Stanje kao na fotografijama. Formuli fali prednji i zadnji spojler, osim toga koliko ja vidi sve je u redu! Retko u ponudi !!! Scale: 1/25 Carmodel code: CAR10782 Manufacturer code: FX7 Colour: RED Material: die-cast Year: 1974 Polistil S.p.A. (u početku nazvan Politoys) talijanski je brend igračaka i bivša proizvodna tvrtka sa sjedištem u Milanu, s proizvodnim centrom u Chiariju, u blizini Brescie. Polistil se specijalizirao za lijevane i plastične modele vozila svih veličina. Postoji nova stranica o svijetu igračaka i njegovoj povijesti tvornice Polistil: `Quelli della Polistil` na www.quellidellapolistil.it Tvrtka je također proizvodila igračke i modele tenkova, lutke, robote i priključke za TV. Nakon 33 godine i suradnje s Tonkom, Polistil se ugasio 1993., ali sada je brend pod May Cheong Group (vlasnik brenda Maisto), uz ime bivšeg konkurenta Bburago. Tradicionalno, glavni talijanski konkurenti Polistilu bili su Mercury, Mebetoys i kraći Ediltoys. Povijest Podrijetlo Politoysa kao tvrtke pomalo je nejasno. Tvrtka je započela kao `Politoys APS` oko 1960. i započela je proizvodnju 100 plastičnih automobila u mjerilu 1:41 (Sinclair 1979., str. 387–388). Neki od njih bili su suvremeni automobili, a neki veterani – poput trkaćeg automobila Alfa iz kasnih tinejdžerskih godina i francuskog Gobron Brilliea iz 1899. (Smeed 1980., str. 35). Kako su 1960-e napredovale, neki su se modeli proizvodili od stakloplastike - čvršće od plastike i manje sklone savijanju. Slijedeći trendove koje su postavili drugi talijanski pionir Mercury, te Corgi Toys, Dinky Toys, Norev i Solido, tvrtka je 1964. ili 1965. prešla na vozila od lijevanog metala (Rixon 2005., str. 36, Sinclair 1979., str. 387). Oko 1970. ime tvrtke promijenjeno je u Polistil, vjerojatno zbog sličnosti s imenom britanskog Palitoya (Breithaupt bez datuma; Force 1992., 208–209). Ipak, neke rane kutije za igračke imale su imena `APS`, `Polistil`. `Politoys` i `Policar` svi na kutiji istovremeno (kao što se vidi na plavim kutijama serije Penny i tim redoslijedom). Glavni istraživački i dizajnerski centar tvrtke bio je u Milanu. Ovdje su se proizvodile veće igračke za djecu, uključujući velike kamione i lutke. Većina vozila proizvedena je u proizvodnom centru Chiari, Brescia, koji se fokusirao na proizvodnju lijevanih vozila (Polistil 1975.). Dok su kolekcionarski pogoni kao što su Rio Models ili Brumm izrađivali iste modele ponekad desetljećima, David Sinclair kaže da je vjerojatnije da će se Polistil izravnije suočiti s tržišnim trendovima – mijenjajući linije modela svake dvije ili tri godine (Sinclair 1979., str. 387). . Kao što se vidi u nastavku, Polistil je pratio svoje linije vozila korištenjem skupova velikih slova iza kojih slijede brojevi, a ne korištenjem samo nizova brojeva. M-serija Većina, ali ne svi, Polistilovi redovi bili su predznačeni slovima: CE, RJ, S, MS itd., ali tvrtka nije počela s početkom abecede. S Politoysovom lijevanom M-serijom u mjerilu 1:43 koja je počela 1965., tvrtka je nedvojbeno postala jedno od najcjenjenijih imena desetljeća u precizno lijevanim vozilima zajedno s francuskim Solidom, drugim talijanskim Mebetoysom i njemačkim Schucom (Rixon 2005., str. 80). . Dinky i Corgi također su bili jaki konkurenti, a Politoys nikada nije dostigao njihov uspjeh u Sjedinjenim Državama niti su proizvodili tako široku paletu modela kao ta dva lidera na tom području. Politoysova linija tlačno lijevane serije M u omjeru 1:43 predstavljena je 1965. Tvrtka se prije toga fokusirala na plastiku. Serije M bile su precizno detaljizirane sa širokim rasponom ponuda. U prvoj godini predstavljeno je šesnaest vozila, s brojevima koji počinju na 500. Automobili su imali mnogo pokretnih dijelova (obično su bila 2 vrata, hauba i prtljažnik otvoreni), a motori, pa čak i podvozje imali su dobre detalje. Plastična sjedala gotovo su uvijek bila nagnuta prema naprijed, a na nekim modelima bila su prekrivena nejasnim materijalom koji je imitirao velur. Iako su tvrtke poput Corgija tvrdile da imaju prvi model sa svim značajkama otvaranja u svom Chrysleru Ghia L6.4 iz 1963., Politoys M je bila prva lijevana linija u kojoj su se (neko vrijeme) svi otvori otvarali na svakom modelu! (Politoys 1968; Rixon 2005, str. 79; Gardiner i O`Neill 1996, str. 72–73). To je u suprotnosti s Dinkyjem i Corgijem koji su težili tržištu `igračaka` s trikovima te TV i filmskim vozilima. Politoys je, međutim, išao za dosljednim realizmom. Drugi jedinstveni reklamni kut Politoys M bio je naglasiti kako ih se može rastaviti. Jedan oglas američkog predstavnika Lynn International na američkom tržištu prikazuje 518 Rolls-Royce Silver Cloud III iz 1965. (Mulliner Park Ward `slant eye` verzija) u komadima i postavlja pitanje `Kako dječak može posjedovati Rolls Royce...biti kolekcionar i mehaničar sve u isto vrijeme! S Politoys M, to je kako` Ispod, oglas je nastavio, `Sastavljen baš kao oni veliki – pravi čvrsti – s 52 dijela, od kojih većinu rastavljate dio po dio s uvijanjem odvijača, zatim ga ponovno sastavite...` Oglas je zatim zaključio: `To su Politoysi. Skupljajte ih. Prčkajte s njima. Igrajte se s njima.` (Politoys tvrtke Polistil bez datuma). Do kasnih 1960-ih, raspon M-serije se proširio na 37 modela: 500 – Alfa Romeo Giulia Sprint GT 501 – Maserati 3500 GT Coupe 502 – Siata Coupe Fiat 1500 503 – Mercedes-Benz 230SL 504 – Ferrari 250 GT Berlinetta 505 - Autobianchi Bianchina Pregled 506 – Alfa Romeo Giulia SS 507 – Ford Cortina 508 – Innocenti Morris IM 3 509 - Lancia Flavia Zagato 1800 510 – Opel Kadett Coupe 511 – Fiat 600 512 - Fiat 500 Giardinetta 513 - Fiat 850 514 – Alfa Romeo 2600 Coupe GT 515 – ISO Rivolta Coupe GT 516 – Alfa Romeo Giulia Zagato 517 - Fiat 850 Coupe 518 – Rolls-Royce Silver Cloud III `Slant Eye` 519 – Ford Taunus 20 M.T.S. 520 - Lancia Fulvia Coupe 521 – Opel Diplomat 8V 522 – Primula Bianchi 523 – Alfa Romeo Giulia T.I. Super 524 – Simca 1500 525 – Ferrari `LeMans` Peninfarina 526 – 527 – Porsche 912 528 - Fiat 1500 GT Ghia 529 – Alfa Romeo Giulia Canguro 600 530 – Alfa Romeo 2600 Zagato 531 – Alfa Romeo Giulia `Gazella` 532 – Alfa Romeo GS Zagato 533 – OSI 1200 Coupe 534 – Ford Lola GT 535 – 536 – Dino `Ferrari` 537 – Alfa Romeo 2600 Pantera 538 – 539 – Lamborghini 350 GT+ Brojevi 526 (Fiat 1100), 535 (Porsche 904) i 538 (Volkswagen 1600 TL) nisu spomenuti u ovim podacima s izvornog kataloškog lista jer su uvedeni kasnije (Politoys 1968). M-serija se očito koncentrirala na talijanska vozila. Na primjer, 76 posto modela u ovom katalogu bili su talijanski, a 37 posto samo Alfa Romeo. Jedinstveni proizvedeni modeli koji nisu pronađeni drugdje bili su Iso Rivolta viđen gore, kasniji Chevrolet Corvette Pininfarina Rondine Coupe i prvi Lamborghini – bugeye – 350 GT (Rixon 2005., str. 37). Od samog početka, M-serija je imala ogromnu konkurenciju. Tijekom 1960-ih svaka tvrtka za modeliranje pod pritiskom imala je jedinstven pristup i jedinstveno tržište. Dinky i Corgi općenito su imali različita tržišna područja, ali su bili popularniji u SAD-u. Francuski Dinky i Solido bili su popularniji u Francuskoj. Tekno je bio glavni danski oslonac kao i Gama, Schuco i Marklin u Njemačkoj. Što je još važnije, talijansko tržište je bilo puno. Mercury je dugo bio predvodnik talijanske industrije tlačnog lijeva, ali tek što je Politoys predstavio M-seriju, pridružili su im se Mebetoys i Edil, potonji samo nakratko, ali konkurencija Mercuryju i Mebetoysu – koji često ponudio slične modele – bio je izazov. Nadalje, Mattelovi Hot Wheels smanjili su američko tržište nakon 1967. Slično kao Corgi, Dinky i Mebetoys, Politoys M koristio je dragulje za prednja svjetla, dok je francuski Solido izabrao realističnije prozirne plastične leće. Ipak, Politoys je često imao delikatno izrađene okvire prednjih svjetala i druge pažljivo izrađene detalje (Gardiner i O`Neill 1996., str. 72). Dok je niša konkurenta Solida na tržištu lijevanog pod pritiskom nudila jedinstvene stilove kotača za svaki model, generički žičani kotači M-serije nisu bili autentični stvarnim vozilima, ali su bili prilično atraktivni, otmjeni i tipični za izgled tog vremena. Do 1968. tvrtka je također eksperimentirala s plastičnim kotačima na osovinama s niskim trenjem – slično promjenama koje su napravili Dinky, Corgi, Lonestar i drugi kao reakcija na uspjeh Hot Wheelsa. To je dodalo vrijednost igre, ali umanjilo realizam. Kako su 1960-e odmicale, Politoys je proizvodio više sportskih i egzotičnih automobila, a manje svakodnevnih automobila. To je bila ista taktika koju je koristio Solido u to vrijeme, ali Corgi, Dinky i French Dinky nastavili su nuditi mnoge uobičajene limuzine. Varijacije u mjerilu 1:43 Godine 1968. serija 500 počela je uključivati ​​modele označene kao `Izvoz`. Oni su bili nešto grublji od M-serije, s manje početnih značajki. Do 1970. Politoys je `istrošio` brojeve od 500 do 599, uključujući i neke metalne verzije modela koji su se prethodno proizvodili u plastici. Kasnije serije u mjerilu 1:43 bile su E, EL i HE. Neki od ranih modela u tim serijama još uvijek su bili na razini Politoya M u detaljima, poput dobro napravljene Lamborghini Espada i Islero (koji je imao sklopiva prednja svjetla) (Gardiner i O`Neill 1996., str. 73). Detalji karoserije često su bili vrlo dobri s pametnim značajkama, kao što je Alfa Romeo Alfasud s kompletnom skijaškom opremom na krovu. Međutim, u kasnijim izdanjima iz 1970-ih, poput ovog, modeli su imali generički kromirani plastični kotač nalik igračkama koji je bio prilično ružan. EL-serija je bila puno bolja od E u tom pogledu. David Sinclair, uvoznik iz Erieja, Pennsylvania, koji je bio odgovoran za pokretanje većine hobija sakupljanja lijevanih automobila u državama, primijetio je da je jedan zanimljiv model u liniji EL bio AMC Gremlin (Sinclairov 1977; Levine 2009). Bilo je dovoljno jedinstveno vidjeti bilo koji američki automobil u europskom livenom obliku, a još manje AMC model! Počevši od 1967. Politoys je također nudio svoju seriju Penny u omjeru 1:66 kako bi se natjecao s manjim Kutijom šibica i Majorette, vjerojatno namijenjenim američkom tržištu, ali nova serija nikada nije stekla svoju popularnost pa je većina prodana u Italiji (Breithaupt No Date). Stoga je teško pronaći primjerke u kovanim kutijama (Rixon 2005., 54). U kasnim 1970-ima različiti prijašnji odljevci Polistila otpremljeni su u Meksiko i prodani kao marka McGregor (Force 1992., 208). McGregor je prodavao i plastične i lijevane verzije Polistilovih igračaka, a modeli su obično bili ms imenima Politoys i McGregor. Čini se da su neki modeli također došli do SSSR-a kako bi tamo bili oblikovani u plastiku, poput Maserati Mistrala. Pionir u širim razmjerima Lancia Fulvia 1600 HF iz Polystila u mjerilu 1:25 Do ranih 1970-ih, Polistil se donekle diverzificirao, nudeći automobile i veća metalna mjerila. Godine 1973. serija S u mjerilu 1:24 (korišteno je i mjerilo 1:22) izravno se natjecala s novim Martoysima (kasnije Bburago) (Rixon 2005., str. 14). Politoys je bila jedna od prvih tvrtki koja je prešla na ovu veću i unosniju veličinu, stoga je bila pokretač trendova za veće lijevane kalupe koji su i danas popularni. Iako su proporcije na vozilima Polistil većih razmjera ponekad malo odstupale (kao i neki od Martoya, a i Bburago i Maisto kasnije su poboljšani), kreativna prezentacija je to nadoknadila. Na primjer, reli vozila kao što je Lancia Fulvia polar expedition bila su zapanjujuća. Ovaj je automobil imao bijelu i smeđu boju prošaranu po cijelom automobilu – simulirajući snijeg i prljavštinu. Serija TG još većih automobila u omjeru 1:16 kao što su Alfa Romeo 1750C, BMW 328 roadster, Lamborghini Countach, Ferrari GTO, Ferrari 250 California roadster i Morgan Plus 8 predstavljena je oko 1980. Neki od tih modela, međutim, nisu nemaju pojedinosti o konkurentima Bburago ili Maisto. Morgan je, na primjer, lijep s vratima koja se otvaraju, ali gume su od tvrde plastike, a ne od gume; upravljač i prednji kotači su fiksni; a hauba se ne otvara, štedeći troškove dodatnih dijelova. Alfa Romeo 1750 je, međutim, dolazio u dvije verzije; vrh gore i vrh dolje. Do kraja 1980-ih, međutim, veći modeli bili su okosnica prodaje Polistila, dok je trajao, a veličina 1:43 sada je prepuštena višim kolekcionarskim markama kao što su Eligor, Vitesse i časni Solido. MS i MT serije motocikala u mjerilu 1:15 također su se pojavile oko 1980. Trkaće serije (vidi sljedeći naslov) svih mjerila postale su forte. U ponudi su bili razni kamioni i tenkovi (serija `CA`) i druga vojna vozila. Jedna vrlo lijepa vojna ponuda bio je motocikl BMW Afrika Corps s bočnom prikolicom u pustinjsko bež boji. Pojavile su se i TV i filmske figure i vozila, ali nisu bili toliko popularni kao oni koje su nudili Corgi Toys ili Dinky Toys, a danas su nešto rjeđi. Primjeri su vozila Batman, Superman i Disney. Osim toga, vojne akcijske figure Mego i Lion Rock plasirane su pod imenom Polistil. Serija J bili su veći šareni kamioni nalik igračkama koji su koristili više plastike za karoserije i veće plastične kotače. Jedan primjer je J85 Mercedes-Benz Unimog kiper kamion. Trkaći naglasak Jedno područje u kojem je Polistil vjerojatno prošao bolje od bilo koje konkurencije bila su trkaća vozila raznih razina, uglavnom za Formulu 1, i po razumnim maloprodajnim cijenama. Serije F i FK bile su u omjeru 1:32 i prvi put su predstavljene 1970. i trajale su do otprilike 1980., mijenjajući dizajn kotača kako su godine prolazile. Serija CE u mjerilu 1:41 pojavila se 1978. i uključivala je Renault, Ligier, Lotus, Brabham, Alfa Romeo i Williams, među ostalima. Začudo, nekoliko se traktora također pojavilo u seriji CE (Force 1992., 81–88). Serija RJ (Serija Penny) nosila je najmanje 45 bolida za Grand Prix i Formulu 1, dok su serije TG i L bile u omjeru 1:16. Kao i mnoge druge momčadi, fascinantni Tyrrell P34 F1 bolid sa 6 kotača pojavio se u dvije različite razine. Krajem 1970-ih Polistil je započeo serijsku proizvodnju električnih staza za trkaće automobile. Bili su vrlo popularni u Europi.[potreban citat] Kraj Polistila Do kasnih 1980-ih, Polistil je izdao preko 500 različitih vozila svih veličina (Force 1992, 62-89). U kasnim 1980-ima, veće vage su se prodavale u SAD-u u novom odnosu s Tonkom. Navodno je Tonka kupila Polistil. Kutije za vozila su u to vrijeme ostale crvene, ali su sada označene Polistil/Tonka. To uključuje veće automobile u omjeru 1:14. Nažalost, konkurencija s novijim i nadolazećim tvrtkama Bburago, Maisto i poštom kao što je Franklin Mint Precision Models dovela je do porasta konkurencije u većim razmjerima i doprinijela propasti Polistila. Do 1993., baš kad je potražnja za modelima u omjeru 1:18 počela dosezati vrhunac, Tonka je odustala od imena, odbacila talijansku proizvodnju, a časni Polistil je nestao. Ponovno se pojavljuje kineski Polistil Godine 2014., May Cheong Group, proizvođač robne marke Maisto, ponovno je pokrenula ime Polistil. Sada Polistil prodaje različite proizvode: sustave za automatske automobile, automobile na radio upravljanje, lijevane modele građevinskih strojeva, traktore, karikaturalne automobile, automobile Formule 1 i tako dalje. Dakle, ovo je zanimljiv slučaj u kojem je azijski gigant igračaka zaslužan za oživljavanje dva poznata talijanska brenda – Bburago i Polistil, ali se proizvodi sada proizvode u Kini, a ne više u Italiji. Na kutijama je sada otisnuto `Proizvođač: Polistil International LTD, Hong Kong` ili `Proizvođač: Most Success Trading LTD, Hong Kong`. Nova tvrtka navodno je osnovana u Hong Kongu 27. kolovoza 2013. (Poslovni imenik Hong Konga n.d.).

Izborena sloboda Sjećanja Hans Kung tvrd povez NOVA knjiga Broj strana: 605 Težina: 1000 g Književnost, Biografije, Religija, Hrišćanstvo, Publicistika Katolički teolog Hans Kung, ponovno napada sa svojom kritičnom knjigom, u kojoj ne štedi Ratzingera. U njegovoj novoj knjizi pojavljuje se precizan akt optužbe aktualnog pape, kako nam to dokumentira Andrea Torquini u listu Repubblica od ponedjeljka 10. rujna: Ratzinger je bio zajedno sa mnom profesor teologije, ali kasnije se otkrio kao sin jednog žandara, što je stvarno i bio. Pokorio se Kuriji, optužio me kao ne katolika i na kraju osudio. Sve je to učinio igrajući istovremeno dvostruku igru: pisao mi je opraštajuće pisma dok je pripremao sankcije protiv mene. Evo, sažetka u dvije riječi, kako Hans Kung, slavni liberalni njemački teolog, priča u svojoj knjizi sjećanja, Umstrittene Wahrheit. Erinnerungen (Sporne istine. Sjećanja), upravo izdanoj u Njemačkoj od Munchenskog izdavača Piper Verlag. Jedna vrsta obračuna s Papom Benediktom XVI, s kojim se po svemu sudeći bio pomirio nakon nedavnog susreta. O čemu Der Spiegel izvještava bitnim sadržajem. Kung i Ratzinger zajedno su bili profesori na Tubingenškom sveučilištu, gdje se nalazi najpoznatiji Teološki fakutet u Euroopi. Upravo je Kung predložio Tubingenu da prihvati Ratzingera koji je predavao u Muensteru. Tri godine smo zajedno radili, priča Kung u svojoj knjizi, kojoj ne izostaju zabavni detalji: Kungu se tada sviđao Alfa Romeo, a Ratzinger se vozio biciklom.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Život 300km na sat - H.M. Fanđo, M. Đambratone Delo, Ljubljana, 1971. 20 cm, ilustrovano, 155 str. Huan Manuel Fanhio (šp. Juan Manuel Fangio; 24. juna 1911. — 17. jula 1995), često pravopisno nepravilno Fanđo, je argentinski vozač Formule jedan. Fanđo je dominirao prvom decenijom vožnje formule 1.[2] Osvojio je pet titula najboljeg vozača sezone: 1951. sa timom Alfa Romeo, 1954. sa Maseratijem, 1955. sa Mercedes-Bencom, 1956. sa Ferarijem, i 1957. (ponovo) sa Maseratijem. Taj rekord od pet titula je tek nakon pola veka oborio Mihael Šumaher.[3] Fanhio je jedini argentinski vozač koji je osvojio Veliku nagradu Argentine, koju je on osvojio četiri puta u karijeri, više nego bilo koji drugi vozač.[4][5] Mladost Fanhio je rođen na praznik Sv. Jovana Krstitelja godine 1911. u Balkarsu, malom gradu u pokrajini Buenos Ajres. Zanimljivo je da je njegov rodni list greškom nosio kao datum rođenja 23. jun.[6] Bio je četvrti od šestoro dece u porodici.[7] Fanhiov deda Đuzepe Fanhio emigrirao je u Argentinu 1887. godine. Nakon tri godine, zaradivši novac proizvodnjom ugla, uspeo je da kupi farmu u blizini Balkarkenakon. Fanhiov otac Loreto, emigrirao je u Argentinu iz malog grada u središnjoj Italiji, Kastiljone Meser Marino. Njegova majka Herminia Dérano bila je iz mesta Tornarečo. Oba roditelja bili su iz provincije Kjeti u regiji Abruco. Venčali su se 24. oktobra 1903. Živeli su na različitim farmama gde je majka bila domaćica, a otac je radio u građevinarstvu postavši kamenorezački pripravnik.[8] Kada mu je bilo 13 godina Fanhio je prekinuo školovanje i počeo da radi kao pomoćnik mehaničara,[9] a sa 16 godina već je nastupao kao mehaničar za mušterije svog poslodavca. U to je doba jedva preživeo upalu pluća.[10] Razboleo se nakon fudbalske utakmice u kojoj je preterao s trčanjem što je prouzročilo oštar bol u prsima. Sledeća dva meseca, dok je ležao u postelji, njegovala ga je majka.

Izborena sloboda Sjećanja Hans Kung tvrd povez NOVA knjigaBroj strana:605Težina:1000 gKnjiževnost, Biografije, Religija, Hrišćanstvo, PublicistikaKatolički teolog Hans Kung, ponovno napada sa svojom kritičnom knjigom, u kojoj ne štedi Ratzingera.U njegovoj novoj knjizi pojavljuje se precizan akt optužbe aktualnog pape, kako nam to dokumentira Andrea Torquini u listu Repubblica od ponedjeljka 10. rujna: Ratzinger je bio zajedno sa mnom profesor teologije, ali kasnije se otkrio kao sin jednog žandara, što je stvarno i bio. Pokorio se Kuriji, optužio me kao ne katolika i na kraju osudio. Sve je to učinio igrajući istovremeno dvostruku igru: pisao mi je opraštajuće pisma dok je pripremao sankcije protiv mene.Evo, sažetka u dvije riječi, kako Hans Kung, slavni liberalni njemački teolog, priča u svojoj knjizi sjećanja, Umstrittene Wahrheit. Erinnerungen (Sporne istine. Sjećanja), upravo izdanoj u Njemačkoj od Munchenskog izdavača Piper Verlag.Jedna vrsta obračuna s Papom Benediktom XVI, s kojim se po svemu sudeći bio pomirio nakon nedavnog susreta. O čemu Der Spiegel izvještava bitnim sadržajem. Kung i Ratzinger zajedno su bili profesori na Tubingenškom sveučilištu, gdje se nalazi najpoznatiji Teološki fakutet u Euroopi.Upravo je Kung predložio Tubingenu da prihvati Ratzingera koji je predavao u Muensteru. Tri godine smo zajedno radili, priča Kung u svojoj knjizi, kojoj ne izostaju zabavni detalji: Kungu se tada sviđao Alfa Romeo, a Ratzinger se vozio biciklom. Često, po ružnom vremenu, Kung je povezao Ratzingera stavljajući njegov bicikl na držače za putne torbe.Činilo mi se da smo bili na istoj valnoj dužini, piše teolog. Ali nije bilo tako, nastavlja. Kada su, krajem šesdesetih, ojačale struje koje potiskuju koncilsku reformu, dolazi čas odluke. Kako za njega tako i za mene. Njemu nasuprot ja sam se odlučio ne svrstavati s hijerarhijama Rima i centralističkom Crkvom... Htio sam biti kršćanin katolik na služenje ljudima koji su kako unutar tako i izvan Crkve.

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano, Bentli / porše, istorijat ovog automobila, tvrd povez, omot, preko 350 stranica Porsche / Bentley / bentli Ferdinand Porše ,,Nisam mogao da nađem sporstki automobil svojih snova, pa sam ga napravio.'' Ferdinand Porše (Vratislavice, 3. septembar 1875. - Volfsburg, 30. januar 1951.), austrijski automobilski inženjer. Rođen je u nemačkoj porodici u Vratislavicama (Češka) u bivšoj Austrougarskoj. Porše je najpoznatiji po Folksvagen bubi, njegovom najvećem izumu. Preminuo je nakon srčanog udara u Volfsburgu 1951. godine. Kao 18-godišnjak ušunjavao se na univerzitetska predavanja. Ostaje sporan jedan od njegovih najvećih uspeha – Folksvagen buba, za koju je kompanija „Tatra“ smatrala da je ukraden od njih i njihovog stručnjaka, bivšeg saradnika Poršea – Hansa Ledvinke, koji je zaslužan za konstrukciju motora koji se proslavio u Folksvagen bubi. Kompanija „Volkswagen“ je kasnije platila odštetu od 3.000.000 maraka kompaniji „Tatra“. Poršeovi su imali petoro dece: dve ćerke i tri sina. Poršeov otac je želeo da najstariji sin preuzme njegov posao, ali on je poginuo nesrećnim slučajem dok je radio kao pomoćnik u radnji. Ferdinand je, kao drugorođeni sin, morao da preuzme posao svog oca. Porše je počeo da radi u fabrici svog oca kada je imao petnaest godina. Prilikom posete fabrici tepiha u selu, pažnju mu je privukla prva električna sijalica koju je video u životu. Porše je bio zadivljen time što je fabrika bila osvetljena kao na punoj dnevnoj svetlosti, iako je napolju bila mrkla noć. Pokazao je veliku želju da sazna više o, za njega, tajanstvenoj svetlosti. Porše je svakog dana odlazio u fabriku tepiha da od poslovođe Ginskog sazna što više pojedinosti o fabričkim operacijama. Njegovom ocu se to nije svidelo i želeo je da se njegov sin drži zanata svoga oca. Porše je na tavanu kuće počeo tajno da pravi električna kola, koristeći delove koje je pažljivo skupljao. U to vreme radnici, kako odrasli, tako i deca, naporno su radili dvanaest sati dnevno. Poršeova majka Ana pobrinula se da zaštiti njegove tajne tavanske aktivnosti, dok ga jednog dana Anton nije uhvatio na delu. Poršeov otac je na kraju završio sa manjom opekotinom na nozi, izazvanoj sumpornom kiselinom iz baterije, koju je besno udario dok je utrčavao u sobu. Njegova majka, koja je tajno podržavala sinovljeve projekte, predložila mu je da ode u školu u Beč. Zbog velike udaljenosti Beča, otac se snažno usprotivio toj ideji, ali je na kraju prihvatio da njegov sin pohađa Carsku tehničku školu u Rajhenbergu. Poršeov otac se tako složio da njegov sin nastavi da studira elektrotehniku. Iako izrazito strog kao poslodavac, Anton je kao otac prepoznao dečakov talenat. Tako je Porše započeo svoje studije radeći preko dana u očevoj radionici i putujući svako veče osam kilometara do škole. Vraćajući se kući jedne večeri, Poršeov otac, Anton, bio je iznenađen zaslepljujućim svetlom koje je dopiralo iz njegove kuće. Porše je upravo bio završio konstrukciju sopstvenog električnog generatora i instalirao je električno osvetljenje u celoj kući. Pošto je selo bilo malo, svetlo koje je Porše proizveo videlo se iz daleka. Nekoliko dana kasnije, Ginski je posetio Poršea i predložio njegovim roditeljima da ga pošalju na studije elektrotehnike na Univerzitetu u Beču. Anton je do tada već bio svestan dečakove nadarenosti tako da mu je od sveg srca dozvolio da započne svoje putovanje. Sa osamnaest godina, uz pomoć Ginskog, Porše je dobio posao kod Bele Egera, proizvođača električnih aparata iz Beča. Porše se po dolasku u Beč ipak osećao usamljen zbog svog porekla i naglaska, međutim ohrabrenje i podršku je dobijao od bibliotekarke po imenu Alojzija Johana Kes, u kompaniji u kojoj je radio. Porše bi odlazio u biblioteku svog poslodavca da pozajmi knjige iz fizike i matematike. Ubrzo mu se dopala Alojzija, čiji je otac takođe bio zanatlija iz Češke. Provodili su dane šetajući bečkim ulicama, a ona mu je bila vodič. Susreti sa Alojzijom su imali veliki uticaj na budućnost Poršea i na budućnost cele auto-industrije. Jednog dana, kada se sa Alojzijom kao i obično šetao, zajedno su otišli u Industrijski muzej u kome je bilo bezbroj automobila koje Porše nikad ranije nije video. Jedan eksponat mu je naročito privukao pažnju. Bio je to automobil koji je napravio Zigfrid Markus, 1875. godine. Problem sa ovim eksponatom je bio što je motor koji je Markus ugradio u njega bio previše mali, te nije bio dovoljno jak i automobil nije mogao da se kreće. Porše je tada prvi put shvatio da neko mora da napravi motor koji je dovoljno jak da pokrene automobil. Od tada počinje da se interesuje za muzeje ovog tipa i načine proizvodnje motora sa vučnom snagom od jednog konja. Porše je u to vreme došao do brojnih ideja koje je kompanija u kojoj je radio iskoristila da olakša rad fabričke opreme. Njegov talenat je dobio zasluženo priznanje kada mu je ponuđena visoka pozicija šefa eksperimentalnog i kontrolnog odeljenja. Radio je u kompaniji nastavljajući istovremeno svoje univerzitetske studije i provodeći slobodno vreme kao istraživač motora. Došao sam na svet isto kad i automobil. Ako me razumete. Još kao mlad pridružio se fabrici „Jacob Lohner & Co.“, koja je počela da pravi automobile 1896. godine. Iz tog vremena potiče jedno od mnogobrojnih remek-dela Ferdinanda Poršea. Godine 1898. konstruisao je 'Lohner-Porsche', koji je predstavljen na sajmu u Parizu 1900. godine. Ovaj automobil je oborio nekoliko brzinskih rekorda u Austriji sa svojih 56 km/h, a snažniji motori kompanije „Daimler“ su pomogli da se obore još neki brzinski rekordi. U to vreme automobili doživljavaju brzu ekspanziju u Evropi postajući uspešna zamena za kočije sa konjskom zapregom. Kompanija „Jacob Lohner & Co.“, vodeći proizvođač takvih kočija, osećajući opasnost od najnovijih dostignuća osnovala je sopstveno automobilsko odeljenje 1896. godine. U kompaniji „Jacob Lohner & Co.“, Porše je postao pomoćni dizajner i počeo je ozbiljno da proučava dizajn automobila. Kompanija „Columbia Electric Car“ već je u Sjedinjenim Državama napravila pet stotina električnih automobila, koji su pokazali brojne nedostatke. Porše je upotrebio metod uzastopne aproksimacije da ukloni nedostatke ovih kola. Za samo dva meseca napravio je vozilo sa nazivom Lohner-Porsche koje je kasnije bilo prikazano na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, na kojoj je Porše osvojio Veliku nagradu. To je takođe bio prvi automobil u istoriji sa pogonom na sva četiri točka. Putovao je ovim kolima od Beča do Pariza sa prosečnom brzinom od 14,5 km/h. Posle Svetske izložbe u Parizu, Porše je zabeležio pobedu na brdsko-brzinskom reliju u Semeringu sa prosečnom brzinom od 40 km/h. Završio je trku za desetinu vremena koje je bilo potrebno prethodnim pobednicima te trke. Godine 1923., kada je imao 42 godine, Porše je prešao u sedište kompanije „Daimler-Motoren-Gesellschaft“ u Štutgartu u Nemačkoj, gde će kasnije raditi kao glavni inženjer. Nemačka se još nije bila oporavila od poraza u Prvom svetskom ratu, boreći se i dalje sa hiperinflacijom. Porše je u ovim okolnostima našao motivaciju za naporan rad kako bi stvorio automobil visokih performansi, pokazujući celom svetu snagu nemačke tehnologije. Ali, bio je suočen sa problemom koji nipošto nije očekivao: sa rasnom diskriminacijom. Štutgart je predstavljao uporište konzervativizma i imao snažnu težnju ka odbacivanju stranaca. Izrazito ponosni na svoju zemlju, Nemačku, stanovnici ovog grada su okrenuli leđa Čehu Ferdinandu Poršeu. U ovom novom, neprijateljskom okruženju, ni počasni doktorat Tehnološkog Univerziteta u Beču, ni brojni prethodni uspesi nisu mnogo značili. Bio je izložen otvorenoj diskriminaciji. Bez obzira na poteškoće sa kojima se susreo, Porše se nije prepustio očajanju, niti je odustao od svog cilja. Bio je uveren da može da stekne njihovo poštovanje ako bude stvorio zaista zadivljujući automobil. Mercedes je bio „slika“ kompanije „Daimler“. Porše je unapredio Mercedes 1924. godine, dodajući mu dvolitarski četvorocilindrični motor i učestvujući sa novim automobilima u reliju Targa Forio na Siciliji. Konkurencija je učestvovala sa nekim od najboljih italijanskih automobila kao što su Alfa Romeo i Fiat. Svi su očekivali da relijem dominira Alfa Romeo, ali model kompanije „Daimler“, koji je vozio Porše, zauzeo je vodeću poziciju. Porše je tako uspeo da osvoji trofej na veliko zadovoljstvo Nemaca, ponosnih na to što nemački auto može da odnese ubedljivu pobedu. Po povratku iz Italije, Porše je dobio još jedan počasni doktorat od Tehnološkog Univerziteta u Štutgartu, i takođe dobio zahtev da potpiše dokument čime će se njegov status počasnog građanina promeniti u puno državljanstvo. Na taj način je Porše uspeo da iskoristi svoj talenat da prevaziđe etničke predrasude. Godine 1931. osnovao je svoju firmu, gde je doveo mnoge bivše saradnike na poljima aerodinamike, transmisije, razvoja motora i dr. Takođe, doveo je svog advokata – Antona Pijeha, oca Ferdinanda Pijeha, i možda najvažnije – svog sina Antona „Ferija“ Poršea. Sa svojim timom napravio je dizajn novog, malog automobila, ali niko nije bio zainteresovan za projekat dok Hitleru 1934. godine palo na pamet da svaki Nemac treba da ima ili auto ili traktor. Porše je dobio naredbu da napravi 3 automobila po svom dizajnu. „Daimler-Benz“ je napravio jos 30. Nova fabrika koja je proizvodila ove automobile zvala se „Volkswagen“ a grad je kasnije dobio ime Volfsburg (Wolfsburg). Hitler je imao političku motivaciju za razvoj ovih automobila, što Porše nije znao. Uslovi za razvoj kompanije „Volkswagen“ bili su jasni: on će u roku od 10 meseci mesečno dobijati sredstva za razvoj u ukupnom iznosu od dvadeset hiljada maraka. Hitler je ohrabrio Poršea da se odrekne čehoslovačkog državljanstva 1935. godine, nekoliko godina pre nego što je njegovu zemlju okupirala nacistička Nemačka. Dobar dizajn treba da bude iskren. Svom sinu je prepustio razvoj sportskih automobila dok je sam nastavio da radi u Volsfburgu. Osim automobila, napravio je i nek

format: LP artist: FALK, Neca (Slovenia, Yugoslavia) title: Nervozna release date: 1981 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD-0734 style: rock Ploča i inner: MINT (5), omot: VG+ (4+). ODLIČAN primerak. Da je omot malo bolji, bio bi ovo i perfektan priomerak. Veoma brzo nakon albuma koji joj je doneo prepoznatljivost na celoj SFRJ teritoriji, slovenačka pevačica bujne kose i snažnog glasa je snimila album`Nervozna` koji je doneo njen najveći hit - `Banane`. Izdavaču se očito žurilo da iskoristi povoljan trenutak Necine popularnosti, pa je uzeo sliku iz prethodnog foto-sešna (za album `Najjači ostaju` iz 1980, koji je radio Tone Stojko, najpoznatiji rokerima po vizuelnom identitetu nekih albuma ATOMSKOG SKLONIŠTA) –gde je Neca identično obučena u neku belu košulju (koja malo liči na ludačku) ispred belog zida. Pored najvećeg hita njene karijere – `Banane`, sa ovog LP-ja smo rado slušali `Nervozna sam`, `Formula 1` i `Život piše jeftine romane`. Zanimljivo je da su pesme odsvirali britanski rock muzičari, poznati po saradnji sa Cliff Richardom. A1 Banane 2:24; A2 Živiš jeftine romane 2:34; A3 Dozvolite da se obratim 2:22; A4 Neću 2:23; A5 The Nicest Incest Song 2:59; A6 Nervozna sam 3:00 B1 Velika lakrdija/Festivali/ 2:39; B2 Klinička psihiatrija 4:10; B3 Formula 1 3:15; B4 Željo moja 6:14; B5 Kruta baba 4:24 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče NECE FALK: I - NECA FALK - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP NECA FALK - `Danes` (1977, Helidon) 2) LP NECA FALK - `Najjači ostaju` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74800893_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-MINT-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/64717761_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74800921_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-80-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74800941_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-VG- 3) LP NECA FALK - `Nervozna` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74800621_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-M-VG-M-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74800661_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74800677_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-VG-VG-M-vrlo-dobra 4) NECA FALK, JERKO NOVAK, KAJETAN KOVIČ - `Maček Muri in muca Maca` (MC 1985, ZKP RTVL; prvo izdanje na LP-ju - 2019, Mačji disk) 5) LP NECA FALK - `Od Daleče` (2014, Založba Pivec) _____________________________________________________________________ II - NECA FALK - kompletna vinilna singl diskografija: 1) split SP JOŽE KOBLER & SLAVIJA 5 / MARJETKA FALK & ALFI NIPIĆ - `Vesela Jesen `70` (Dala si mi vse / Ta vražji telefon), (1970, Helidon) 2) split SP MARJETKA FALK & BOR GOSTIŠA / MARJETKA FALK & KARLI ARHAR - `Vesela Jesen `71` (Mi smo mi / Spomin), (1971, Helidon) 3) SP MARJETKA FALK - `Živeja je en coprjak / Mož naj bo doma` (1972, Helidon) 4) SP MARJETKA FALK & ALFI NIPIČ - `Ljubim te, kličem te / Kako sva si različna` (1973, Helidon) 5) split SP ALFI NIPIČ / MARJETKA FALK & KARLI ARCHAR - `Popevka Vesele jeseni `73` (Flosarji / Piskrovez Marko), (1973, RTV Ljubljana) 6) SP NECA - `Sama fanta našla si bom / Vzemi me` (1973, Helidon) 7) SP MARJETKA NECA FALK - `Dobro jutro, dober dan / Balada` (1978, Helidon) 8) SP NECA FALK - `Vsi ljudje hitijo / Tako dekle` (1978, Helidon) 9) SP NECA FALK - `Toliko vrediš koliko daš / Samo najjači ostaju` (1979, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74801213_SP-NECA-FALK-Samo-najjaci-ostaju-1979-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801229_SP-NECA-FALK-Samo-najjaci-ostaju-1979-NM-ODLICNA 10) SP NECA FALK - `Neću / Formula jedan` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74801269_SP-NECA-FALK-Necu-Formula-jedan-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801273_SP-NECA-FALK-Necu-Formula-jedan-1981-VG-VG- 11) SP NECA FALK - `Banane / Živiš jeftine romane` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74801105_SP-NECA-FALK-Banane-1981-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801125_SP-NECA-FALK-Banane-1981-NM-ODLICNA 12) SP NECA FALK - `Zaspao si u mojoj kosi / Tvoje su oči pune rose` (1981, ZKP RTVL) _____________________________________________________________________ III - NECA FALK - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Slovenska popevka 72` (1972, RTV Ljubljana) pesma: MARJETA FALK - `Prva ljubezen` 2) LP V/A - `Slovenska popevka `73` (1973, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Vsak je svoje nesreče kovač` 3) LP V/A - `Popevka Vesele jeseni `73` (1973, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK, KARLI ARHAR - `Piskrovez Marko` 4) LP V/A - `Slovenska popevka `74` (1974, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Zvezdice za srečo` 5) LP V/A - `Slovenska popevka `75` (1975, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `On je rekel sonce` 6) LP V/A - `Popevka Vesele jeseni `75` (1975, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Veseli štajerski pjebi` 7) 2LP V/A - `Svi smo jedna armija - Koračnice i pesme iz vojničkog života` (1977, PGP RTB) pesma: MARJETKA FALK - `Bela ladja` 8) LP V/A - `Melodije morja in sonca - Piran `78` (1978, Helidon) pesma: NECA FALK - EDVIN FLISER - `Plavo morje je moj dom` 9) LP V/A - `Pesme iz vojničkog života` (1978, PGP RB) pesma: MARJETKA FALK - `Pilotov v pozdrav` 10) LP V/A - `24. Festival zabavne glazbe Zagreb `78, Večer slobodnih formi` (1978, Jugoton) pesma: NECA FALK - `Romeo i Julija` 11) LP V/A - `Ljubljana `79 (Dnevi slovenske zabavne glasbe)` (1979, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Ljubimec moj` 12) LP V/A - `Ljubljana `80 / Dnevi slovenske zabavne glasbe` (1980, RTV Ljubljana) pesma: NECA FALK in PREDMESTJE - `Storila bom to` 13) LP V/A - `Opatija `80: Slobodne forme ~ šansone` (1980, Jugoton) pesma: MARJETKA FALK - `Luči iz predmestja` https://www.kupindo.com/Ploce/72523469_LP-V-A-Opatija-80-slobodne-forme-1980-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72523453_LP-V-A-Opatija-80-slobodne-forme-1980-ODLICNA 14) LP V/A - `Pesme čuvara našeg neba` (1982, PGP RTB) pesma: MARJETKA FALK - `Pilotov pozdrav` 15) LP V/A - `Yugoslavia Rock Legends - Maribor, Slovenia` (2012, Akord Records) pesma: RDEČI DEČKI & NECA FALK - `Proud Mary` https://www.kupindo.com/Ploce/74875085_LP-V-A-YU-Rock-Legends-Maribor-2012-retko-NOVO

format: LP artist: FALK, Neca (Slovenia, Yugoslavia) title: Nervozna release date: 1981 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD-0734 style: rock Ploča i omot: VG+ (4+), inner: M (5). Veoma dobar primerak. Veoma brzo nakon albuma koji joj je doneo prepoznatljivost na celoj SFRJ teritoriji, slovenačka pevačica bujne kose i snažnog glasa je snimila album`Nervozna` koji je doneo njen najveći hit - `Banane`. Izdavaču se očito žurilo da iskoristi povoljan trenutak Necine popularnosti, pa je uzeo sliku iz prethodnog foto-sešna (za album `Najjači ostaju` iz 1980, koji je radio Tone Stojko, najpoznatiji rokerima po vizuelnom identitetu nekih albuma ATOMSKOG SKLONIŠTA) –gde je Neca identično obučena u neku belu košulju (koja malo liči na ludačku) ispred belog zida. Pored najvećeg hita njene karijere – `Banane`, sa ovog LP-ja smo rado slušali `Nervozna sam`, `Formula 1` i `Život piše jeftine romane`. Zanimljivo je da su pesme odsvirali britanski rock muzičari, poznati po saradnji sa Cliff Richardom. A1 Banane 2:24; A2 Živiš jeftine romane 2:34; A3 Dozvolite da se obratim 2:22; A4 Neću 2:23; A5 The Nicest Incest Song 2:59; A6 Nervozna sam 3:00 B1 Velika lakrdija/Festivali/ 2:39; B2 Klinička psihiatrija 4:10; B3 Formula 1 3:15; B4 Željo moja 6:14; B5 Kruta baba 4:24 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče NECE FALK: I - NECA FALK - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP NECA FALK - `Danes` (1977, Helidon) 2) LP NECA FALK - `Najjači ostaju` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74800893_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-MINT-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/64717761_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74800921_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-80-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74800941_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-VG- 3) LP NECA FALK - `Nervozna` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74800621_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-M-VG-M-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74800661_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74800677_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-VG-VG-M-vrlo-dobra 4) NECA FALK, JERKO NOVAK, KAJETAN KOVIČ - `Maček Muri in muca Maca` (MC 1985, ZKP RTVL; prvo izdanje na LP-ju - 2019, Mačji disk) 5) LP NECA FALK - `Od Daleče` (2014, Založba Pivec) _____________________________________________________________________ II - NECA FALK - kompletna vinilna singl diskografija: 1) split SP JOŽE KOBLER & SLAVIJA 5 / MARJETKA FALK & ALFI NIPIĆ - `Vesela Jesen `70` (Dala si mi vse / Ta vražji telefon), (1970, Helidon) 2) split SP MARJETKA FALK & BOR GOSTIŠA / MARJETKA FALK & KARLI ARHAR - `Vesela Jesen `71` (Mi smo mi / Spomin), (1971, Helidon) 3) SP MARJETKA FALK - `Živeja je en coprjak / Mož naj bo doma` (1972, Helidon) 4) SP MARJETKA FALK & ALFI NIPIČ - `Ljubim te, kličem te / Kako sva si različna` (1973, Helidon) 5) split SP ALFI NIPIČ / MARJETKA FALK & KARLI ARCHAR - `Popevka Vesele jeseni `73` (Flosarji / Piskrovez Marko), (1973, RTV Ljubljana) 6) SP NECA - `Sama fanta našla si bom / Vzemi me` (1973, Helidon) 7) SP MARJETKA NECA FALK - `Dobro jutro, dober dan / Balada` (1978, Helidon) 8) SP NECA FALK - `Vsi ljudje hitijo / Tako dekle` (1978, Helidon) 9) SP NECA FALK - `Toliko vrediš koliko daš / Samo najjači ostaju` (1979, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74801213_SP-NECA-FALK-Samo-najjaci-ostaju-1979-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801229_SP-NECA-FALK-Samo-najjaci-ostaju-1979-NM-ODLICNA 10) SP NECA FALK - `Neću / Formula jedan` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74801269_SP-NECA-FALK-Necu-Formula-jedan-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801273_SP-NECA-FALK-Necu-Formula-jedan-1981-VG-VG- 11) SP NECA FALK - `Banane / Živiš jeftine romane` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74801105_SP-NECA-FALK-Banane-1981-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801125_SP-NECA-FALK-Banane-1981-NM-ODLICNA 12) SP NECA FALK - `Zaspao si u mojoj kosi / Tvoje su oči pune rose` (1981, ZKP RTVL) _____________________________________________________________________ III - NECA FALK - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Slovenska popevka 72` (1972, RTV Ljubljana) pesma: MARJETA FALK - `Prva ljubezen` 2) LP V/A - `Slovenska popevka `73` (1973, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Vsak je svoje nesreče kovač` 3) LP V/A - `Popevka Vesele jeseni `73` (1973, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK, KARLI ARHAR - `Piskrovez Marko` 4) LP V/A - `Slovenska popevka `74` (1974, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Zvezdice za srečo` 5) LP V/A - `Slovenska popevka `75` (1975, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `On je rekel sonce` 6) LP V/A - `Popevka Vesele jeseni `75` (1975, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Veseli štajerski pjebi` 7) 2LP V/A - `Svi smo jedna armija - Koračnice i pesme iz vojničkog života` (1977, PGP RTB) pesma: MARJETKA FALK - `Bela ladja` 8) LP V/A - `Melodije morja in sonca - Piran `78` (1978, Helidon) pesma: NECA FALK - EDVIN FLISER - `Plavo morje je moj dom` 9) LP V/A - `Pesme iz vojničkog života` (1978, PGP RB) pesma: MARJETKA FALK - `Pilotov v pozdrav` 10) LP V/A - `24. Festival zabavne glazbe Zagreb `78, Večer slobodnih formi` (1978, Jugoton) pesma: NECA FALK - `Romeo i Julija` 11) LP V/A - `Ljubljana `79 (Dnevi slovenske zabavne glasbe)` (1979, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Ljubimec moj` 12) LP V/A - `Ljubljana `80 / Dnevi slovenske zabavne glasbe` (1980, RTV Ljubljana) pesma: NECA FALK in PREDMESTJE - `Storila bom to` 13) LP V/A - `Opatija `80: Slobodne forme ~ šansone` (1980, Jugoton) pesma: MARJETKA FALK - `Luči iz predmestja` https://www.kupindo.com/Ploce/72523469_LP-V-A-Opatija-80-slobodne-forme-1980-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72523453_LP-V-A-Opatija-80-slobodne-forme-1980-ODLICNA 14) LP V/A - `Pesme čuvara našeg neba` (1982, PGP RTB) pesma: MARJETKA FALK - `Pilotov pozdrav` 15) LP V/A - `Yugoslavia Rock Legends - Maribor, Slovenia` (2012, Akord Records) pesma: RDEČI DEČKI & NECA FALK - `Proud Mary` https://www.kupindo.com/Ploce/74875085_LP-V-A-YU-Rock-Legends-Maribor-2012-retko-NOVO

format: LP artist: FALK, Neca (Slovenia, Yugoslavia) title: Nervozna release date: 1981 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD-0734 style: rock Ploča: VG (4), omot: VG- (4-), inner: NM (5). Vrlo dobar primerak. Veoma brzo nakon albuma koji joj je doneo prepoznatljivost na celoj SFRJ teritoriji, slovenačka pevačica bujne kose i snažnog glasa je snimila album`Nervozna` koji je doneo njen najveći hit - `Banane`. Izdavaču se očito žurilo da iskoristi povoljan trenutak Necine popularnosti, pa je uzeo sliku iz prethodnog foto-sešna (za album `Najjači ostaju` iz 1980, koji je radio Tone Stojko, najpoznatiji rokerima po vizuelnom identitetu nekih albuma ATOMSKOG SKLONIŠTA) –gde je Neca identično obučena u neku belu košulju (koja malo liči na ludačku) ispred belog zida. Pored najvećeg hita njene karijere – `Banane`, sa ovog LP-ja smo rado slušali `Nervozna sam`, `Formula 1` i `Život piše jeftine romane`. Zanimljivo je da su pesme odsvirali britanski rock muzičari, poznati po saradnji sa Cliff Richardom. A1 Banane 2:24; A2 Živiš jeftine romane 2:34; A3 Dozvolite da se obratim 2:22; A4 Neću 2:23; A5 The Nicest Incest Song 2:59; A6 Nervozna sam 3:00 B1 Velika lakrdija/Festivali/ 2:39; B2 Klinička psihiatrija 4:10; B3 Formula 1 3:15; B4 Željo moja 6:14; B5 Kruta baba 4:24 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče NECE FALK: I - NECA FALK - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP NECA FALK - `Danes` (1977, Helidon) 2) LP NECA FALK - `Najjači ostaju` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74800893_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-MINT-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/64717761_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74800921_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-80-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74800941_LP-NECA-FALK-Najjaci-samo-ostaju-1980-VG- 3) LP NECA FALK - `Nervozna` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74800621_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-M-VG-M-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74800661_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74800677_LP-NECA-FALK-Nervozna-1981-VG-VG-M-vrlo-dobra 4) NECA FALK, JERKO NOVAK, KAJETAN KOVIČ - `Maček Muri in muca Maca` (MC 1985, ZKP RTVL; prvo izdanje na LP-ju - 2019, Mačji disk) 5) LP NECA FALK - `Od Daleče` (2014, Založba Pivec) _____________________________________________________________________ II - NECA FALK - kompletna vinilna singl diskografija: 1) split SP JOŽE KOBLER & SLAVIJA 5 / MARJETKA FALK & ALFI NIPIĆ - `Vesela Jesen `70` (Dala si mi vse / Ta vražji telefon), (1970, Helidon) 2) split SP MARJETKA FALK & BOR GOSTIŠA / MARJETKA FALK & KARLI ARHAR - `Vesela Jesen `71` (Mi smo mi / Spomin), (1971, Helidon) 3) SP MARJETKA FALK - `Živeja je en coprjak / Mož naj bo doma` (1972, Helidon) 4) SP MARJETKA FALK & ALFI NIPIČ - `Ljubim te, kličem te / Kako sva si različna` (1973, Helidon) 5) split SP ALFI NIPIČ / MARJETKA FALK & KARLI ARCHAR - `Popevka Vesele jeseni `73` (Flosarji / Piskrovez Marko), (1973, RTV Ljubljana) 6) SP NECA - `Sama fanta našla si bom / Vzemi me` (1973, Helidon) 7) SP MARJETKA NECA FALK - `Dobro jutro, dober dan / Balada` (1978, Helidon) 8) SP NECA FALK - `Vsi ljudje hitijo / Tako dekle` (1978, Helidon) 9) SP NECA FALK - `Toliko vrediš koliko daš / Samo najjači ostaju` (1979, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/74801213_SP-NECA-FALK-Samo-najjaci-ostaju-1979-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801229_SP-NECA-FALK-Samo-najjaci-ostaju-1979-NM-ODLICNA 10) SP NECA FALK - `Neću / Formula jedan` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74801269_SP-NECA-FALK-Necu-Formula-jedan-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801273_SP-NECA-FALK-Necu-Formula-jedan-1981-VG-VG- 11) SP NECA FALK - `Banane / Živiš jeftine romane` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74801105_SP-NECA-FALK-Banane-1981-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74801125_SP-NECA-FALK-Banane-1981-NM-ODLICNA 12) SP NECA FALK - `Zaspao si u mojoj kosi / Tvoje su oči pune rose` (1981, ZKP RTVL) _____________________________________________________________________ III - NECA FALK - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Slovenska popevka 72` (1972, RTV Ljubljana) pesma: MARJETA FALK - `Prva ljubezen` 2) LP V/A - `Slovenska popevka `73` (1973, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Vsak je svoje nesreče kovač` 3) LP V/A - `Popevka Vesele jeseni `73` (1973, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK, KARLI ARHAR - `Piskrovez Marko` 4) LP V/A - `Slovenska popevka `74` (1974, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Zvezdice za srečo` 5) LP V/A - `Slovenska popevka `75` (1975, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `On je rekel sonce` 6) LP V/A - `Popevka Vesele jeseni `75` (1975, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Veseli štajerski pjebi` 7) 2LP V/A - `Svi smo jedna armija - Koračnice i pesme iz vojničkog života` (1977, PGP RTB) pesma: MARJETKA FALK - `Bela ladja` 8) LP V/A - `Melodije morja in sonca - Piran `78` (1978, Helidon) pesma: NECA FALK - EDVIN FLISER - `Plavo morje je moj dom` 9) LP V/A - `Pesme iz vojničkog života` (1978, PGP RB) pesma: MARJETKA FALK - `Pilotov v pozdrav` 10) LP V/A - `24. Festival zabavne glazbe Zagreb `78, Večer slobodnih formi` (1978, Jugoton) pesma: NECA FALK - `Romeo i Julija` 11) LP V/A - `Ljubljana `79 (Dnevi slovenske zabavne glasbe)` (1979, RTV Ljubljana) pesma: MARJETKA FALK - `Ljubimec moj` 12) LP V/A - `Ljubljana `80 / Dnevi slovenske zabavne glasbe` (1980, RTV Ljubljana) pesma: NECA FALK in PREDMESTJE - `Storila bom to` 13) LP V/A - `Opatija `80: Slobodne forme ~ šansone` (1980, Jugoton) pesma: MARJETKA FALK - `Luči iz predmestja` https://www.kupindo.com/Ploce/72523469_LP-V-A-Opatija-80-slobodne-forme-1980-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72523453_LP-V-A-Opatija-80-slobodne-forme-1980-ODLICNA 14) LP V/A - `Pesme čuvara našeg neba` (1982, PGP RTB) pesma: MARJETKA FALK - `Pilotov pozdrav` 15) LP V/A - `Yugoslavia Rock Legends - Maribor, Slovenia` (2012, Akord Records) pesma: RDEČI DEČKI & NECA FALK - `Proud Mary` https://www.kupindo.com/Ploce/74875085_LP-V-A-YU-Rock-Legends-Maribor-2012-retko-NOVO

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! En torno a Pasolini: Hombre, escritor, poeta, cineasta, político... Oko Pazolinija: Čovek, pisac, pesnik, filmski stvaralac, političar Pjer Paolo Pazolini (ital. Pier Paolo Pasolini; Bolonja, 5. mart 1922 — Rim, 2. novembar 1975) je bio italijanski filmski režiser, pisac, pesnik, scenarista, dramaturg, lingvista, glumac, slikar, političar, novinar i kolumnista, jedan od najvećih intelektualaca Italije 20. veka. Njegovo stvaralaštvo izaziva brojne kontroverze i dan–danas, naročito krvavi erotski triler Salò ili stodvadeset dana Sodome. Biografija Detinjstvo i mladost Pazolini je rođen u Bolonji (Emilija-Romanja), u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. Otac mu je bio poručnik Karlo Alberto, koji se proslavio tako što je predupredio atentat na Musolinija 1926. godine, te uhapsio petnaestogodišnjeg anarhistu Antea Cambonija. Pjerova majka, Suzana Kolusi, radila je kao učiteljica u jednoj osnovnoj školi u Bolonji, a 1921. udala se Karla Albertija. Godinu dana posle Pazolinijevog rođenja, porodica se preselila u Koneljano (Veneto), godine 1925, kada je rođen Pjerov mlađi brat Gvidalberto, u Beluno (Veneto), a naredne godine su se vratili u majčinu porodičnu kuću, u mestašcu Kazarsa dela Delicija (Furlanija-Julijska krajina). Naime, Karlo Alberto je te godine uhapšen zbog kockarskih dugova, te je Suzana sa decom otišla kod roditelja. Godine 1931. Alberta premeštaju u Idriju (Slovenija), a dve godine kasnije Pazolinijevi se sele u Kremonu (Lombardija), pa potom u Skandijano i Ređo Emiliju, gde Pjer upisuje srednju školu i stiče prvog dobrog prijatelja – Lučana Seru, sa kojim igra fudbal i čita Tolstoja, Dostojevskog, Remboa, Kolridža, Novalisa, Šekspira i druge. Prijateljstvo su nastavili i kasnije, kada je Pazolini upisao književnost na Univerzitetu u Bolonji. Ubrzo pokazuje zanimanje za filologiju i estetiku figurativnih umetnosti, a redovno odlazi u jedan od lokalnih bioskopa. Godine 1941. Pjer, zajedno sa prijateljima Frančeskom Leonetijem i Robertom Roversijem, pokušava da pokrene jedan pesnički list, ali njihov pokušaj propada usled nestašice papira. Pazolini je kasnije rekao da mu se tada javila i prva želja da snimi film, ali zbog događaja koji su usledili, ona je dugo bila skrajnuta. Umesto toga, on rado učestvuje na svim kulturnim manifestacijama i sportskim takmičenjima koje su organizovali fašisti, a čiji je simpatizer on polako postajao. Veza sa Komunističkom partijom Iako je poticao iz vojničko protivfašistički orijentisane sredine sam se uključio u komunističku partiju krajem 40-ih godina. U 50-im godinama imao je teškoće sa svojom homoseksualnom orijentacijom, ka kojoj se javio otvoreno, sa italijanskom administracijom i izdanje njegove knjige „Mangupi“ (Ragazzi di vita) iz godine 1955. izazvalo je skandal i komunistička partija ga je isključila iz svojih redova. On sam nije prestao da se predstavlja kao marksista. 60-ih godina 20. počinje Pazolinijeva rediteljska karijera i tek tada ga italijanska javnost počinje ceniti, bez obzira na njegovu seksualnu i političku orijentaciju. Pozne godine Ubistvo Pazolini je ubijen 2. novembra 1975. godine, dan nakon povratka iz Stokholma, gde se susreo sa Ingmarom Bergmanom.[1] Za njegovo ubistvo bio je osuđan Đuzepe Peloci koji je sve negirao i nagovestio da se iza Pazolinijevog ubistva kriju politički motivi. [2] Susret Pazolinija sa Pezolijem desio se kod železničke stanice Roma Termini 1. novembra 1975. oko 22.30h. Pelozi je bio seksualni radnik; Pazolini mu je ponudio 20.000 lira za seksualne usluge. Večerali su u restoranu „Biondo Tevere“. Pelozi je jeo špagete sa uljem i lukom, Pazolini je pio pivo. Oko 23.30h odvezli su se do Ostije, gde mu je, kako Pelozi kaže, Pazolini tražio nešto što on nije hteo – da ga sodomizuje drvenim štapom. Pelozi je odbio, a Pazolini ga je, navodno, napao. Našao je drvo (nogaru od bačenog stola na đubrištu) i njime pretukao Pazolinija na smrt, a onda i pregazio nekoliko puta njegovim autom. Tri sata nakon susreta, italijanska policija je zaustavila „alfa romeo“. Vozač Đuzepe Pelozi počeo je da beži. Uhapšen je zbog krađe automobila. Dva sata kasnije, pretučeno i krvavo telo Pazolinija pronađeno je na plaži. „Ubio sam Pazolinija“, priznao je policiji.[1] Pelozi je osuđen za ubistvo Pjera Paola Pazolinija 1976. godine. Maja 2005. godine, 29 godina nakon izricanja presude, Pelozi povlači svoje priznanje i tvrdi da ga je načinio pod pretnjom smrti svoje porodice. Po novom iskazu, Pazolinija su ubila trojica muškaraca sa „južnjačkim akcentom“, vičući da je „prljavi komunista“.[1] Okolnosti njegovog ubistva su ostale nerazjašnjene. Zvanična verzija govori o seksualnoj aferi, ali prijatelji i poznavaoci rada Pazolinija govore o politički motivisanom ubistvu. Niz neregularnosti pojačalo je takve sumnje. Postavljana su pitanja: da li se moglo poverovati da je atletski građenog muškarca, kakav je bio Pazolini, mogao da pretuče mršav i nejak sedamnaestogišnji mladić? Kako je Pelozi imao samo par sitnih tragova krvi po odeći, kada su forenzički stručnjaci utvrdili da je došlo do žučne borbe po blatu? Takođe, krv je pronađena na krovu automobila sa suvozačeve strane, koja je sugerisala ili da je Pelozi imao saputnika sa sobom, ili da je neko drugi vozio auto. Uz to, zeleni džemper, koji nije pripadao ni Pazoliniju ni Peloziju, pronađen je na zadnjem sedištu. Pazolinijev rođak je rekao da džemper nije bio tamo dan ranije kada je čistio auto. Sa druge strane, policija je slučaju pristupila vrlo traljavo: propustili su da uzmu otiske prstiju sa mesta zločina; ostavili su automobil po kiši koja je uništila sve dokaze; čak su uspeli i kola da udare o stub na putu do istražnog sudije koji je tražio da ga pogleda. Kao rezultat svega, forenzički nalazi su bili bezvredni u ovom slučaju.[1] Serđo Ćiti, italijanski reditelj i scenarista koji je sarađivao sa Pazolinijem na pisanju scenarija za film Salo ili 120 dana Sodome, dao je drugačiju verziju. U intervjuu za La Republika rekao je da su Pazolinija ubila petorica muškaraca. „Pino Pelozi je bio dečak. On je bio mamac za ovu petoricu. Iskoristili su ga, bio im je potreban neko koga će okriviti za zločin.“ Takođe, Čiti tvrdi da je Pazolini ubijen na drugom mestu, pa je njegovo telo bačeno kod plaže, gde su ga pronašli. Ubeđen je da je njegovo ubistvo bilo političko: „Njegova smrt je bila pogodna svima koji su se plašili njegovog uma i slobodnog duha“...