Uputstvo za električne termo akumulacione peći `Elind` Valjevo Jugoslavija,u dobrom je stanju.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Godina 1961 - 1970. Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Ozeha, Beograd CER Čačak, uputstvo za montažu i upotrebu TA peći tip Ad 45. A4 format, 12 strana, škrabnuta prva strana, flekice. Vrlo dobro stanje. ➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡

Garantni list za električnu TA peć 3KW `ELIND` Valjevo Jugoslavija,iz 1981 godine,u dobrom je stanju.

Kuhinja masiv stilska rustik ( 260cm i imam donje frontove 4 komada) 299e Može i pojedinačna prodaja . Korpusi 6 kom: 80x59, 40x59, 61x59, 27x59, 50x45,5 (aspirator), Frontovi : 40x59 - 7 komada, 30x59 2 kom, 27x59, 46x49 , 80 x 13 i 40x13 za dve fioke Donji deo standardne visine a širine 30 sa jednom fiokom 30x13 i vratima 30x59- - Stilska Komoda hrast polica se izvlači 146 x 80 x 44 80e - Stilska vitrina komoda hrast puno drvo masiv 230 x 90cm 119e Samo donji deo 180x90cm 99e. Gornji deo masiv regala Š 90 V 52 Da 48 cm Vrata 40 x 38,5 29e - Polica mesing 99e - Sto mesing mermar 80cm prečnik 299e - Sto mesing mermar 60cm prečnik 199e - Barokni sto mesing mermer 74 x 44 cm, visina stola 45 cm. 299 e - Barokni sto mesing mermer 96 x 53 cm, visina stola 55 cm. 399 e - Hrast frontovi vrata za ormar 4 kom. 40e dimenzije 2 komada 153 x 43,5 x 28 2 komada 63 x 43,5 x 28 - Fioka 30e hrast - police hrast 10e komad - Stakla za vitrinu - 1 žuta reljefna 96,5x32 20e DESNA - 2 glatka 97x32 12e/kom 2 - kaljena 84x32 15e/kom - Polica bela 150 x 90 x 26 40e - Radni sto 29e - Pvc vrata 240 x 80 sa komarnikom 149e ko nova - TA peći potpuno ispravne TA peć AEG 4 potpuno ispravna 107 x 65 x30 sa metalnim postoljem (servisirana pred sezonu) 79e TA peć MK 2,6kw potpuno ispravna 70 x 60 x 40 sa metalnim postoljem 69e ako kupujete obe 110e ( znači jedna 55e ) - Sto na rasklapanje Disny 50e stolica mala 19e

Metohija knj. 2 Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica. Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

Opis proizvoda Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodicaPrikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja. Vidi još informacija

U vavilonskoj peći Kako su predvideli mnogi Sveti Oci, jedno od obeležja kraja sveta biće raširena i zastrašujuća dominacija razvrata, gnusne telesne razuzdanosti i neobuzdane požude. Otkrivenje oslikava ovo poslednje, ekstremno oskrnavljenje sveta, u liku žene koja sedi na crvenoj zveri (Otk. 17, 3), velike bludnice, obučene u porfiru i skerlet, ukrašenu zlatom, dragim kamenjem i biserom, koja drži čašu punu gnusoba i nečistota bluda svoga (Otk. 17, 4). Ona je simbol grada koji caruje nad carevima zemlje, svojevrsni „Vavilon“, sedište ljudskog roda poslednjih vremena (Otk. 18, 2), koji je postao stanište demona i tamnica svakome duhu nečistome, žestoko vino bluda kojim se napojiše svi narodi. Carevi zemaljski će bludničiti sa ovim gradom, trgovci će se zemaljski obogatiti od silne strasti njene (Otk. 18, 2-3). Svi jako dobro znamo kako se završava carovanje „Vavilona“ i pirovanje „velike bludnice“! Neizvesno je, međutim, koji će se grad, na kraju sveta udostojiti ove mračne (neslavne) slave, pa i da li se ovde uopšte ima u vidu ma koji konkretan grad, ili je ovo samo slika siline bezbožija, koje dolazi da se zacari u svetu. Neće biti preterivanje ukoliko se već sada napravi poređenje: sav savremeni komforni način života, sa svom njegovom raskoši, materijalnim dobrima, čudima tehnike, „zapanjujućim“ dizajnom, bleštavo jakim bojama i „srceparajućim“ zvucima, sav savremeni porno-biznis, masovna kampanja protiv moralnosti, propoved i reklamiranje sadizma, nasilja, surovosti, besramnosti, neprincipijelnosti, nesavesnosti, neodgovornosti, besciljnosti i tome sličnoga zla – sve je to „pijenje iz zlatne čaše velike bludnice“, koja svesrdno napaja sve narode zemlje. Jer danas mnogi trgovci zemaljski profitiraju i bogate se upravo na račun „porno-biznisa“. Koji „znalac“ reklame može u naše vreme bez toga, da ne dodirne tu čulno-sladostrasnu strunu srdaca? Ovo je takođe svojevrsni potop, poplava koja pogubljuje ljudski rod u poslednje vreme! Iz široko otvorenih sataninih nedara izlivaju se i istaču, gnusni, sramni potoci razvrata, sladostrašća, prefinjenog sadizma i svakojake preverzije. Ali od svega je najstrašnije to što kao provodnici ovih prljavih otpadnih voda služe naša srca i naše duše; naša volja, razum, želje i proizvoljenje pomažu ovome zadahu ada da izađe napolje. Bogozaborav, klevetanje onih koji Mu služe, mržnja prema Njegovoj Crkvi, novonastale teorije i filosofije, kvazi-nauka i anti-kultura, „mudrost“ ovoga veka inspirisana demonima, vaskrsavanje iz groba zaborava neznabožačkih „vrednosti“ – svim su ovim oruđima razvaljena vrata i okna savesti i stida, moralnosti i časti, dobra i milosrđa i kao iz provaljene kanalizacije, iz strasnih dubina srca, izlivaju se iskvarene vode. Od svih naših telesnih pokreta, od svih zemaljskih požuda, bludna pohota je najjača, to je strast koja nad nama ima najveću vlast. Stremljenje ka spajanju radi produženja roda pod bolnim pečatom pada se razvilo u najružniju, bogomrsku raznovrsnost grehova. I ko je među ljudima slobodan od ovog plamena koji sve sažiže? Čije srce ne biva popustljivo, naklonjeno požudi za telesnom lepotom? Koja nas to strast poput ove, tako silno privlači, opija, lišava rasuđivanja, čvrstine volje i hrabrosti. ... Žene hrišćanke, devstvenice, mladići, omladinci! Osvestite se! Kuda ste krenuli? Zar ne vidite, zar ne čujete kako čitav ljudski rod pleše na sataninu „melodiju“?! Zar ne shvatate kakva je ta kultura koja poplavljuje svet!? Setite se Otkrivenja svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova: šta je tamo rečeno o poslednjim danima sveta, o onih sto četrdeset i četiri hiljade iskupljenih, koji stoje pored prestolom Gospodnjim, odnosno o onima koji će, izbegavši đavolje smicalice, biti spašeni. Sveti Jovan je čuo glas sa neba: Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su djevstvenici (Otk. 14, 4). Nije li karakteristično to što se kao glavna osobina iskupljenih navodi upravo celomudrena čistota, neoskvrnjenost bludnim grehom (pod kojom svakako treba podrazumevati i brak neokaljan preljubom), kao da će ljudski rod u poslednjim vremenima, dakle, biti iskušan bludom! A kako je danas mnogo onih koji ili svesno ili, pak, ne shvatajući u potpunosti svoju krivicu, učestvuju u raspaljivanju ove nove „vavilonske peći“? Ali zar ne znamo kako je pogubno davati bližnjem povod za sablazan? Zar ne shvatamo Gospodnje reči: koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se objesi kamen vodenični o vrat i da se baci u more (Mk. 9, 42), niti reči: Teško svijetu od sablazni; jer potrebno je da dođu sablazni, ali teško čovjeku onom kroz koga dolazi sablazan (Mt. 18,7). Teško i tebi, ženo, kada se nepristojno odevaš i ideš u društvo muškaraca. I nemoj se obmanjivati; kad god tako postupaš: ili kada obnažuješ telo, ili ga utežeš u tesnu odeću, starajući se da pokažeš prelest svoje figure, u tebi se neizostavno gnezdi bludna strast, stremljenje da se u srcima muškaraca isprovocira sladostrasna naklonost, odnosno ista ona sablazan, za koju teško tebi. Prikaži više

Како су предвидели многи Свети Оци, једно од обележја краја света биће раширена и застрашујућа доминација разврата, гнусне телесне разузданости и необуздане пожуде. Откривење осликава ово последње, екстремно оскрнављење света, у лику жене која седи на црвеној звери (Отк. 17, 3), велике блуднице, обучене у порфиру и скерлет, украшену златом, драгим камењем и бисером, која држи чашу пуну гнусоба и нечистота блуда свога (Отк. 17, 4). Она је симбол града који царује над царевима земље, својеврсни „Вавилон“, седиште људског рода последњих времена (Отк. 18, 2), који је постао станиште демона и тамница свакоме духу нечистоме, жестоко вино блуда којим се напојише сви народи. Цареви земаљски ће блудничити са овим градом, трговци ће се земаљски обогатити од силне страсти њене (Отк. 18, 2-3). Сви јако добро знамо како се завршава царовање „Вавилона“ и пировање „велике блуднице“! Неизвесно је, међутим, који ће се град, на крају света удостојити ове мрачне (неславне) славе, па и да ли се овде уопште има у виду ма који конкретан град, или је ово само слика силине безбожија, које долази да се зацари у свету. Неће бити претеривање уколико се већ сада направи поређење: сав савремени комфорни начин живота, са свом његовом раскоши, материјалним добрима, чудима технике, „запањујућим“ дизајном, блештаво јаким бојама и „срцепарајућим“ звуцима, сав савремени порно-бизнис, масовна кампања против моралности, проповед и рекламирање садизма, насиља, суровости, бесрамности, непринципијелности, несавесности, неодговорности, бесциљности и томе сличнога зла – све је то „пијење из златне чаше велике блуднице“, која свесрдно напаја све народе земље. Јер данас многи трговци земаљски профитирају и богате се управо на рачун „порно-бизниса“. Који „зналац“ рекламе може у наше време без тога, да не додирне ту чулно-сладострасну струну срдаца? Ово је такође својеврсни потоп, поплава која погубљује људски род у последње време! Из широко отворених сатаниних недара изливају се и истачу, гнусни, срамни потоци разврата, сладострашћа, префињеног садизма и свакојаке преверзије. Али од свега је најстрашније то што као проводници ових прљавих отпадних вода служе наша срца и наше душе; наша воља, разум, жеље и произвољење помажу овоме задаху ада да изађе напоље. Богозаборав, клеветање оних који Му служе, мржња према Његовој Цркви, новонастале теорије и философије, квази-наука и анти-култура, „мудрост“ овога века инспирисана демонима, васкрсавање из гроба заборава незнабожачких „вредности“ – свим су овим оруђима разваљена врата и окна савести и стида, моралности и части, добра и милосрђа и као из проваљене канализације, из страсних дубина срца, изливају се искварене воде. Од свих наших телесних покрета, од свих земаљских пожуда, блудна похота је најјача, то је страст која над нама има највећу власт. Стремљење ка спајању ради продужења рода под болним печатом пада се развило у најружнију, богомрску разноврсност грехова. И ко је међу људима слободан од овог пламена који све сажиже? Чије срце не бива попустљиво, наклоњено пожуди за телесном лепотом? Која нас то страст попут ове, тако силно привлачи, опија, лишава расуђивања, чврстине воље и храбрости. ... Жене хришћанке, девственице, младићи, омладинци! Освестите се! Куда сте кренули? Зар не видите, зар не чујете како читав људски род плеше на сатанину „мелодију“?! Зар не схватате каква је та култура која поплављује свет!? Сетите се Откривења светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова: шта је тамо речено о последњим данима света, о оних сто четрдесет и четири хиљаде искупљених, који стоје поред престолом Господњим, односно о онима који ће, избегавши ђавоље смицалице, бити спашени. Свети Јован је чуо глас са неба: Ово су они који се не оскврнише са женама, јер су дјевственици (Отк. 14, 4). Није ли карактеристично то што се као главна особина искупљених наводи управо целомудрена чистота, неоскврњеност блудним грехом (под којом свакако треба подразумевати и брак неокаљан прељубом), као да ће људски род у последњим временима, дакле, бити искушан блудом! А како је данас много оних који или свесно или, пак, не схватајући у потпуности своју кривицу, учествују у распаљивању ове нове „вавилонске пећи“? Али зар не знамо како је погубно давати ближњем повод за саблазан? Зар не схватамо Господње речи: који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море (Мк. 9, 42), нити речи: Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан (Мт. 18,7). Тешко и теби, жено, када се непристојно одеваш и идеш у друштво мушкараца. И немој се обмањивати; кад год тако поступаш: или када обнажујеш тело, или га утежеш у тесну одећу, старајући се да покажеш прелест своје фигуре, у теби се неизоставно гнезди блудна страст, стремљење да се у срцима мушкараца испровоцира сладострасна наклоност, односно иста она саблазан, за коју тешко теби. Наслов: У вавилонској пећи Издавач: Манастир Подмаине Страна: 32 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12,5 x 20 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-9940-644-04-8

Broj strana: 796 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Službeni glasnik Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica. Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

Novo, nečitano, nema posvete. Metohija knj. 2 - Borisav Čeliković Godina izdanja: 2021 Broj strana: 796 Povez: Tvrd Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica.Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

David Walliams Tetka groznaMeki povezSa gornje strane knjižnog bloka tragovi lošeg sečenja papiraSama knjiga u u odličnom stanju , nekorišćena kao novaImaš li i ti groznu tetku? Zar i ona:* peče odvratne pite od rabarbare i tjera te da ih jedeš?* štrika svrabljive džempere s natpisom “VOLIM TETKICU”?* kad te vidi, uvali ti golemu, slinavu pusu?Koliko god tvoja teta bila grozna, nikada svojom grozotom neće dostići grozomornost Stelline tetke Alberte. Koliko je ta tetka grozna? Pročitaj i doznat ćeš!Jedan od najčitanijih pisaca na svijetu, David Walliams, donosi ti još jednu dirljivu, ali i urnebesno smiješnu i šaljivu pustolovinu!6/13

Autor: grupa autoraSvetozar Stijović, Metohijski (Pećki) Podgor, Deo porečja KujavčeDanilo Stijović, Deo severne MetohijeMileta Bukumirić, Prekoruplje, Prekovode, Goraždevac Alija Džogović, Dečani i okolna sela, RugovoMilun Stijović, Rada Stijović, Devet dečanskih selaMirko Barjaktarović, Rugova. Etnološka i antropogeografska proučavanjaPogovor: Borisav Čeliković, O sadržaju i autorimaDruga knjiga Biblioteke „Koreni“ posvećena Metohiji donosi studije sa antropogeografskim podacima o naseljima i stanovništvu predela severne Metohije: Podgor, Prekoruplje, Prekovode, Reke i planinska oblast Rugova. Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica.Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

Jež izdavaštvo Novi Sad, 2023. 22 cm, 320 str. meki povez, latinica ISBN: 9788681972090 Danas nam je divno dno i drugi igrokazi je poveće ukoričeno svedočanstvo o nosiocima našeg vremena. Pokušaj da se kroz arhetipski odabrane likove, koji nisu za uzor ali su naša sudbina, predstavi stvarnost godina raspleta, sezona sankcija, vreme ratova, bombardovanja i doba divnog dna. Ta smešna slika, zaokružena neprekidnim tenzijama svih vrsta, uistinu tvori zabrinjavajući mozaik o normalnosti društva. Jer, teško da su istorija i sociologija nekom i negde načinili tako dugu neslanu šalu kao nama. U nameri da se zaboravi šta smo, koliko juče, bili, sve se manje snalazimo u nameri da postanemo drugačiji, bolji. Zabezeknuti i dezorijentisani, digli smo ruke od sebe. Ostaje da se ćuti pred graditeljima nakaradne stvarnosti, ili beži u bestragiju. Ako već nije dockan.\ Peca Popović

Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči... uzmi kredit, troši! Samo uđi... ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi... Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče... Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori. Čitaj dalje

Kupite nešto i ovde - Vek reklame Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči... uzmi kredit, troši! Samo uđi... ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi... Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče... Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori. Prikaži više

Opis Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči… uzmi kredit, troši! Samo uđi… ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi… Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče… Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori.

politikin zabavnik broj 1387, datum 28. 7. 1978. Stripovi: - Paja Patak, Miki Maus, - Hogar strašni, - Pripravnik Peca (Gaston), - Bim i Bum, - Babalu strip, - KOMPLETAN STRIP: Majkl Login: Beli cvet - II deo stripa, - Popaj; Tekstovi: - burna noć Samoborska: Slučajni svedok, - zlatni vekAtine: Kamenčići obaraju stratega, Svetilište od `pozajmljenog` novca - ilustrovano, - iz zlatne knjige svetskih fudbalskih prvenstava: Obračun života, - kako utoliti žeđ planete: Propeler za ledeni breg, - Izdajnik bez razloga, - priče iz života: Mučenje bez svedoka, - prvi nuklearni trgovački parobrod: Savana, - Bajron između Venecije i Boke: Idila nenadmašnog lutalice, - Pištolj je pao, - istinite priče sa divljeg zapada: Metjus i njegovi pomoćnici, - Ta čudna priroda: Mali veliki ratnik, - Zigfrid ubija zmaja, - Bebe plivaju, - slike savremenog Tajlanda: Prestojnica opkoljena kišom, - hit strana: Bo Didli, - letnje igre, - proročanstvo velikog Koreša, - 12 sportskih predrasuda - ilustrovano, - fantastična priča: Divljak (Mirijam Alen de Ford); Stanje kao na slici. Lično ili slanje kao preporučena pošiljka.

Broj strana: 90 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 25 cm Izdavač: Službeni glasnik Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči... uzmi kredit, troši! Samo uđi... ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi... Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče... Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori.

Купац је нешто друго Када од Скупштине Србије кренете велелепно реновираним Булеваром краља Александра, када прођете крај цркве Светог Марка, када минете поред здања Правног и Техничких факултета, поред споменика Вуку и студентског дома, негде повише зграде општине Звездара, долазите до излога мале лимарске радње. Самостална занатлијска радња је и у том делу Булевара већ права реткост. Излог је као стешњен другим продавницама, вашу пажњу одасвуд маме билборди и рекламни слогани, свака успутна банка на улазу има фотоћелију, врата се сама отварају, као да поручују: „Лако је! Само крочи... узми кредит, троши! Само уђи... има времена, вратиће неко некада од твојих!“ Човека је просто срамота да прође поред свих тих „гостопримљивих“ врата а да не сврати. Дакле, лимарска радња је мала, омамљени пролазник лако може да је и превиди. Међутим, ако застане, међу ручно прављеним модлама за колаче, међу нетипизираним поштанским сандучићима, чунковима и лактовима за пећи на дрва, уочиће залепљен натпис: „Купите нешто и овде.“ Та порука није дизајнирана у чувеним студијима, нису је смислили тимови стручњака за маркетинг, она не подилази нити прети, не обећава немогуће, а јасно је да и куповином неких од лимаревих производа не можемо надокнадити недостатак животне среће, пажње и уважавања ближњих, бољег мишљења о себи... Куповином имамо само оно што смо и пазарили – ручно прављену модлу за колаче, необично поштанско сандуче... Па опет, та порука се памти, можда баш зато што је блиска тону молбе или вапаја. Она се издваја у веку у којем се из претходног века без предаха наставља најдужа, најмасовнија, најбучнија битка на свету – битка за потрошача. Купац је нешто друго. О чему књига Купите нешто и овде на разложан, уједно и духовит начин говори. Наслов: Век рекламе Издавач: Službeni glasnik Страна: 96 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 19 x 25 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-519-0540-0

Službeni glasnik Beograd, 2010. 25 cm, 90 str. meki povez, ćirilica ISBN: 9788651905400 Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju- "Lako je! Samo kroči. . . uzmi kredit, troši! Samo uđi. . . ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!" Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih "gostoprimljivih" vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis- "Kupite nešto i ovde." Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi. . . Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče. . . Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori.\ Goran Petrović

EMIL ZOLA ČOVEK ZVER Tvrdi povez U romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5). „Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“ - Emil Zola, pisac je koji je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu, 1901. i 1902. godine.

Emil Zola Čovek zverTvrdi povezU romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5).„Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“- Emil Zola, pisac je koji je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu, 1901. i 1902. godine.4/19

Emil Zola Čovek zverTvrdi povezU romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5).„Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“- Emil Zola, pisac je koji je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu, 1901. i 1902. godine.4/19

Kad sam 2012. godine iz ljubavi prema suprugu Saši počela peći kruh s domaćim kvasom, nisam ni pomislila kamo bi me mogla odvesti ta jednostavna fermentirana mješavina brašna i vode. I dogodilo se sljedeće: više od 40 milijuna pregleda na društvenim mrežama, brojne radionice diljem svijeta, međunarodni projekt The Quest for Sourdough, prvi slovenski kvas, moj Rudl, u svjetskoj knjižnici kvasa u Belgiji, četiri izdanja Kvasomanije u Sloveniji, prijevodi na strane jezike te, napokon, i ovaj dugo očekivani nastavak moje prve knjige. Ali kada vas vode predanost, strast, ljubav i želja da pomažete drugima, čini se da sve to dođe samo od sebe. Dosad sam s Rudlom proputovala dvanaestak zemalja i održala stotinjak radionica o pečenju s kvasom za više od 1300 nadahnutih polaznika. Kad vidim njihovu radost, strast i ljubav, znam da sam bliže ostvarenju Sašove i svoje zajedničke misije – potaknuti što više ljudi na pečenje s kvasom kako bismo jeli što bolji kruh! Autorka

politikin zabavnik broj 1378, datum 26. 5. 1978. Stripovi: - Paja Patak, Miki Maus, Šrafko, - Hogar strašni, - Ortaci: Izlaz, - Pripravnik Peca (Gaston), - Bim i Bum, - Babalu strip, - KOMPLETAN STRIP: Inspektor Den: Potera u Alpima - II deo stripa, - KOMPLETAN STRIP: Pinkertonovi detektivi: Luka mira, - Popaj; Tekstovi: - prvi partizan sa pasošem: Putna isprava broj 1, - napad na aerodrom Belvedere: Cilj srebrne mašine, - na krilima proleća i leta: Žive za ljubav, - iz istorije vazdušnih desanata: Let na bajonet, - drugi svetski rat: Smeteni inžinjer udara na Rur, - batine koje se pamte: Zakićeni čvor, - priče o našim gradovima: Na kamenu u Počitelju, - lovačka sećanja: Hajkači brzih nogu, - Sloboda se brani oružjem, - Za zabavu, - Kabl na dnu Atlantika: Alo, Evropa, - Ogledala kroz istoriju, - Junaštvo, pravda i pravo: Kad vojuje serdar Jole, - priča iz života: Ovde sam, učiteljice, - može li čovek pobediti insekte i glodare: Komarac jači od aviona, - hit strana: Dženezis, Oliver Mandić, - Obucite Cicu, - Priča o lutki: Umalo nestao Šimšir, - oni su harali svetom kobajagi: Ta strašna stvorenja - ilustrovano, - fantastična priča: Kraksi (Dankan Farnsvort); Stanje kao na slici. Lično ili slanje kao preporučena pošiljka.