Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Kolekcionarstvo i umetnost
keyboard_arrow_down
Opseg cena (RSD)
2 500,00 - 3 999,00
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
1 sajt isključen
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-7 od 7 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-7 od 7
1-7 od 7 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Aktivni filteri

  • Izbačen Sajt

    www.elbraco.rs
  • Cena

    2,500 din - 3,999 din

Stara kutija za sitnice s oplatom od sedefa spolja, obložena crvenom čojicom iznutra. Na jednom od 4 ugla nedostaju dve sedefne pločice (vidi sliku). Dimenzije: 8,5x12 cm.

Prikaži sve...
2,500RSD
forward
forward
Detaljnije

Stariji top, izradjen u kombinaciji mesinga drveta i metala Fenomenalan rad, ne znam koja mu jhe godina proizvodnje ali deluje poprilično očuvano Sam top je izradjen od mesinga, drveta i metalnih delova kao što je oplata za točkove Na mesinganom kraju topa je natpis D. Kar Spain 5CCal. Black Powder Ima još jedan registarski broj na vrhu topa Gabaritna i teža, figurina je dimenzija 23 cm a težina 630 grama, dakle preko pola kilograma Pogledajte slike

Prikaži sve...
3,900RSD
forward
forward
Detaljnije

Stara britvica s početka XX veka,izrađena od roga s oplatom od mesinga, ručni rad. Dimenzije: kad je zatvoren 11,5 cm, s otvorenim sečivom 17 cm. Na mesinganoj oplati s jedne strane piše ćirilicom `Radenković TRNAVAC`. Stanje kao na slikama.

Prikaži sve...
3,900RSD
forward
forward
Detaljnije

Tabellen schalungstechnik `PERI` Germany,iz 1979 godine,sa tragovima pisanja na belim listovima i žutih kartona. Tablice tehnologije oplate u građevinarstvu.

Prikaži sve...
3,000RSD
forward
forward
Detaljnije

The Complete Practical Woodworker: A Comprehensive and Easy-to-Follow Course for the Home Woodworker Stephen Corbett Ovo je definitivan referentni vodič za početnike i iskusne entuzijaste u obradi drveta. Sa jasnim uputstvima korak po korak koja je lako pratiti i praćena veličanstvenom fotografijom u punoj boji, pruža sveobuhvatan kurs o obradi drveta sa opsežnim odeljcima o svakom aspektu zanata. Stolar (od praslavenskog stol[1]) ili sve rijeđe tišler (od njemačkog: tischler, od tish - stol[2]) je zanimanje koje se bavi obradom i izradom predmeta od drva. Stolari obrađujući drvo proizvode namještaj, građevinsku stolariju, oplate, obloge i razne upotrebne predmete. Na temelju tehničko-tehnološke dokumentacije (nacrta i opisa) ili šablona izabiru materijale, alate i mašine sa kojima mogu obaviti zadani posao. Na predmetima koje obrađuju, a to su najčešće ploče, daske ili letve, najprije vrše mjerenje]] i skiciranje (zacrtavanje), a zatim to oblikuju, tako da pile, blanjaju, bruse, buše, glodaju i dube.[3] Kako najčešće izrađuju predmete iz više dijelova, nakon njihove obrade moraju ih pripasati i spajiti. To obavljaju ljepilima, čavlima, vijcima i raznim vrstama okova.[3] Zavisno od poslova koje obavljaju, mjestu rada i konačnom proizvodu, razlikuju se; stolari zanatlije koji izrađuju namještaj i druge predmete za široku potrošnju, građevinski stolari koji izrađuju i ugrađuju prozore, vrata, stepenišne ograde i druge predmete od drva za potrebe građevinarstva i industrijski stolari koji rade u drvnoj industriji kao radnici na doradi industrijskih proizvoda.[3] Stolari koji rade kao samostalne zanatlije ponekad sami izrađuju tehničku dokumentaciju, troškovnike i određuju cijene svojih proizvoda. Pored tog što izrađuju predmete od drva, većina stolara bavi se i popravcima i zamjenom istrošenih dijelova stolarije.[3] Historija Najstariji primjeri stolarskog umjeća stari su više od 5000 godina, pronađeni u grobnici kralja Semerketa iz Prve dinastije Drevnog Egipta. I brojni faraoni pokopani su sa fino obrađenim stolarskim predmetima.[4] Prema nekim naučnicima Drevni Egipćani su izmislili prvo zaštitno sredstvo (nešto poput laka), kojim su premazivali svoju stolariju, iako se ni danas ne zna za njegov sastav.[4] Egipćani su koristili razne alate; sjekire, pile, dlijeta i bušilice, a razne komade spajali su perom i utorom, a od Novog kraljevstva 1570. - 1069. pne. počeli su koristiti i životinjska ljepila.[4] U Drevnoj Kini stolarsko umjeće počelo je oko 750. pne..[4] Arheolozi su u frigijskom Gordiumu pronašli neobično fino izrađene komade namještaja iz oko 800. pne. sa inkrustacijama od slonovače i metala.[4] Rimljani su izrađivali namještaj visoke kvalitete, a poznavali su gotovo sve alate današnjice, to je otkriveno u Pompejima gdje su arheolozi iskopali stolarsku radionicu zatrpanu erupcijom vulkana 79.[4] Za ranog srednjeg vijeka to znanje je poprilično nazadovalo, ali se počelo obnavljati od 11. vijeka naovamo.

Prikaži sve...
2,990RSD
forward
forward
Detaljnije

Boris Ciglic, Dragan Savic - Dornier Do 17 The Yugoslav story Operational record 1937-1947. Jeroplan Books, Beograd, 2007. Mek povez, 155 strana, bogato ilustrovano, posveta jednog od autora. RETKO! Дорније Do 17 (нем. Dornier Do 17) је лаки бомбардер, производио се у немачкој фабрици авиона Дорније. Због своје витке линије, у земљама енглеског говорног пордучја добио је надимак „Летећа оловка“. За време Другог светског рата, био је један од три бомбардера који су чинили главни ослонац тактичких бомбардерских снага Луфтвафеа у првим годинама рата.[1] Релативно кратко време га је користила Луфтвафе да би био замењен бољим Јункерсом Ju 88. Усавршена верзија Do 215 произведена је у мањој серији, али ни она није остала дуго у употреби. Дорнијеа покрећу два радијална мотора, уграђена на крилима, а репне површине имају два вертикална стабилизатора. Био је популаран међу својим посадама због лаког управљања на мањим висинама што му је омогућавало изненадне нападе. Ради његове танке конструкције био је мањи циљ и било га је теже погодити него друге немачке бомбардере. Развој Дорније Do 17 је конструисан почетком 1930-их, вођа пројектантског тима је био др. Клод Дорније. Авион је био један од три главна немачка бомбардера кориштена у прве три године Другог светског рата. Своју прву борбену мисију авион је имао 1937. године током Шпанског грађанског рата, у различитим улогама у Легији Кондор. Током Другог светског рата коришћен је у великом броју у предњој линији сваке веће акције све до краја 1941. године, када му је коришћење ограничено само на ношење бомби с чиме му је смањена ефикасност и долет. Производња Дорнијеа је завршена у лето 1940, у корист тада новог и снажнијег Јункерса Ju 88. Наследник Do 17 је био Do 27, који се почео појављивати 1942. године. И поред новијих авиона Do 17 је наставио службу у флоти Луфтвафеа до краја рата у различитим улогама, као ноћни ловац, извиђач, транспортер, школски и авион за разна аеро-испитивања. Знатан број преосталих авиона послат је у земље савезнице Немачке. Само неколико авиона је преостало после рата, а задњи је приземљен у Финској 1952. године. Мања количина модернизованих авиона произвођена је за извоз под ознаком Do 215, али су на крају и ови авиони завршили у флоти Луфтвафеа. Производња Do 215 је престала 1941. Верзије Do 17K На основу успеха Do 17 за време циришких авио трка, Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је откупило лиценцу за производњу авиона у Државној фабрици авиона у Краљеву. Модификације су се састојале у уградњи бољих звезда мотора Гном Рон 14Н, а додат је топ „хиспано“ од 20 mm као и три митраљеза браунинг 7,92 mm. У тадашњој Југославији израђиване су три верзије: бомбардер Do 17 Kb-1, извиђачки Do 17 Ka-2 и такође извиђачки Do 17 Kb-3. Између Ка-1 и Ка-2 постојала је незнатна разлика, задњи нешто увећани део кабине био је помакнут мало уназад. На Do 17 Ka-3 је, према моделу М-1, доњи део крила био прекривен Дуралуминијумом, а ради ширих мотора увећана је и његова оплата. Главни чланак: Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату До почетка Априлског рата укупно је произведено 70 авиона. У току Априлског рата већину авиона су на земљи уништили или непријатељ или посаде авиона. Неколико посада је са авионима пребегло на страну савезника, а 11 су Немци продали квислиншкој НДХ Do 17Z Дорније До-17 Ка-3 ЈКРВ по слетању на Хелиополис Египат април 1941. год. Дорније Do 17Z серија је била је најпрепознатљивија верзија, која је израђена у великом броју. Перформансе ове варијанте су знатно надмашиле перформансе претходника. Прве модификације су настале након стицања борбених искустава у Шпанском грађанском рату, када је уочеан мана да је Do 17 слабо заштићен од напада одоздо. Услед ограничења поља гађања, његов једини митраљез који је постављен надоле није био довољно ефикасан. Због тога је реконструисан предњи део трупа, са застакљеним носом на врху, заједно с пилотском кабином, која је проширена и спуштена с чиме је омогућена уградња додатног митраљеза. И сама купола кабине је била потпуно у стаклу, протегнута је уназад тако да је била упоредна с нападном ивицом крила и његовим кореном. За тестирање ови верзије израђени су модели Do 17S и Do 17U на које су уграђени мотори DB 600. Како су ови мотори били резервисани за ловачке авионе, користили су се Брамо Фафнир 323 А радијални звездасти мотори. Авион је могао понети до 1000 kg бомби, а посади је додат и четврти члан. Ради додатне тежине наоружања и посаде, мотори су се показали преслаби, па су замењени са јачим моторима Брамо 323 P. Изграђена су само три Do 17S и 15 Do 17U. Модификоване верзије су са пуним оптерећењем имале борбени радијус од 322 km. Касније верзије, Do 17Z-3, Z-4 и Z-5, које су биле опремљене с камерама, двоструким контролама и пловцима (за поморске операције) и даље нису могле потпуно савладати проблеме с долетом и пуним оптерећењем наоружања.[2] Верзије Z модела наставиле су се и даље развијати. Z-6 је био извиђачки авион, иако је израђен само као прототип, а Z-8 се није производио. Z-9 је био опремљен посебним механизмом за испуштање бомби и њиховим ослобађањем са задршком за нападе са мањих висина. Посљедње Z верзије, Z-7 Кауц I и Z-10 Кауц II биле су ноћни ловци, који су коришћени до краја 1941. године. Do 215 Do 215 је била извозна (експортна) варијанта авион Do 17 Z, вредно је напоменути да је за њу била заинтересована и Југославија. Та, измењена верзија са ознаком Do 215, од којих је неколико испоручено Луфтвафеу и пре него што је основни нацрт прерађен у знатно бољи модел Do 217. Задње варијанте типа Do 17 били су ноћни ловци Do 17 Z-6 и Do 17 Z-10, код којих је стаклени нос замењен чврстим, наоружаним једним топом и митраљезима.[1] Do 17Z-10 Ћук Три прототипа су израђена из конструкције постојеће З-серије за модел Do 17Z-7 Кауц I (нем. Kauz - Ћук). Каснији редизајнирани модел Do 17Z-10 Кауц II је у свом металном носу имао један IR рефлектор за Spanner Anlage сиситем откривања. Z-10 је био наоружан с четири 7,92 mm MG 17 митраљеза и два 20 mm MG FF у доњем делу носа. Само десет Кауц II авиона је настало реконструкцијом постојећих авиона Z-серије. Спанер систем се показао у већини случајева бескорисним, па у већину авиона Z-10 није уграђиван. Један Z-10, са ознаком као CD+PV је служио је за тестирање и развој Лихтенштајн радарског система 1941. и 1942. године.[3] У тако раној фази рата није се уграђивао радар, а у пролеће 1942, ловци Do 17 кауц искључени су из наоружања. Земље корисници авиона Дорније Do 17 Краљевина Бугарска Финска Краљевина Италија Краљевина Југославија Краљевина Мађарска Хрватска НДХ Њемачка Трећи рајх Краљевина Румунија САД Шпанија Шпанија Швајцарска Уједињено Краљевство Употреба у Краљевини Југославији Дорније До-17 К Југословенског краљевског ратног ваздухопловства Југословенске власти су 1936. године наручиле од Немачке 36 авиона Do 17E, а преговори за добијање лиценце за 36 Do 17Ka су завршили 27. јуна 1938. Југославија је 18. марта 1938. наручила 16 комплета Do 17 Ka-2 и Ка-3 по цени од 3.316.788 РМ. Авиони су испоручени у деловима, а посљедњи је примљен 21. априла 1939. Влада је такође тражила куповину лиценце за производњу. На авион се гледало као на поуздан и квалитетан. Југославија је још током 1920. купила Дорније Комет, којег је користило тадашње Поморско ваздухопловство. Иако много скупљи од Комета, с обзиром на немачку спремност за краткорочну испоруку без ограничења у броју, ипак је одабрана верзија Do 17Ka. Дорнијеи су испоручивани без немачке опреме и мотора те су ови делови набављани из Француске. За уградњу су одабрани француски Гноме-Рон Мистрал Мајор мотори за које се тврдило да имају 649 kW (870 КС) и да могу развити брзину 420 km/h на 3.850 m висине. Пропелери сталне брзине такође су били слаби, а испорука је каснила што је довело и до судског процеса с Пијађо Аеро и Ратијер пропелерсом. Само један од Do 17 испоручен је с немачком опремом. Остали Дорнијеи су били опремљени с белгијским митраљезима FH 7,9 mm, чешким камерама, а неколико је имало Телефункен радио сет. Свеукупно је у југословенским фабрикама израђено 70 примерака авиона Do 17.

Prikaži sve...
2,999RSD
forward
forward
Detaljnije

Autor - osoba Krauthajmer, Ričard Ćurčić, Slobodan Naslov Ranohrišćanska i vizantijska arhitektura / Ričard Krauthajmer, Slobodan Ćurčić ; [prevod Srđan Krtolica] Jedinstveni naslov Early Christian and Byzantine Architecture. scc Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 2008 (Novi Sad : AMB grafika) Fizički opis 548 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Krtolica, Srđan Zbirka ǂBiblioteka ǂKolonada ISBN 978-86-395-0529-5 (karton) Napomene Prevod dela: Early Christian and Byzantine Architecture / by Richard Krautheimer with Slobodan Ćurčić Tekst štampan dvostubačno Tiraž 1.000 Beleška o autorima: str. 5 Napomene uz tekst Napomene: str. 451-511 Rečnik termina: str. 513-517 Bibliografija: str. 519-521 Spisak ilustracija: str. 523-532 Registar. Predmetne odrednice Ranohrišćanska arhitektura Vizantijska arhitektura Knjiga sveobuhvatno predstavlja tematiku vezanu za arhitekturu od početaka hrišćanstva pa sve do kraja Vizantijskog carstva. Istraživanja dvojice autora trajala su godinama, s obzirom na raštrkanost spomenika i na njihov stepen očuvanosti. Autori se bave hrišćanskom arhitekturom na Istoku od njenog početka do pada Carigrada, dok na Zapadu predstavljaju razvoj do kraja IV veka, ali ne i posle toga. Razlozi za takvo viđenje stvari nalaze se u činjenici što hrišćanska arhitektura na istoku nastavlja principe kasnoantičkog graditeljstva u prirodnom razvoju, dok na Zapadu tip antičke građevine, relativno ranog datuma, izumire, samo da bi bio ponovo oživljen kao deo pokreta obnove. Knjiga Ranohrišćanska i vizantijska arhitektura, danas već klasik u oblasti kojom se bavi, predstavlja koherentni pregled istorije i prati promene koje su se odigravale u i ranohrišćanskoj i vizantijskoj arhitekturi, od Rima (uključujući i ranu crkvu Sv. Petra) i Milana, do severne Afrike, zatim od Carigrada do Grčke i Balkana, preko Egipta i Jerusalima, pa sve do sela i manastira u Siriji, Maloj Aziji, Jermeniji i Mesopotamiji. Za ovo četvrto izdanje, profesor Ričard Krauthajmer u saradnji sa kolegom profesorom Slobodanom Ćurčićem sa Prinston univerziteta, izvršio je temeljitu reviziju, a knjiga je osavremenjena uz pomoć oko 700 napomena, konceptovanih u vidu informacija većeg obima, kao i pomoću 400 ilustracija, čime je postignuta ravnoteža između ondašnjih istraživanja i podataka koje knjiga sadrži. Vizantijska arhitektura Vizantijska arhitektura je nastala na području koje se nalazi na teritoriji Istočnog rimskog carstva (Vizantija) i vezana je za Carigrad i ako nema tačne demarkacione linije njenog odeljivanja od hrišćanske umetnosti može se smatrati da je nastala u početku 5. veka.[1][2] Ovaj naziv koriste moderni istoričari prilikom označavanja srednjovekovnog rimskog carstva, koje se razvilo kao prepoznatljivi kulturni i umjetnički entitet sa središtem u Konstantinopolju novom središtu carstva nakon Rima. Kao i kod Vizantijske umetnosti, rana vizantijska arhitektura je bila samo nastavak tradicije rimske arhitekture, te zbog toga istoričari umetnosti nisu bili u stanju da uspostave oštru liniju njihovog arhitektonskog stilskog razdvajanja. Tokom više od 11 vekova postojanja, Vizantijsko carstvo (koje je objedinjavalo bogatu grčko-rimsku tradiciju) je imalo ogroman uticaj na evropsku i bliskoistočnu arhitekturu, te je na taj način bilo glavna osnova za kasniji razvoj renesansne i osmanlijske arhitektonske tradicije. Ovo doba arhitekture može se grubo podeliti u tri faze: rana, srednja i kasna (komnenska i paleološka) epoha. Ranovizantijska arhitektura Ranohrišćanska i vizantijska arhitektura Vizantijske crkve u osnovi imaju oblik krsta kod koga su svi kraci jednake dužine. Prostor u sredini krsta kao i sva četiri bočna prostora presvojavaju se kupolama. Grupisanje polukupola oko centralne kupole je karakteristično za ovu arhitekturu. Primenom pandantifa ostvareno je prelaženje sa kvadratne osnove u prizemlju na kružnu osnovu kupole. Sa konstruktivne tačke gledišta pandantifima je omogućeno da se izbegnu masivni bočni zidovi pošto se opterećenje od kupole prenosi na oporce u uglovima kvadratne osnove. Na taj način kvadratna osnova se može sa svih strana otvoriti lukovima čime se redukuju bočne zidne površine i omogućava prirodno osvetljenje. Kod građenja kupola vizantijski građevinari su uvek primenjivali lake građevinske materijale kao što je šuplja opeka, ili liveni zidovi sa agregatom od plovućca. Grandiozno dostignuće, kako u spoljnom oblikovanju tako i formiranju unutrašnjeg prostora vizantijskim zasvođavanjem, ostvareno je crkvom Sv. Sofije u Carigradu. MG139 (N) Posle ranovizantijskog perioda, arhitektura Vizantije teži da razvije jedinstven plan centralnog tipa sa kupolom koja simbolizuje vaseljenu. Građevine centralnog plana su najčešće u obliku krsta, slobodno razvijenog ili upisanog krsta. Iz arhitekture hrišćanskog istoka – Vizantije usavršen je oblik upisanog krsta, koji se javlja u više varijanti: Razvijeni upisani krst(sa jednom ili pet kupola), Sažeti upisani krst sa jednom kupolom, Razvijeni upisani krst sa obimnim brodom(jedna ili pet kupola), Upisani krst sa suženim kracima, Kombinovani sa elementima upisanog krsta. Pored toga grade se i manje crkve sa planom slobodnog krsta. Najuticajnije su bile Carigradska i Grčka škola. Najznačajniji spomenici rane vizantijske arhitekture i umetnosti se nalaze u Carigradu – Konstantinopolju, širom Vizantijskog carstva, italijanskoj Ravenni koja je 402. g. bila prestonicom Rimskog carstva, a za vreme cara Justinijana tu je sedište vizantijske vlasti u Italiji (535. g.). Crkva San Vitale u Ravenni (526–547. g.) ima osnovu osmougaonika iznad čijeg središnjeg dela je kupola. Središnji brod komplikovano je povezan s bočnim brodom i to nizom polukružnih niša. Crkva ovakve osnove sa kupolom preovladava u pravoslavlju sve od Justinijana, kao što na Zapadu preovladava bazilikalni tip crkve. Crkva Aja Sofija (532–537) u Carigradu je najpoznatija građevina Vizantijske umetnosti. Osnova je kombinacija uzdužne bazilike i centralnog tipa sa kupolom u sredini. Tada najveću kupolu na svetu podupiru dve polu-kupole i sferni (kružni) trouglovi zvani pandatifi. Kupola je prošarana prozorima i svjetlucavim mozaicima pa se čini kao da je bez težine. Spolja je volumen zatvoren ravnim geometrijskim površinama, dok je iznutra zid potpuno dematerijalizovan mermernim oplatama i mozaicima koji mu daju slikarski karakter. U kasnijim razdobljima vizantijske arhitekture javlja se nekoliko tipova crkava, smanjuju se veliki jedinstveni prostori (koji su dominirali u zlatnom dobu), a spoljašnja obrada volumena dobija na važnosti gde se javljaju i ornamentalni ukrasi od opeke (npr. Crkva sv. Luke u Fokidi, Grčka, manastiri Svete gore, Manastir Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu koji je zadužbina kralja Milutina ili sv. Pantelejmon kod Skoplja, Makedonija). Jedini očuvani ranovizantijski spomenik u Hrvatskoj je trobrodna Eufrazijana|Eufrazijeva bazilika u Poreču iz 5. veka, sa mozaicima iz 6. veka. Poznovizantijska arhitektura Početkom 10. veka potpuno će se oformiti tipična građevina Vizantije, to je crkva u osnovi upisanog krsta (istokrakog) u osnovu kvadrata. Kupole će povećati svoj tambur (donji okvir kupole) i na tom visokom tamburu otvoriti će se mnogi prozori i tako obasjati tu građevinu građenu potpuno bez prozora na zidu. Takav tip crkve je i crkva Sv. Marko u Veneciji (1063), iako nije bila pod vlašću Vizantije, bila je pod direktnim umetničkim uticajem. Ona ima osnovu grčkog upisanog krsta u osnovu kvadrata i kupole iznad središnjeg kvadrata i svakog kraka krsta - odlike vizantske gradnje. Venecijanske kupole nemaju tambur nego su obložene drvenim krovovima. Unutrašnjost je vrlo prostrana i ukrašena mozaicima. U 13. veku Carigrad pada u ruke krstaša i formira se latinsko carstvo, što dovodi do intenzivnijeg razvoja umetničke delatnosti na periferiji Vizantije kao što je Makedonija, Srbija i Rusija. U Srbiji nastaju crkve „Raške škole“ u kojoj se osjete uticaji romanike. Dok Crkva Manastira Gračanice na Kosovu (1315. god.) zbog svoje visine podsjeća na gotičku građevinu. Ona ima predulaz spojen s centralnim prostorom kvadratne osnove (upisan grčki krst) koji je spolja naglašen stupnjevanjem četiri manje kupole iz kojih se u sredini izdvaja peta – najviša i najveća. Sjajan ritam nižih i viših tela koja skoro ne izlaze iz kvadratne osnove. MG139 (N)

Prikaži sve...
3,990RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj