћ, 32 Хладна чорба од поврћа, 32 Салата од свежег спанаћа, 33 Зелена јабука, 33 Купус салата, 33 Шампињони пуњени повртном паштетом, 33 Хумус од бундеве, 33 Сирови хлеб од бадема, 33 Смотуљци од тиквица са намазом од ораха, 34 Јестиво цвеће, 34 Бегоније, 34 Bellis perens, 34 Божур, 34 Ноћна фрајла, 34 Гладиоле, 34 Маслачак, 34 Баштенска љубичица, 34 Детелине, 35 Јагорчевина, 35 Каранфил, 35 Зеље, 35 Зевалица, 35 Лазаркиња, 35 Лала, 35 Драгољуб, 35 Липа, 35 Јоргован, 35 Различак, 35 Мушкатле, 35 Невен, 35 Фуксија, 35 Ружа, 35 Сунцокрет, 35 Дан и ноћ, 35 Пхлок, 35 Љиљан, 35 Хибискус, 35 Хризантема, 35 Воденика, 35 Цвеће за здравље, 36 Одабир цвећа, 36 Прање и чување јестивог цвећа, 36 Кување са цвећем, 36 Припрема јестивог цвећа, 36 Корисни савети, 37 Кандирање латица, 37 Цветне коцкице леда, 37 Цветни шећер, 38 Цветни мед, 38 Списак јестивог цвећа, 38 Како треба да се хранимо, 38 ЈЕЛОВНИК ПОСНИ НА ВОДИ, 38 Бадњи дан - вино, 42 Мерење намирница без ваге, 43 ПОСНИ КУВАР НА УЉУ, 44 Чорбе, 44 Чорба од парадајза, 44 Кисела чорба, 44 Кисела чорба од спанаћа, 44 Кисела чорба од зеља, 44 Кисела чорба од коприва, 44 Кисела чорба од лободе, 45 Кисела чорба, 45 Од младог листа липе, 45 Кисела чорба од блитве, 45 Чобанска чорба, 45 Кисела чорба од карфиола, 45 Чорба од чичоке, 46 Чорба од семенки бундеве, 46 Чорба од бундеве са грашком, 46 Чорба од бундеве са грашком 2, 46 Чорба од пасираног пасуља, 46 Чорбаст пасуљ, 47 Чорба од зеленог пасираног грашка, 47 Чорба од келерабе, 47 Чорба од цвекле, 47 Чорба од шаргарепе, 48 Супа од јечма, 48 Хладна ћорба од краставаца, 48 Чорба од целера, тиквица, краставаца и кромпира, 48 Домаћа супа од шаргарепе, 48 Резанци за посну супу, 49 Чорба од шаргарепе и проса, 49 ВАРИВА И ДРУГА ЈЕЛА НА УЉУ, 49 Пребранац пасуљ, 49 Ћуфте од пасуља, 49 Посна сарма од киселог купуса, 50 Сарма од слатког купуса, 50 Сарма од зеља, 50 Сарма од виновог лишћа, 50 Просо са киселим купусом, 50 Слатки купус са комадићима соје, 51 Млада боранија са комадићима соје, 51 Млада келераба са комадићима соје, 51 Бамње, 51 Пуњене тиквице, 52 Сува пуњена паприка, 52 Сува пуњена паприка пасуљем, 52 Паприке пуњене кромпиром, 52 Пржене паприке са луком, 52 Бабуре пуњене шаргарепом, 53 Поховани плави патлиџан, 53 Поховане тиквице, 53 Похована паприка, 53 Поховани карфиол, 53 Кромпир паприкаш, 54 Мусака од плавог патлиџана, 54 Мусака од плавог патлиџана 2, 54 Мусака од тиквица, 54 Мусака од кромпира, 55 Пире кромпир, 55 Пире од кромпира са маком, 55 Пуњени плави патлиџан, 56 Подварак од киселог купуса са комадићима соје, 56 Пржени кромпир на посебан начин, 56 Помфрит од чичоке, 56 Печена чичока, 56 Пржени пашканат, 57 Гулаш од комадића соје, 57 Пилав са комадићима соје, 57 Ђувеч од поврћа и пиринча, 57 Плави патлиџан динстани, 57 Блитва, 58 Фаширане шницле од љуспица соје, 58 Пљескавице од љуспица соје, 58 Шницле од кромпира и поврћа, 58 Овсени котлети, 58 Ћуфте од тиквица, 58 Сос од парадајза, 58 Бешамел сос, 59 Сос са реном, 59 Сос са сенфом, 59 Љутеница, 59 Ајвар од печених паприка, 59 Паштета од пасуља, 59 Паштета од патлиџана, 59 Маргарин са зачинима, 60 Руска салата, 60 Мајонез од соје, 60 Мајонез од бадема, 60 Кромпир салата, 60 Кромпир салата са краставцима, 60 Слани кромпир, 60 Рестовани кромпир, 61 Коприва са сочивом, 61 Наут (леблебија) са празилуком, 61 Наут (леблебија) са поврћем, 61 Посна салама од сочива и цвекле, 62 Сир од бадема, 62 ПОСНЕ УЖИНЕ, 62 Лепињице, 62 Кнедле од кромпира, 62 Сендвич са ражаним хлебом и биљним путером, 63 Сендвич са целером и краставцима, 63 Сендвич здравље, 63 Савети, 63 ПРИПРЕМАЊЕ ЈЕЛА ОД ПЕЧУРКИ, 64 Кисела чорба од печурки, 64 Кромпир салата са печуркама, 64 Паприке пуњене печуркама, 64 Слатки купус са печуркама, 64 Гљиве печене на плочи, 65 Пржене гљиве, 65 Пилав од гљива, 65 Сос са печуркама, 65 Пихтије од печурака, 65 Предјело од печурки у желатину, 65 Динстане гљиве, 66 Паприкаш од гљива, 66 Ђувеч од гљива и домаћих резанаца, 66 Хељда са печуркама, 66 Качамак са шампињонима, 66 Салата од гљива, 67 Конзервирање гљива, 67 Силирање гљива, 67 Стерилизација гљива, 67 Гљиве у уљу, 67 Замрзавање гљива, 67 Сушење гљива, 67 Екстракт од гљива, 68 Гљиве кисељене сирћетом, 68 Паштета од ораха, 68 Паштета од ораха и кромпира, 68 Паштета од ораха са маслинама, 68 Паштета од сунцокретових семенки и кромпира, 68 Паштета од сунцокрета, 69 Паштета од печеног кикирикија, 69 Паштета од лешника и кромпира, 69 Паштета од лешника, 69 Паштета од бадема и кромпира, 70 Паштета од бадема, 70 Паштета од ораха са спанаћем и копривама, 70 Сос од сунцокрета, 71 Сос од ораха, 71 Сос од семенки бундеве, 71 Сос од кикирикија, 72 Сос од лешника, 72 Сос од бадема, 72 Качамак са луком, 73 Лигње, 73 Салата од лигњи, 73 Пржене лигње на колутиће, 73 Пуњене лигње, 73 Пуњене лигње са пиринчем, 74 Мусака од лигања, 74 Лигње у сафту, 74 Паштета од квасца, 74 СИРОВА ХРАНА, 75 Типичне намирнице у овој исхрани обухватају: Мајонез од бадема, 75 Салата од поврћа са клицама од сунцокрета, 75 Салата од чичоке и шаргарепе, 76 Салата од свеже цвекле, 76 Намаз од соје и сунцокрета, 76 Чипс од тиквица, 76 Кокице од карфиола, 76 Салата од зимског поврћа са мајонезом, 76 Шампињони са бадемима и орасима, 77 Љута супа од ђумбира и манга, 77 Намаз од медвеђег лука (сремуша), 77 Пљескавице од печурки, 77 Пљескавице са кромпиром и орасима, 78 Салата од свежег спанаћа, 78 Шампињони пуњени повртном паштетом, 78 Хумус од бундеве, 78 Сирови хлеб од бадема, 78 Смотуљци од тиквица са намазом од ораха, 79 О САСТАВЉАЊУ ЈЕЛОВНИКА Основна подела намирница, 79 ЈЕЛОВНИК НА УЉУ, 80 ПОСНА ЈЕЛА ОД РИБЕ, 84 Рибља чорба, 84 Бела рибља чорба, 84 Кувана риба са поврћем, 84 Супа од зелени и рибљих костију, 84 Бела чорба од рибе, 85 Рибља чорба са парадајзом, 85 Чорба од икре рибе (од "ајвара"), 85 Рибљи паприкаш, 85 Рибљи паприкаш 2, 86 Брза рибља ћорба, 86 Хладна рибља ћорба са спанаћем и зељем, 86 Пуњене лигње, 86 Лосос у пиву, 86 Пиринач са лигњама, 87 Лигње у вину, 87 Домаћа пастрмка, 87 Риба у глини, 87 Смуђ пржени, 87 Кечига, 88 Кечига на аласки начин, 88 Шаран у пиву, 88 Караш пуњени, 88 Сомовина пржена, 89 Пржење рибе, 89 Рибљи маринат, 89 Ситна риба кувана у уљу (сардина), 89 Паштета од рибе, 89 Шаран са сувим шљивама, 90 Пихтије од рибе, 90 Шаран у парадајзу, 90 Шаран на кромпиру, 90 Пијани шаран, 91 Кувани смуђ, 91 Дунавска риба, 91 Пљескавице од свеже рибе, 91 Ћевапи од свеже рибе, 92 Пржена продимљена риба, 92 Печена продимљена риба, 92 Печена риба исечена на парчиће, 92 Подварак од киселог купуса са димљеном рибом, 92 Кувани славски српски купус, 92 Сарма са рибом, 93 Пуњена паприка са рибом, 93 Надимљавање рибе (полусушење), 93 Печена риба у тесту, 94 Поховани шнитови од рибе, 94 Фаширане шницле од куване рибе, 94 Паштета од туњевине, 95 Паштета од сардина, 95 Сос од туњевине, 95 Ваљушци од рибе, 95 Кнедле од рибљег меса, 95 Туњевина са преливом, 95 Слане куглице, 96 салама од куваног жита и рибе, 96 Руска салата, 96 Руска салата са цвеклом, 96 Скуша са сенфом, 96 Скуша на пиринчу, 97 Сочна скуша са роштиља, 97 Ђувеч са пастрмком, 97 Ђувеч од крупније рибе, 97 Лигње са патлиџаном и боранијом, 98 Печени филети, 98 Шаран у сосу од бадема, 98 Рибљи маринат, 98 Морска риба на лимуну, 98 Куване пастрмке, 99 Пржене сарделе, 99 Ђувеч од сомовине, 99 Ражњићи од шкампа, 99 Риба печена на жару, 99 Пржење рибе на рибарски начин, 100 Пихтије од димљене рибе, 100 Шта још треба знати о риби?, 100 Конзервирање, 101 ПОСНА ЗИМНИЦА, 101 Конзервирање, 101 Кисео купус у главицама, 102 Остављање купуса рибанца за зиму, 102 Кисели купус рибанац 2, 102 Винов лист за зиму, 103 Конзервирање листа лозе, 103 Конзервирање зеља за зиму (са хладним пресолцем), 103 Конзервирање зеља за зиму (без соли), 103 Конзервирање зеља за зиму (сушењем), 103 Млади грашак, 103 Грашак са шаргарепом, 103 Сушени грашак, 104 Млади кукуруз слани, 104 Боранија у сланом раствору, 104 Укувана боранија, 104 Боранија на други начин, 104 Сушена бораније, 104 Пасуљ у соку од парадајза, 104 Зачин од зелени, 105 Зачин на други начин, 105 Бели лук у сирћету, 105 Першун за зиму, 105 Остављање зрелих тикава, 105 Брзо укисељени краставци на сунцу, 105 Краставци укисељени, 105 Слани краставци, 106 Кисели краставци, 106 Кисели краставци 2, 106 Сецкана салата од краставаца, лука и шаргарепе, 106 Остављање великих краставаца, 106 Свежи краставци до зиме, 107 Шаргарепа у туршији, 107 Цео парадајз узрео "царски", 107 Кувани парадајз, 107 Домаћи кечап, 107 Кечап 2, 107 Кечап 3, 107 Кечап 4, 108 Кечап 5, 108 Пире од парадајза, 108 Сок од парадајза, 108 Пуњени зелени парадајз, 108 Пуњени зелени парадајз 2, 108 Тиквице љуте, 109 Мариниране тиквице, 109 Маринирана цвекла, 109 Цвекла са јабукама, 109 Кисељена цвекла, 109 Сушени плави патлиџан, 109 Модри патлиџан и плави патлиџан са поврћем, 110 Карфиол за зиму, 110 Паприке у туршији на стари начин, 110 Туршија 2, 110 Лубенице у туршији за зиму, 110 Крушке и јабуке у туршији, 111 Печене паприке за зиму, 111 "Парадајз" паприке за зиму, 111 Други начин: без соли, 111 Остављање бабура у парадајзу, 111 Зелене паприке са струганим реном, 111 Киселе паприке, 111 Остављање паприке бабуре са кореном у песку, 112 Печене паприке, 112 Печене паприке у уљу, 112 Сатараш, 112 Феферони у сирћету, 112 Хрен маринирани, 112 Хрен и цвекла маринирани, 112 Ајвар од пржених бабура, 113 Ајвар од печених паприка "Врцански", 113 Ајвар "здравље", 113 Ајвар "здравље" (други начин), 113 Ајвар од тиквица, 113 Ајвар од плавог патлиџана (посан на води), 114 Ајвар од паприке са плавим патлиџаном (посан на води), 114 Ајвар од плавог патлиџана (на уљу), 114 Ајвар од зеленог парадајза, 114 Сос ватрени, 114 Остављање печурки (гљива) за зиму, 114 Силирање гљива, 115 Стерилизација гљива, 115 Гљиве у уљу, 115 Замрзавање гљива, 115 Сушење гљива, 115 Ектрат од гљива, 115 Гљиве кисељене сирћетом, 116 Паштета од печурки, 116 Шампињони маринирани, 116 Шљиве у сланој маринади, 117 Маринирана шаргарепа, 117 Мешана салата, 117 Како долази до кварења укисељеног поврћа, 117 Црни пекмез од шљива, 117 Пекмез од шљива са чоколадом, 117 Џем од смокава са вином, 118 Џем од поморанџе, 118 Џем од бресака, 118 Пекмез од бресака 2, 118 Пекмез од црне рибизле, 118 Пекмез од кивија, 118 Џем од кивија 2, 118 Џем од кајсија и тиквица, 118 Џем од кајсија, 119 Пекмез од кајсија, 119 Некуван пекмез од кајсија, 119 Некувана мармелада од јагода, 119 Пекмез од шипурака, 119 Мармелада од белог грожђа, 119 Џем од јагода, 119 Слатко од јагода, 120 Слатко до јагода 2, 120 Ређано слатко од малина, 120 Компот од бресака, 120 Желе од грожђа, 120 Компот од кајсија, 120 Наслов: Србски посни кувар манастира Рукумије, допуњено и проширено издање Издавач: Манастир Рукумија Страна: 384 (cb) Страна у боји: 30 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 x 30 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-83801-66-4

Sadržaj: BOSANSKI KUVAR – Stevan Krstec Starčinski, Senada Hadžiomerović Gledajući raskoš jela u bosanskoj kuhinji, u kojoj se prepliću utjicaji istoka i zapada, neodoljivo se stiče utisak da se sa pravom može nazvati autentičnom balkanskom. Balkan kao geografska odrednica bio je kroz svoju istoriju na razmeđi različitih kultura, osvajan i prisvajan od osvajača s istoka i zapada, te se taj vidljiv utjicaj zadržao i u svojevrsnoj ‘balkanskoj kuhinji’. Ono što bosansku kuhinju razlikuje od drugih kuhinja, a što je približava francuskoj kuhinji , u , pravilu ,jeste to što se ne upotrebljavaju jaki, ljuti začini, ili se upotrebljavaju u minimalnim količinama.Sa tog aspekta odgovara i savremenim zahtevima medicine. Sa istorijskog aspekta kulinarstvo na tlu Bosne i Hercegovine, po zapisima hroničara i putopisaca ima dugu tradiciju. U zapisima hroničara Sarajlije Bašeskije ili turskog putopisca Evlije Čelebije može se videti da je još odavna na soframa u aščinicama iznošeno i po dvadeset, trideset različitih jestiva. SPISAK RECEPATA Predjela (16 recepata) Supe I čorbe (20 recepata) Pite slane I slatke (19 recepata) Hlebovi Jela (73 recepta) Kolaći I poslastice (19 recpata) Slatka zimnica Zimnica NapIci Spisak recepata Bosanskohercegovačka kuhinja (ponekad samo bosanska kuhinja) kuhinja je blisko vezana za tursku, grčku i druge mediteranske kuhinje, a naravno i kuhinje susedne Srbije, Hrvatske itd. Međutim, zbog godina austrijske uprave, u nju se došli i uticaji srednje Evrope. Hrana u Bosni i Hercegovini priprema se sa mnogo raznovrsnih začina, ali obično u malim količinama. Većina hrane je lagana, pošto se kuva u malim količinama vode. Sosovi su potpuno prirodni, pošto ih uglavnom čine prirodni sokovi povrća u jelu. Tipični sastojci jela bosanske kuhinje su paradajz, krompir, crveni luk, beli luk, paprika, krastavac, mrkva, kupus, gljive, špinat, tikvice, sušeni i sveži grah, mlevena paprika, mleko i pavlaka. Jela od mesa su od govedine, jagnjetine, svinjetine itd. Region Hercegovine je pogodan za uzgajanje vinove loze i proizvodnju vina, dok se u Bosni rakija dobija od šljiva i jabuka. Kafa se pije iz fildžana, uz sve manji prisutan ratluk (trad. rahatluk, rahatlokum). BOSANSKI KUVAR – Stevan Krstec Starčinski, Senada Hadžiomerović Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Место радње: Босанска крајина, село Липово. Време радње: Пред почетак Другог светског рата и за време окупације (јесен 1940. и пролеће 1941.) Главни ликови: Јованче, Стриц, Николица, Ђоко Потрк, Лазар Мачак и Луња. Споредни ликови: Пољар Лијан, учитељица, учитељ и Николетина Бурсаћ. Тема: Како је протицало немирно и бурно детињство Јованчетове дружине. Идеја (порука): Порука је у наслову романа. Орао и соко у народној поезији симболи су слободе и храбрости. За ове дечаке рекли бисмо пре да су орлићи, али у тешким искушењима они су раширили своја крила и почели раније, него што се очекивало, да лете, то јест, постали су прави орлови. Прерано суочавање са суровошћу и неправдом; још недозрели (дечаци) морали су борити се за опстанак и слободу, или што би Његош рекао: "Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва". Фабула романа "Орлови рано лете" Роман почиње описом Прокиног гаја, пошто се на тој сцени збива највећи део радње. "Запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода од подножја планине" са обиљем "запуштених крошања". Уз то, ту је и гроб хајдука Јованчета, на самој ивици гаја. Тепсија, зараван у Прокином гају, место је где су деца најчешће боравила. Заплет романа "Орлови рано лете" Настаје кад почетком те школске године у село Липово стигне нови учитељ, "злоћуд старији човек", пијанац, неваспитан, мрк, зловољан, свадљив, који је по казни из града премештен у село. Имао је нос црвен као паприка, а образе подбуле - све од ракије. Ђаци су били уплашени и зажалили су за добром, лептирастом плавом учитељицом Ланом. С тим се никако није могао помирити Стриц, највиши ђак у разреду, те је за учитеља смислио оригиналан надимак: господин Паприка. Ова вест из задњих редова ширила се по познатом систему "јави даље" и кад је стигла до половине учионице, учитељ је приметио шапутање и дрекну: "Шта ви ту шапућете, а"? Преплашеном ђаку, код којег се зауставио, саме излетеше речи: "Молим, господине Паприка, кажу да се ви зовете господин Паприка." Наравно, учитељ је бесно тражио да се јави "кум", Јованче је храбро преузео одговорност на себе, а Стриц је добио задатак да нађе прут. Да не би добио батине, Јованче искаче кроз прозор и ту настаје општа трка за њим уз шалу и смех. У наставку писац нас поступно "упознаје" са дечацима члановима "хајдучке дружине" која се "одметнула" због зулума њиховог учитеља Паприке. Дружина се постепено увећава: прво Јованче, затим Стриц, па Ђоко Потрк, Лазар Мачак... Чланови дружине полажу заклетву на гробу хајдука Јованчета, чукундеде њиховог вође Јованчета. Уређују логор на Тепсији. Граде колибу за дружину и кућицу за кују Жују и огњиште за ватру. Док остала деца, која нису добила батине, иду у школу, дружина борави у логору, а кад ђаци пођу кући и дружина "хајдука" се заједно са њима враћа. Дакако, ова тајна није могла остати за дуго. Логор је прво "открила " девојчица Луња, која после силних расправа са дечацима постаје члан дружине. Лукави пољар Лијан крене да уходи хајдуке кад су родитељи ових дечака сазнали да им синови, уместо у школу, иду негде у шуму. Овај део романа кипи од комичних ситуација као што је и она кад пољар Лијан набаса на тајну Жујину кућу и упадне у јаму, или сцена кад родитељи опколе скровиште са свих страна. Дечаци су се бранили бацањем кромира на нападаче. На крају су ипак савладани, али у њихову одбрану стаје Николетина Бурсаћ, сеоска делија, и спасава их од казне. На упорно наваљивање сељака, учитеља Паприку повукоше из њихове школе, а у село се поново врати учитељица Лана. Тако је окончана хајдучија и сви дочекаше зиму у школи. Европом је беснео рат. Дружина чека пролеће. Ту се завршава први део романа. Други део романа почиње вешћу коју је учитељица Лана саопштила ученицима. Отпочео је рат. Београд је бомбардован. Заштитник дечије дружине Николетина Бурсаћ одлази у рат. "Тога тренутка престало је оно право,безбрижно дјетињство ђачког харамбаше Јованчета. Настало је једно друго дјетињство, опрљено мразом рата, дјечаштво бунтовника, некадашњег вође одметника из Прокиног гаја". Окупаторска власт ("усташе") одузимали су сељацима оружје, војничку опрему, пљачкали жито и стоку, премлаћивали и мучили људе, палили куће, убијали нејач. Стара дружина дечака се активирала. Задатак им је био да мотре и обавештавају сељане о приближавању усташа селу. Тако су Јованче и Стриц упозорили Николетину да његовој кући иду усташе и тако му помогли да се на време сакрије. Паљењем ватри, односно, димним сигналима са оближњих узвишења Лисине и Голог брда, као и курирским начином обавештавања, упозоравали су сељане на долазак непријатеља. Стриц се једном изложио смртној опасности. Усташе су на њега припуцале, али је страдао само његов шешир. Јованче и Мачак спасили су опкољене Лану, Николетину и Лијана, показавши им пут до пећине. У њој су у току НОБ-а партизани чували заплењено оружје и муницију. Читава Јованчетова чета прошла је курирски курс. Прокин гај постаје партизанска радионица. Роман се завршава податком да у рат одлази Јованчетова дружина. "Нека буде онако како сте се договорили на последњем састанку у Гају: они који остану живи састаће се опет једног дана у Прокином гају, наложиће ватру у логору Тепсија и око ње ће причати о онима који се нису вратили"... Главни ликови романа "Орлови рано лете" Јунаци овог романа ученици су четвртог разреда основне школе, осим Николице Јованче: Харамбаша хајдучке дружине је постао јер је био најцењенији и најодлучнији од свих дечака. Писац за њега вели: Дјечак је од старијих чуо тек понешто о правди, али слути да је добро и праведно то што је покушао да заштити Стрица. То га испуњава чудном снагом и радошћу и даје му одважност да сам крене у дубину пусте шуме" да би изабрао место за хајдучки логор. Бистроуман је, процењује ствари паметно, а према свима из своје дружине односи се брижно и привржено. Он је и снага и "мозак" хајдучке дружине. Дечаци у њега имају велико поверење, омиљен је и поштован. Стриц Његово право име било је Стево, али су га у разреду звали Стриц јер је био највиши. Био је сироче без оца и мајке. Досетком је реаговао на мане учитеља. У роману највише комике има кад је на сцени Стриц, али имао је и једну слабу тачку према девојчици Луњи, за коју су сви знали, па су га задиркивали, а он би при помену њеног имена увек поцрвенео и збунио се. Био је неустрашив што је и доказао кад је сам преспавао ноћ у шуми. Уме да разговара са животињама. Луња: То је раздрагана девојчица, која, где год да дође, доноси неку радост и топлину. Она се, макар и недовољно свесно, бори за равноправност између дечака и девојчица и у томе на најбољи начин показује да је у много чему изнад дечака ( на пример у храбрости: сетимо се сцене у тајанственој пећини, или кад открива диверзанте.) Њу писац овако слика: Луња је била тиха ћутљива десетогодишња дјевојчица, великих мирних очију. Стричева прва комшиница. Увек је ћутке и непозвано ишла за дјечацима, посматрала шта раде и како се играју, проналазила их је у рибарењу око ријеке, у крађи лубеница, у потрази за птичијим гнијездима. Викали су на њу, пријетили јој чак и камењем, али тиха радознала дјевојчица склонила би се само за кратко вријеме и тек је дјечаци сметну са ума, а она већ вири иза неког жбуна или шушкајући излази иза високог кукуруза... Она је Стрицу увијек за петама... крпи дјечацима кошуље, чарапе, капе, пришива дугмад, брине о свену. Ђоко Потрк: Тако су га звали јер је трком долазио у школу и враћао се кући, потркивао је и онда кад на таблу излази. У дружини је био задужен за склапање стихова: Наш учитељ баш је слика, нос му црвен ко паприка.. Овдје живи храбра чета харамбаше Јованчета. Ник Ћулибрк, звани Американац: Отац му је дуго радио у Америци, па је повремено у разговору користио енглеске речи: хало, бојсови и сл. Носио је плаве панталоне и каубојски шешир. Николица: Најмлађи у дружини, ученик првог разреда. Био је својеглав и љут, црн као Арапин. Препознатљив је у роману по томе што је увек са собом водио кују Жују, због тога су га звали Николица са приколицом. Иван Поповић Вањка: Његов отац је био за време И светског рата заробљен у Русији и тамо се оженио Рускињом. Плавокос је и крупан да су га сви звали Вањка Широки. Пољар Лијан: "Кривоног чичица лисичијег лица и лукавог погледа". Увек је "мућкао боцу с ракијом и потезао из ње". Уме да се претвара и да се улагује; сеоском кнезу се обраћа са кнеже-витеже. Његов задатак је био да лута селом "на кривим ходаљкама и да јури децу с туђих воћњака и винограда и да им брани да лове рибу... Борећи се вечито са децом, није чудо што је и сам подетињио; упуштао се у права дечија лукавства, смицалице и доскочице. Међутим, није био злочест, нити суров према деци. Напротив, много је волео децу и најчешће им "гледао кроз прсте" кад би их ухватио у штети. Писац за њега вели:" Умије тај да вреба... као прави основац, да се провлачи кроз плот, крије се тако вешто као да игра жмуре, а по потреби ће се и на дрво успузати...Домишљат и сам је крао воће, лубенице и краставце, а онда је по селу дизао дреку и "тражио лопове". Николетина Бурсаћ: То је момак необично јак који се заштитнички односи према свој сеоској деци. (На пример, када спасава децу-хајдуке од физичких казни њихових родитеља после хватања у њиховом логору. Био је нежан и осећајан, попустљив према дечијим несташлуцима. Међу привим је отишао у борбу кад је непријатељ напао домовину. Овом јунаку Ћопић је посветио збирку приповедака "Николетина Бурсаћ". Неке сте већ читали (Сурово срце, Митраљезац голубијег срца). Учитељ, био је "злоћуд старији човјек кога су по казни, због пијанства, премјестили у село из оближње варошице". Имао је повећи црвен нос као паприка и подбуле образе од пијанства. Вребао је сваку прилику да, и без икаквог разлога, туче децу и да вречи као јарац. Послије оног Луњиног наваљивања да добије батине и њезиног неочекиваног бјекства кроз прозор, учитељ Паприка се сасвим прозлио. Упадао је у разред љут и мамуран, подозриво гледао примерне ђаке, злурадо се смешкао, разгоропадио би се и све ђаке редом тукао говорећи:"Баш ми је школа за вас дивљаке сеоске! За вас је шума и козе, а не књига. извор: опуштено.рс Наслов: Бранко Ћопић: Орлови рано лете Издавач: Kreativni centar Страна: 235 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 29 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-7781-194-5

Izučavajući literaturu koja se bavi fenomenom prehlade i raznih oboljenja koja se odnose na prehladu sinula mi je ideja da to sve objedinim u jednoj knjizi. Na to su me podstakle i svakodnevne reklame koje se pojavljuju u televizijskim programima, gde se za lečenje gripa, prehlade, kašlja i kijavice nude razni, provereni i neprovereni preparati za lečenje tih oboljenja, često sumnjivog porekla a neki i veoma štetni po zdravlje. S obzirom na to da većina ljudi veoma malo zna o ovim veoma čestim i ponekad izuzetno opasnim oboljenjima knjigu sam priredio rukovodeći se saznanjima zvanične medicine i tradicionalnih narodnih lekova i terapija. Pored toga, danas su biznis i želja za sticanjem bogatstva potisnuli u drugi plan život i zdravlje ljudi. Proizvode se veoma skupi lekovi i vakcine koji ne samo da nisu dovoljno efikasni, već su za pojedine ljude opasni po život ili smrtonosni, a da ne govorimo o tome da ih mnogi ljudi ne mogu ni kupiti. Svedoci smo da se često pojedini lekovi, posle višegodišnje upotrebe, proglašavaju da su otrovni, opasni po zdravlje, i izbacuju se iz upotrebe. Savremeni čovek je zamorče u rukama raznih biznismena, između ostalog, i biznismena u farmaceutskoj industriji i savremenoj medicini. Česti su slučajevi trovanja lekovima zbog predoziranja, velikog broja prepisanih lekova, lekova sumnjivog kvaliteta i roka trajanja. Hemija uzima svoje žrtve, zato je koristite u minimalnim količinama i samo kada morate ili radi profilakse (aspirin). Bez obzira na sve navedeno, većina ljudi vodi nepravilan način života, nepravilno se hrani, malo se kreće, upotrebljava alkohol i druga sredstva koja slabe imunitet organizma. Izučavajte svoj organizam jer se u njemu nalazi i lek i otrov. Lekovi koje koristite ne leče, već samo podstiču u organizmu lekovitu ili otrovnu reakciju. Organizam je taj koji mora da se izbori sa bolešću, jer za njega to neće niko uraditi. Pogledajte ujutro i tokom dana svoje oči i svoju mokraću. Oni će vam svojim sjajem, bojom i mirisom mnogo reći. Ako se niste sačuvali od prehlade postarajte se da što brže legnete u postelju. U snu će vaš imuni sistem dobiti mogućnost da se obnovi. I ne zaboravite na dijetu. Ona mora biti usmerena ka pojačanju imuniteta. Šećer u bilo kom obliku slabi imuni sistem, radi čega treba isključiti slatko. Nije preporučljivo koristiti sve vrste mesnih i mlečnih proizvoda, životinjske masnoće (salo), kafu, slatke napitke, poslastice, konzervirano povrće i voće, kaše od rafiniranih produkata sa šećerom, margarin i ljute začine. Korisno je u ishranu uključiti monolitna zrna tipa heljde, ovasa, pirinča, pšenice, prosa, raži, ječma, kukuruza, zatim mekinje, krompir kuvan u vodi ili na pari, sve bobove (pasulj, grašak i slično), orahe, semenke, zejtin, povrće i sokove iz njega, naročito kupus, šargarepu, cveklu, beli luk, crni luk, sve sveže voće ili sokove iz njega. Veoma su korisni jabuke, grožđe, mahovnica (Oxycoccus palustris, O. microcarpus), borovnica (Vaccinium myrtillus), crna ribizla (Ribes nigrum) i slatka paprika." Mahmut Šehić

DVE KNJIGE PO CENI JEDNE, NE PROPUSTITE! `FRIDINE FIJESTE` FRIDA KAHLO autori Gvadalupe Rivera i Kole Mari-Pjer - NOVO i `DA VINČIJEVA KUHINJA` - autor Dejv Devit - NOVO OBE KNJIGE SE PRODAJU U KOMPLETU + POKLON DVD FRIDA `DA VINČIJEVA KUHINJA` može ići zasebno jer ih imam više komada. Ako želite samo ovu knjigu, ona se nalazi na posebnoj aukciji i sledećem linku https://www.kupindo.com/Biografija/60594841_-DA-VINCIJEVA-KUHINJA-DEJV-DEVIT-NOVO, pa možete pogledati slike i opis knjige. Žanrovi: Biografija / Hrana i piće / Kuvar Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 325 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Godina izdanja: 2017. godine Autori: Gvadalupe Rivera i Kole Mari-Pjer LUKSUZNO Izdanje, BOGATO ILUSTROVANA - Divna sećanja na život Fride Kalo i Dijega Rivere u Plavoj kući. U knjizi se nalaze stare crno-bele porodične fotografije, više od 100 recepata za jela koja je Frida volela da priprema, ilustracije tih recepata, kao i fotografije mrtvih priroda koje su inspirisane Fridinim slikama, što sve zajedno čini ovu knjigu snažnom, uzbudljivom i inspirativnom, kakva je bila i Frida. Kako se meksička umetnica zaljubila u kuvanje FRIDA KALO U KUHINJI Većina ljudi dobro zna kako izgleda umetnost Fride Kalo, ali malo je poznato da je Frida bila strastvena kuvarica, koliko i slikarka. Piše: M. Krtinić U domaćim knjižarama nedavno se našla neobična knjiga “Fridine fijeste” Gvadalupe Rivera i Mari-Pjer Kole u prevodu Nikole Krznarića, koja baca posebno svetlo na ovaj segment Fridinog života. Ovo kolažno izdanje, koje je objavio Službeni glasnik, daje jedinstveni uvid u svet Fride Kalo, budući da je koautorka knjige ćerka Dijega Rivere iz njegovog prethodnog braka, odnosno neko ko je odrastao u Fridinom domu. Gvadalupe Rivera deli sa čitaocima svoja sećanja na život sa Fridom, ali i recepte koja je slavna umetnica spremala svojim gostima i svom mužu. Ovo izdanje sadrži više od sto recepata za tradicionalna meksička jela koja je Frida volela da priprema, kao i ilustracije tih jela. Tu su i dragocene porodične fotografije, kao i fotografije mrtve prirode inspirisane Fridinim slikama. “Stavila sam na hartiju neke od najznačajnijih i najuzbudljivijih trenutaka u životu Fride Kalo, one koji su ostavili neizbrisiv trag u mom sećanju. Takođe govorim i o Fridinom svakodnevnom životu, njenim navikama i njenoj ličnosti, i umetničkom talentu, koji je toliko vidljiv u delima koja je stvorila između 1940. i 1943. godine. Pišem o njenom oduševljenju hranom i o pripremanju jela, koja su Dijegu bila omiljena. Sve te događaje sam nazvala ‘Fridine fijeste’, iako moram priznati, da smo moj otac, svi koji smo poznavali Fridu i ja, učestvovali u proslavama zajedno s njom”, piše u knjizi Rivera. Iz ovog izdanja saznajemo da je Fridi bilo važno da zna dobro da kuva. To je bio deo njene meksičke tradicije koliko i njena odeća iz Oahake. Ali ljubav prema kuvanja nastala je i iz želje da zadovolji svog muža, koji je bez sumnje imao dobar apetit. “Od venčanja pa nadalje Frida je shvatila da će kuvarska veština biti važan deo njenog života. Loše raspoloženje majstora Rivere nestajalo je pred ukusnim jelima koja su se tradicionalno pripremala u meksičkim kućama, poput belog pirinča ili pirinča sa šafranom…”, piše u knjizi. Rivera naglašava da je Frida bila entuzijasta koja je iz svega izvlačila najviše što može. Tako je oko nje stalno bilo razloga za radovanje. Slavila je sve svece, rođendane, krštenja i većinu verskih i svetovnih praznika. Autorke su knjigu podelile u cikluse od 12 fijesti, nazvane po mesecima. Priča počinje sa avgustom, mesecom Fridinog i Dijegovog venčanja, da bi usledili i obeležavanje Posada (za Božić), Dana mrtvih, meksičkih nacionalnih praznika i gala proslave “Obrok na veznim stolnjacima”. Zanimljivo je posmatrati koliko njen stil kuvanja i zabavljanja gostiju podseća na njene slike prepune jakih boja. Frida je provodila sate u kupovini i spremanju hrane. Uživala je dok je pripremala dekoracije za trpezarijski sto, gde su jeli Dijego i ona i njihova proširena porodica. Riverina sećanja tiču se i odnosa Dijega i Fride. Njena majka bila je Lupe Marin, jedna od Dijegovih modela, sa kojom se slavni slikar oženio 1923. godine (Gvadalupe je rođena godinu dana kasnije). Iako je razvod nekoliko godina kasnije bio obostran, Lupe je ostala deo Dijegovog života. U početku je njen odnos sa Fridom bio haotičan, da bi vremenom ljubomora i zavist potpuno nestala između dve žene. Lupe je zapravo naučila Fridu kako da kuva za Dijega. Jedno vreme dva para su čak i živela zajedno, ali su se na kraju Frida i Dijego preselili u čuvenu Plavu kuću. Ovde je porodica ugostila mnoge zanimljive i poznate ljude, i tu je procvetao Fridin umetnički talenat, ali i njena ljubav prema kuvanju. Američko izdanje objavljeno je 2002. godine, a zanimljivo je da je tokom snimanja filma “Frida” sa Salmom Hajek u glavnoj ulozi hrana za glumce spremana upravo prema receptima iz “Fridinih fijesti”. Iz poznate Glasnikove `kuhinje`, ovog putа i doslovno iz kuhinje, stigla je uzbudljiva knjiga `Fridine fijeste`. To je intrigantna i raskošna knjiga o gastronomskom životu slavne slikarke Fride Kalo. Autori Gvadalupe Rivera i Kole Mari-Pjer priredili su bogato dokumentovanu prezentaciju kulinarskih navika velike Fride. U knjizi su na zanimljiv i originalan način ispričana sećanja Fridinih najbližih i izložene dragocene porodične fotografije. Knjiga sadrži više od 100 recepata za jela koja je Frida volela da priprema, kao i izuzetne ilustracije tih jela. Tu su i maestralne fotografije mrtve prirode, inspirisane Fridinim slikama. Fridino ime priziva tajanstvenost, čaroliju i Meksiko. Ova lepa knjiga baca novo svetlo na već poznatu legendu. Frida je bila veliki entuzijasta i svaka prilika je bila razlog za radovanje. Slavila je rođendane i praznike posvećene svecima, krštenja i sve nacionalne svetkovine. Tih dana Frida je volela da sprema tradicionalna meksička jela, omiljena njenom voljenom suprugu Dijegu Riveri. Ljubiteljima Fridinog dela ova knjiga biće dobrodošla i neprocenjiva u biblioteci, a onima koji ne poznaju njen život – biće odličan i zanimljiv uvod u upoznavanje. Bodljikave kruške u zelenom pipijan sosu, supa od škampa, piletina u marinadi, pa škampi u marinadi, ljuti voćni paprikaš, salate i sosovi u ogromnim činijama, avokado, pasulj, rotkvice... meksička hrana sva u slikama koje prosto mame iz knjige „Fridine fijeste, Recepti i sećanja na život sa Fridom Kalo“, autorki Gvadalupe Rivere i Mari-Pjer Kole. Ova jela Frida Kalo spremala je za svoj rođendan u julu, a priređivala je velike večernje zabave na koje je pozivala „pola Meksika“, marijače, žene u živopisnim nošnjama, ljude iz Pariza, Londona i Njujorka. U čuvenoj Plavoj kući, koju su Frida i Dijego uredili u vatrometu boja i ukrasili velikim slikarskim platnima, tada su se pili tekila, pivo u kriglama, svuda je bilo aranžirano voće uklopljeno sa crvenim mušemama i šarenim salvetama. Kao slikarska mrtva priroda. Posebnu pažnju Frida je poklanjala desertima, puslicama i nugat kockama i karamelama, zato što su je podsećali na detinjstvo. U pripremnim spiskovima gostiju i recepata, Fridi su pomagali porodica i prijatelji, pa i kćerke njenog muža Dijega Rivere iz braka sa književnicom Lupe Marin. Jedna od njih Gvadalupe Rivera napisala je ovu knjigu u saradnji sa novinarkom Mari-Pjer Kole, uz živopisne fotografije Ignasija Urkisa, a kod nas je ovo delo objavljeno u „Službenom glasniku“, u prevodu Nikole Z. Krznarića. Ovo je knjiga sećanja nekadašnje devojčice, koja je uz Fridu Kalo i oca Dijega Riveru formirala svoj ukus, stavove i buduće pozive, postajući profesorka prava, savezna poslanica u Kongresu, senatorka, ambasadorka Meksika u različitim međunarodnim organizacijama, dobitnica Nacionalne nagrade za ekonomiju i vodeća članica mnogih kulturnih organizacija. Napisala je nekoliko knjiga o životu svog oca, a ova posebno opisuje gozbe o nacionalnim i verskim praznicima. „Naučila sam da posmatram svet kroz način na koji su živeli Frida i Dijego“, piše Gvadalupe Rivera. Fridin kreativni pristup životu i umetnosti pripremanja jela opisan je u knjizi kroz dvanaest fijesta, karakterističnih za svaki mesec, među kojima su Posade za Božić, Dan mrtvih, meksički nacionalni praznici kada se Dijego družio sa bivšim revolucionarima i političarima, proslava „Obrok na vezenim stolnjacima“. Više od stotinu recepata tradicionalnih meksičkih jela iz bakinih beležnica, čak i od bivše Dijegove supruge Lupe, nalazi se u ovim sećanjima. Mnoštvo ljudi prelazi preko stranica knjige, ispunjavajući obede i proslave razgovorima o Frojdu, Lorki, komunizmu i melodijama meksičkih ljubavnih pesama: „Tebi dolazim da pevam najlepšu pesmu svoju...“, dok Frida ponosno korača u širokim suknjama, sa cvećem u kosi. Njen i Dijegov život, ispunjen radom, predavanjima, putovanjima i druženjem, obogaćen je vatrometom boja, plodovima prirode i duha. Za septembarski nacionalni praznik Frida je pored ostalog na spisak jela dodala paprike u sosu od oraha. O poreklu ovog jela Gvadalupe Rivera pripoveda da su žene Puebla, početkom 19. veka, prilikom posete jednog od prvih meksičkih predsednika, a neposredno posle zadobijanja nezavisnosti, želele da naprave nešto nesvakidašnje te su pripremile te paprike u sosu od oraha. To povrće punjeno je mlevenim mesom i umočeno u sos od sveže mlevenih oraha, pa garnirano semenkama nara. „U čast predsednika Meksika u jelu su bile zelene paprike, beli samleveni plod oraha i crvene semenke nara“, piše Gvadalupe. Za nacionalni praznik Frida je spremala pirinač u boji zastave, a sto je aranžirala tako što je pored cveća u raznobojne bodljikave kruške, nar i limete, pobola meksičke zastavice, stvarajući mrtvu prirodu kao sa slike. Devet dana pred Božić održavane su svečanosti Posade kada su lomljene pinjate, igračke od papira, keramike ili platna, napunjene igračkama i bombonama. Frida je volela ove Božićne svetkovine, kao i Bogojavljenje kada je kupovala Bogojavljenski kolač sa figurom deteta Hrista u unutrašnjosti. Plava kuća je sve do februara primala decu iz susedstva, porodicu i prijatelje. Može se reći da je čitav njen život bio svetkovina, uprkos bolesti i životnim udarcima. Pustolovina u zlu. Ukusna bodljikava kruška. KNJIGU ŠALJEM KAO PREPORUČENU TISKOVINU UZ PRETHODNU DOPLATU POŠTARINE

Retke su zbirke poezije u kojima svaki čitalac može da pronadje i delić sebe. „Ovo je mogla da bude naša dnevna soba“ je baš takva zbirka. Čak i čitanjem nasumično odabranih stihova, tera vas na preispitivanje, izmamljuje osmeh, podstiče iskrene emocije, a može i po koju suzu da vam izmami. U poeziji Bobana Stojanovića nema ničeg pretencioznog, ona je jednostavna, sirova, direktna, bolna i nežna u isto vreme. Zato se zbirka „Ovo je mogla biti naša dnevna soba“ nalazi u kolekcijama mnogih ljubitelja dobre poezije, kao i onih kojima poezija nije prvi izbor. Kako su me moji pravili Imam naviku da operem ruke Pre nego počnem nešto da radim Nepoznato mi je poreklo Ove navike Verujem da u nove stvari Treba ulaziti čistih ruku Zato me zanima Kakvim su rukama Moji budući roditelji Pravili mene Njihovog budućeg sina. Zanima me da li su me planirali I kako su o tome razgovarali Ko je kome doneo radosnu vest Da je svet spreman da me prihvati Koliko je listova hartije potrošeno Na razradu ekonomskog plana Mog radosnog detinjstva I visokog obrazovanja. Da li su želeli da budem lep Da li su želeli da budem zdrav Da li su želeli da budem poseban Da li su sa spiska idelnog mene Precrtali ono što kod sebe nisu voleli I zbog čega su ih Druga deca zadirkivala Da li je moj budući otac Zatvorio svoje plave oči I poželeo do neba i nazad Da budući ja Nema veliki nos Da li je moja mama Uputila molitvu Da imam jaču Kosu od njene Da li su oboje vrisnuli U zanosu strasti Neka naše dete Ima jake zube. Da li je bilo strasti uopšte U trenutku kad su me pravili Meni se sviđa da mislim Da su to radili Na kuhinjskom podu Na koji se prosula Kesa s brašnom Činija jagoda Ili se razbila flaša Sa ružinom vodicom I moju su roditelji Vodili ljubav Okupani tom vodicom Dok je razbijeno staklo Stvaralo nežne ogrebotine Po njihovim nogama Pod leđima su im pucale jagode Smejali su se Lica su im bila bela od brašna A pogledi im se rastapali u prostoru Kao u ljubavnim filmovima S kraja sedamdesetih. Znam da nisam Nastao na Alpima Niti na ostrvima Antigve i Barbude Nisam napravljen Podno Ajfelove kule Niti u ćošku Gaudijeve zgrade u Barseloni Nije moj tata Zgrabio majčine grudi A ona sočni grozd Vinograda u Toskani Nisu pocepali džak pirinča Vodeći ljubav U podrumu Marakeša Nisu imali pasoše Ni novce za avio karte Išli su jednom U Vrnjačku banju I kažu da je bilo lepo Ali to je bilo Mnogo pre nego su Mene napravili Imali su samo propusnice Za ulazak u graničnu zonu Bugarske Možda se to desilo tamo Na brisanom pograničnom području Sa kojih se magla nikada ne skida Gde oružana napetost uvek postoji Možda zato volim Ženski hor Radiotelevizije Bugarske. Mene su pravili u jesen Dok se kuvao ajvar Majka je sigurno Stavljala ajvar u tegle A kuća mirisala na kiselo Pod kuhinje bio je pun Semenki iz paprike I drški od patlidžana Možda je otac došao I rekao Daj mi malo Možda je majka plakala I razmišljala da ajvar ne zagori Možda se sve prosulo Po kuhinjskom podu Možda su mi zato Misli rasute svuda Teško mi je da ih sastavim. Ne znam kakav znak ljubavi Nose moji zubi Koji stalno pucaju Moja nejaka kosa Noge krive u kolenima Ravni tabani I sklonost višku kilograma Ne znam kako je moje Lepe plave oči Najlepše od mog oca nasleđeno Napao kancer Ne znam ni zbog čega Patim od gorušice Ne znam zašto nemam Više samopouzdanja Možda sam nastao Usred ređanja Kornišona u tegle Pa mi je život Narodski rečeno Kiselkast Ko to može da zna. Ja sam se rodio Kao plod ljubavi Dvoje mladih i zaljubljenih Iz radničke klase Koji su celog života Naporno radili Da bi umrli u bedi Na kraju svakog dana pomislim Dobar sam ispao ja. Pelene od astragana Volim da zamišljam Kako iz stomaka moje mame U kom se skrivam Da me niko ne vidi Slušam gluposti Koje govore ljudi I odande zamišljam Kako svi ti ljudi izgledaju Dok izgovaraju Laži kletve uvrede I ostale jeftine reči Moja mama tako Ponekad isto govori Samo da ne bi bila Omražena među onima Za koje veruje Da su joj bliski I to me ljuti Pa opet zamišljam Kako bebećim zubima Grizem pupčanu vrpcu Prekidam svaki kontakt Sa svetom izvan zidova Mamine mokre I krvave materice Mnogo mi je žao Mama me danas zove Velikim odraslim konjem Kaže da se uozbiljim Formiram stavove Odredim prioritete Verujem u principe Ja vrištim I mnogo se plašim Da pucam U ovog Malog mene u sebi Znam Ako njega ubijem Sve se menja I tada dolaze Još teža vremena Nego što su sada I niko mene neće Više voleti Kao što me niko Ne voli ni sada I kao što niko nije voleo mamu Onda kada je lagala Da nosi u stomaku Plod velike ljubavi A bila je noć Mrkla vlažna noć I padala je kiša I ljuštio se memljivi plafon I sve je padalo na pod I mama je pala na pod I krv I sve je ušlo u mamino telo I skupilo se U njenoj materici I nastao sam ja I eto me sada Vrištim od bola Čije poreklo ne znam Ali ga osećam svuda I vrištim Da svi prestanu da lažu O sreći i radosti Jer to kad slušam Iz majčinog stomaka Osećam da te reči Nisu iskrene i stvarne. Zašto živim u gradu i ne volim podvarak Hvata me panika od pomisli Da sam možda rođen u kupusištu Majka me našla na zemlji Kako zgrčen ležim Umesto glavice kupusa Pupčanom vrpcom vezan Za kupusov koren Ona je tu vrpcu odrezala I drugima rekla da me rodila Možda je u međuvremenu Nosila meko plišano jastuče Umesto stomaka Sigurno je planirala Da nađe neko dete Negde na ulici Ili da ga uzme Od sirote mutave žene Jer takva Ne bi mogla Nikome da kaže Da je to dete Moja majka otela I da sam sad ja Moje majke lažni sin. Evo Ne znam Nisam odveć siguran Ko je moja majka A ne znam Ni ko mi je otac Ne znaju to Ni moji roditelji Odakle sam ja Onako de facto Možda su mene U kupusište Doneli Cigani Kada sam se rodio U nekoj Cigan-mali Beo Odmah sam postao Izrod Stavili me tamo Povezali za zemljom Valjano me zalili I molili bogove Da me neko nađe Zaklali su jare Kad me majka našla Služili su meso Uz kupus salatu Od one glavice Koju su posekli Da bi mene Za koren kupusov vezali. Šta ako je mene U to kupusište Donela svraka Stavila me tu Pa ko me nađe Našao me je Tako je mene našla Ona jedna žena Pomislila kako je korisno Da bude nekom majka I da ja budem Nekom milo dete Napunila je Svoja pluća vazduhom Prestala da diše Uvukla se u zemlju Probola stomak Korenom kupusa Pustila kroz njega vazduh Ja sam vrisnuo I to je bilo to. Ne znam šta bi Od svega toga Mogla biti istina Ona žena Što kaže Da je moja mama Njom se hrane bubice Negde ispod zemlje Kupus prezirem Mora da je to Od duboke traume Ne volim ni kupusišta Niti plantaže bilo kog povrća Ni bosonog hod Po vlažnoj zemlji Meni su lepi Asfalt i beton Lišajevi rasuti po ciglama Preko njih Mogu da bežim Kad me neko Meni nepoznat Gađa glavicom kupusa.

Пројекат издавања књиге Традиционални рецепти домаће српске кухиње одобрен је од Привредне коморе Србије која је оценила да је књига од културолошког и туризмолошког значаја као производ од значаја за промоцију Србије странцима. Из предговора “Књига Традиционални рецепти домаће српске кухиње представља ризницу података који не говоре само о саставу јела, већ и о једном начину живота који полако, али неповратно нестаје. О начину живота кад се кувало за породицу, кад је постојало време за дугу припрему јела, кад је цела породица седела за столом и кад се није знало за замрзнуте или подгрејане оброке. Листајући књигу, читајући рецепте скоро да ћете осетити мирис ових свеже припремљених и укусних јела, а надам се да ћете пожелети да себи и себи драгим људима нека од тих јела и спремите, и тако заједно са Миодрагом Илићем учините корак ка очувању домаће кулинарске традиције од заборава.”, проф др Слађана Шобајић. 09.05.2019. Промоција књиге у Бечу Садржај Реч аутора, 11 Предговор, 15 Исхрана у Србији кроз историју, 23 Историјат исхране, 31 Хлеб, 35 Бесквасни хлеб, 37 Месо, 39 Кувано жито и брашно, 43 Рибе, ракови, пужеви, 45 Поврће, 47 Обичаји, 49 Породична слава, 53 Славски колач, 57 Славско жито, 59 Божићна чесница, 61 Божићна чесница, 63 Софра, 65 Рецепти домаће кухиње, 69 Пре него што почнете.., 75 Војводина, 83 Рецепти из Војводине, 85 Супа, 89 Ајнпрен чорба, 91 Китнкез, 93 Пекмез од кајсија, 95 Ћушпајз, 97 Кох, 99 Насуво с кромпиром, 101 Паприкаш, 103 Гулаш, 105 Перкелт, 107 Реформ торта, 109 Лондон штангле, 111 Медењаци, 113 Штрудла с маком, 115 Погачице са чварцима, 117 Шненокле, 119 Принцес крофне, 121 Пихтије, 123 Ајмокац, 127 Дамен каприц, 129 Добош торта, 131 Клеценброт, 133 Лења пита са јабукама, 135 Кнедле са шљивама, 137 Кнедле са сиром, 139 Шуфнудле, 141 Резанци са маком, 143 Ванилице, 145 Мачвански листићи, 147 Крофне, 149 Циповка, 151 Источна Србија, 155 Рецепти из источне Србије, 157 Пасуљ, 161 Пита, 163 Плњен пипер, 165 Зељаник, 167 Сукани тиквеник, 169 Чорба, 171 Чомлек, 173 Тепсија, 177 Подварак, 179 Ћовтетија, 181 Каварма, 183 Белмуж, 185 Сукана пита са киселим купусом и сиром, 187 Кисела баница, 189 Вариво од боба, 191 Старинска чорба од лободе, 193 Гужвице, 195 Вариво од шумских печурки, 197 Морузница, 199 Посна торта с белим вином, 201 Рецељ, 203 Млечница, 205 Слатко од шљива, 207 Јужна Србија, 209 Рецепти из јужне Србије, 211 Прпећ, 213 Сеченица, 217 Самса, 219 Трљаница, 221 Љутеница, 223 Пинђур, 225 Ајвар, 227 Клуцана салата, 229 Касапски ђувеч 231 Гравче на тавче, 233 Сармице од зеља, 235 Зaпадна Србија, 237 Рецепти из западне Србије, 239 Слатки сутлијаш, 241 Шљивопита, 243 Халва, 245 Кадаиф, 247 Баклава, 249 Гурабије, 251 Мантије са сиром, 253 Урмашице, 255 Кајмак 257 Бурек, 259 Хељдопита, 261 Централна Србија, 263 Рецепти из централне Србије, 265 Пројин хлеб, 267 Пуњене паприке, 269 Погача, 271 Попара, 273 Цицвара, 275 Купус кисели, 277 Кисело млеко, 279 Качамак, 281 Сарма, 285 Уштипци, 287 Пита с киселим јабукама, 289 Ванилице са љутом ракијом, 291 Печење, 293 Гибаница, 297 Васина торта, 299 Косово н Метохнје 301 Рецепти са Косова и Метохије, 303 Разлевнице, 305 Груванице, 309 Грожђуша, 311 Ваши омиљени рецепти, 312 Литература, 319 Ауторски тим, 321 Захвалност, 333 Покровитељ књиге: Привредна комора Србије, 337 Рецензија, 341 Реч аутора Поштовани читаоци, Пред вама је књига о традиционалним рецептима домаће кухиње. Термин „српски” из пуног назива књиге Традиционални рецепти домаће српске кухиње, географска је одредница, што значи да су у књизи презентовани рецепти за које постоје поуздани докази да су били припремани крајем 19. и почетком 20. века, односно пре Другог светског рата, на територији тадашње државе Србије. Потрудили смо се да вам у овој књизи прикажемо како најпопуларнија тако и потпуно непозната јела, а све како бисмо вам дочарали једно прошло време када индустријализација, визуелна презентација и маркетинг нису имали пресудни утицај на културу исхране. Овом књигом не желимо да постављамо стандарде и дефинишемо који су „оригинални” традиционални рецепти, а који то нису. По нашем скромном мишљењу, тако нешто не постоји. Сваки од наведених рецепата је једном неко измислио и тиме је покренуо непрекидну историју његовог развоја, са свим променама и надоградњама које се подразумевају до данашњег доба, a сигурни смо и у будућим временима. Према нашим анализама, не постоји ни један једини рецепт који није претрпео макар малу измену или надоградњу. Такође, не постоји ниједно место у Србији, нити иједна кућа, породица и домаћица, који неће љубоморно бранити квалификацију: „Мој рецепт је једини оригиналан, то о чему ви причате није оригинални рецепт!” Ово наше путовање кроз гастрономију простора старе Србије је, знамо, веома кратко и сведено. За живота сваког од нас нема довољно времена ни простора, где би се све то могло на ваљан начин описати. Требало би завирити у посебност сваког региона, сваког краја, сваког места, сваког домаћинства, сваке домаћице и исказати дужну пажњу и поштовање историји, култури и посебностима сваког од њих. Истраживање и рад на овој књизи трајали су непуних годину дана, а приведени су крају уз велику помоћ сарадника и пријатеља овог пројекта. Посебну захвалност свима исказујем комплетном листом на крају ове књиге. За све оне који желе да се на било који начин убудуће баве овом материјом, да сачувају део традиције од заборава, морамо за крај цитирати речи др Јована Ердељановића из увода у књигу Српска народнајела и пића: „Онима који би се прихватили овога посла (очувања јела и пића од заборава прим. аут.)- нарочито препоручујем да трагају за оним начинима у готовљењу јела и пића, који су врло прости или старински, те су се или већ сасвим изгубили и само их можда памте старији људи или се њима служе једино пастири, радници, сиротиња и сл.” Важна напомена свима који пожеле да се опробајуу кулинарским вештинама припремајући јела према рецептима из oee књте: - Састојци нису мерени апотекарском прецизношћу! - Састојци које смо ми користили могу се битно разликовати по квалитету, волумену и тежини од састојака којима ви располажете! - Испробавајте, мењајте, прилагођавајте! - Пронађите онај однос и онај завршни укус и квалитет који вас испуњава задовољством и срећом! - Ова књига је написана да вас мирисима и укусима подсети на традицију, детињство, родни крај, родну кућу... Да пронађете ИНСПИРАЦИЈУ u дa УЖИВАТЕ! Пријатно вам било! За почетак читања, хвала вам од срца што сте купили ову књигу и што нам помажете да се један део наше културе сачува од заборава! Миодраг Илић Београд, октобар 2017 Рецензија Наша земља вековима је била на мети освајача, често под окупацијом туђинских владара и култура, на раскршћу путева којима су пролазили и трговачки каравани, па је у аманет добила необичну мешавину старогрчке, византијске, источњачке, аустроугарске, француске и руске гастрономске заоставштине. Према штурим али ипак довољним подацима, који су нам данас на располагању, са сигурношћу можемо да тврдимо да српска кухиња сеже у далеку прошлост. To нам даје могућност да размишљамо о историји српске гастрономије као о континуираном процесу, који је на крају дао резултат звани српска национална кухиња. Због тога можда и постоји толико недоумица и међу професионалцима, и међу грађанима, и међу туристима шта је заправо српска кухиња: да ли оно што се свакодневно припрема у домаћинствима или оно што је исписано у рецептима и штампано у разним књигама. Тако осмишљена, она постаје темељ угоститељске и туристичке понуде Србије, својеврстан бренд, који ће моћи да се промовише. Аутор се потрудио да јавности у овој књизи представи све резултате истраживачког рада. Свест да о исхрани српског народа кроз историју не поседујемо много писаног материјала представља разлог више да се ова тема обрађује поступно и темељно. О овој теми аутор говори не само да би увидом у рецепте јела наших предака задовољио нашу радозналост и коначно их записао и пописао, већ и због тога да би што више њих поново постало део наше свакодневне исхране и понуде ресторана и хотела. После толико година неки специјалитети поново ће, надам се, замирисати у нашим кухињама. Урош Урошевић Contents Author's foreword, 10 Foreword, 14 Food culture in Serbia through history, 22 History of diet, 30 Bread, 34 Unleavened bread, 36 Meat, 38 Cooked grains and flour, 42 Fish, crayfish, snails, 44 Vegetables, 46 Customs, 48 Family slava, 52 Slavski kolač, 54 Slavsko žito, 58 Božićna česnica, 60 Božićna česnica, 62 Sofra, 64 Traditional food and recipes, 68 Before you start.., 74 Vojvodina, 82 Recipes from Vojvodina, 84 Supa, 88 Ajnpren čorba, 90 Kitnkez, 92 Pekmez od kajsija, 94 Ćušpajz, 96 Koh, 98 Nasuvo s krompirom, 100 Paprikaš, 102 Gulaš, 104 Perkelt, 106 Reform torta, 108 London štangle, 110 Medenjaci, 112 Štrudla s makom, 114 Pogačice sa čvarcima, 116 Šnenokle, 118 Princes krofhe, 120 Pihti]e, 122 Ajmokac, 126 Damen kapric, 128 Doboš torta, 130 Klecenbrot, 132 Lenja pita sa jabukama, 134 Knedle sa šljivama, 136 Knedle sa sirom, 138 Sufhudle, 140 Rezanci sa makom, 142 Vanilice, 144 Mačvanski listići, 146 Krofne, 148 Cipovka, 150 Eastern Serbia, 154 Recipes from Eastern Serbia, 156 Pasulj, 160 Pita, 162 Plnjen piper, 164 Zeljanik, 166 Sukani tikvenik, 168 Čorba, 170 Čomlek, 172 Đuveč, 174 Tepsija, 176 Podvarak, 178 Ćovtetija, 180 Kavarma, 182 Belmuž, 184 Sukana pita sa kiselim kupusom i sirom, 186 Kisela banica, 188 Varivo od boba, 190 Starinska čorba od lobode, 192 Gužvice, 194 Varivo od šumskih pečurki, 196 Moruznica, 198 Posna torta s belim vinom, 200 Recelj, 202; Mlečnica, 204 Slatko od šljiva, 206 South Serbia, 208 Recipes from South Serbia, 210 Prpeć, 212 Sečenica, 216 Samsa, 218 Trljanica, 220 Ljutenica, 222 Pinđur, 224 Ajvar, 226 Klucana salata, 228 Kasapski đuveč, 230 Gravče na tavče 232 Sarmice od zelja, 234 Western Serbia, 236 Recipes from Western Serbia, 238 Slatki sutlijaš, 240 Šljivopita, 242 Halva, 244 Kadaif, 246 Bakava, 248 Gurabije, 250 Mantije sa sirom, 252 Urmašice, 254 Kajmak, 256 Burek, 258 Heljdopita, 260 Central Serbia, 262 Recipes from Central Serbia, 264 Projin hleb, 266 Punjene paprike, 268 Pogaca, 270; Popara, 272 Cicvara, 274 Kupus kiseli, 276 Kiselo mleko, 278 Kačamak, 280 Sarma, 284 Uštipci 286 Pita s kiselim jabukama, 288 Vanilice sa ljutom rakijom, 290 Pečenje 292 Gibanica, 296 Vasina torta, 298 Kosovo nad Metohija, 300 Recipes from Kosovo and Metohija, 302 Razlevnice, 304 Gruvanice, 308 Grožđuša, 310 Your favourite recipes, 312 References, 318 Team of authors, 320 Acknowledgement, 332 Benefactor of this book: Serbian Chamber of Commerce, 336 Author's foreword Dear readers, What you have in your hands is a book of traditional folk recipes. The term “Serbian” from the full tide of this book Traditional Serbian food and recipes is a geographic denominator, meaning that this book presents the recipes for which there is reliable evidence that they used to be prepared in late 19th and early 20th century, before the Second World War, at the territory of state of Serbia as defined at that time. In this book we put in a lot of effort to present both the most popular and the completely forgotten dishes, in order to illuminate the time in the past when industrialization, visual presentation and marketing were not crucial for the culture of food. This book does not have a goal to set standards and define the “original” traditional recipes vs. the others. According to our humble opinion, there is no such thing. Each of the listed recipes was once invented by someone, starting a continuous history of its development with all the modifications and additions to this very day, and I am sure that it will continue in the future. According to our analyses, there is not a single recipe that never experienced a small modification or addition. There is also no town in Serbia or any home, family and homemaker who will not jealously defend the qualification: “My recipe is the only original one, that thing you are talking about is not the original recipe!” Our journey through gastronomy of region of Old Serbia is, we are aware, very short and condensed. In the lifetime of each of us there is not enough time or space to describe it all in a proper way. It would be necessary to acknowledge the specificities of each region, each district, each town, each household, each homemaker’s experience, showing due respect and care for history, culture and specific features of each of them. Research and work on this book lasted for almost a year, and they were finalized with great help of our associates and friends of the project. I will specially acknowledge each of them in the complete list at the end of this book. For all those who intend to be active in this field in any form, to save a part of tradition from oblivion, at the end I must cite the words of Dr Jovan Erdeljanović from the introduction to the book Serbian folk dishes and beverages.л “To those who would take upon themselves this task,” (saving dishes and beverages from oblivion author’s remark) “my special recommendation is to look for those traditions in preparing dishes and beverages that are very simple or ancient, so they are either completely lost or maybe remembered only by the oldest persons, or used only by shepherds, manual workers, the poor etc.” An important remark to all those who wish to test their culinary skills by preparing dishes according to the recipes from this book - The ingredients were not measured with apothecary precision! - Тhe ingredients we used may be significantly different in quality, volume and weight from the ingredients at your disposal! - Try, change, adapt! Find the ratio and the final taste and quality that fill you with pleasure and happiness! The goal of this book is to use fragrances and flavors to remind you of tradition, childhood, and hometown, home where you were bom... To find INSPIRATION and to ENJOY! Cheers! As you start reading, I send you my cordial gratitude for buying this book and supporting a part of our culture to be saved from oblivion! Miodrag ILIĆ Belgrade, October 2017. From the foreword Prof Dr Sladana Šobajić TRADITION AND CUSTOMS play an important role in the cultural identification of each nation. Regardless whether these are written records or oral telling, the information on way of life in the past enables us to preserve authenticity and identity of communities closely connected by the same geographic origin, to preserve traditional knowledge and skills that may not be necessary any more but represent a part of historical heritage. The traditional food, as a product of the environment, natural resources, but also culture, history and way of life in a certain area, plays an important role in overall tradition of a nation. All nations, countries and ethnic communities have specific dietary habits that differ more or less significantly from the habits of other communities. They are transferred from one generation to the next, have an important role in the folklore and customs of certain regions for hundreds or even thousands of years, and contribute to overall cultural diversity. Traditional dishes are also the first part of heritage encountered when you meet new cultures. I am a travel-loving person. I love to meet new regions, different ways of life, new towns, new people and, of course, new cuisines. Each country I visited was proud to show its most beautiful culturally-historical monuments, the most beautiful mountains, rivers and lakes, but this was always spiced up with characteristic traditional dishes and beverages, and their absence would make all impressions incomplete. Each of these more or less new and unusual dishes was accompanied by a special story of their origin, revealing a part of tradition, history and national pride of these countries. In Peru, while I enjoyed the acidic taste of ceviche, I learned that this dish of fish and seafood marinated in lemon juice may be up to 4000 years old, and that only the Peruvian ceviche is original as it was later introduced to other countries of Latin America. In Nepal we were daily offered dalbhat, a dish of rice, lentils and curry, which for the Nepalese is more than a meal... Review FOR CENTURIES our country was a target of conquerors, often under occupation of foreign rulers and cultures while trade caravans also passed through these crossroads, so their legacy is an unusual mixture of Ancient Greek, Byzantine, Oriental, AustroHungarian, French and Russian gastronomic heritage. According to scarce but still sufficient data available for our presentday analysis, we can claim with high confidence that the Serbian cuisine has been reaching into the distant past. Therefore we are now able to envision the history of Serbian gastronomy as a continuous process that finally resulted in the Serbian national cuisine. This may be the leading cause of so many headscratchers, among the professionals as well as among citizens and guest tourists, about the real nature of the Serbian cuisine: is it what is prepared in homes on daily basis, or what is written in recipes and printed in various books? Once defined, it becomes the foundation of restaurant and tourist offer of Serbia, a special promotable brand. The author has put in a lot of effort to present the entire results of his research in form of a book. The awareness of scarcity of written material on diet of Serbian people through history is an additional reason to approach this subject gradually and in great detail. The goal of the author is not just fo present the dishes made by our ancestors in order to satisfy our curiosity and to finally have them all written and listed in one place, but also to reintroduce as many of them as possible into the everyday diet and restaurant and hotel offer. I hope that after so many years some of these special delicacies will again spread their aromas through our kitchens. Uroš Urošević Линкови Најновији догађај Промоција књиге Традиционални рецепти домаће српске кухиње у Бечу 9. маја 2019. Медиа референце I love Zrenjanin: Књига „Традиционални рецепти домаће српске кухиње“ као резултат исцрпног истраживања Danas: Традиционални рецепти домаће српске кухиње PC press: Чувари културе и традиције Turistički svet: Представљена књига "Традиционални рецепти домаће српске кухиње" Привредна комора Србије: Промовисана књига „Традиционални рецепти домаће српске кухиње” Diplomacy and Commerce: Promotion of book “Traditional Serbian Food and Recipes” Danas: Традиционална јела често крију и лепе приче Удружење новинара Србије: У среду у Зрењанину промоција књиге Миодрага Илића „Традиционални рецепти домаће српске кухиње“ Australiana Serba: Миодраг Илић: Традиционална домаћа српска кухиња Danas: Рецепти од китникеза до подварка Видео извештаји са одржаних промоција Traditional Serbian Cookbook - Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje Промоција књиге Традиционални рецепти српске кухиње у Тополи Промоција књиге Традиционални рецепти српске кухиње у Метроу РТС Шареница 08.09.2018: представљена књига Традиционални рецепти домаће српске кухиње На ТВ Н1 представљена књига Традиционални рецепти домаће српске кухиње Промоција књиге у Народној библитеци у Белој Цркви Naslov: Традиционални рецепти домаће српске кухиње / Traditional Serbian food and recipes Izdavač: Linkom-PC Strana: 344 (cb) Povez: tvrdi sa omotom Pismo: latinica i ћирилица Format: 16.5 x 20.5 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-900340-0-0

Пројекат издавања књиге Традиционални рецепти домаће српске кухиње одобрен је од Привредне коморе Србије која је оценила да је књига од културолошког и туризмолошког значаја као производ од значаја за промоцију Србије странцима. Из предговора “Књига Традиционални рецепти домаће српске кухиње представља ризницу података који не говоре само о саставу јела, већ и о једном начину живота који полако, али неповратно нестаје. О начину живота кад се кувало за породицу, кад је постојало време за дугу припрему јела, кад је цела породица седела за столом и кад се није знало за замрзнуте или подгрејане оброке. Листајући књигу, читајући рецепте скоро да ћете осетити мирис ових свеже припремљених и укусних јела, а надам се да ћете пожелети да себи и себи драгим људима нека од тих јела и спремите, и тако заједно са Миодрагом Илићем учините корак ка очувању домаће кулинарске традиције од заборава.”, проф др Слађана Шобајић. 09.05.2019. Промоција књиге у Бечу Садржај Реч аутора, 11 Предговор, 15 Исхрана у Србији кроз историју, 23 Историјат исхране, 31 Хлеб, 35 Бесквасни хлеб, 37 Месо, 39 Кувано жито и брашно, 43 Рибе, ракови, пужеви, 45 Поврће, 47 Обичаји, 49 Породична слава, 53 Славски колач, 57 Славско жито, 59 Божићна чесница, 61 Божићна чесница, 63 Софра, 65 Рецепти домаће кухиње, 69 Пре него што почнете.., 75 Војводина, 83 Рецепти из Војводине, 85 Супа, 89 Ајнпрен чорба, 91 Китнкез, 93 Пекмез од кајсија, 95 Ћушпајз, 97 Кох, 99 Насуво с кромпиром, 101 Паприкаш, 103 Гулаш, 105 Перкелт, 107 Реформ торта, 109 Лондон штангле, 111 Медењаци, 113 Штрудла с маком, 115 Погачице са чварцима, 117 Шненокле, 119 Принцес крофне, 121 Пихтије, 123 Ајмокац, 127 Дамен каприц, 129 Добош торта, 131 Клеценброт, 133 Лења пита са јабукама, 135 Кнедле са шљивама, 137 Кнедле са сиром, 139 Шуфнудле, 141 Резанци са маком, 143 Ванилице, 145 Мачвански листићи, 147 Крофне, 149 Циповка, 151 Источна Србија, 155 Рецепти из источне Србије, 157 Пасуљ, 161 Пита, 163 Плњен пипер, 165 Зељаник, 167 Сукани тиквеник, 169 Чорба, 171 Чомлек, 173 Тепсија, 177 Подварак, 179 Ћовтетија, 181 Каварма, 183 Белмуж, 185 Сукана пита са киселим купусом и сиром, 187 Кисела баница, 189 Вариво од боба, 191 Старинска чорба од лободе, 193 Гужвице, 195 Вариво од шумских печурки, 197 Морузница, 199 Посна торта с белим вином, 201 Рецељ, 203 Млечница, 205 Слатко од шљива, 207 Јужна Србија, 209 Рецепти из јужне Србије, 211 Прпећ, 213 Сеченица, 217 Самса, 219 Трљаница, 221 Љутеница, 223 Пинђур, 225 Ајвар, 227 Клуцана салата, 229 Касапски ђувеч 231 Гравче на тавче, 233 Сармице од зеља, 235 Зaпадна Србија, 237 Рецепти из западне Србије, 239 Слатки сутлијаш, 241 Шљивопита, 243 Халва, 245 Кадаиф, 247 Баклава, 249 Гурабије, 251 Мантије са сиром, 253 Урмашице, 255 Кајмак 257 Бурек, 259 Хељдопита, 261 Централна Србија, 263 Рецепти из централне Србије, 265 Пројин хлеб, 267 Пуњене паприке, 269 Погача, 271 Попара, 273 Цицвара, 275 Купус кисели, 277 Кисело млеко, 279 Качамак, 281 Сарма, 285 Уштипци, 287 Пита с киселим јабукама, 289 Ванилице са љутом ракијом, 291 Печење, 293 Гибаница, 297 Васина торта, 299 Косово н Метохнје 301 Рецепти са Косова и Метохије, 303 Разлевнице, 305 Груванице, 309 Грожђуша, 311 Ваши омиљени рецепти, 312 Литература, 319 Ауторски тим, 321 Захвалност, 333 Покровитељ књиге: Привредна комора Србије, 337 Рецензија, 341 Реч аутора Поштовани читаоци, Пред вама је књига о традиционалним рецептима домаће кухиње. Термин „српски” из пуног назива књиге Традиционални рецепти домаће српске кухиње, географска је одредница, што значи да су у књизи презентовани рецепти за које постоје поуздани докази да су били припремани крајем 19. и почетком 20. века, односно пре Другог светског рата, на територији тадашње државе Србије. Потрудили смо се да вам у овој књизи прикажемо како најпопуларнија тако и потпуно непозната јела, а све како бисмо вам дочарали једно прошло време када индустријализација, визуелна презентација и маркетинг нису имали пресудни утицај на културу исхране. Овом књигом не желимо да постављамо стандарде и дефинишемо који су „оригинални” традиционални рецепти, а који то нису. По нашем скромном мишљењу, тако нешто не постоји. Сваки од наведених рецепата је једном неко измислио и тиме је покренуо непрекидну историју његовог развоја, са свим променама и надоградњама које се подразумевају до данашњег доба, a сигурни смо и у будућим временима. Према нашим анализама, не постоји ни један једини рецепт који није претрпео макар малу измену или надоградњу. Такође, не постоји ниједно место у Србији, нити иједна кућа, породица и домаћица, који неће љубоморно бранити квалификацију: „Мој рецепт је једини оригиналан, то о чему ви причате није оригинални рецепт!” Ово наше путовање кроз гастрономију простора старе Србије је, знамо, веома кратко и сведено. За живота сваког од нас нема довољно времена ни простора, где би се све то могло на ваљан начин описати. Требало би завирити у посебност сваког региона, сваког краја, сваког места, сваког домаћинства, сваке домаћице и исказати дужну пажњу и поштовање историји, култури и посебностима сваког од њих. Истраживање и рад на овој књизи трајали су непуних годину дана, а приведени су крају уз велику помоћ сарадника и пријатеља овог пројекта. Посебну захвалност свима исказујем комплетном листом на крају ове књиге. За све оне који желе да се на било који начин убудуће баве овом материјом, да сачувају део традиције од заборава, морамо за крај цитирати речи др Јована Ердељановића из увода у књигу Српска народнајела и пића: „Онима који би се прихватили овога посла (очувања јела и пића од заборава прим. аут.)- нарочито препоручујем да трагају за оним начинима у готовљењу јела и пића, који су врло прости или старински, те су се или већ сасвим изгубили и само их можда памте старији људи или се њима служе једино пастири, радници, сиротиња и сл.” Важна напомена свима који пожеле да се опробајуу кулинарским вештинама припремајући јела према рецептима из oee књте: - Састојци нису мерени апотекарском прецизношћу! - Састојци које смо ми користили могу се битно разликовати по квалитету, волумену и тежини од састојака којима ви располажете! - Испробавајте, мењајте, прилагођавајте! - Пронађите онај однос и онај завршни укус и квалитет који вас испуњава задовољством и срећом! - Ова књига је написана да вас мирисима и укусима подсети на традицију, детињство, родни крај, родну кућу... Да пронађете ИНСПИРАЦИЈУ u дa УЖИВАТЕ! Пријатно вам било! За почетак читања, хвала вам од срца што сте купили ову књигу и што нам помажете да се један део наше културе сачува од заборава! Миодраг Илић Београд, октобар 2017 Рецензија Наша земља вековима је била на мети освајача, често под окупацијом туђинских владара и култура, на раскршћу путева којима су пролазили и трговачки каравани, па је у аманет добила необичну мешавину старогрчке, византијске, источњачке, аустроугарске, француске и руске гастрономске заоставштине. Према штурим али ипак довољним подацима, који су нам данас на располагању, са сигурношћу можемо да тврдимо да српска кухиња сеже у далеку прошлост. To нам даје могућност да размишљамо о историји српске гастрономије као о континуираном процесу, који је на крају дао резултат звани српска национална кухиња. Због тога можда и постоји толико недоумица и међу професионалцима, и међу грађанима, и међу туристима шта је заправо српска кухиња: да ли оно што се свакодневно припрема у домаћинствима или оно што је исписано у рецептима и штампано у разним књигама. Тако осмишљена, она постаје темељ угоститељске и туристичке понуде Србије, својеврстан бренд, који ће моћи да се промовише. Аутор се потрудио да јавности у овој књизи представи све резултате истраживачког рада. Свест да о исхрани српског народа кроз историју не поседујемо много писаног материјала представља разлог више да се ова тема обрађује поступно и темељно. О овој теми аутор говори не само да би увидом у рецепте јела наших предака задовољио нашу радозналост и коначно их записао и пописао, већ и због тога да би што више њих поново постало део наше свакодневне исхране и понуде ресторана и хотела. После толико година неки специјалитети поново ће, надам се, замирисати у нашим кухињама. Урош Урошевић Contents Author's foreword, 10 Foreword, 14 Food culture in Serbia through history, 22 History of diet, 30 Bread, 34 Unleavened bread, 36 Meat, 38 Cooked grains and flour, 42 Fish, crayfish, snails, 44 Vegetables, 46 Customs, 48 Family slava, 52 Slavski kolač, 54 Slavsko žito, 58 Božićna česnica, 60 Božićna česnica, 62 Sofra, 64 Traditional food and recipes, 68 Before you start.., 74 Vojvodina, 82 Recipes from Vojvodina, 84 Supa, 88 Ajnpren čorba, 90 Kitnkez, 92 Pekmez od kajsija, 94 Ćušpajz, 96 Koh, 98 Nasuvo s krompirom, 100 Paprikaš, 102 Gulaš, 104 Perkelt, 106 Reform torta, 108 London štangle, 110 Medenjaci, 112 Štrudla s makom, 114 Pogačice sa čvarcima, 116 Šnenokle, 118 Princes krofhe, 120 Pihti]e, 122 Ajmokac, 126 Damen kapric, 128 Doboš torta, 130 Klecenbrot, 132 Lenja pita sa jabukama, 134 Knedle sa šljivama, 136 Knedle sa sirom, 138 Sufhudle, 140 Rezanci sa makom, 142 Vanilice, 144 Mačvanski listići, 146 Krofne, 148 Cipovka, 150 Eastern Serbia, 154 Recipes from Eastern Serbia, 156 Pasulj, 160 Pita, 162 Plnjen piper, 164 Zeljanik, 166 Sukani tikvenik, 168 Čorba, 170 Čomlek, 172 Đuveč, 174 Tepsija, 176 Podvarak, 178 Ćovtetija, 180 Kavarma, 182 Belmuž, 184 Sukana pita sa kiselim kupusom i sirom, 186 Kisela banica, 188 Varivo od boba, 190 Starinska čorba od lobode, 192 Gužvice, 194 Varivo od šumskih pečurki, 196 Moruznica, 198 Posna torta s belim vinom, 200 Recelj, 202; Mlečnica, 204 Slatko od šljiva, 206 South Serbia, 208 Recipes from South Serbia, 210 Prpeć, 212 Sečenica, 216 Samsa, 218 Trljanica, 220 Ljutenica, 222 Pinđur, 224 Ajvar, 226 Klucana salata, 228 Kasapski đuveč, 230 Gravče na tavče 232 Sarmice od zelja, 234 Western Serbia, 236 Recipes from Western Serbia, 238 Slatki sutlijaš, 240 Šljivopita, 242 Halva, 244 Kadaif, 246 Bakava, 248 Gurabije, 250 Mantije sa sirom, 252 Urmašice, 254 Kajmak, 256 Burek, 258 Heljdopita, 260 Central Serbia, 262 Recipes from Central Serbia, 264 Projin hleb, 266 Punjene paprike, 268 Pogaca, 270; Popara, 272 Cicvara, 274 Kupus kiseli, 276 Kiselo mleko, 278 Kačamak, 280 Sarma, 284 Uštipci 286 Pita s kiselim jabukama, 288 Vanilice sa ljutom rakijom, 290 Pečenje 292 Gibanica, 296 Vasina torta, 298 Kosovo nad Metohija, 300 Recipes from Kosovo and Metohija, 302 Razlevnice, 304 Gruvanice, 308 Grožđuša, 310 Your favourite recipes, 312 References, 318 Team of authors, 320 Acknowledgement, 332 Benefactor of this book: Serbian Chamber of Commerce, 336 Author's foreword Dear readers, What you have in your hands is a book of traditional folk recipes. The term “Serbian” from the full tide of this book Traditional Serbian food and recipes is a geographic denominator, meaning that this book presents the recipes for which there is reliable evidence that they used to be prepared in late 19th and early 20th century, before the Second World War, at the territory of state of Serbia as defined at that time. In this book we put in a lot of effort to present both the most popular and the completely forgotten dishes, in order to illuminate the time in the past when industrialization, visual presentation and marketing were not crucial for the culture of food. This book does not have a goal to set standards and define the “original” traditional recipes vs. the others. According to our humble opinion, there is no such thing. Each of the listed recipes was once invented by someone, starting a continuous history of its development with all the modifications and additions to this very day, and I am sure that it will continue in the future. According to our analyses, there is not a single recipe that never experienced a small modification or addition. There is also no town in Serbia or any home, family and homemaker who will not jealously defend the qualification: “My recipe is the only original one, that thing you are talking about is not the original recipe!” Our journey through gastronomy of region of Old Serbia is, we are aware, very short and condensed. In the lifetime of each of us there is not enough time or space to describe it all in a proper way. It would be necessary to acknowledge the specificities of each region, each district, each town, each household, each homemaker’s experience, showing due respect and care for history, culture and specific features of each of them. Research and work on this book lasted for almost a year, and they were finalized with great help of our associates and friends of the project. I will specially acknowledge each of them in the complete list at the end of this book. For all those who intend to be active in this field in any form, to save a part of tradition from oblivion, at the end I must cite the words of Dr Jovan Erdeljanović from the introduction to the book Serbian folk dishes and beverages.л “To those who would take upon themselves this task,” (saving dishes and beverages from oblivion author’s remark) “my special recommendation is to look for those traditions in preparing dishes and beverages that are very simple or ancient, so they are either completely lost or maybe remembered only by the oldest persons, or used only by shepherds, manual workers, the poor etc.” An important remark to all those who wish to test their culinary skills by preparing dishes according to the recipes from this book - The ingredients were not measured with apothecary precision! - Тhe ingredients we used may be significantly different in quality, volume and weight from the ingredients at your disposal! - Try, change, adapt! Find the ratio and the final taste and quality that fill you with pleasure and happiness! The goal of this book is to use fragrances and flavors to remind you of tradition, childhood, and hometown, home where you were bom... To find INSPIRATION and to ENJOY! Cheers! As you start reading, I send you my cordial gratitude for buying this book and supporting a part of our culture to be saved from oblivion! Miodrag ILIĆ Belgrade, October 2017. From the foreword Prof Dr Sladana Šobajić TRADITION AND CUSTOMS play an important role in the cultural identification of each nation. Regardless whether these are written records or oral telling, the information on way of life in the past enables us to preserve authenticity and identity of communities closely connected by the same geographic origin, to preserve traditional knowledge and skills that may not be necessary any more but represent a part of historical heritage. The traditional food, as a product of the environment, natural resources, but also culture, history and way of life in a certain area, plays an important role in overall tradition of a nation. All nations, countries and ethnic communities have specific dietary habits that differ more or less significantly from the habits of other communities. They are transferred from one generation to the next, have an important role in the folklore and customs of certain regions for hundreds or even thousands of years, and contribute to overall cultural diversity. Traditional dishes are also the first part of heritage encountered when you meet new cultures. I am a travel-loving person. I love to meet new regions, different ways of life, new towns, new people and, of course, new cuisines. Each country I visited was proud to show its most beautiful culturally-historical monuments, the most beautiful mountains, rivers and lakes, but this was always spiced up with characteristic traditional dishes and beverages, and their absence would make all impressions incomplete. Each of these more or less new and unusual dishes was accompanied by a special story of their origin, revealing a part of tradition, history and national pride of these countries. In Peru, while I enjoyed the acidic taste of ceviche, I learned that this dish of fish and seafood marinated in lemon juice may be up to 4000 years old, and that only the Peruvian ceviche is original as it was later introduced to other countries of Latin America. In Nepal we were daily offered dalbhat, a dish of rice, lentils and curry, which for the Nepalese is more than a meal... Review FOR CENTURIES our country was a target of conquerors, often under occupation of foreign rulers and cultures while trade caravans also passed through these crossroads, so their legacy is an unusual mixture of Ancient Greek, Byzantine, Oriental, AustroHungarian, French and Russian gastronomic heritage. According to scarce but still sufficient data available for our presentday analysis, we can claim with high confidence that the Serbian cuisine has been reaching into the distant past. Therefore we are now able to envision the history of Serbian gastronomy as a continuous process that finally resulted in the Serbian national cuisine. This may be the leading cause of so many headscratchers, among the professionals as well as among citizens and guest tourists, about the real nature of the Serbian cuisine: is it what is prepared in homes on daily basis, or what is written in recipes and printed in various books? Once defined, it becomes the foundation of restaurant and tourist offer of Serbia, a special promotable brand. The author has put in a lot of effort to present the entire results of his research in form of a book. The awareness of scarcity of written material on diet of Serbian people through history is an additional reason to approach this subject gradually and in great detail. The goal of the author is not just fo present the dishes made by our ancestors in order to satisfy our curiosity and to finally have them all written and listed in one place, but also to reintroduce as many of them as possible into the everyday diet and restaurant and hotel offer. I hope that after so many years some of these special delicacies will again spread their aromas through our kitchens. Uroš Urošević Линкови Најновији догађај Промоција књиге Традиционални рецепти домаће српске кухиње у Бечу 9. маја 2019. Медиа референце I love Zrenjanin: Књига „Традиционални рецепти домаће српске кухиње“ као резултат исцрпног истраживања Danas: Традиционални рецепти домаће српске кухиње PC press: Чувари културе и традиције Turistički svet: Представљена књига "Традиционални рецепти домаће српске кухиње" Привредна комора Србије: Промовисана књига „Традиционални рецепти домаће српске кухиње” Diplomacy and Commerce: Promotion of book “Traditional Serbian Food and Recipes” Danas: Традиционална јела често крију и лепе приче Удружење новинара Србије: У среду у Зрењанину промоција књиге Миодрага Илића „Традиционални рецепти домаће српске кухиње“ Australiana Serba: Миодраг Илић: Традиционална домаћа српска кухиња Danas: Рецепти од китникеза до подварка Видео извештаји са одржаних промоција Traditional Serbian Cookbook - Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje Промоција књиге Традиционални рецепти српске кухиње у Тополи Промоција књиге Традиционални рецепти српске кухиње у Метроу РТС Шареница 08.09.2018: представљена књига Традиционални рецепти домаће српске кухиње На ТВ Н1 представљена књига Традиционални рецепти домаће српске кухиње Промоција књиге у Народној библитеци у Белој Цркви Naslov: Традиционални рецепти домаће српске кухиње / Traditional Serbian food and recipes Izdavač: Linkom-PC Strana: 344 (cb) Povez: tvrdi sa omotom Pismo: latinica i ћирилица Format: 16.5 x 20.5 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-900340-0-0

Prof. dr Mirjana Savić - dr Vesna Popović: SVOJSTVA, PROIZVODNJA I PROMET ZAČINA - MONOGRAFIJA Mek povez, 24cm, 218stana, izdavač: INSTITUT ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE - Beograd SADRŽAJ PREDGOVOR I UVOD II VRSTE I SVOJSTVA ZAČINA Anis, Pimpinella anisum L. Beli luk, Allium sativum L. Biber, Piper nigrum L. Bosiljak, Ocimum basilicum L. Celer, Apium graveolens L. Cimet, Cinnamomum ceylonicum Blume i Cinnamomum cassia Crveni luk, Allium cepa L. Čili, Capsicum frutescens L. Čubar, Satureja hortensis L Đumbir, Zingiber officinalis Rosc. Estragon, Artemisia dracunculus L. Iđirot, Acorus calamus L. Isiot, Curcuma zedoaria Rosc. Kapar, Capparis spinosa L. Karanfilić, Caryophyllus aromaticus Thunb. Kardamom, Elettaria cardamomum White et Mason Ki,, Carum carvi L. Kleka, Juniperus communis L. Korijander, Coriandrum sativum L. Kumin, Cuminum cyminum L. Kurkuma, Curcuma longa L. Lavanda, Lavandula angustifolia Mill. Lovor, Laurus nobilis L. M, Thymus serpyllum L. Majoran, Majorana hortensis L. Mirođija, Anethum graveolens L. Morač, Foeniculum vulgare Mill. Muskatni oraščić, Myristica fragrans Houtt Nana, Mentha piperita L. Origano, Origanum vulgare L. Paprika, Capsicum anum L. Paštrnjak, Pastinaca sativa L. Peršun, Petroselinum hortense Mill. Pimet, Pimenta dioica L. Merr. Ren, Armoracia rusticana L. Ruzmarin, Rosmarinus officinalis L. Selen, Levisticum officinale Koch Slačica bela, Sinapis alba L. Susam, Sesamum indicum L Šafran, Crocus sativus L. Timijan, Thymus vulgaris L., T. zygis Loefl.ex L. Vanila, Vanilla planifolia L. Žalfija, Salvia officinalis L. III PROIZVODNJA I PROMET ZAČINA Proizvodnja i promet začina u svetu Put začina Proizvodnja začina u svetu Proizvodnja začina u EU-27 Trgovina začinima u svetu Izvozni tokovi začina u svetu Uvozni tokovi začina u svetu Trgovina začinima u EU-27 Proizvodnja i promet začina u Srbiji Poizvodnja i tržište začina u Srbiji Gajenje i sakupljanje začinskog bilja Interesno udruživanje i podrška države i fondova Spoljnotrgovinska razmena začina Srbije Obim i regionalna struktura izvoza i uvoza začina Spoljnotrgovinska regulativa IV ANALIZA HEMIJSKOG SASTAVA ZAČINA V ZAKLJUČNA RAZMATRANJA VI LITERATURNI IZVORI VII PRILOG Prikaz lekovitog delovanja začina Koncentracija eteričnog ulja u začinima i kvantitativno dominantne komponente eteričnog ulja Pregled kompatibilnosti povrća i začina Strukturne formule pojedinih komponenti eteručnih ulja Registar narodnih naziva začina Registar latinskih naziva začina U svetu je sve izraženiji trend povratka prirodi, prirodnoj ishrani, lečenju prirodnim sredstvima. Preduslov za zdrav život je, pre svega, zdrava ishrana, ali i primena, posebno u preventivne svrhe, lekovitog i začinskog bilja. U vreme kada se, sa oporavkom privrede i rastom dohotka, domaće tržište vraća pravim vrednostima u ishrani, a profit na stranom tržištu pripada onima koji su u stanju da ponude visoko kvalitetne i ekološki zdrave proizvode, povećava se potreba za istraživanjima na unapređenju proizvodnje i potrošnje jedne od takvih grupa proizvoda, a to su začini. Otvaranje Srbije prema svetu početkom 2000-tih i prateće menjanje stila života, može se, pored ostalog, sagledati i na tržištu začina, koje u Srbiji, prema procenama vodećih proizvođača i uvoznika, u proteklih nekoliko godina beleži rast po stopi od 45 odsto godišnje. Jedna od prepreka povećanju prodaje i asortimana začina u trgovini je nepoznavanje šire palete začina, njihovih osnovnih svojstava i načina upotrebe. Ova monografija, pored naučnih rezultata, interesantnih za užu naučnu i stručnu javnost, upravo nudi i odgovore na pitanja te vrste. Pored botaničkih, morfoloških, hemijskih, lekovitih i nutritivnih svojstava, odgovarajuća pažnja posvećena je i pitanjima iz oblasti organizacije proizvodnje i spoljnotrgovinskog prometa začina. Domaća proizvodnja začina ima rastući trend i njome se bavi sve veći broj privrednih subjekata, u značajnoj meri zadovoljava domaće potrebe, a u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje suficit trgovinskog bilansa. Bez obzira na rezultate koje ova delatnost ostvaruje u sektoru agroindustrije, mnogi potencijali proizvodnje, odnosno prerade i izvoza začina nisu iskorišćeni. Ne treba izgubiti iz vida ni sirovinski aspekt, tj. mogućnosti sakupljanja i gajenja začinskog bilja, posebno na principima organske poljoprivrede, i ulogu ovih delatnosti u razvoju sitnih, multifunkcionalnih gazdinstava, smanjenju ruralnog siromaštva i povećavanju zaposlenosti u ruralnim i periurbanim područjima zemlje, čemu je, takođe, posvećena odgovarajuća pažnja. Monografija svojim sveobuhvatnim analizama ima za cilj da ukaže na potencijale ovog, po obimu proizvodnje i razmene malog, ali po proizvodnim i trgovinskim efektima i mogućnostima daljeg razvoja, dinamičnog sektora agrobiznisa, i ohrabri sve aktere na dalja zalaganja na unapređenju lanca proizvodnje, prometa i potrošnje začinskog bilja i začina i tako doprinese razvoju multifunkcionalne poljoprivrede i preduzetništva u agrobiznisu Srbije. UVOD Trgovina začinima tokom poslednjih hiljadu godina, znatno je uticala na osnovne tokove razvoja civilizacije. Začini su, pored zlata i svile, bili predmet trgovine između Istoka i Zapada. Uticali su na otkriće prekomorske plovidbe. Bili su uzrok uspona i padova kraljevstava, dominacije svetskom trgovinom Španaca i Portugalaca, zatim Holanđana i Engleza. Većina začina, koji se i dalje u svetu upotrebljavaju, osim onih egzotičnih sa Orjenta, Kine i Indije, poreklom su iz Evrope, najčešće iz područja Mediterana i iz jugoistočnih delova kontinenta. Začini su u srednjem, ali i početkom novog veka imali značajnu ekonomsku i političku ulogu kao danas nafta. Trgovina začinima, a naročito onim iz Azije, bila je vrlo unosan posao; doprinela je velikom bogatstvu prvo arapskih država, a zatim i talijanskih gradova-država i kolonijalnih sila. Začini su u prošlim vremenima bili privilegija bogatih. Vremenom je začinsko bilje postalo dostupno i ostalom stanovništvu, da bi neke vrste postale ključni simboli pojedinih nacionalnih kuhinja. Tržište začina u Srbiji bilo je, doskora, prilično siromašno i nerazvijeno, ali sada je već došlo vreme kada potrošači izričito traže kvalitetne proizvode; postali su veoma izbirljivi po pitanju vrste i kvaliteta začina, koje svakodnevno koriste za pripremu jela. Širi asortiman začina na tržište Srbije među prvima su donele velike inostrane trgovinske kuće. Prodaja začina raste uporedo sa porastom standarda. Očekivano, najbolje tržište je beogradsko, a zatim tržište Vojvodine, gradovi u centralnoj Srbiji. U poređenju sa susedima, potrošnja začina je, ipak, znatno manja. Dok je godišnja vrednost prometa začina strane kompanije Kotanji u Srbiji oko pola miliona evra, u Sloveniji je taj iznos dvostruko, a u Hrvatskoj tri puta veći. * * * Najveći broj začina su proizvodi biljnog porekla, karakterističnog mirisa i ukusa ili boje. Dodaju se prehrambenim proizvodima i alkoholnim i bezalkoholnim pićima radi postizanja odgovarajućeg mirisa, ukusa, boje ili radi svarljivosti, kozmetičkim preparatima i parfemima radi karakterističnog mirisa, a lekovitim preparatima zbog njihovih aktivnih principa. Kao začini se koriste aromatični delovi začinskih biljaka i to: koren, kora, list, cvetni pupoljak, cvet, tučak, plod, seme. Neki začini se koriste u prirodnom obliku, dok se drugi pripremaju sušenjem, sitnjenjem, pretvaranjem u prah i ekstrahovanjem aromatičnih sastojaka. U potrošnji značajno mesto zauzimaju mleveni začini. Česta je primena i ekstrahovanih začina. Izdvojeni aromatični sastojci mešaju se sa nosačem (saharoza, glukoza, natrijum-glutaminat i dr) u odnosu, koji je identičan njihovoj koncentraciji u začinskoj biljci. Hemijski sastav začina je veoma kompleksan, a svaki poseduje neki specifičan i dominantan sastojak. Najznačajnije komponente hemijskog sastava začina pripadaju grupi isparljivih i čvrstih ulja, smola, estera, fenola, terpena, alkohola, organskih kiselina, alkaloida i jedinjenja sa sumporom. Kao redovni sastojci začina javljaju se i proteini, skrob, šećeri, bojene materije i veliki broj drugih organskih jedinjenja. Specifična aroma začina potiče od eteričnih ulja, a oštar i ljut ukus od alkaloida i glukozida i podukata njihove hidrolize. Kod raznih naroda različita je upotreba začina kvantitativno i kvalitativno. Ishrana pojedinih naroda ne može se ni zamisliti bez korišćenja mirišljavih i ljutih začina, dok je njihova upotreba kod drugih svedena na minimum. Prof.dr Mirjana Savić i dr Vesna Popović

Опет рече Бог: Нека изникне из земље трава, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво родно, које рађа по својим врстама, у којем ће бити семе његово н земљи. (Пост.1.11) И појавише се ливаде пребогате високом травом, а по плодним равницама таласало се зеленило, пружајући лелујањем класја призор попут узбурканог мора. И свакакво биље и све врсте зеља, и што у струковима расте, и што бобице доноси, све је то у изобиљу прекривало земљу. Св. Василије велики Биље може да буде одличан лек који јача организам, не ремети његове билошке функције, а нема штетних пропртаних појава или су оне минималне. Правилно употребљено биље често спречи или излечи неку болест која се чини неизлечивом. Лековито биље налази се свуда око нас, зато многи мисле да ништа не вреди, поготово ако га сами уберу. Влада погрешно уверење да је добро само оно што је скупо, што је заиста погрешно. Тражити на другом крају земље оно што се може наћи на два-три корака од својих врата је заиста бесмислено. Покушаји да се лековито биље избаци из употребе остали су без успеха, а преко 80% лекова савремене фармације справља се из биља и других природних сировина. Број биљака је врло велики, тако рећи непрегледан, јер их има 700.000 - 800.000, а неки мисле да је и укупан број болести толики, колико има лековитог биља. Биљкама се лече најчешће оне болести које не захтевају агресивну медицинску терапију. У многим случајевима тешко је поставити оштру границу између научне и ненаучне (алтернативне) медицине. Највећа потешкоћа код многих људи данашње цивилизације састоји се у томе што једноставно не желе да размишљају. Прилагођавају се размишљању широких маса. Исправно је оно што чине сви! Међутим, стварност нас опомиње да то није тачно, да је исправно баш нешто супротно. Лековито биље не само што лечи него и крепи, јача и чини тело отпорним против многих болести, а нарочито против оних које се појављују у позним годинама. Лековито биље не ствара чуда, али у стручним рукама лекара може да постане велика вредност. Лекар који поседује сложена медицинска знања, и који је побожан, јесте прави благослов за народ. У селима су у прошлости најпоштованији били свештеник, доктор и учитељ. Зато је сељак радо са своје муке школовао децу за тако узвишену службу. Данас смо сведоци опште моралне криз и охладнелог односа многих лекара према пацијентима и пацијената који не поштују своје лекаре. Без њихове добре сарадње, тешко ћемо доћи до здравља. Једино такви лекари, који пожртвовано врше своју службу, данас могу много да учине за здравље народа и буду оно што им је и Бог дао, сарадници Божији у Његовом стварању за малог човека, кога у данашње време многе групације варају, искоришћавају и одбацују када постану немоћни и болесни. Будућност савремених доктора је све тамнија и неизвеснијашто је изазвано чињеницом да медицина све више зависи од технологије. Улога доктора се смањује, док је улога техничких лица све већа. Лекари би требало да се врате на своју основну мисију, да буду исцелитељи и учитељи. Односи између пацијента и лекара су суштина успешног лечења. Осећај поверења и наде које да лекар пацијенту, када је он раљив болешћу, је велика драгоценост којој се треба вратити. Саосећање са онима који пате, не улази у материјалну сферу и јесте могуће. зато је важно да се медицином баве верујући људи, нарочито зато што су им морална начела и борба за добро у складу са том светом професијом. Тада ће знање отето од духовности, које горди и понижава истинског исцелитеља, бити враћено онима који неће хтети да се "чине боговима", него онима који ће у страху Божијем бити његови сарадници у Његовом промислу о људима. Уплашени пацијент ће уз топли поглед или благи додир доктора, лакше пребродити свој страх од бола и смрти. Да бисмо имали такве лекаре и њихови учитељи би требало да се у току школовања према њима односе са учитељском љубављу и очинском бригом. Травари су људи који воле да помажу људима и неки су стекли многа искуства и наследили многа знања о биљу и болестима. Има међу њима и оних који су нестручни и лажни. Али таквих неваљалих има у свим сферама људске заједнице. Озбиљни травари никада не угрожавају свог пацијента. Они не преузимају посао медицини. Углавном се укључују у лечење превентивно, код лакших тегоба, или се укључују у помагање отписаним болесницима, којима је медицина скраћено рекла да нема одговора за њихов случај. Има доста случајева да су успели, има и да нису. Али и ти њихови умрли су умрли са осећањем бриге и старања о њима, а не као отписани. Зато ове човекољубиве исцелитеље народна треба брижљиво помагати и подучавати у ономе што они могу да учине, да заједнички подигну ново здравља нашег народа, не само лечећи последице, него и великим покретом превентивног деловања. Ова сарадња је у Русији лепо постављена. Ова књига није замена за стручне књиге с подручја ботанике и медицине, већ има за циљ да буде саветник свакоме ко уз класичну, од лекара преписану терапију жели додатну помоћ при лечењу, или се нађе у природи далеко од урбаних места, где нема организоване медицинске службе или из материјалних разлога не може за сваку малу интервенцију да обезбеди себи услове, може да се подучи, посаветује и исцели. Код лечења која су у народу дуго у употреби било помоћу биља, масажа, купки, облога, морамо бити прецизни и стрпљиви: оздрављење долази полако, а када се догоди, онда је темељно и дуготтрајно. И не зеборавимо: без Бога не можемо чинити ништа, зато Њему нека је слава, сада и увек у све векове векова. Амин. Приређивач САДРЖАЈ 1. Јела, 7 2. Једић или јадић, 7 3. Иђирот, 7 4. Бели јавор 5. Хајдучка трава, спориш, 9 6. Гороцвет, 10 7. Дивљи кестен, 10 8. Петровац, 11 9. Пиревина, 11 10. Алоја, 12 11. Вирак, 12 12. Планински вирак, 13 13. Црна јова, 13 14. Сремуш, 14 15. Црвени лук, 14 16. Празилук, 15 17. Бели лук, 15 18. Лучац, 16 19. Арника, 16 20. Питоми слез, 16 21. Штир, 17 22. Воловски језик, 18 23. Рањеник прави, 19 24. Мирођија, копар, 19 25. Целер, 19 26. Вучја јабучица, 20 27. Велика репушина, 20 28. Мала репушина, 21 29. Маљави чичак, 21 30. Шумска репушина, 21 31. Пелин, 21 32. Вилина метла, 22 33. Усколиста вилина метла - танколисна шпаргла, 22 34. Лазаркиња Мирисна, 22 35. Велебиље или беладона, 23 36. Зоб, 24 37. Жутика, жута шимширика, 24 38. Бреза, 25 39. Цвекла, 25 40. Ранилист, чистац, 25 41, Црна слачица, 26 42. Купус, 27 43. Боражина, 27 44. Бела бундева, дулек, 28 45. Невен, 29 46. Паприка, 29 47. Ким, 30 48. Вилино сито - главочике краљевац, 30 49. Русомача, хоћу - нећу, 31 50. Питоми кестен, 31 51. Црнуша, 32 52. Водопија - цикорија, 32 53. Дрен, 33 54. Мразовац, јесењи каћун, 33 55. Пуцалина, жути багрен, 34 56. Ђурђевак или ђурђиц, 34 57. Црвени глог, 35 58. Бели глог, 35 59. Лимун, 35 60. Конопља, кудеља, коноп, 36 61. Лешник, 36 62. Различак, 37 63. Свиба, 37 64. Руј, рујевина, 38 65. Руса, трава од росопаса, 39 66. Шафран, 39 67. Чкаљ, 40 68. Артичока, 40 69. Попонац, ладолеж, 40 70. Дивља шаргарепа, 41 71. Татула, 42 72. Чешљуга - боца, 42 73. Вучја лика, вучја опута, 43 74. Вунасти дигиталис, бесник, 43 75. Јасенак, 44 76. Папрат мушка, навала, 45 77. Сунцокрет, 46 78. Конопљуша, ресник, 46 79. Раставић, преслица, 47 80. Кантарион, Богородичина трава, 48 81. Ветровац, 48 82. Кичица, 49 83. Врбовице, 49 84. Мала млечика (ситноцветна), 50 85. Млечика, усколисна, 50 86. Видовача, видова трава, 51 87. Шумска јагода, 51 88. Бели јасен, 51 89. Црни јасен, 52 90. Буква, 52 91. Морач, коморач, 53 92. Суручица, 53 93. Медуника, 53 94. Димњача, росопаст, 54 95. Добричица, 55 96. Маљава добричица, 55 97. Коница, 56 98. Ждраљевина, пискавица, 56 99. Ивањско цвеће, 56 100. Прострел, сириштара, линцура плава, 57 101. Линцура жута, 57 102. Здравац, ждралица, прибој, 58 103. Пастирска иглица, 59 104. Зечја стопа, 59 105. Рибизла црвена, 60 106. Гледичија, гледић, 60 107. Слатки корен, сладић, 60 108. Пролевак, 61 109. Чичока, 61 110. Мечја шапа, 62 111. Велика мечја шапа, 63 112. Шапица, 63 113. Бршљан, бршљика, 63 114. Зечја лобода, 64 115. Кукурек, 64 116. Смиље, 64 117. Пасји трн, 65 118. Хмељ, 66 119. Изоп, сипан, 66 120. Нетик, 67 121. Оман, бели оман, 67 122. Барска перуника, 68 123. Клека - боровица, 68 124. Црвена смрека - црвена боровица, 69 125. Пукиња, 69 126. Орах, 70 127. Дивља салата, горска отровница, 72 128. Мртва коприва, 72 129. Мравља мртва коприва, 73 130. Црвена мртва коприва, 73 131. Влашка салата, 73 132. Бела рада - иванчица, 74 133. Милодух, селен, 74 134. Златан, 75 135. Орлови нокти, козја крв, 75 136. Ланилист, 76 137. Лан питоми, 76 138. Гвајак, вучја нога, 77 139. Метиљева трава, 77 140. Врбичица. мочварна врбица, 78 141. Пречица, црвоточина, 78 142. Црни слез, 79 143. Бело-ружичасти слез, 79 144. Ситни слез, 79 145. Бела слезовача, 79 146. Велика слезовача, 80 147. Маклура обична, 80 148. Камилица, 81 149. Нана, 81 150. Кудрава нана, 82 151. Ситна нана, 82 152. Водена нана, 82 153. Дуголиста нана, 82 154. Пољска нана, 83 155. Матичњак, 83 156. Кокотац, 84 157. Дуд, 84 158. Локвањ, 85 159. Жути локвањ, 86 160. Дрезга, драгушац, поточарка, 86 161. Зечији купус, зечија соца, 87 162. Жута зечија соца, 87 163. Вранилова трава, ориган, 88 164. Каћун, 88 165. Мледац, 89 166. Велики каћун, 89 167. Пегави каћунак, 89 168. Мочварни каћун, 89 169. Мали каћунак 170. Јелењак, 89 171. Медени каћунак, 89 172. Усколисти каћун, 90 173. Плаштак, 90 174. Врањак, 90 175. Босиљак, 90 176. Ноћурак жути, 91 177. Зечји трн, гладиш, 92 178. Чкаљ, магарећи трн, 92 179. Трбуља, водени или коњски морач, 92 180. Турчинак, булка, 93 181. Виошница, 93 182. Божур, 94 183. Пашканат, 94 184. Троскот, 94 185. Лисац, 95 186. Срчењак, 95 187. Папрац, водена биберка, 96 188. Мали срчењак, 96 189. Слатка папрат, ослад, 97 190. Дивља крушка, 97 191. Бедринац, сиљевина, 98 192. Трњина, 98 193. Дивља трешња, 98 194. Јагорчевина, 99 195. Јаглика, 100 196. Прави јаглац, 100 197. Плућњак, 100 198. Поганчева трава, дивља паприка, љоскавац, 100 199. Црњуша, 101 200. Џанарика, 102 201. Бадем, бајам, миндал, 102 202. Вишња, 103 203. Боквица - средња, 104 204. Мушка боквица, 104 205. Велика боквица - женска, 104 206. Планинска боквица, 105 207. Буачак, 105 208. Смрека, 105 209. Планински бор, 106 210. Пинија, 106 211. Дивља јабука, 107 212. Тушт, 107 213. Гусја трава, 107 214. Трава од стрдобоље, срчењак, 108 215. Крушина, пасја леска, 109 216. Златица, 110 217. Купина црна, 110 218. Шумска купина, 110 219. Низинска купина, оструга, 111 220. Приморска купина, 111 221. Малина, 111 222. Дивља ружа, 111 223. Пољска ружа, 112 224. Планинска ружа, 112 225. Зимзелена ружа, 112 226. Веприна, 112 227. Рута, рутвица, седеф, 113 228. Броћ, 114 229. Рузмарин, 114 230. Багрем, 114 231. Бела врба, 115 232. Чубар, 116 233. Жалфија, 116 234. Апта, бурјан, 117 235. Зова, базга, 117 236. Дињица, лубеничица, змијска трава, 118 237. Сапуњача, 118 238. Чуваркућа, 119 239. Плава чуваркућа, 119 240. Мала чуваркућа, 119 241. Драгушац, жабља трава, 120 242. Бели јарич, 120 243. Жути јарич, 120 244. Пуцавац, 120 245. Јаребика, 121 246. Разводник, пасквица, 122 247. Помоћница, пасје грожђе, 122 248. Остак, 122 249. Златница, челеби-грана, 123 250. Парадајз, 124 251. Мишјакиња, 124 252. Шумска мишјакиња, 125 253. Ранилист, рањеник, црна боквица, 125 254. Јоргован, 126 255. Гавез, црни гавез, 126 256. Ливадска детелина, 127 257. Барска детелина, 128 258. Бела детелина, 128 259. Мајкина душица, 128 260. Маслачак, 129 261. Бљушт, 129 262. Вратич, 130 263. Липа, 130 264. Грчко семе, пискавица, 131 265. Подубица, 132 266. Подбел, 132 267. Драгољуб, 132 268. Храст лужњак, 133 269. Коприва, 134 270. Мала коприва, 135 271. Љута коприва, 135 272. Винова лоза, 135 273. Даниноћ, шарена љубичица, 136 274. Дивља љубичица, 136 275. Зимзелен, женска павенка, 136 276. Разгон, честославица, 137 277. Змијина трава - честославица, 138 278. Дивља врбена, љутовница, 138 279. Дивизма, 139 280. Валеријана, 139 281. Боровница, 140 282. Брусница, 140 283. Имела бела, 141 284. Ђул-удика црвена, 142 285. Ђул-удика црна, 143 Шта би требало да знамо, 154 Чајеви, 154 Антибиотици, 155 Антисептици, 155 Глина, 156 Зеолит, 157 Испирање, 158 Сирће, 158 Јабуково сирће, 158 Комбуха, 159 Купељи-бање, 160 Средства за јачање, 161 Масаже, 161 Средства за мазање, 161 Мед, 162 Матични млеч, 163 Прополис, 164 Правилна припрема и употреба полена, 165 Утрљавања (трљања), 165 Облози, 165 Уља, 166 Повоји, 168 Прашкови, 168 Сирупи, 169 Слузи, 169 Сокови, 169 Паре (инхалације), 169 Шведске капи, 170 Тинктуре, 170 Вина, 170 Купус (облози), 171 Ваздух и светлост, 171 Одмор, 173 Сан на јастуку од трава, 174 Лечење пијавицама, 174 Сунчање, 175 Вода, 175 Купање у јутарњој роси, 177 Одевање, 177 Класификација свих лековитих биљака и препарата према укусима, 178 Подела биља према сродности и аналогија делова биљке и органа код човека, 179 Симптоми болести, рецептуре и употреба биљних лекова, 181 (по азбучном редоследу) А, 181 . . . . Ш, 517 Рефлексологија, масирање стопала и дланова, 525 Прва помоћ, 527 Кућна апотека, 530 Календар брања лековитог биља, 532 Лековитост хране, 538 Витамини и минерали, 559 Минералне соли, 559 Витамини, 566 Поремећаји који се јављају услед неодговарајућег садржаја минерала или витамина у организму, 567 О челичењу организма, 578 Парна терапија, 593 Водена терапија, 593 Примена бањске терапије код различитих обољења, 611 Локалне парне терапије, 617 Вода и обичаји, 623 Корисно гладовање (пост), 623 Неке заблуде у погледу посне хране, 630 Савети у погледу исхране код најраспрострањенијих хроничних болести за време поста, 631 Шта би могли да чинимо да нам буде боље, 636 Псалтир као требник, 639 Молитва у болести, 640 Молитва захвална после излечења од болести (Св. Јована Кронштатског), 640 Молите за разне болести и немоћи, 641 Латинско-српски називи лековитог биља, 651 Српско-латински називи лековитог биља, 654 Наслов: Здравље из Божије баште Издавач: Манастир Рукумија Страна: 686 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21,5 x 30,5 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-83801-42-8