U vavilonskoj peći Kako su predvideli mnogi Sveti Oci, jedno od obeležja kraja sveta biće raširena i zastrašujuća dominacija razvrata, gnusne telesne razuzdanosti i neobuzdane požude. Otkrivenje oslikava ovo poslednje, ekstremno oskrnavljenje sveta, u liku žene koja sedi na crvenoj zveri (Otk. 17, 3), velike bludnice, obučene u porfiru i skerlet, ukrašenu zlatom, dragim kamenjem i biserom, koja drži čašu punu gnusoba i nečistota bluda svoga (Otk. 17, 4). Ona je simbol grada koji caruje nad carevima zemlje, svojevrsni „Vavilon“, sedište ljudskog roda poslednjih vremena (Otk. 18, 2), koji je postao stanište demona i tamnica svakome duhu nečistome, žestoko vino bluda kojim se napojiše svi narodi. Carevi zemaljski će bludničiti sa ovim gradom, trgovci će se zemaljski obogatiti od silne strasti njene (Otk. 18, 2-3). Svi jako dobro znamo kako se završava carovanje „Vavilona“ i pirovanje „velike bludnice“! Neizvesno je, međutim, koji će se grad, na kraju sveta udostojiti ove mračne (neslavne) slave, pa i da li se ovde uopšte ima u vidu ma koji konkretan grad, ili je ovo samo slika siline bezbožija, koje dolazi da se zacari u svetu. Neće biti preterivanje ukoliko se već sada napravi poređenje: sav savremeni komforni način života, sa svom njegovom raskoši, materijalnim dobrima, čudima tehnike, „zapanjujućim“ dizajnom, bleštavo jakim bojama i „srceparajućim“ zvucima, sav savremeni porno-biznis, masovna kampanja protiv moralnosti, propoved i reklamiranje sadizma, nasilja, surovosti, besramnosti, neprincipijelnosti, nesavesnosti, neodgovornosti, besciljnosti i tome sličnoga zla – sve je to „pijenje iz zlatne čaše velike bludnice“, koja svesrdno napaja sve narode zemlje. Jer danas mnogi trgovci zemaljski profitiraju i bogate se upravo na račun „porno-biznisa“. Koji „znalac“ reklame može u naše vreme bez toga, da ne dodirne tu čulno-sladostrasnu strunu srdaca? Ovo je takođe svojevrsni potop, poplava koja pogubljuje ljudski rod u poslednje vreme! Iz široko otvorenih sataninih nedara izlivaju se i istaču, gnusni, sramni potoci razvrata, sladostrašća, prefinjenog sadizma i svakojake preverzije. Ali od svega je najstrašnije to što kao provodnici ovih prljavih otpadnih voda služe naša srca i naše duše; naša volja, razum, želje i proizvoljenje pomažu ovome zadahu ada da izađe napolje. Bogozaborav, klevetanje onih koji Mu služe, mržnja prema Njegovoj Crkvi, novonastale teorije i filosofije, kvazi-nauka i anti-kultura, „mudrost“ ovoga veka inspirisana demonima, vaskrsavanje iz groba zaborava neznabožačkih „vrednosti“ – svim su ovim oruđima razvaljena vrata i okna savesti i stida, moralnosti i časti, dobra i milosrđa i kao iz provaljene kanalizacije, iz strasnih dubina srca, izlivaju se iskvarene vode. Od svih naših telesnih pokreta, od svih zemaljskih požuda, bludna pohota je najjača, to je strast koja nad nama ima najveću vlast. Stremljenje ka spajanju radi produženja roda pod bolnim pečatom pada se razvilo u najružniju, bogomrsku raznovrsnost grehova. I ko je među ljudima slobodan od ovog plamena koji sve sažiže? Čije srce ne biva popustljivo, naklonjeno požudi za telesnom lepotom? Koja nas to strast poput ove, tako silno privlači, opija, lišava rasuđivanja, čvrstine volje i hrabrosti. ... Žene hrišćanke, devstvenice, mladići, omladinci! Osvestite se! Kuda ste krenuli? Zar ne vidite, zar ne čujete kako čitav ljudski rod pleše na sataninu „melodiju“?! Zar ne shvatate kakva je ta kultura koja poplavljuje svet!? Setite se Otkrivenja svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova: šta je tamo rečeno o poslednjim danima sveta, o onih sto četrdeset i četiri hiljade iskupljenih, koji stoje pored prestolom Gospodnjim, odnosno o onima koji će, izbegavši đavolje smicalice, biti spašeni. Sveti Jovan je čuo glas sa neba: Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su djevstvenici (Otk. 14, 4). Nije li karakteristično to što se kao glavna osobina iskupljenih navodi upravo celomudrena čistota, neoskvrnjenost bludnim grehom (pod kojom svakako treba podrazumevati i brak neokaljan preljubom), kao da će ljudski rod u poslednjim vremenima, dakle, biti iskušan bludom! A kako je danas mnogo onih koji ili svesno ili, pak, ne shvatajući u potpunosti svoju krivicu, učestvuju u raspaljivanju ove nove „vavilonske peći“? Ali zar ne znamo kako je pogubno davati bližnjem povod za sablazan? Zar ne shvatamo Gospodnje reči: koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se objesi kamen vodenični o vrat i da se baci u more (Mk. 9, 42), niti reči: Teško svijetu od sablazni; jer potrebno je da dođu sablazni, ali teško čovjeku onom kroz koga dolazi sablazan (Mt. 18,7). Teško i tebi, ženo, kada se nepristojno odevaš i ideš u društvo muškaraca. I nemoj se obmanjivati; kad god tako postupaš: ili kada obnažuješ telo, ili ga utežeš u tesnu odeću, starajući se da pokažeš prelest svoje figure, u tebi se neizostavno gnezdi bludna strast, stremljenje da se u srcima muškaraca isprovocira sladostrasna naklonost, odnosno ista ona sablazan, za koju teško tebi. Prikaži više