...crna kao Đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo, slatka kao ljubav, takva bi kafa trebala biti! P. Š. Moris KAKO PRISTUPITI GLEDANJU U TALOG KAFE Postoje precizna pravila koja valja poštovati kod gledanja u talog kafe. Važno je da osoba koja namerava da se bavi takvim proricanjem sledi ova pravila koja potiču još iz drevnih vremena. 1. Kafa se pije čista, bez mleka, sa što manje šećera. 2. Poželjno je piti iz male okrugle šoljice. 3. Dobro je popiti kafu u nekoliko gutljaja dok je još vruća. 4. Levom rukom treba promućkati tri ili sedam puta talog, tako da se što bolje razlije. 5. Šoljicu okrenuti na tacni i čekati dobrih deset minuta da se talog osuši. 6. Ne treba dizati šoljicu da bi se proverilo koliko je talog već osušen jer će se tako simboli izobličiti. 7. Šoljica se zatim okrene tako da drška ostane s desne strane onoga koji gleda u talog. 8. Valja dobro pogledati sve simbole i tek ih tada zajedno povezati tako da dobiju svoj pravi smisao. Dobro gledanje se temelji na sastavljanju celokupne situacije koju međusobno povezani simboli predstavljaju. KADA SE GATA 1. Najpogodnije vreme za gatanje je u doba punog meseca, i to od izlaska do zalaska sunca. 2. Najpovoljniji dani su utorak i petak. 3. Jedini dan kad se ne gata je nedelja. 4. Ako je proricanje otežano i nakon učestalih pokušaja, proveriti da li je osoba kojoj se gata rođena u utorak. Ko je rođen u utorak, neka traži drugi način proricanja budućnosti jer njemu kafa ne daje odgovor...

Knjiga ,,Kletva" predstavlja zbirku pripovedaka u kojoj je autor želeo da dočara ambijent Koštampolja i njegovih žitelja. Podlogu za priče našao je u okupljanjima gorštaka na kojima su se organizovale igre, naročito igra ,,fildžana", (traženje prstena ispod osam šolja) a pobeda je za obe ekipe bila čašćavanje kuvanim krompirom, sokom, rasolom, jabukama i veseljem za pobednika i trpljenjem pogrda za pobeđenog. Sve te igre odraslih dešavale su se za vreme dugih zimskih dana, a danas je malo takvih igra i veselja ostalo, jer je moderna životna situacija isterala tu vrstu društvenosti iz naših domova. Priče su pokušaj da se te igre dočaraju i približe savremenom čitaocu, kako bi upoznao duh, veselje i radost koje su one sa sobom nosile.

Rukopis, koji je pronašao Miloš Latinović, novo je lutanje po prostorima koliko stvarnim, odavno poznatim i bliskim, toliko nikada do kraja neotkrivenim. Njihovu prastaru suštinu od neupućenih brane lelujavi prividi na letnjoj vrelini, zimski potopi, jaki mirisi bilja što raste iz zmijarnika, zapah kanala i mandrača u kojima trule barke, stare mreže i mrtve ribe, mešajući se s kadom tamjana iz hladnih hramova. Na stranicama nije ništa do otisak sna, sanjanog otvorenih očiju koje su upijale prizore dalekih prostora zapljuskivanih vodama Središnjeg mora i njegovih zaumnih zaliva, s gradovima na zaboravljenom ostrvlju, izbeljenom solju i svetlošću, senovitim đardinima pod zidinama (prostranim onoliko koliko tla pokriva ženska marama od japanske svile, tajni poklon mornarskoj ljubavnici, kojim se pravdaju dani uzaludnog čekanja na molovima)... Čitač brzo hvata korak sa sanjačem, hodajući ulicom grada nasukanog u ravnici, samo jednog od zaboravljenih ostrva u dalekom uglu prastarog isušenog mora, na čijem se trgu ukrštaju vetrovi, i postaje saputnik ovog poetskog tumaranja. Milan Ristović

Dejv Hil Tatin život „Kako reaguje čovek kada ga neko u ponedeljak u vreme ručka ostavi bez kuhinjskog stola i sa troje male dece koju treba da pokupi u pola četiri?“ UPOMOĆ Kada Džozefa Stouna napusti dugogodišnja životna saputnica Dilis, on se ne drži pokunjeno po strani kao samohrani roditelj. Zna gde se nalazi sredstvo za čišćenje klozetske šolje i ume na brzinu da spremi pohovanu piletinu i pasulj. Siguran je da zna kako da svojoj zahtevnoj deci, Gloriji, Džedu i Biliju, bude i mama i tata. Čak ponovo uspeva u ljubavnom životu. Međutim, pošto se on i Dilis dogovore da podele brigu o deci – nedelju dana kod mame, nedelju dana kod tate – sve više mu se čini da je mnogo gori od tajanstvenog Dilisinog novog muškarca Krisa. Šta li ona vidi u tom zaluđeniku za računare koji nosi bermude sa džepovima? Šta je to konvencija Pravih muškaraca i čime se Kris bavi kada tamo ode? Šta navodi Džozefa da obuče kostim losa? I zašto u sportskoj torbi ima mrtvu mačku? Tatin život je čudesno topao, duhovit i istinit roman o očinstvu u vreme kada se porodične vrednosti raspadaju, a čovek treba da sačuva i decu i zdrav razum.

Džordž Hardi je mladi čovek, hirurg i fotograf. On rešava da se priključi britanskim snagama kao lekar i 1854. godine kreće za Krim. Na tom putu ga prate njegov zet, geolog i erudita dr Poter, i Mirtl, devojka koju su njegovi roditelji odgajili jer je siroče. Na putu do ratišta će se već otkriti mnoge stvari, a onda će strahote rata stići i u njihove živote... Iz recenzija: „Svako poglavlje ispreda se oko neke fotografije, i svako zasebnim pripovedačkim glasom, što daje mogućnost spisateljici da ostvari posebnu vrstu uverljive romaneskne opsene. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi i obožavanim mladim gospodinom Džordžijem, a poglavlja koja slede upotpunjuju njenu priču i stvaraju prizmu nalik fotografskom sočivu kroz koje se roman postepeno osvetljava.“ The Guardian „Bejnbridžova stvara oporu sliku sveta u kojoj ljudskim odnosima vlada slučajnost, a čovekovo razumevanje za druge biva bitno narušeno i ograničeno sopstvenom ljudskom prirodom.“ Kirkus Reviews „Romani Beril Bejnbridž su kao elegantne šolje za čaj koje sadrže jak, taman, možda zastrašujući, ali izvanredan napitak. Uzori sažetosti, oni pokazuju koliko likova, zapleta, sporednih zapleta, psihologije, duhovitosti i dubine može da stane u tananu, varljivo krhku posudu.“ The New York Times