Autor: Camilla Lackberg Godina izdanja: 2017. Br. str.: 364 Povez: Mek Format: 155mm x 235mm Pismo: Latinica Opis Sirena Životni san Christiana Thydella ostvario se. Njegov debitantski roman Sirena objavljen je uz izvrsne kritike. No, samozatajan i miran Christian doima se otuđenim i nesretnijim no ikad. Kada Erica Falck, spisateljica koja je i otkrila Christianov talent, sazna da mu stižu anonimna prijeteća pisma, počinje istraživati odakle stižu ta pisma. Ali i Christianovu misterioznu prošlost. U međuvremenu je nestao Magnus. Jedan od trojice Christianovih najbliskijih prijatelja, a u potragu za njim, živim ili mrtvim, uključila se policija. Kada se pokaže da jezive prijetnje upućene Christianu nisu samo slovo na papiru, Ericin muž, detektiv Patrik Hedström počne sumnjati u povezanost Christianova i Magnusova slučaja… Ali, žrtve prijetnji ne žele otkriti pozadinu svega i istraga se nađe u slijepoj ulici. Što ih motivira na šutnju – njihov strah ili krivnja? I kakva je to tajna zbog koje bi oni radije umrli nego doživjeli da bude razotkrivena? Sirena je možda i najbolji roman Camille Läckberg dosad. Knjiga od koje vas prolaze trnci i koja će vam se uvući pod kožu. Sirena je šesti roman Camille Läckberg iz serije psiholoških trilera smještenih u idilični ribarski gradić Fjällbacku. A detektiv Patrik Hedström i spisateljica Erica Falck, sada već kultni likovi skandinavskog psihološkog trilera, zajedno raspliću zamršenu mrežu međuljudskih odnosa, ljubavnih veza i obiteljskih tajni skrivanih godinama. Camilla Lackberg – jedna je od najčitanijih autorica na svijetu. Njezinih deset knjiga iz serije psiholoških trilera smještenih u priobalni švedski gradić Fjällbacku prodano je u više od 22 milijuna primjeraka i objavljeno u 60 zemalja. Ona je također uspješna poslovna žena i jedna od osnivačica investicijskog društva Invest In Her (Uloži u nju) koje se bavi ženskim poduzetništvom i borbom protiv rodne razlike u plaćama.

Sirena Magda je trudna. Kreće na putovanje kroz Maroko na kojemu će, sva izgubljena, morati odlučiti o budućnosti svoje veze i o djetetu koje nosi. Na putu susreće neobičnu djevojku koja se od nje ne odvaja. Njezin će dolazak zauvijek promijeniti Magdin život. Od plaža Atlantskog oceana preko Atlaskog gorja, u krajoliku koji dobro poznaje jer je u njemu živjela, Daphné Collignon zajedno sa svojom junakinjom ispisuje priču nalik na Andersenovu, u kojoj se suptilno miješaju sjene i svjetlo.

Дизни - МАЛА СИРЕНА Издавач: ЕГМОНТ, Београд, 2009.год. Тврди повез, 64 стране, илустровано, ћирилица, кунстдрук, пуни колор... Одлично очувано. РЕТКО.

Izdavač: Fibra Naslovna strana: Daphné Collignon Scenario: Daphné Collignon Crtež: Daphné Collignon Naslov originala: Sirène Broj originala: 1 Format: 215 x 280 mm Povez: tvrdi Boja: kolor Broj strana: 68

Štrumpfeta kao Sirena Schleich  1981 Peyo Made in Hong Kong W.Berrie Co 5,5 cm

Skulpturica Mala sirena od bakra Visina 5,5 cm Izuzetna Ima patinu na nekim delovima Za kolekcionare, za poklon...

Mirjana Ognjanović: „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu Ilustrovao: Aleksandar Palavestra Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

Mirjana Ognjanović: „Sirena koja se smeši“ – Pet bajki o Venecijanskom getu Ilustrovao: Aleksandar Palavestra Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora.

....

Kao na slici.

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Mala Sirena i Delfin Munja - Disney. Prelepa islutrovana knjiga u boji. Odlicno ocuvana. Izdavac Egmont, 2007, po licenci Disney.

Stilsko majstorstvo i imaginacija odlikuju ovaj likovno - literarni dragulj, ne zna se šta je u njemu lepše – da li je to pripovedanje ili slika? Pisac obrađuje tri teme iz Homerovih dela: Sirenu, u koju se zaljubljuje Odisejev saputnik Euforion, Telemahovu Ženidbu, u kojoj se pripoveda kako je Odisejev sin zadobio nevestu i Bezazlenu Jeleninu Lukavost, u kojoj se pripoveda kako je lepa Jelena u Troji nadmudrila Andromahu, Hektorovu ženu. Čitaj dalje

Beograd, 2000. 294 strane. Lepo očuvana. Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost.

Stare, poznate i svima tako omiljene bajke, ali ovoga puta u sasvim novom ruhu! Ove knjige će očarati najmlađe svojim izgledom:u njima se princezama presijava kosa, dragulji blešte kao pravi, a zvezdice zaista svetlucaju magičnim sjajem... Sigurni smo da nijedno dete neće moći da im odoli a i da će se i roditeljima neizostavno svideti Čitaj dalje

Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenika, Jevreja prognanih s raznih strana sveta. Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj iako je kapija ograđenog dela varoši tokom noći ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo inače veličanstvenog grada njima dat na korišćenje nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto (od glagola gettare, što znači – baciti, ili getto, odnosno otisak koji nastaje tamo gde se topi metal), budući da se tu ranije nalazila topionica bakra. Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – geto. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na – što je pomalo zastrašujuće – moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene, ili čak rane, budućim naraštajima. Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz Venecijanskog geta, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke. Izlazak ove knjige uvršten je u globalni program obeležavanja pet vekova od osnivanja Venecijanskog geta kao jedini događaj sa ovih prostora. Čitaj dalje

Sirena i Minotaur: Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost / Doroti Dinerstin Beograd 2000. Mek povez, XXXIII + 294 strane. Napomena: na desetak strana blagi tragovi grafitne (obeležen tekst); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. V4 Kada sam prvi put pročitala Sirenu i minotaura 1977. godine, svet je za mene obasjala nova svetlost. U toj knjizi je, najzad, neko, u divnoj trodimenzionalnoj perspektivi opisao unutrašnje funkcionisanje nepravdi medu rodovima koje su mene pekle čitavog života. Zbog čega je i na koji način ova knjiga toliko uticala na mnoge ljude slične meni koji su je pročitali krajem sedamdesetih? Da bi se shvatio njen početni uticaj potrebno je, prvo, setiti se, ili zamisliti, kako je izgledala decenija pre buđenja našeg feminizma. Mizoginija je bila opšteprisutna: „Tokom dugih godina koje su prethodile drugom talasu feminizma žene i devojke bile su neosporno omalovažavane. Svakodnevno su ih vređali bez povoda. Nastojali su da ih onemoguće u postizanju uspeha. Agresivno su ih ignorisali ili su se, ne znajući zašto, agresivno prema njima ponašali. Podrazumevalo se da žene i devojke treba da im budu na usluzi, a kada to nisu bile nazivali su ih kučkama ili vešticama, Izgledalo je da su žene stvorene da budu ponižavane dok je njihovo iskazivanje ponosa izazivalo blagi podsmeh.`... Na moje zaprepašćenje ali i duboko olakšanje, Doroti Dinerstinje pisala o ono e što sam osećala a nisam uspevala da iskažem: „Kameni zidovi o koje udara naš pokret zatrpavaju njegove temelje.” Njena knjiga je predstavljala anatomiju muškaraca koji upravljaju svetom ali se ljute kao uplašena deca kada im žene koje imaju manju moć u svetu kažu „bau.” Takvi muškarci, po njenom mišljenju, nastavljaju svoj beskrajni čin odvajanja od majke, vladarke iz njihovog detinjstva. Žene takođe imaju udela u svakodnevnoj nepravdi kojoj su izložene jer ni one nemaju poverenja u majku u njima samima. Dinerstinova suptilno otkriva i opisuje pogodbe koje su muškarci i žene tradicionalno sklapali među sobom, uključujući i za mene u početku nejasno objašnjenje postiđenog ženskog mirenja sa muškom moći kao i našu ambivalentnost u pogledu sopstvene upotrebe sile. Ona smatra daje ženski monopol u podizanju dece odlučujući za stvaranje svekolike asimetrije među rodovima u društvenom životu koji potom sledi. Upravo nas žena uvodi u svet pre nego što možemo da je prepoznamo kao ograničeno i smrtno biće kakvi smo i sami. Borba da se otrgnemo kontroli te prve privlačne i naizgled svemoćne osobe predstavlja prvu borbu u našem životu. Iscrpljeni, bežimo iz mora punog sirena na kopno gde nas čeka minolaur koji se šepuri i riče. Međutim, izgleda da je njega mnogo lakše pripitomiti jer je racionalan, za razliku od majke koja nas još uvek vreba iz infantilnog sloja naše ličnosti. Iz Uvoda En Snitou Sadržaj: En Snitou, Uvod Predgovor PRVI DEO: Sirena i Minotaur 1. Termini i ciljevi 2. Ljudski projekat polne slobode DRUGI DEO: Ljuljanje kolevke i vladanje svetom 3. Ljuljanje kolevke Uvodne beleške za poglavlje 4 4. Higamus-hogamus Uvodne beleške za poglavlje 5 5. „Deca, eto šta su” Uvodne beleške za poglavlje 6 6. „Ponekad se pitate da li su ljudska bića` Uvodne beleške za poglavlje 7 7. Prljava boginja Uvodne beleške za poglavlje 8 8. Vladanje svetom TREĆI DEO: Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost Uvodne beleške za poglavlje 9 9. Mama i sumanuta megamašina 10. Na ivici Beleške Bibliografija

Ukrasni tanjir, kraljevski danski porcelan `mala sirena`. Broj je, osim što je ispisan i utisnut u porcelanu, ali se ne vidi na slici. Dimenzije: 10,5 x 10,5 cm. Stanje je odlično - bez ikakvih oštećenja.

Sirena i Minotaur odnosi među polovima i ljudska nelagodnost Doroti Dinerstin mek povez 293 strane

Solidno ocuvan uredjaj, koristi 3 AA baterije koje se ne bodijaju uz njega.

Аутор - особа Андерсен, Ханс Кристијан, 1805-1875 = Andersen, Hans Christian, 1805-1875 Наслов Сирена или двор под морем / Андерсен ; превео В.[итомир] Срнић Врста грађе бајке Језик српски Година 1935 Издавање и производња Београд : Издавачко предузеће Привредник, 1935 (Београд : Штампарија Привредник) Физички опис 63 стр. : илустр. ; М. 8° Збирка Мала дечја библиотека

Pol-L Tvrdi povez Autor: Žil Lemetr Žanr: Priče Pismo: Ćirilica Broj strana: 94 Povez: Tvrd Format: 25 cm Godina izdanja: 2006 Stilsko majstorstvo i imaginacija odlikuju ovaj likovno-literarni dragulj. Ne zna se šta je u njemu lepše – da li je to pripovedanje ili slika? Pisac obrađuje tri teme iz Homerovih dela: Sirenu, u koju se zaljubljuje Odisejev saputnik Euforion, Telemahovu Ženidbu, u kojoj se pripoveda kako je Odisejev sin zadobio nevestu i Bezazlenu Jeleninu Lukavost, u kojoj se pripoveda kako je lepa Jelena u Troji nadmudrila Andromahu, Hektorovu ženu

Ovaj Hot Focus set za pisanje možete dati kao rođendanski poklon vašoj princezi. 3 rolne svetlucave dekorativne trake su plave, roze i narandžaste. Šnala za kosu ima šareni pompon. Sveska ima zabavan i šaren dizajn sa repom sirene. Uključuje svesku, gel olovku, puf nalepnice, pom pom šnalicu za kosu, 3 rolne svetlucave ukrasne trake i dispenzer trake.

Vešto vodeći radnju, Lustbader uspeo je da u jednoj knjizi ispriča u stvari, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost! Ovaj roman se odigrava pred filmskim kamerama, iza njih i u svetu rok muzike. Svaka priča, puna neočekivanih obrta, govori o strahotama savremenog sveta, kriminalu, drogi, terorizmu, bespoštednim ubistvima. Jedna hrabra žena uhvaćena u kovitlac svega toga uspeva da se izbori za svoju ljubav i svoje mesto u društvu. Dejna Vitni, slavna glumica, često mešajući fikciju i stvarnost, doživljava vrhunac uspeha kada za ulogu u filmu “Hiter Duel” dobija oskara. Dejna iznenada odlučuje da sve ostavi i krene na put čak do Napulja, gde je, po legendi, sirenu Partenopu izbacilo more u koje se bacila, očajna što nije uspela da svojom pesmom zavede Odiseja. Iako u ovom delu odstupa od svojih uobičajenih tema, Lustbader i u njemu ostaje dosledan sebi, nenadmašan u građenju zapleta, poznavanju materije o kojoj piše i naravno sjajnim opisima ljubavnih scena.

Vešto vodeći radnju, Lustbader uspeo je da u jednoj knjizi ispriča u stvari, tri romana u kojima se vešto prepliću stvarnost, mašta, prošlost i sadašnjost! Ovaj roman se odigrava pred filmskim kamerama, iza njih i u svetu rok muzike. Svaka priča, puna neočekivanih obrta, govori o strahotama savremenog sveta, kriminalu, drogi, terorizmu, bespoštednim ubistvima. Jedna hrabra žena uhvaćena u kovitlac svega toga uspeva da se izbori za svoju ljubav i svoje mesto u društvu. Dejna Vitni, slavna glumica, često mešajući fikciju i stvarnost, doživljava vrhunac uspeha kada za ulogu u filmu "Hiter Duel" dobija oskara. Dejna iznenada odlučuje da sve ostavi i krene na put čak do Napulja, gde je, po legendi, sirenu Partenopu izbacilo more u koje se bacila, očajna što nije uspela da svojom pesmom zavede Odiseja. Iako u ovom delu odstupa od svojih uobičajenih tema, Lustbader i u njemu ostaje dosledan sebi, nenadmašan u građenju zapleta, poznavanju materije o kojoj piše i naravno sjajnim opisima ljubavnih scena. Čitaj dalje