Sirena i Minotaur: Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost / Doroti Dinerstin Beograd 2000. Mek povez, XXXIII + 294 strane. Napomena: na desetak strana blagi tragovi grafitne (obeležen tekst); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. V4 Kada sam prvi put pročitala Sirenu i minotaura 1977. godine, svet je za mene obasjala nova svetlost. U toj knjizi je, najzad, neko, u divnoj trodimenzionalnoj perspektivi opisao unutrašnje funkcionisanje nepravdi medu rodovima koje su mene pekle čitavog života. Zbog čega je i na koji način ova knjiga toliko uticala na mnoge ljude slične meni koji su je pročitali krajem sedamdesetih? Da bi se shvatio njen početni uticaj potrebno je, prvo, setiti se, ili zamisliti, kako je izgledala decenija pre buđenja našeg feminizma. Mizoginija je bila opšteprisutna: „Tokom dugih godina koje su prethodile drugom talasu feminizma žene i devojke bile su neosporno omalovažavane. Svakodnevno su ih vređali bez povoda. Nastojali su da ih onemoguće u postizanju uspeha. Agresivno su ih ignorisali ili su se, ne znajući zašto, agresivno prema njima ponašali. Podrazumevalo se da žene i devojke treba da im budu na usluzi, a kada to nisu bile nazivali su ih kučkama ili vešticama, Izgledalo je da su žene stvorene da budu ponižavane dok je njihovo iskazivanje ponosa izazivalo blagi podsmeh.`... Na moje zaprepašćenje ali i duboko olakšanje, Doroti Dinerstinje pisala o ono e što sam osećala a nisam uspevala da iskažem: „Kameni zidovi o koje udara naš pokret zatrpavaju njegove temelje.” Njena knjiga je predstavljala anatomiju muškaraca koji upravljaju svetom ali se ljute kao uplašena deca kada im žene koje imaju manju moć u svetu kažu „bau.” Takvi muškarci, po njenom mišljenju, nastavljaju svoj beskrajni čin odvajanja od majke, vladarke iz njihovog detinjstva. Žene takođe imaju udela u svakodnevnoj nepravdi kojoj su izložene jer ni one nemaju poverenja u majku u njima samima. Dinerstinova suptilno otkriva i opisuje pogodbe koje su muškarci i žene tradicionalno sklapali među sobom, uključujući i za mene u početku nejasno objašnjenje postiđenog ženskog mirenja sa muškom moći kao i našu ambivalentnost u pogledu sopstvene upotrebe sile. Ona smatra daje ženski monopol u podizanju dece odlučujući za stvaranje svekolike asimetrije među rodovima u društvenom životu koji potom sledi. Upravo nas žena uvodi u svet pre nego što možemo da je prepoznamo kao ograničeno i smrtno biće kakvi smo i sami. Borba da se otrgnemo kontroli te prve privlačne i naizgled svemoćne osobe predstavlja prvu borbu u našem životu. Iscrpljeni, bežimo iz mora punog sirena na kopno gde nas čeka minolaur koji se šepuri i riče. Međutim, izgleda da je njega mnogo lakše pripitomiti jer je racionalan, za razliku od majke koja nas još uvek vreba iz infantilnog sloja naše ličnosti. Iz Uvoda En Snitou Sadržaj: En Snitou, Uvod Predgovor PRVI DEO: Sirena i Minotaur 1. Termini i ciljevi 2. Ljudski projekat polne slobode DRUGI DEO: Ljuljanje kolevke i vladanje svetom 3. Ljuljanje kolevke Uvodne beleške za poglavlje 4 4. Higamus-hogamus Uvodne beleške za poglavlje 5 5. „Deca, eto šta su” Uvodne beleške za poglavlje 6 6. „Ponekad se pitate da li su ljudska bića` Uvodne beleške za poglavlje 7 7. Prljava boginja Uvodne beleške za poglavlje 8 8. Vladanje svetom TREĆI DEO: Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost Uvodne beleške za poglavlje 9 9. Mama i sumanuta megamašina 10. Na ivici Beleške Bibliografija