Za svoje godine odlicno ocuvan Ep - ocena: 4 ili VG + / prodaje se u stanju kao na slikama Tracklist A1 Svilen Konac A2 Orijent B1 Slavuj B2 Žikino Kolo Veliki umetnik narodne muzike, dugogodišnji šef Narodnog orkestra Radio Beograda, violinista Miodrag-Rade Jašarević rođen je 1916. godine u Kruševcu. Počeo je da svira violinu u petoj godini, da bi svoju dečačku strast kasnije pretvorio u životni poziv. Dolaskom u Beograd, njegov talenat je zapažen. Upisao je muzičku školu, zatim i Muzičku akademiju. Kada je Radio Beograd, 1947. godine, raspisao audiciju, Rade je primljen u Zabavni orkestar, da bi naredne godine prešao u Veliki narodni orkestar, na čijem čelu je bio Vlastimir Pavlović Carevac. Kada je Carevčeva violina zauvek zaćutala 1963. godine, Rade Jašarević stao je na čelo Narodnog orkestra Radio Beograda. / / / Oktobra 1976. godine, u teškoj automobilskoj nesreći, koja se oko 21,15 časova dogodila na magistralnom putu Beograd-Niš, poginule su pevačice narodne muzike Silvana Armenulić (37) i Mirjana Barjaktarević (26), kao i popularni estradni umetnik, maestro na violini i šef Narodnog orkestra Radio Televizije Beograd, Miodrag Jašarević (60). Automobil `ford granada`, kojim je upravljao Jašarević, pri brzini od preko 130 kilometara na sat, iz neobjašnjivih razloga je skrenuo i udario u kamion `FAP`, koji se kretao svojom trakom iz suprotnog pravca. Sahrani Silvane i Mirjane prisustvovalo je preko 30.000 Beograđana. Zbog `revolucionarne borbe protiv šunda i novokomponovane muzike`, nadahnuta zaključcima Kongresa kulturne akcije, iz Televizije Beograd tada niko nije prisustvovao tom tužnom činu. Dve decenije kasnije, konstatujemo da su sve snimljene pesme Silvane i Mirjane, a pogotovo briljantni Jašarevićevi instrumentali, nalaze se u evergrin arhivima narodne muzike RTS-a.

Dosta toga u ponudi Pegle,radio(više kom),preslica,mašine za šivenje,slike u bakrorezu,točkovi sa šinskih kola,šumska kola(relativno očuvana u odnosu na starost),bakarni kotlić 15 l(kao nov)zemljane činije,ukrasni mačevi,bakarni tanjir,kašičice....

Jarmovi, ulari, stari radio aparati, rucni mlinovi za kafu, volovska kola, tockovi drveni, i dosta starih predmeta. Saljem brzom postom.

Detalji predmeta Stanje Polovno Format Single Stanje kao na slikama. Godina izdanja: 1965 Poreklo: Domaći izvođač Izdavač: Jugoton Žanr: Narodna muzika Tip: SP EP Slušali ste na Radio-Nišu A1: Zaigrali opančići A2: Ljubičićevo kolo B1: Zašto, draga, prošlo veče B2: Slavkovo kolo Izvođač: Duet Anđelka Mandić i Gvozden Radičević Narodni ansambl Bogdana Kojovića Zemlja izdanja: Yugoslavia Pogledajte ostale moje aukcije: https://www.limundo.com/Clan/BJB skladiste: ploce 4 tag: ploca ploce gramofonske muzicke muzika za gramofon lp single ep maxi domace domaca strana strane bjb jugoton diskos rtb

Autor: Gunter Spanner Izdavač: Agencija Eho Godina: 2018. Br.strana: 392 Povez: mek Fotografije: crno bele ISBN: 978-86-80134-18 Cena : 2420,00 rsd / popust 2200,00 Knjiga sadrži više od 400 jednostavnih električnih kola, koja su autori razvili i testirali u praksi. Tehnička rešenja koja su predstavljena u knjizi su predviđena da podstaknu kreativnost kod čitalaca i da prošire njihovu oblast učenja. To bi trebalo da čitaocima omogući da vide izvan granica svojih mogućnosti i da koriste elektronske komponente na nov način. Ova knjiga sadrži nova i originalna višenamenska električna kola. Poglavlja knjige su posvećena električnoj i mernoj opremi i sadrže veliki broj originalnih kola generatora, pojačavača, filtera, električnih prekidača zasnovanim na tiristorima i elemenata CMOS prekidača. Prikazani su žični i bežični sistemi, kao i bezbednosni sistemi. Zbog velikog značaja i povećanog interesovanja čitalaca za manje poznate ili nedovoljno dostupne informacije, u različitim poglavljima ove knjige opisana je upotreba elektronskih uređaja u industrijskoj elektronici i istraživanjima, kao i novi instrumenti i oprema za medicinsku upotrebu, gasno pražnjenje i Kirlijanova fotografija. U knjizi su predstavljeni brojni radio-uređaji za istraživanje misterija Zemlje, prirode i ljudskih bića. Ova knjiga je korisna za radio-amatere i profesionalce. Sadržaj Poglavlje 1 • Napajanja Poglavlje 2 • Merna oprema Poglavlje 3 • Generatori Poglavlje 4 • Pojacavaci Poglavlje 5 • Filteri Poglavlje 6 • Elektronski prekidaci Poglavlje 7 • Komunikacije Poglavlje 8 • Sigurnosni i bezbednosni sistemi Poglavlje 9 • Elektronika za industrijske namene Poglavlje 10 • Elektronika u domacinstvu Poglavlje 11 • Medicinski aparati i oprema Poglavlje 12 • Elektronika u ispitivanju neobicnih fenomena

Milosav Mićo Ristanović : Mića Ristanović sa svojim ansamblom Serbian Dance Folk Music - Najlepša kola za slušanje i igranje / Notni zapisi Književni klub Sirin Beograd 2017, str. 94., ilustrovano, 25 cm. Pogovor Milutin J. Todorović str. 93- 94 Ovo je samo knjiga sa notnim zapisima bez CD. Očuvanost 4. Malo je majstora na violini kao što je Milosav Mićo Ristanović - umetnik u sviranju, umetnik u izradi muzičkih instrumenata. Svoju umetničku radionicu nikad nije skrasio na jedno mesto, a stalno ima posla. - Rođen sam u Gornjoj Gorevenici kod Čačka, tačnije iznad Čačka, jer ona Donja je kod Mrčajevaca. U mojoj porodici su svirali, neki harmoniku, neki klanet, posebnu vrstu klarineta. U mojoj porodici bilo je i zanatlija: jedan stric kovač, drugi stolar, treći opančar. Kao dete sam im pomagao u poslu, još kad se varilo bez švajsaparata. Pravili smo ćumur od šljivovog drveta i smrvljenog belog kamena koji je bukvalno topio gvožde - priča Mića Ristanović. - Kod jednog zanatlije, kolarice, upoznah neke Cigane koji skupljaju `sekundarne sirovine`. Jedan od njih je imao izdrndanu violinu koja mi se mnogo svidela. Moj otac je obavio razmenu, i tako sam dobio prvu violinu. Malo sam je doveo u red, i na osnovu nje počeo da pravim novu. Imao sam 12 godina kad sam počeo da gradim prvu violinu, u četrnaestoj sam je završio. Mićina umetnička svestranost proključala je u više pravaca: pravio je razne predmete i figure od drveta, pisao pesmice, sviruckao po narodnim veseljima. - Počeo sam da sviram na sluh i odlazio kod komšije kolarice i njegovog ansambla. Vodili su me kao atrakciju po svadbama i igrankama, služio sam kao jelka za kićenje. Muzičari me popnu na stolicu, ja u sredini, a kolo svuda naokolo. Neke malo slobodnije devojčice dođu i sednu na tu stolicu, baš između mojih nogu. Svirajući violinu počeh i da se zaljubljujem, i to odmah pa čulom dodira. Družeći se sa muzikantima, naleteo je na zbirku Krnjevčevih kola sa notnim zapisima. Bio je to početak Mićinog muzičkog opismenjavanja. - Zakucam u Muzičku školu u Čačku. Nastavnici su se začudili kad sam im pokazao violinu koju sam sam napravio. Pozvali su novinare i pojavio se prvi članak o meni: `Dečak sa svojom violinom`. Tad sam dobio i prave savete, da učim i muziku i graditeljstvo uporedo. - Ubrzo mi se i sudbina osmehnula. Svirajući na sestrinoj svadbi, oduševio sam zetovog brata Božu Milovanovića. Odmah me pozvao u svoj Zagreb i odveo kod Gradskog sekretara za kulturu gospodina Donadinija. Gospodin me odveo kod nekih majstora za violine da me nauče zanatu. Odveo me i u `Poduzeće Glazbalo` i posle nedelju dana dobijem posao. - U tom čuvenom preduzeću za izradu muzičkih instrumenata položio sam majstorski ispit i dobio zvanje graditelja gudačkih i trzačkih instrumenata. Ostao sam sedam godina u tom preduzeću. Toliku su me voleli u Zagrebu, da sam morao da izmislim da su mi roditelji bolesni kako bih se vratio u Srbiju i zaposlio u preduzeću `Skala`. Početkom sedmdesetih u Beogradu upoznaje Miju Krnjevca, Miodraga Jašarevića, Dragana Aleksandrića, Tomicu Miljića, Antuša Gabrića, i sa njihovim ansamblima učesetvuje na koncertima i na snimanjima gramofonskih ploča. Pre pola veka snimio je Mićo i dve gramofonske ploče sa svojim autorskim kolima: `Moravski zaplet`, `Čačanski vez`, `Ciganska zavrzlama`, `Mićino čergarsko kolo`, `Mićina Carevka`, `Ćaletovo`, `Veljkovo`, `Momački poskok`. - Komponovao sam kola i za merak i za igru, trudeći se da svako kolo bude jedna priča na violini. Najveći kompliment mi je kada kolege muzičari prepoznaju moje kolo na radiju. Primera radi, zamišljao sam kako Cigani lutaju svojim čergama. Kad se nađu pored reke, tu se usidre, rašire šatre, založe vatre, a Ciganka ode da gata i skuplja jaja i koke po selu. Kad se dobro najedu kreće igra. Taj ambijent sam zamislio i pretočio u `Mićino čergarsko kolo`. U sviračkoj karijeri oduševio je i šefove Narodnog orkestra. U Mićinu umetničku radionicu dolaze i klasičari, simfoničari, džezeri. - Kad je šef Narodnog orkestra Miodrag Jašarević (naš bata Rade) čuo moja kola, pozvao me je da budem stalno zaposlen u Radio Beogradu, da se javim na audiciju. Posle nekoliko dana bata Rade je nastardao u saobraćajnoj nesreći, a ja više nikad nisam imao želju da uđem u Narodni orkestar. - Pravio sam i oporavljao mnoge instrumente: kontrabas, violončelo, violu, violinu, tambure, buzuki, balalajke, sve što ima žicu. Ne samo da sam pravio i popravljao instrumente, ja sam pravio i alate kojima pravim instrumente.

Kole Čašule : SUD , Jugoslovensko dranmsko pozorište 1979, str. 62. Drama. Ars dramatica knjiga 9 Očuvanost 4. Nikola „Kole” Čašule (Prilep, 2. mart 1921 — Skoplje, 22. septembar 2009) je bio makedonski pisac, dramaturg, novinar, političar i diplomata. Sadržaj Biografija Rođen kao Nikola Kepev, četvrto dete u porodici Steve i Ilije Kepevi, 1925. usvaja ga njegov stric Ilije Čašule. Osnovnu školu i nižu državnu gimnaziju završava u Prilepu, a državnu realnu gimnaziju u Bitolju. Godine 1938. upisuje studije medicine u Beogradu koje će se prekinuti u aprilu 1941. godine zbog početka rata u Jugoslaviji. Kole Čašule sa gerilskom grupom podiže makedonski ustanak protiv bugarskih okupatora 11. oktobra 1941. godine u svom rodnom gradu Prilepu. U Skoplju je bio u fašističkom zatvoru za vreme rata. Posle rata uređivao je više listova (Narodni vojnik, Trudbenik, Nova Makedonija) i časopisa (Novi Dan i Savremenost, glavni i odgovorni urednik Razgledi). Takođe, bio je glavni urednik (od 1945) pa direktor radio Skoplja, upravnik „Makedonskog narodnog pozorišta”. Jedan je od osnivača „Udruženja književnika Makedonije” i jedno vreme je bio njen predsednik. Bio je član „Makedonskog PEN centra” i „Makedonske akademije nauka i umetnosti”. U diplomatskoj službi, bio je generalni konzul SFRJ u Torontu (1952-1956), zatim ambasador u Boliviji, Peruu i Brazilu. U svojim književnim delima daje hroniku Prlepa, grada heroja i njegovih ljudi u poslednjih osamdesetak godina, u domovini, u političkoj emigraciji i u pečalbi, u toku rata i mira. Dela su prevođena na sve jezike naroda i narodnosti u bivšoj SFRJ, ali i na brojne druge jezike. 1984. godine izabran je za predsednika Saveza književnika Jugoslavije.

EP PLOCA 5- OMOT 5- PGP RTB EP 12581 - TAMBURASKI ORKESTAR RADIO OSJEKA POD VODJSTVOM ANTUNA NIKOLICA FOLK,WORLD & COUNTRY,FOLK A1.NENI NANA ZA MOG DIKU BRANI A2.OTKRICEMO DIKO TAJNU B1.DOSTA MI JE MOMKOVANJA B2.HAJD`U KOLO

Izdavač: srpski genealoški centar Godina izdavanja: 2002 Broj strana: 165 Povez: mek Format: 17 x 11 cm Mr Ivana Lučić-Todosić, rođena je u Užicu 1966. godine. Kao student generacije i korisnik Univerzitetske stipendije diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu – Odeljenje za etnologiju. Dve godine je radila na istom Odeljenju na poslovima obdarenih za naučno-istraživački rad. Magistrirala je sa temom `Igranke u Beogradu 1945-1963`. Živi u Beogradu, udata, majka dvoje dece. Nezaposlena. Ulazak komunističke vojske u Beograd 20. oktobra 1944. godine proslavljen je kozaračkim kolom na Pozorišnom trgu. Beograd je tada prvi put čuo dinarsko-rusku smešu masovnih pesama i partizanskih kola. Ipak politički, ekonomski i demografski prevrat nije u potpunosti ukinuo tanku nit koja je Beograd povezivala sa Evropom i svetom čak i za vreme nemačke okupacije. Muzika sa radio Londona je utihnula sve do prvih džez orkestara koji su svirali na igrankama između dva partizanska kola. Kako se u Beogradu sviralo, pevalo i igralo u senci proletkulta, kožnih mantila OZNE, prvomajskih i drugih proslava komunističke revolucije?

Stojan Srdić : MOJE DETE I DRUGE DRAME, Dijak 2019, str. 292. Očuvanost 4. СТОЈАН СРДИЋ је рођен 20. 9. 1950. у Меденим селиштима код Гламоча, у бившој Босни и Херцеговини. Романи: Облаци и змије (“Гутенбергова галаксија”, 2003) , Крилати мачак, роман за децу (“Букленд”, 2007). Књиге приповедака: Праревачка шума (“Просвета”, 1988) Људи у пиџами (“Глас српски”, 2001) Књиге песама: Житије (“Књижевне новине”, 1988) Улица (“Рад”, 1993) Кућа и около ње (“Рад”, 1995) Медена селишта (“Српска књижевна задруга”, 1987) Ћопави људи (“Коцићева задужбина”, 2000) Драме: Микулина женидба (часопис “Сцена”, 1988) Ћопави људи (часопис “Видици”, 1988), Максим (“Савремена српска драма 24” 2005). Драма Анђео са веранде, награђена – “Нушићева награда за 2005’’ објављује се први пут у овој хрестоматији. Драма Грч, (Савремена српска драма бр. 30/2007) ТВ драме: Пси долазе (откуп на Конкурсу за тв драму телевизије Загреб, 1984). Радио-драме (снимљене и емитоване): Бујица, 1984. године, Радио Београд; Магла, 1984. године, Радио Београд, 1985. године, Радио Скопље, 1986. године Радио Берлин. Стоје времена (Радио Београда) емитована на више страних радио станица; Игра, 1987. године, Радио Београд; Ждрело, 1987. године, Радио Београд; Сеобе, 1988. године, Радио Београд; Тишине косова, 1989. године, Радио Београд (Исте године издата аудио-касета са истим називом) “ПГП” Радио-Београд; Сахрана, 1990. године, Радио Сарајево; Јаук Стамене Срдић, 1991. године, Радио Београд; Исус или онај који ће се родити, 1991. године, Радио Београд; Ћопави људи, 1991. радио Нови Сад; Максим Црнојевић 1994. године, Радио Београд; Гламочко немо коло, 2002. године, Радио Београд. Драмски студио “Мирко Таталовић-Ћира” , Нова Пазова, априла 2007. поставио је драму Микулина женидба, у режији Слободана Ћустића. На фестивалу радија у Охриду 1985. године радио-драма Магла осваја прву награду. Исте године на ПРИ ИТАЛИЈА у Каљарију, ова радио-драма заузима друго место. Радио-драме су му превођене и емитоване на више страних језика. Поезију и прозу објављивао је у многим значајнијим књижевним часописима. Радови су му заступљени у неколико антологија поезије и прозе. Члан је Удружења драмских писаца Србије од 1987. године, а Удружења књижевника Србије од 1990. године. Живи и ради у Београду као самостални уметник.

BILJA KRSTIĆ & BISTRIK ORCHESTRA primerak za radio stanice 1. Puče puška niz goru zelenu 2. Gde ima voda studena, Radule 3. Ergen dedo 4. Splet: Oj, Moravo 5. Prošeta devet, majko, godini 6. Kozar - zurli treštat na sred selo 7. Jovano Jovanke 8. Veliko narodno oro 9. Šargor kolo BONUS 10. Petlovi pojev 11. Ne goni konja mori momiče Stanje diska je vidljivo na fotografijama. Svi diskovi su preslušani i u ispravnom stanju su.

Prodajem upravo završene kočije za ukrašavanje s cvećem. Napravljene godine 1961. U pitanju su kratke kočije sa sedlastim stranicama, prelepim okovima i bogatim drvenim ornamentima i detaljima. U kombinaciji sa cvecem sluze da ukrase i oplemene prostor. Nekada sluzila za prevoz robe konjima. Obicno kocije prelazim bezbojnim lakovima kako bi zastitio drvo, a do izrazaja dolazi prirodna boja drveta. Prodajem žardinjere napravljene od starih drvenih tockova. Tocak je samostojeci sa šest montažno demontažnih pozicija za saksije. Dakle ima svoje postolje(jaku plocu)koja ima 4 rupe za ankerisanje, po potrebi. Tocak moze sluziti i kao ukras i bez saksija jer vi odredjujete koliko i kad zelite. Radim po porudžbini. Dostava tocka zardinjere postom ili u mojoj ili vasoj reziji. Po dogovoru. Postolje za vinske, rakijske ili bilo koje druge flaše sa 12 nosača za flase. Nosači primaju bilo koje flaše od 0, 75l ili 1l. Unikatan detalj. Radim po porudzbini. Ivan Bačka Palanka Srbija tags - lakirana, neobicne, stare, staro, etno, kola, sinska, taljige, paorska, seljacka, kolska, volovska, konjska, zaprezna, vino, vinska, flase, hrast, bagrem, fijaker, ukrasne, cvece, dekoracije, feder, drvena, lak, sadolin, crna, vino, raakija, bar, šank, dnevna, soba, kuća, dvorište, vinski

Džozef Hansen (1923–2004), dobitnik prestižne Nagrade za životno delo udruženja Private Eye Writers of America, tokom duge karijere je objavio četrdesetak knjiga različitih žanrova, ali je najpoznatiji po seriji od dvanaest detektivskih romana s Dejvom Brendsteterom kao glavnim junakom, napisanih u najboljoj tradiciji tvrdih krimića Hemeta i Čendlera. Prvi u tom serijalu je Fejdaut, objavljen 1970. Radio-zvezda Foks Olson je imao sve: talenat, odanu ženu, verne obožavaoce, savršen život. Kad su njegova kola nađena smrskana u reci, svi su sigurni da je Foks mrtav, ali gde je telo? Dejv Brendsteter, istražitelj osiguranja, stiže u prašnjavu kalifornijsku varošicu da ispita slučaj. Dok razgovara s porodicom, obožavaocima i protivnicima, Brendsteteru postaje sve jasnije da je Foks imao dobre razloge da nestane. Napet i duhovit, pronicljiv i duboko osećajan, ovaj mali roman uzdržano, a začuđujuće snažno priča o tuzi, slabosti, gubitku, pohlepi, ljubavi, plemenitosti i nadi i ostaje svež i danas kao kad je iznenadio čitaoce pre više od četrdeset godina.

Tvrdokoriceno izdanje. Smatra se njegovim najboljim knjizevnim ostvarenjem a ujedno jeni njegov poslednji roman jer je preminuo u svojoj 30-oj godini. Glavni protagonista je Nenad Vajkic mladi idealista cija je koncepcija bliska junacima predhodna dva Cosiceva romana, Dimitriju iz Vrzinog kola i Srbi iz Dva carstva s time sto je Nenadova karakterizacija i psihololoska motivacija realnije zasnovana. Roman se satoji iz dva dela. Prvi deo pripoveda o Nenadovom odrastanju u okupiranom Beogradu za vreme Prvog svetskog rata dok se u drugom delu, pripoveda o njegovom radu kao novinaru u novonastaloj JU. Delo je napisano u trecem licu realisti nin postupkom i sa snaznim kritickim osvrtom na drustvene nepravde i nemoralnost elita. Dugo je radio na romanu, gradeci ga disciplinovano, sa punom svescu o prirodi i zahtevima romanskog zanra. Prvobitno se zvala Osvajac pa Osvajaci zatim Nesrecnici pa Kuca od karata i na posletku Pokoseno polje. O paznji i brizljivosti pisanja ovog romana svedoci i to da je pojedine likove pre nego sto bi ih uneo u svoj rukopisu , crtao, pravio od kartona, stavljao u polret i zamisljao njihove gestove.

Jarčeva fešta Govorio je da nema pravde na ovom svetu. Zašto mu se to dešavalo nakon što se toliko borio za ovu nezahvalnu zemlju, za ove ljude bez časti? Obraćao se Bogu. Svecima. Našoj Gospi. Ili, možda, đavolu. Vikao je i molio. Zašto su ga stavljali na takva iskušenja? Sinovi koji su bili njegov krst, zavere da ga ubiju, da unište delo celog jednog života. Ali nije se zbog toga žalio. On je umeo da se bori protiv neprijatelja od krvi i mesa. To je radio od mladosti. Nije mogao da podnese nizak udarac, da ga ne puste da se brani. Izgledao je polulud od očajanja. To nije bio neprijatelj kojeg je mogao da pobedi kao one stotine, hiljade, sa kojima se suočio i pobedio ih proteklih godina tako što ih je kupio, uplašio ili ubio. Uranija Kabral sedi kraj postelje oduzetog oca, nekadašnjeg moćnika, i priseća se događaja od pre trideset i pet godina koji su je naterali da zauvek napusti rodno ostrvo i preseče sve porodične veze. Grupa zaverenika u zasedi čeka da naiđu kola s tiraninom koji je za trideset godina vladavine ubio na desetine hiljada ljudi. Rešeni su da ga ubiju iako su sasvim svesni kakva ih mučenja potom čekaju. Diktator male ostrvske države koji se zavadio sa celim svetom susreće se s najljućim neprijateljem, koga ne može da savlada. Ironijom sudbine, čoveku koji ne zna za strah – popustila je petlja. Preplićući događaje iz 1961. i 1996, porodične i lične drame junaka, Mario Vargas Ljosa na briljantan način oslikava poslednje dane Truhiljove vojne diktature. Prikaži više

SVE CENE SU BEZ PDV-A, PDV NA OVE CENE JE 20% Mi smo direktni uvoznici ambalažnih traka, tako da ako imate posebnih zahteva slobodno nazovite da se zajednički dogovorimo. KONTAK TELEFON: 062/ 238-837 NAŠA PONUDA TRAKA:- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 102  Samolepljiva traka 48x50  Mat-Braon Min Kol 6kom - 39din  Preko 36kom - 35,10din  Preko 360kom - 31,20din (slika 2) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 103  Samolepljiva traka 48x50  Transparent Min Kol 6kom - 39din  Preko 36kom - 35,10din  Preko 360kom - 31,20din (slika 3) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 008  Ambalažna traka 45x200  Industrijska Min Kol 6kom - 136din  Preko 36kom - 129,20din  Preko 360kom - 122,40din (slika 4)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 106  Selotejp 15x10  5kom/pak Min Kol 1pak - 22din  Preko 120pak - 19,80din (slika 5)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 108  Selotejp 15x30  5kom/pak Min Kol 1pak - 39din  Preko 120pak - 35,10din (slika 6)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 109  Selotejp 15x50  5kom/pak Min Kol 1pak - 69din  Preko 24pak - 62,10din (slika 7)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 001  Izolir traka 19x10 Bela, Crvena, Plava i Zelena boja Min Kol 1kom - 29din  Preko 8kom - 27,55din  preko 400kom - 26,10din (slika 8)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 002  Izolir traka 19x20 Bela, Crvena, Plava i Zelena boja Min Kol 1kom - 54din  Preko 6kom - 51,30din  preko 300kom -  48,60din (slika 9)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 384 289  Traka 48x30  Straping Min Kol 1kom - 389din  Preko 6kom - 350,10din  (slika 10) Izuzetno jaka traka, protkana staklenim vlaknima za velike terete i opterećenja.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 160  Štampana traka 24x50  Gratis Min Kol 1kom - 39din  Preko 6kom - 37,05din Preko 72kom - 35,10din  (slika 11)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 152 Lepljiva traka 144x990 JUMBINO ROLNA 45mic Acril Mat - 1499din (slika 12)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 158 Lepljiva traka 144x990 JUMBINO ROLNA 45mic Acril Transparent - 1499din(slika 13) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Šifra 600 011 DUPLOLEPLIVA 50X10 PVC, obostrano lepljiva Min Kol 1kom - 89din  Preko 6kom - 84,55din Preko 36kom - 80,10din  (slika 14)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Štampana traka BRENDIRANA sa vašim znakom(logo), može se raditi u svim veličinama u tehnologiji sendvič štampe po izuzetno povoljim cenama.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Opis Nikad ne odlazi u biblioteku noću. Nikad ne veruj strancu sa probušenom gumom. Nikad ne ulazi u kola. Nikad, nikad, nikad. Sara i Dženifer oduvek su bile najbolje drugarice. Kad je došlo vreme za odlazak na fakultet, njih dve su napravile listu stvari koje nikad ne smeju raditi. Ali dovoljan je jedan trenutak nepažnje – samo jedna neoprezna odluka – i njihov život pretvara se u noćnu moru: tri godine zarobljeništva u podrumu nemilosrdnog sadiste. Deset godina kasnije, Sara nastoji da vodi normalan život, sve dok ne sazna da bi njihov otmičar uskoro mogao izaći iz zatvora. Progonjena pismima koja joj stižu od njega i utvarama potisnute prošlosti, ona shvata da skrivanje više nije opcija. Moraće da uroni nazad u krug očajanja i straha iz kojeg je mislila da se izvukla i zađe duboko u svet, opskurnih kultova i drevnog izučavanja tehnika mučenja, gde je zakopana istina stravičnija od bilo čega što je mogla da zamisli… Šta god mislila, znaj da je gore od toga. „Otkažite sve obaveze i recite zbogom spavanju. Ova knjiga se ne ispušta iz ruke.“ – Džefri Diver

Srpska kraljevska muzika dinastije Karađorđević Jasmina Janković je redovni profesor, pijanista, doktor književnih nauka, autor projekta Srpska klavirska muzika. U svojoj umetničko-izvođačkoj karijeri, Jasmina Janković je održala više stotina koncerata u zemlji i inostranstvu, od kojih je posebno zapaženo 40 tematskih recitala u Parizu, koncerti u sedištu UNESCO i koncert na Svetski Dan muzeja gde je prezentovala nematerijalnu kulturnu baštinu Srbije u Parizu. U Izraelu, predstavila je muziku prvog srpskog komozitora Josifa Šlezingera. Snimila je trajne snimke neizvedenih i zaboravljenih srpskih komozitora za arhiv Radio Beograd. Autor je pet kompakt diskova srpske klavirske muzike: U čast dama romantične epohe-žensko pismo XIX veka (2008); Ženske priče (2013); U središtu muške duše (2014); Što se bore misli moje-Kornelije Stanković (2016); Kompozitori srpskog romantizma (2016). Šesti kompakt disk objavila je 2017. godine za izdavačku kuću Metropolis Music pod nazivom Srpska kraljevska muzika dinastije Karađorđević. Kompozicije velikih srpskih kompozitora posvećene dinastiji Karađorđević, Jasmina Janković interpretirala je na inovativan način, odajući počast kraljevskoj dinastiji ali i srpskoj klavirskoj muzici XIX i XX veka. Spisak kompozicija: Josif Šlezinger Dva srpska marša (1843) 01. Tihi 02. Brzi Alojz Kalauz 03. Što se bore misli moje, empromti Srpski napevi I (1850) 04. Ja sam mlada Srpkinja 05. Svatovska pesma 06. U mestu prijatnom, tihoj pustinji 07. Mila moja di si sinoć bila 08. Mnogaja ljeta, zdravica 09.Ustaj, ustaj Srbine 10. O času premili, sreće naše obšte 11. Oj devojko rođena, bela lica rumena 12. Srbadijo mila braćo, 'ajte složno u kolo 13. Približuje se taj čas već užasni 14. Momče mi prom'če kroz selo 15. Jošt ne sija jarko sunce 16. Lepo leto i proleće 17. Niševačko oro 18. Ćaj Ćiro, sedi s' mirom 19. Što se bore misli moje 20. Pljeskavica, pljesak igra 21. Sini sjajno od vostoka Sunce 22. Banatsko kolo 23. Teško meni ovog sveta 24. Nevjerom me zva, zemlje gospodar Stanislav Binički 25. Pozdrav kraljevoj verenici 26. Kraljevo kolo Prikaži više

Tvrd povez sa omotom, vrlo dobro očuvana, 196 strana, izdanje Znanje Zagreb 1980, edicija Hit Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja. Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić, baletska kritičarka i prevodilac. Član je Društva književnika Hrvatske od 1945. Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana. Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti). Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika. Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.

AUTOR : Ranko Marinković IZDAVAC : Znanje, Zagreb, 1980 PREDMET : Roman SERIJAL : Hit : biblioteka moderne literature Kolo 16 ; Sv. 93 Latinica Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja. Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić, baletska kritičarka i prevodilac. Član je Društva književnika Hrvatske od 1945. Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana. Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti). Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika. Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno. Bibliografija Proze (1948) Ni braća ni rođaci – zbirka proze (1949) Geste i grimase – kritike i eseji o drami, pozorištu i filmu (1951) Pod balkonima – zbirka proze (1953) Ruke – zbirka proze (1953) Glorija – drama (izvedena 1955, štampana 1956) Poniženje Sokrata – zbirka proze (1959) Karneval i druge pripovijetke (1964) Kiklop – roman (1965) Politeia ili Inspektorove spletke – drama (1977) Zajednička kupka – roman (1980) Pustinja – drama (1982) Nevesele oči klauna – knjiga eseja (1986) Never more – roman (1993) Nagrade i priznanja Savezna nagrada 1948. Nagrada grada Zagreba za dramu Glorija 1965. NIN-ova nagrada za roman Kiklop 1965. Nagrada grada Zagreba 1966. Goranova nagrada 1966. Nagrada Vladimir Nazor za životno delo 1976. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod za rad u El Šatu, Ordenom rada i republičkim Ordenom sa srebrnim vencem. Od 1964. godine svake subote u zagrebačkom Večernjem listu izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora. Već posle dve godine, 1966. pokrenuto je i takmičenje za najbolju kratku priču, kada su dodijeljene i prve nagrade. Od 2001. godine, u čast pisca, ova nagrada nosi ime Nagrada Ranko Marinković za najbolju kratku priču. Pozorišne adaptacije i ekranizacije Prva Marinkovićeva drama Albatros postavljena je na scenu još 1939. godine, a drama Glorija iz 1955. najpoznatija je i najizvođenija njegova drama. U Srpskom narodnom pozorištu prikazana je 1984 godine. Osim drama dramatizovana su i druga njegova dela: roman Kiklop (1974), novele Prah (1975) i Zagrljaj (1976). Kiklopa je za scenu adaptirao jugoslovenski pozorišni reditelj Kosta Spaić 1976. godine. Prema romanu Kiklop 1982. godine snimljen je istoimeni film, a naredne godine i TV serija Kiklop, obe ekranizacije u režiji Antuna Vrdoljaka.

Ova knjiga predstavlja uputstvo za Protel DXP i pravo je mesto za pronalaženje odgovora na vaša dizajnerska pitanja. Objašnjene su osnove rada u Protelu DXP (zajedno sa primerima), pomoću kojih se može projektovati električno kolo velike kompleksnosti, simulirati kolo, napraviti PCB, a zatim i izlaze tog dizajna. Uz ovu knjigu možete, korak po korak, veoma brzo i lako naučiti da radite u jednom od najrasprostranjenijih i najviše korišćenih profesionalnih programa za dizajn električnih šema i PCB fajlova. Pored toga, program je veoma lak za korišćenje, a pruža brojne napredne opcije prilikom dizajna, koje u velikoj meri ubrzavaju i olakšavaju mukotrpan proces dizajniranja električnih šema, posebno PCBa. PCB editor sadrži moćan alat za autorutiranje, kao i za uvek neophodno ručno rutiranje. Takođe, veliku prednost programa nad ostalim alatima istog tipa daje i neuporedivo velik broj biblioteka za električne komponente raznih proizvođača. Knjiga je namenjena svima koji tek počinju da rade u Protelu, kao i onima koji žele da unaprede svoje znanje i usavrše brzinu projektovanja, budući da je uputstvo razumljivo i detaljno napisano, a sadrži i primere namenjene lakšem radu u programu. Uputstvo se završava spiskom prečica koje pojednostavljuju korišćenje Protel okruženja, editora šeme, kao i PCB editora. Dakle, u uputstvu je objašnjen rad u editoru šeme, PCB editoru, kompajliranje projekta, postavljanje opcija projekta, rad u simulatoru, kao i štampanje izlaza, a na kraju je data lista prečica. Naslov: Protel DXP - korak po korak Izdavač: EHO Strana: 70 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 ISBN:

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano, oko 1000 stranica OKOM SVEĆENIKA Andrija Kopilović , Subotica 2006 , zbirka članaka objavljenih u `Hrvatskoj riječi`., rimokatolicizam, Nestrpljivost u ostvarivanju različitih ciljeva jedna je među mnogim, većini vjerojatno vidljivim, odlikama čovjeka određenog suvremenim društvenim prilikama. Nestrpljivost koja nije samo znak pomanjkanja ili čak nedostatka važne ljudske vrline: strpljivosti u ustrajnosti u kakvu dugotrajnom, možda i mučnom pothvatu, što ne rijetko poprima sva obilježja bešćutnosti i nemoralnosti. Kakvo mjesto ima religija danas, kao misaoni sustav i zbroj teologijskih ideja, u tome i takvom svijetu sve više izloženom (prepuštenom?) na milost i nemilost novih i zacijelo privlačnih sredstava priopćavanja, odnosno medija, ako tko tako više voli? Još je teže utvrditi kakvo je, uistinu, zanimanje za knjige napisane o tim pitanjima, koje se može biti i kupuju, ali to ne mora biti dokaz i njihove čitanosti. Pri čemu imamo u vidu ne mali jaz između religioznog znanja i religioznog iskustva, te da se knjige o religiji danas ne samo manje čitaju nego i teže pišu. (M. Miković) Andrija Kopilović Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretraživanje Andrija Kopilovic-mc.rs.jpg Msgr. dr. th. Andrija Kopilović (Bajmak, 11. svibnja 1941.) bački je hrvatski svećenik, književnik i kulturni djelatnik iz Vojvodine. Pročelnik je Katehetskog vijeća i direktor Studija Subotičke biskupije, prorektor je Teološko-katehetskog instituta subotičke biskupije i rektor svetišta Majke Božje na Bunariću. Rujna 2011. prijevremeno je umirovljen.[1] Sadržaj 1 Životopis 2 O radu 3 Djela 4 Nagrade 5 Izvori 6 Vanjske poveznice Životopis Rodio se u bačkom selu Bajmoku 11. svibnja 1941. godine. Studirao je teologiju u Zagrebu, gdje je diplomirao na Teološkom fakultetu u Zagrebu 1966. godine. Zaredio se iste godine u subotičkoj katedrali. U Zagrebu je magistrirao 2002. godine. Upravljao je dvjema župama u subotičkoj biskupiji. Bio je vikar u Zmajevu. Od 1969. vodi župu Marije Majke Crkve u Šandoru, a za njegova župnikovanja sagrađena je župna crkva. Prosinodalnim je ispitivačem od 17. listopada 1975. godine. Predavao je u "Paulinumu" 20 godina. Nakon toga je bio 6 godina biskupijskim vikarom. Od 2004. je počasni arhiprezbiter. Članom je Biskupske konferencije Srbije, gdje je i predsjednikom komisije za vjeronauk. Radi na utemeljenju Teološkog fakulteta i izgradnje Bogoslovije "Augustinianum" u Subotici. 2005. magistrirao je teologiju u Krakovu. O radu Predsjedatelj je Foruma hrvatskih institucija i organizacija u Vojvodini (stanje s početka 2003.). Predsjednik je Katoličkoga instituta za kulturu, povijest i duhovnost Ivan Antunović. Kao predsjednik tog instituta, dodjeljivao je nagradu "Ivan Antunović". Članom je Upravnog odbora HKC "Bunjevačko kolo" [2]. Radi i kao novinar. Piše članke za subotičku "Hrvatsku riječ" i "Zvonik". Piše kratku prozu. Knjiga "Okom svećenika" je zbirka članaka što je pisao u "Hrvatskoj riječi". 2004. je doktorirao na katedri dogmatike-ekleziologije Papinske teološke akademije u Krakovu na temu "Kristova Crkva u službi naroda Hrvata – Kardinal Kuharić svjedok Crkve XX. stoljeća". Prvi je Hrvat koji je doktorirao teologiju na ovom sveučilištu [3]. 2011. je godine zajedno s Ljudevitom Vujkovićem Lamićem bio stručnim suradnikom pri tiskanju serije poštanskih maraka tiskanih na temu žetvene svečanosti bačkih Hrvata Dužijance. [4] Protagonist je dokumentarnog filma Branka Ištvančića Od zrna do slike.[5] Djela Dužijanca, monografija, (suautori: Lazo Vojnić Hajduk i Alojzije Stantić), NIU Hrvatska riječ, Subotica, 2006. Okom svećenika, I., II., III., (kratka proza), NIU Hrvatska riječ, Subotica, 2006., 2008. Razgovori s Antom Sekulićem, (suautor: Milovan Miković), Katolički institut za kulturu, povijest i duhovnost Ivan Antunović, Subotica 2008. Nagrade 2006. godine je dobio naslov "Počasnog građanina Subotice". Izvori Subotička biskupija Župe i svećenici Zvonik br. 143/2006. Dr. Andrija Kopilović primio zvanje ”Počasni građanin” Subotice Predstavljamo naše župne zajednice - Marija Majka Crkve. Župa Marije Majke Crkve - Aleksandrovo - Subotica, Zvonik, Godina: VIII , Broj: 06(80), Subotica, lipanj 2001. Radio Subotica Marija Matković: Umirovljenje mons. dr. Kopilovića nije povezano s Dužijancom i DSHV-om, 21. rujna 2011. Zvonik br. 162 Novo vodstvo HKC "Bunjevačko kolo" Subotička biskupija Novi doktor teologije, 25. lipnja 2004. Hrvatska riječ Sto godina žetvenih svečanosti u Subotici: Poštanske marke s motivima Dužijance, 8. srpnja 2011., preuzeto 20. kolovoza 2011. Radio Subotica na hrvatskom Uskoro... Somborska i subotička premijera filma «Od zrna do slike» Branka Ištvančića, 5. listopada 2012. Preuzeto 29. rujna 2012. Vanjske poveznice Radio-Subotica, Knjiška produkcija vojvođanskih Hrvata u 2007. Kategorija: Hrvatski književnici iz VojvodineHrvatski svećeniciVojvođanski HrvatiŽivotopisi, SuboticaHrvatski novinari iz Vojvodine

NOVI Brisaci prednji - metlice brisaca BOSCH Aero Eco BMW Serija 3 E46 limuzina, karavan, kupe, kabriolet, compact. Dimenzije po katalogu:   500mm/600mm.  1700 dinara par.  500 mm duzina - 800 dinara komad.  600 mm duzina - 900 dinara komad.   Odlična vidljivost zahvaljujući ravnomernom pritisku preko cele dužine brisača. Brza i laka montaža sa uključenim adapterima za većinu vozila. Odaberite odgovarajući adapter iz pakovanja u zavisnosti od kačenja na Vašim kolima. Visoko elastičan gumeni materijal pogodan za sva godišnja doba. Poboljšana aerodinamika za malošumni i nesmetan rad. Savršeno oblikovan za čišćenje prednjih prozora. *Radi dodatne provere, možete i naknadno proveriti dimenzije Vaših brisača. * Proizvođač: Robert Bosch GmbH Nemačka Zemlja porekla: Kina Uvoznik: Robert Bosch d. o. o. Beograd   ✔        Kontakt:     poziv, poruka, viber, whatsapp, mail ! ✔        Slanje robe  preko kurirskih sluzbi za citavu teritoriju Republike Srbije. Informacije NE RADIMO UGRADNJU DELOVA. . . Radno vreme radnje: Radnim danima:  8h - 17h( poziv, poruka do 20h)Subota 8h-13h (poziv, poruka do 20h)Nedelja neradna (SMS poruka 8h do 20h)POTREBNI PODACI ZA SLANjE: • Ime i prezime• Ulica  • Mesto• Broj telefonaSlanje BEX ili AKS kurirskom službom

Klanica pet Dečji krstaški rat Remek-delo antiratne književnosti Bili Pilgrim, „visok i slabunjav i uobličen kao boca koka-kole“, rođen je u Ilijumu (država Njujork) kao jedino dete tamošnjeg berberina. Pohađao je večernje časove u Ilijumskoj optičarskoj školi, ali je posle prvog semestra regrutovan za vojnu službu u Drugom svetskom ratu. Služio je kao pešadinac u Evropi, pa je zarobljen u Drezdenu tik pred završetak rata. Bili je doživeo i preživeo strahoviti drezdenski masakr u kojem su savezničke snage sravnile grad sa zemljom. U napadu je poginulo oko 135.000 ljudi, više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno. Kada se vratio u Ilijum, završio je školu i postao optičar. Jeste imao blagi nervni slom, ali je terapija elektrošokovima bila uspešna, pa se srećno oženio bogatom naslednicom s kojom je imao dvoje dece. Toliko ga je sreća pratila da je čak preživeo i jednu avionsku nesreću. A onda je, ničim neizazvan, u jednom noćnom radio-programu ispričao kako su ga 1967. na dan venčanja njegove ćerke oteli vanzemaljci s planete Tralfamador, koji vreme doživljavaju drugačije od nas. Za njih ne postoji pre ili posle, sve im se dešava istovremeno. Zbog toga se i sam Bili „otkačio iz vremena“ i počeo da putuje čas u svoju prošlost, a čas u budućnost. Klanica pet, američki klasik, jedna je od najvećih svetskih antiratnih knjiga. Usredsređena na zloglasno bombardovanje Drezdena, odiseja Bilija Pilgrima kroz vreme odražava mitsko putovanje naših razbijenih života dok tražimo smisao u onome čega se najviše plašimo. Prikaži više

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Гађански, Ивана Наслов Клинасто писмо / Ивана Гађански Врста грађе поезија ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2008 Издавање и производња Сремски Карловци : Бранково коло, 2008 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 129 стр. ; 20 cm Други аутори - особа Аћин, Јовица Збирка ǂЕдиција ǂСавремена поезија / Бранково коло ISBN 978-86-85203-36-7 (брош.) Напомене Стихови Ауторова слика на корицама Тираж 500 Стр. 128: Рецензија / Јовица Аћин Белешка о песникињи: стр. 129. УДК 821.163.41-14 Ивана Гађански С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацијуПређи на претрагу Ивана Гађански Датум рођења 1979. Професор др Ивана Гађански (10. септембар 1979, Нови Сад) истакнути је српски научник, песник, преводилац и универзитетски професор. Спада у водеће стручњаке из области неуронауке у Србији и региону. Један је од српских најистакнутијих младих песника.[1] Садржај 1 Школовање 2 Стручни рад 3 Збирке песама 4 Референце 5 Спољашње везе Школовање Рођена је 10. септембра 1979. године u Новом Саду. Основну школу и Трећу београдску гимназију је завршила у Београду. Дипломирала је као студент генерације на Биолошком факултету, Београдском универзитету. Докторирала је на Георг-Аугуст универзитету, где је радила на дисертацији о улози калцијума у мултиплој склерози и паралелно радила на "Макс Планк" институту за биофизичку хемију. Докторирала је 2007. године и наставила последокторско усавршавање на минхенском Лудвиг-Максимилијан универзитету. Завршила је неколико постдокторских студија у Немачкој, САД-у и Шведској.[2] Стручни рад Предаје као професор у Србији на неколико универзитета и сарађује са бројним институтима у земљи и свету. Збирке песама Ивана је издала две збирке песама "Демони" и "Клинасто писмо". Превела је књигу "Водич кроз људски мозак" Сузан Гринфилд. Референце „Ивана Гађански”. СКАМИЈA. Приступљено 28. 1. 2018. „доц. др Ивана Гађански”. Мetropolitan. Приступљено 28. 1. 2018. Спољашње везе P vip.svg Портал Биографија [1] [2] (језик: српски) Категорије: Рођени 1979.Српски научнициНовосађаниСрпски професориСрпски преводиоциСрпски песници