Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Godina 1961 - 1970. Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Ozeha, Beograd CER Čačak, uputstvo za montažu i upotrebu TA peći tip Ad 45. A4 format, 12 strana, škrabnuta prva strana, flekice. Vrlo dobro stanje. ➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡

Otkup polovnog i stilskog namestaja i kompletnog pokucstva bele tehnike ta peci za ostale informacije mozete nam slati slike na viber takodje odnosimo nepotrebno kabasto po dogovoru aleksa

Metohija knj. 2 Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica. Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

U vavilonskoj peći Kako su predvideli mnogi Sveti Oci, jedno od obeležja kraja sveta biće raširena i zastrašujuća dominacija razvrata, gnusne telesne razuzdanosti i neobuzdane požude. Otkrivenje oslikava ovo poslednje, ekstremno oskrnavljenje sveta, u liku žene koja sedi na crvenoj zveri (Otk. 17, 3), velike bludnice, obučene u porfiru i skerlet, ukrašenu zlatom, dragim kamenjem i biserom, koja drži čašu punu gnusoba i nečistota bluda svoga (Otk. 17, 4). Ona je simbol grada koji caruje nad carevima zemlje, svojevrsni „Vavilon“, sedište ljudskog roda poslednjih vremena (Otk. 18, 2), koji je postao stanište demona i tamnica svakome duhu nečistome, žestoko vino bluda kojim se napojiše svi narodi. Carevi zemaljski će bludničiti sa ovim gradom, trgovci će se zemaljski obogatiti od silne strasti njene (Otk. 18, 2-3). Svi jako dobro znamo kako se završava carovanje „Vavilona“ i pirovanje „velike bludnice“! Neizvesno je, međutim, koji će se grad, na kraju sveta udostojiti ove mračne (neslavne) slave, pa i da li se ovde uopšte ima u vidu ma koji konkretan grad, ili je ovo samo slika siline bezbožija, koje dolazi da se zacari u svetu. Neće biti preterivanje ukoliko se već sada napravi poređenje: sav savremeni komforni način života, sa svom njegovom raskoši, materijalnim dobrima, čudima tehnike, „zapanjujućim“ dizajnom, bleštavo jakim bojama i „srceparajućim“ zvucima, sav savremeni porno-biznis, masovna kampanja protiv moralnosti, propoved i reklamiranje sadizma, nasilja, surovosti, besramnosti, neprincipijelnosti, nesavesnosti, neodgovornosti, besciljnosti i tome sličnoga zla – sve je to „pijenje iz zlatne čaše velike bludnice“, koja svesrdno napaja sve narode zemlje. Jer danas mnogi trgovci zemaljski profitiraju i bogate se upravo na račun „porno-biznisa“. Koji „znalac“ reklame može u naše vreme bez toga, da ne dodirne tu čulno-sladostrasnu strunu srdaca? Ovo je takođe svojevrsni potop, poplava koja pogubljuje ljudski rod u poslednje vreme! Iz široko otvorenih sataninih nedara izlivaju se i istaču, gnusni, sramni potoci razvrata, sladostrašća, prefinjenog sadizma i svakojake preverzije. Ali od svega je najstrašnije to što kao provodnici ovih prljavih otpadnih voda služe naša srca i naše duše; naša volja, razum, želje i proizvoljenje pomažu ovome zadahu ada da izađe napolje. Bogozaborav, klevetanje onih koji Mu služe, mržnja prema Njegovoj Crkvi, novonastale teorije i filosofije, kvazi-nauka i anti-kultura, „mudrost“ ovoga veka inspirisana demonima, vaskrsavanje iz groba zaborava neznabožačkih „vrednosti“ – svim su ovim oruđima razvaljena vrata i okna savesti i stida, moralnosti i časti, dobra i milosrđa i kao iz provaljene kanalizacije, iz strasnih dubina srca, izlivaju se iskvarene vode. Od svih naših telesnih pokreta, od svih zemaljskih požuda, bludna pohota je najjača, to je strast koja nad nama ima najveću vlast. Stremljenje ka spajanju radi produženja roda pod bolnim pečatom pada se razvilo u najružniju, bogomrsku raznovrsnost grehova. I ko je među ljudima slobodan od ovog plamena koji sve sažiže? Čije srce ne biva popustljivo, naklonjeno požudi za telesnom lepotom? Koja nas to strast poput ove, tako silno privlači, opija, lišava rasuđivanja, čvrstine volje i hrabrosti. ... Žene hrišćanke, devstvenice, mladići, omladinci! Osvestite se! Kuda ste krenuli? Zar ne vidite, zar ne čujete kako čitav ljudski rod pleše na sataninu „melodiju“?! Zar ne shvatate kakva je ta kultura koja poplavljuje svet!? Setite se Otkrivenja svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova: šta je tamo rečeno o poslednjim danima sveta, o onih sto četrdeset i četiri hiljade iskupljenih, koji stoje pored prestolom Gospodnjim, odnosno o onima koji će, izbegavši đavolje smicalice, biti spašeni. Sveti Jovan je čuo glas sa neba: Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su djevstvenici (Otk. 14, 4). Nije li karakteristično to što se kao glavna osobina iskupljenih navodi upravo celomudrena čistota, neoskvrnjenost bludnim grehom (pod kojom svakako treba podrazumevati i brak neokaljan preljubom), kao da će ljudski rod u poslednjim vremenima, dakle, biti iskušan bludom! A kako je danas mnogo onih koji ili svesno ili, pak, ne shvatajući u potpunosti svoju krivicu, učestvuju u raspaljivanju ove nove „vavilonske peći“? Ali zar ne znamo kako je pogubno davati bližnjem povod za sablazan? Zar ne shvatamo Gospodnje reči: koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se objesi kamen vodenični o vrat i da se baci u more (Mk. 9, 42), niti reči: Teško svijetu od sablazni; jer potrebno je da dođu sablazni, ali teško čovjeku onom kroz koga dolazi sablazan (Mt. 18,7). Teško i tebi, ženo, kada se nepristojno odevaš i ideš u društvo muškaraca. I nemoj se obmanjivati; kad god tako postupaš: ili kada obnažuješ telo, ili ga utežeš u tesnu odeću, starajući se da pokažeš prelest svoje figure, u tebi se neizostavno gnezdi bludna strast, stremljenje da se u srcima muškaraca isprovocira sladostrasna naklonost, odnosno ista ona sablazan, za koju teško tebi. Prikaži više

Како су предвидели многи Свети Оци, једно од обележја краја света биће раширена и застрашујућа доминација разврата, гнусне телесне разузданости и необуздане пожуде. Откривење осликава ово последње, екстремно оскрнављење света, у лику жене која седи на црвеној звери (Отк. 17, 3), велике блуднице, обучене у порфиру и скерлет, украшену златом, драгим камењем и бисером, која држи чашу пуну гнусоба и нечистота блуда свога (Отк. 17, 4). Она је симбол града који царује над царевима земље, својеврсни „Вавилон“, седиште људског рода последњих времена (Отк. 18, 2), који је постао станиште демона и тамница свакоме духу нечистоме, жестоко вино блуда којим се напојише сви народи. Цареви земаљски ће блудничити са овим градом, трговци ће се земаљски обогатити од силне страсти њене (Отк. 18, 2-3). Сви јако добро знамо како се завршава царовање „Вавилона“ и пировање „велике блуднице“! Неизвесно је, међутим, који ће се град, на крају света удостојити ове мрачне (неславне) славе, па и да ли се овде уопште има у виду ма који конкретан град, или је ово само слика силине безбожија, које долази да се зацари у свету. Неће бити претеривање уколико се већ сада направи поређење: сав савремени комфорни начин живота, са свом његовом раскоши, материјалним добрима, чудима технике, „запањујућим“ дизајном, блештаво јаким бојама и „срцепарајућим“ звуцима, сав савремени порно-бизнис, масовна кампања против моралности, проповед и рекламирање садизма, насиља, суровости, бесрамности, непринципијелности, несавесности, неодговорности, бесциљности и томе сличнога зла – све је то „пијење из златне чаше велике блуднице“, која свесрдно напаја све народе земље. Јер данас многи трговци земаљски профитирају и богате се управо на рачун „порно-бизниса“. Који „зналац“ рекламе може у наше време без тога, да не додирне ту чулно-сладострасну струну срдаца? Ово је такође својеврсни потоп, поплава која погубљује људски род у последње време! Из широко отворених сатаниних недара изливају се и истачу, гнусни, срамни потоци разврата, сладострашћа, префињеног садизма и свакојаке преверзије. Али од свега је најстрашније то што као проводници ових прљавих отпадних вода служе наша срца и наше душе; наша воља, разум, жеље и произвољење помажу овоме задаху ада да изађе напоље. Богозаборав, клеветање оних који Му служе, мржња према Његовој Цркви, новонастале теорије и философије, квази-наука и анти-култура, „мудрост“ овога века инспирисана демонима, васкрсавање из гроба заборава незнабожачких „вредности“ – свим су овим оруђима разваљена врата и окна савести и стида, моралности и части, добра и милосрђа и као из проваљене канализације, из страсних дубина срца, изливају се искварене воде. Од свих наших телесних покрета, од свих земаљских пожуда, блудна похота је најјача, то је страст која над нама има највећу власт. Стремљење ка спајању ради продужења рода под болним печатом пада се развило у најружнију, богомрску разноврсност грехова. И ко је међу људима слободан од овог пламена који све сажиже? Чије срце не бива попустљиво, наклоњено пожуди за телесном лепотом? Која нас то страст попут ове, тако силно привлачи, опија, лишава расуђивања, чврстине воље и храбрости. ... Жене хришћанке, девственице, младићи, омладинци! Освестите се! Куда сте кренули? Зар не видите, зар не чујете како читав људски род плеше на сатанину „мелодију“?! Зар не схватате каква је та култура која поплављује свет!? Сетите се Откривења светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова: шта је тамо речено о последњим данима света, о оних сто четрдесет и четири хиљаде искупљених, који стоје поред престолом Господњим, односно о онима који ће, избегавши ђавоље смицалице, бити спашени. Свети Јован је чуо глас са неба: Ово су они који се не оскврнише са женама, јер су дјевственици (Отк. 14, 4). Није ли карактеристично то што се као главна особина искупљених наводи управо целомудрена чистота, неоскврњеност блудним грехом (под којом свакако треба подразумевати и брак неокаљан прељубом), као да ће људски род у последњим временима, дакле, бити искушан блудом! А како је данас много оних који или свесно или, пак, не схватајући у потпуности своју кривицу, учествују у распаљивању ове нове „вавилонске пећи“? Али зар не знамо како је погубно давати ближњем повод за саблазан? Зар не схватамо Господње речи: који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море (Мк. 9, 42), нити речи: Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан (Мт. 18,7). Тешко и теби, жено, када се непристојно одеваш и идеш у друштво мушкараца. И немој се обмањивати; кад год тако поступаш: или када обнажујеш тело, или га утежеш у тесну одећу, старајући се да покажеш прелест своје фигуре, у теби се неизоставно гнезди блудна страст, стремљење да се у срцима мушкараца испровоцира сладострасна наклоност, односно иста она саблазан, за коју тешко теби. Наслов: У вавилонској пећи Издавач: Манастир Подмаине Страна: 32 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12,5 x 20 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-9940-644-04-8

Jež izdavaštvo Novi Sad, 2023. 22 cm, 320 str. meki povez, latinica ISBN: 9788681972090 Danas nam je divno dno i drugi igrokazi je poveće ukoričeno svedočanstvo o nosiocima našeg vremena. Pokušaj da se kroz arhetipski odabrane likove, koji nisu za uzor ali su naša sudbina, predstavi stvarnost godina raspleta, sezona sankcija, vreme ratova, bombardovanja i doba divnog dna. Ta smešna slika, zaokružena neprekidnim tenzijama svih vrsta, uistinu tvori zabrinjavajući mozaik o normalnosti društva. Jer, teško da su istorija i sociologija nekom i negde načinili tako dugu neslanu šalu kao nama. U nameri da se zaboravi šta smo, koliko juče, bili, sve se manje snalazimo u nameri da postanemo drugačiji, bolji. Zabezeknuti i dezorijentisani, digli smo ruke od sebe. Ostaje da se ćuti pred graditeljima nakaradne stvarnosti, ili beži u bestragiju. Ako već nije dockan.\ Peca Popović

Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči... uzmi kredit, troši! Samo uđi... ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi... Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče... Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori. Čitaj dalje

Kupite nešto i ovde - Vek reklame Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči... uzmi kredit, troši! Samo uđi... ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi... Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče... Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori. Prikaži više

Opis Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju: „Lako je! Samo kroči… uzmi kredit, troši! Samo uđi… ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!“ Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih „gostoprimljivih“ vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis: „Kupite nešto i ovde.“ Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi… Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče… Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori.

Купац је нешто друго Када од Скупштине Србије кренете велелепно реновираним Булеваром краља Александра, када прођете крај цркве Светог Марка, када минете поред здања Правног и Техничких факултета, поред споменика Вуку и студентског дома, негде повише зграде општине Звездара, долазите до излога мале лимарске радње. Самостална занатлијска радња је и у том делу Булевара већ права реткост. Излог је као стешњен другим продавницама, вашу пажњу одасвуд маме билборди и рекламни слогани, свака успутна банка на улазу има фотоћелију, врата се сама отварају, као да поручују: „Лако је! Само крочи... узми кредит, троши! Само уђи... има времена, вратиће неко некада од твојих!“ Човека је просто срамота да прође поред свих тих „гостопримљивих“ врата а да не сврати. Дакле, лимарска радња је мала, омамљени пролазник лако може да је и превиди. Међутим, ако застане, међу ручно прављеним модлама за колаче, међу нетипизираним поштанским сандучићима, чунковима и лактовима за пећи на дрва, уочиће залепљен натпис: „Купите нешто и овде.“ Та порука није дизајнирана у чувеним студијима, нису је смислили тимови стручњака за маркетинг, она не подилази нити прети, не обећава немогуће, а јасно је да и куповином неких од лимаревих производа не можемо надокнадити недостатак животне среће, пажње и уважавања ближњих, бољег мишљења о себи... Куповином имамо само оно што смо и пазарили – ручно прављену модлу за колаче, необично поштанско сандуче... Па опет, та порука се памти, можда баш зато што је блиска тону молбе или вапаја. Она се издваја у веку у којем се из претходног века без предаха наставља најдужа, најмасовнија, најбучнија битка на свету – битка за потрошача. Купац је нешто друго. О чему књига Купите нешто и овде на разложан, уједно и духовит начин говори. Наслов: Век рекламе Издавач: Službeni glasnik Страна: 96 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 19 x 25 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-519-0540-0

Službeni glasnik Beograd, 2010. 25 cm, 90 str. meki povez, ćirilica ISBN: 9788651905400 Kada od Skupštine Srbije krenete velelepno renoviranim Bulevarom kralja Aleksandra, kada prođete kraj crkve Svetog Marka, kada minete pored zdanja Pravnog i Tehničkih fakulteta, pored spomenika Vuku i studentskog doma, negde poviše zgrade opštine Zvezdara, dolazite do izloga male limarske radnje. Samostalna zanatlijska radnja je i u tom delu Bulevara već prava retkost. Izlog je kao stešnjen drugim prodavnicama, vašu pažnju odasvud mame bilbordi i reklamni slogani, svaka usputna banka na ulazu ima fotoćeliju, vrata se sama otvaraju, kao da poručuju- "Lako je! Samo kroči. . . uzmi kredit, troši! Samo uđi. . . ima vremena, vratiće neko nekada od tvojih!" Čoveka je prosto sramota da prođe pored svih tih "gostoprimljivih" vrata a da ne svrati. Dakle, limarska radnja je mala, omamljeni prolaznik lako može da je i previdi. Međutim, ako zastane, među ručno pravljenim modlama za kolače, među netipiziranim poštanskim sandučićima, čunkovima i laktovima za peći na drva, uočiće zalepljen natpis- "Kupite nešto i ovde." Ta poruka nije dizajnirana u čuvenim studijima, nisu je smislili timovi stručnjaka za marketing, ona ne podilazi niti preti, ne obećava nemoguće, a jasno je da i kupovinom nekih od limarevih proizvoda ne možemo nadoknaditi nedostatak životne sreće, pažnje i uvažavanja bližnjih, boljeg mišljenja o sebi. . . Kupovinom imamo samo ono što smo i pazarili – ručno pravljenu modlu za kolače, neobično poštansko sanduče. . . Pa opet, ta poruka se pamti, možda baš zato što je bliska tonu molbe ili vapaja. Ona se izdvaja u veku u kojem se iz prethodnog veka bez predaha nastavlja najduža, najmasovnija, najbučnija bitka na svetu – bitka za potrošača. Kupac je nešto drugo. O čemu knjiga Kupite nešto i ovde na razložan, ujedno i duhovit način govori.\ Goran Petrović

Emil Zola Čovek zverTvrdi povezU romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5).„Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“- Emil Zola, pisac je koji je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu, 1901. i 1902. godine.4/19

Iz recenzija: ’’Ako prihvatimo mišljenje da je aforizam „roman bez suvišnih reči”, onda Ninus Nestorović odavno zaslužuje status našeg romanopisca klasika! Bez obzira na njegov stav da je „aforizam književno delo u kojem pisac ima veoma malo prostora za dokazivanje”, sam Nestorović nizom istinskih bravura-kalambura ukazuje koliko „pravi dribling duha u skučenom predelu” nudi šansu za šire sagledavanje naše sredine i ovog vremena… … Sve što Ninus radi samo je kap druge boje u okeanu našeg poraza. Ali okean bi bez te kapi bio komplikovaniji za brodolomnike. Ta kap svetli! Tamo gde se svaka vrsta vlasti odlikuje besnošću i bajnom egzistencijom, od velike je koristi čitati vlasnika „zaoštrenog pera”. Kao vid neslaganja i nemirenja sa terorom tako uspostavljene stvarnosti.’’ Petar Peca Popović ’’Predrasude, laži i manipulacije i mistifikacije postaju predmet žustre ironične opservacije u satiričnom aforizmu Ninusa Nesotorvića. Tu su se našli novi prilozi za glosarijum našeg propadanja. Kod aforističara satiričnog smera kakav je Nestorović nema ni laganja, ni prenemaganja, ni sentimentalnosti. On govori u svoje ime, ali i u ime onih koji nisu u prilici da se usprotive prokletstvu poništavanja vrednosti ljudskog dostojanstva. Kad brani slobodu, pravdu i vrednost, kad brani čovečnost, čini to jasno da jasnije ne može biti. Bio je to njegov put do pročišćenog aforizma kao neumoljive misli naše sumorne sadašnjosti. Pokazalo se da takav aforističar nije samo paskalovska trska „koja misli” već i trska koja probada čireve ljudske truleži.’’ Prof. Ratko Božović

Bože, uprosti nam: aforizmi Ako prihvatimo mišljenje da je aforizam „roman bez suvišnih reči”, onda Ninus Nestorović odavno zaslužuje status našeg romanopisca klasika! Bez obzira na njegov stav da je „aforizam književno delo u kojem pisac ima veoma malo prostora za dokazivanje”, sam Nestorović nizom istinskih bravura-kalambura ukazuje koliko „pravi dribling duha u skučenom predelu” nudi šansu za šire sagledavanje naše sredine i ovog vremena… … Sve što Ninus radi samo je kap druge boje u okeanu našeg poraza. Ali okean bi bez te kapi bio komplikovaniji za brodolomnike. Ta kap svetli! Tamo gde se svaka vrsta vlast i odlikuje besnošću i bajnom egzistencijom, od velike je koristi čitati vlasnika „zaoštrenog pera”. Kao vid neslaganja i nemirenja sa terorom tako uspostavljene stvarnosti. Petar Peca Popović Predrasude, laži i manipulacije i mistifikacije postaju predmet žustre ironične opservacije u satiričnom aforizmu Ninusa Nesotorvića. Tu su se našli novi prilozi za glosarijum našeg propadanja. Kod aforističara satiričnog smera kakav je Nestorović nema ni laganja, ni prenemaganja, ni sentimentalnosti. On govori u svoje ime, ali i u ime onih koji nisu u prilici da se usprotive prokletstvu poništavanja vrednosti ljudskog dostojanstva. Kad brani slobodu, pravdu i vrednost, kad brani čovečnost, čini to jasno da jasnije ne može biti. Bio je to njegov put do pročišćenog aforizma kao neumoljive misli naše sumorne sadašnjosti. Pokazalo se da takav aforističar nije samo paskalovska trska „koja misli” već i trska koja probada čireve ljudske truleži. Prof. Ratko Božović Prikaži više

Opis proizvoda Ako prihvatimo mišljenje da je aforizam „„roman bez suvišnih reči”, onda Ninus Nestorović odavno zaslužuje status našeg romanopisca klasika! Bez obzira na njegov stav da je „„aforizam književno delo u kojem pisac ima veoma malo prostora za dokazivanje”, sam Nestorović nizom istinskih bravura-kalambura ukazuje koliko „„pravi dribling duha u skučenom predelu” nudi šansu za šire sagledavanje naše sredine i ovog vremena…… Sve što Ninus radi samo je kap druge boje u okeanu našeg poraza. Ali okean bi bez te kapi bio komplikovaniji za brodolomnike. Ta kap svetli! Tamo gde se svaka vrsta vlasti odlikuje besnošću i bajnom egzistencijom, od velike je koristi čitati vlasnika „„zaoštrenog pera”. Kao vid neslaganja i nemirenja sa terorom tako uspostavljene stvarnosti.Petar Peca PopovićPredrasude, laži i manipulacije i mistifikacije postaju predmet žustre ironične opservacije u satiričnom aforizmu Ninusa Nesotorvića. Tu su se našli novi prilozi za glosarijum našeg propadanja. Kod aforističara satiričnog smera kakav je Nestorović nema ni laganja, ni prenemaganja, ni sentimentalnosti. On govori u svoje ime, ali i u ime onih koji nisu u prilici da se usprotive prokletstvu poništavanja vrednosti ljudskog dostojanstva. Kad brani slobodu, pravdu i vrednost, kad brani čovečnost, čini to jasno da jasnije ne može biti. Bio je to njegov put do pročišćenog aforizma kao neumoljive misli naše sumorne sadašnjosti. Pokazalo se da takav aforističar nije samo paskalovska trska „„koja misli” već i trska koja probada čireve ljudske truleži.Prof. Ratko Božović

Autor: Ninus NestorovićAko prihvatimo mišljenje da je aforizam „roman bez suvišnih reči”, onda Ninus Nestorović odavno zaslužuje status našeg romanopisca klasika! Bez obzira na njegov stav da je „aforizam književno delo u kojem pisac ima veoma malo prostora za dokazivanje”, sam Nestorović nizom istinskih bravura-kalambura ukazuje koliko „pravi dribling duha u skučenom predelu” nudi šansu za šire sagledavanje naše sredine i ovog vremena…… Sve što Ninus radi samo je kap druge boje u okeanu našeg poraza. Ali okean bi bez te kapi bio komplikovaniji za brodolomnike. Ta kap svetli! Tamo gde se svaka vrsta vlasti odlikuje besnošću i bajnom egzistencijom, od velike je koristi čitati vlasnika „zaoštrenog pera”. Kao vid neslaganja i nemirenja sa terorom tako uspostavljene stvarnosti.Petar Peca PopovićPredrasude, laži i manipulacije i mistifikacije postaju predmet žustre ironične opservacije u satiričnom aforizmu Ninusa Nesotorvića. Tu su se našli novi prilozi za glosarijum našeg propadanja. Kod aforističara satiričnog smera kakav je Nestorović nema ni laganja, ni prenemaganja, ni sentimentalnosti. On govori u svoje ime, ali i u ime onih koji nisu u prilici da se usprotive prokletstvu poništavanja vrednosti ljudskog dostojanstva. Kad brani slobodu, pravdu i vrednost, kad brani čovečnost, čini to jasno da jasnije ne može biti. Bio je to njegov put do pročišćenog aforizma kao neumoljive misli naše sumorne sadašnjosti. Pokazalo se da takav aforističar nije samo paskalovska trska „koja misli” već i trska koja probada čireve ljudske truleži.Prof. Ratko Božović

Autor: Duško BogdanovićSazidana od najplemenitijeg materijala: od pamćenja na predele i prirodu, bića i događanja rodnog grada mistrijom srca, knjiga Senke sećanja je sređivanje velikog sentimentalnog arhiva na način kako zaslužuju ta novinarska i ljudska biografija, ali i Novi Sad. Duško Bogdanović je perjanica jedne od najboljih novinarskih generacija sa katedre beogradskog FPN. To nam je već dovoljno dokazao u svakom poslu (štampa, radio, TV… i tako u krug) kojeg se prihvatio, takav ostaje i kad zbraja svoje tekstove za ovu Zbirku, inače 12. u nizu kod istog izdavača.Najbolji memoarski zapisi, oni koji stoje iznad gomile i dopiru do duše čitaoca, su priče napravljene da ih doživimo kao roman. Kao delo u kome se oseća snaga i pripadnost autorovih emocija rodnom gradu i svetu kome pripada. Duško ne samo da se pet decenija potpisuje jasnim autorskim rukopisom, već uporno, svakim pismenim, podseća i na istinu: ko ne voli rodni grad i i porodicu, neće umeti nikoga da voli.Petar Peca PopovićU Senkama sećanja putujemo s Novosađaninom koji je upoznao sve ljude i društvene faze u poslednjih sedamdeset i kusur godina. I nije čudo da upravo takav čovek, koji se na stranicama ove knjige profi liše kao brižljivi suprug i nežni otac, neustrašivi borac za napredak društva, učesnik i svedok ključnih događaja urezanih u istoriji Novog Sada, ima šta da nam ispriča. Duško to čini sa stilom: ni na jednom mestu ne klizi u gnevne reakcije, a kad baš mora da osudi nekoga, to čini gospodski, zapravo – novosadski.Mario Liguori

Ако прихватимо мишљење да је афоризам „роман без сувишних речи”, онда Нинус Несторовић одавно заслужује статус нашег романописца класика! Без обзира на његов став да је „афоризам књижевно дело у којем писац има веома мало простора за доказивање”, сам Несторовић низом истинских бравура-каламбура указује колико „прави дриблинг духа у скученом пределу” нуди шансу за шире сагледавање наше средине и овог времена… … Све што Нинус ради само је кап друге боје у океану нашег пораза. Али океан би без те капи био компликованији за бродоломнике. Та кап светли! Тамо где се свака врста власти одликује бесношћу и бајном егзистенцијом, од велике је користи читати власника „заоштреног пера”. Као вид неслагања и немирења са терором тако успостављене стварности. Петар Пеца Поповић Предрасуде, лажи и манипулације и мистификације постају предмет жустре ироничне опсервације у сатиричном афоризму Нинуса Несоторвића. Ту су се нашли нови прилози за глосаријум нашег пропадања. Код афористичара сатиричног смера какав је Несторовић нема ни лагања, ни пренемагања, ни сентименталности. Он говори у своје име, али и у име оних који нису у прилици да се успротиве проклетству поништавања вредности људског достојанства. Кад брани слободу, правду и вредност, кад брани човечност, чини то јасно да јасније не може бити. Био је то његов пут до прочишћеног афоризма као неумољиве мисли наше суморне садашњости. Показало се да такав афористичар није само паскаловска трска „која мисли” већ и трска која пробада чиреве људске трулежи. Проф. Ратко Божовић Naslov: Bože, uprosti nam: aforizmi Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 206 (cb) Strana u boji: 206 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-515-1603-3

Iz knjige „Putevima bogoslužbenog hoda Pravoslavne Crkve kroz istoriju“, koju je Eparhija šumadijska objavila u okviru zajedničkog projekta sa Kancelarijom za saradnju sa verskim zajednicama i crkvama Vlade Srbije Najupečatljiviju karakternu crtu patrijaršijskog i uopšte arhijerejskog služenja u XVII veku predstavljalo je savršavanje takozvanih ,,[svešteno] dejstava“, odnosno bogoslužbenih posledovanja koja su očigledno izobražavala pojedine činjenice iz biblijske istorije, a koje su se crkveno oprisutnjavale tokom različitih perioda crkvene godine. To su: ,,[Svešteno]dejstvo peći“, koje se savršavalo pred Roždestvom Hristovim u Nedelju svetih otaca ili Nedelju praotaca i izobražavalo je čudesno izbavljenje trojice jevrejskih mladića iz užarene peći; ,,[Svešteno]dejstvo u Cvetnu nedelju“, očigledno izobražavajući ulazak Gospodnji u Jerusalim na magaretu; ,,[Svešteno]dejstvo Ctrašnog suda“, koje se savršavalo u Mesopusnu nedelju, a koje je izobražavalo propoved Gospoda Isusa Hrista o Strašnom sudu, koji će nastupiti Njegovim Drugim dolaskom. U knjizi oca Nikoljskog je veoma pažljivo sabran sav, do sada poznati, materijal koji se odnosi na istoriju tih sveštenodejstava, pri čemu je predočen i sam njihov tekst, jednim delom na osnovu staroštampanog, izuzetno retkog izdanja iz XVII veka, a drugim delom na osnovu rukopisa. Sa osobitom detaljnošću su istražena prva dva sveštenodejstva. Shodno njihovom poreklu, oba potiču iz Grčke, ali sa različitih mesta: prvo, to jest sveštenodejstvo peći, nastalo je u Konstantinopoljskoj Crkvi, gde je ono, na osnovu svedočenja Simeona Solunskog1, savršavano još u XIV veku, a drugo, što će reći sveštenodejstvo u Cvetnu nedelju je ustrojeno u Jerusalimskoj Crkvi2. Kada su tačno ova sveštenodejstva ušla u rusku bogoslužbenu praksu nije sasvim poznato, ali verovatno ne kasnije od prve polovine XVI veka. Prvi izveštaj o njihovom savršavanju u Rusiji odnosi se na 1548. godinu i sačuvan je u knjigama rashoda novgorodskog arhijerejskog doma. Osim Novgoroda, ta sveštenodejstva su savršavana u Moskvi i u nekim drugim gradovima, gde su postojale mitropolitanske ili arhiepiskopske katedre, ali ne i u svim i ne uvek. Povrh svega, ona su bila savršavana sa naročitom toržestvenošću i preciznošću upravo u Moskvi u XVII veku. Zbog različitih faktora koji utiču na jačinu i svetlinu ekrana, kao i zbog prilagođavanja boja tokom proizvodnje, ne možemo garantovati da će slika prikazana na našem sajtu biti u potpunosti identična predmetu u prirodnom ambijentu. Iako ćemo se truditi da naši prikazi budu što verniji, molimo vas da imate u vidu da se boje, sjaj i drugi faktori mogu razlikovati u zavisnosti od postavki vašeg ekrana i osvetljenja prostora u kojem se nalazite. Uvek smo tu da odgovorimo na vaša pitanja i pružimo dodatne informacije o proizvodu ako vam je potrebno.

Opis Proizvoda O slobodi ima malo književnosti, ali zato ima mnoštvo tekstova na tu temu. Međutim, to nisu pesnički, to su politički i verski tekstovi. Na prvom mestu Biblija. […] Karakteristično je da se jedan od najvažnijih tekstova 20. veka o slobodi, govor Martina Luthera Kinga održan 1963. godine u Vašingtonu završava prizivanjem božje blagodati. Nakon što se požalio zbog rasističkog stanja u Alabami i Džordžiji i izrekao svoj čuveni san, King proziva obećanje parafrazirajući proroka Isaiju: „Sanjam da će se jednoga dana uzdići sve doline, a sva brda i planine da će se smanjiti. Da će se brdovita mesta poravnati, a neravna izglačati. I plemenitost Gospodova biće svima otkrivena i svi ljudi će je zajedno spoznati.“ Politički tekst o slobodi uklapa se u duhovnu viziju. Sloboda nije književni koncept, ona je politički i verski koncept, u tim poljima ona dobija svoju aktuelnost, ne u poetskim. I ja živim sa zahtevom da se oslobodim – ne bezuslovno da budem slobodan, već da uđem u proces vlastitog oslobađanja, da otkrijem šta me čini neslobodnim u mom životu i mom postojanju. Nesloboda se može podnositi. Živimo sa tim. Poznajemo svoja ograničenja i svesni smo egzistencijalne neslobode. Znamo da moramo umreti. Život u društvu znači da se čovek mora odreći dela svoje slobode. Potpuna sloboda znači potpunu usamljenost. […] Tačno je, mi na Zapadu živimo u slobodnim društvima, slobodnijem od većine mesta na svetu. Ali, šta tačno znači ta sloboda? Naše životne prilike se, tačnije nego uz pomoć slobode, mogu proveriti pojmom istinitosti: kolika je podudarnost između postojeće pojmljivosti i onoga što sam ja u stanju da kažem? Kolika je ta svest o našim prinudama? Koliko otvoreno možemo da govorimo o svom ograničenju? Da li mogu da kažem šta mislim? A kako ja mislim? Da li moje misli kruže oko faktičkih prinuda koje nam diktiraju politika, privreda? Da li svoj svet možemo da zamislimo i drukčijim – i da li posedujemo neophodne koncepte za te alternative? Koliko istinitosti možemo sebi da dozvolimo pri govoru, a da zbog toga ne moramo da trpimo štetu? “Sloboda i istinitost”, Lukas Bärfuss Švajcarski pisac Lukas Bärfuss je prevashodno poznat po svojim romanima i pozorišnim komadima koji se izvode na brojnim evropskim pozorišnim scenama. Bärfuss je, međutim, izuzetno plodan i kao esejista. Teme njegovih eseja su uglavnom umetnost, pisci i književnost, ali i velike teme kao što su sloboda, istina, laž, prostor i vreme, ljubav, rad, moral i politika. „Stil i moral“ („Stil und Moral“, 2015) je njegova prva zbirka eseja u nizu koji još čine „Rat i ljubav“ („Krieg und Liebe“, 2018) i „Kruna stvaranja“ („Die Krone der Schöpfung“, 2020). Lukas Bärfuss je rođen 1971. godine u Thunu, u švajcarskom kantonu Bern, gde je i odrastao. Njegovi romani, poput Koale ili Sto dana, prevedeni su na oko dvadeset jezika, a pozorišni komadi mu se igraju širom sveta. Pozorišna predstava „Seksualne neuroze naših roditelja“ se u Narodnom pozorištu u Beogradu izvodila više godina. Lukas Bärfuss je član Nemačke akademije za jezik i poeziju (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung) i dobitnik je brojnih nagrada za svoj književni rad. Pored Maxa Frischa, Friedricha Dürrenmatta i Adolfa Muschga, jedini je švajcarski pisac koji je dobio prestižnu nagradu Georg Büchner, koja se dodeljuje piscima s nemačkog govornog područja počev od 1951. godine. Živi u Zürichu. SADRŽAJ I Kolonije Peć Ne volim reformatora Huldrycha Zwinglija. Zašto? Maske Otkrivenje II Dvanaesta replika O Tri sestre Antona Čehova Trenutak jezika O romanu Razbojnik Roberta Walsera List 488 O jednom mikrogramu Roberta Walsera Moć i sećanje O Ričardu III Williama Shakesperaea Vodenični točak O Woyzecku Georga Büchnera Brechtov patos 9 1/2 nedelja u provinciji. O Miss Sara Sampson Gottholda Ephraima Lessinga Ravnodušnost prirode Obećanje Friedricha Dürrenmatta Metamorfoze Rani roman Maxa Frischa Teški Mesto poezije O Heinrichu von Kleistu III Habeas Corpus Narod i ja Oda nastavnicima Oda učenicima Nema alternative? Posle nas amebe? IV Vreme i prostor Sloboda i istinitost Stil i moral Korišćena literatura Izvori

O slobodi ima malo književnosti, ali zato ima mnoštvo tekstova na tu temu. Međutim, to nisu pesnički, to su politički i verski tekstovi. Na prvom mestu Biblija. […] Karakteristično je da se jedan od najvažnijih tekstova 20. veka o slobodi, govor Martina Luthera Kinga održan 1963. godine u Vašingtonu završava prizivanjem božje blagodati. Nakon što se požalio zbog rasističkog stanja u Alabami i Džordžiji i izrekao svoj čuveni san, King proziva obećanje parafrazirajući proroka Isaiju: „Sanjam da će se jednoga dana uzdići sve doline, a sva brda i planine da će se smanjiti. Da će se brdovita mesta poravnati, a neravna izglačati. I plemenitost Gospodova biće svima otkrivena i svi ljudi će je zajedno spoznati.“ Politički tekst o slobodi uklapa se u duhovnu viziju. Sloboda nije književni koncept, ona je politički i verski koncept, u tim poljima ona dobija svoju aktuelnost, ne u poetskim. I ja živim sa zahtevom da se oslobodim – ne bezuslovno da budem slobodan, već da uđem u proces vlastitog oslobađanja, da otkrijem šta me čini neslobodnim u mom životu i mom postojanju. Nesloboda se može podnositi. Živimo sa tim. Poznajemo svoja ograničenja i svesni smo egzistencijalne neslobode. Znamo da moramo umreti. Život u društvu znači da se čovek mora odreći dela svoje slobode. Potpuna sloboda znači potpunu usamljenost. […] Tačno je, mi na Zapadu živimo u slobodnim društvima, slobodnijem od većine mesta na svetu. Ali, šta tačno znači ta sloboda? Naše životne prilike se, tačnije nego uz pomoć slobode, mogu proveriti pojmom istinitosti: kolika je podudarnost između postojeće pojmljivosti i onoga što sam ja u stanju da kažem? Kolika je ta svest o našim prinudama? Koliko otvoreno možemo da govorimo o svom ograničenju? Da li mogu da kažem šta mislim? A kako ja mislim? Da li moje misli kruže oko faktičkih prinuda koje nam diktiraju politika, privreda? Da li svoj svet možemo da zamislimo i drukčijim – i da li posedujemo neophodne koncepte za te alternative? Koliko istinitosti možemo sebi da dozvolimo pri govoru, a da zbog toga ne moramo da trpimo štetu? „Sloboda i istinitost“, Lukas Bärfuss Švajcarski pisac Lukas Bärfuss je prevashodno poznat po svojim romanima i pozorišnim komadima koji se izvode na brojnim evropskim pozorišnim scenama. Bärfuss je, međutim, izuzetno plodan i kao esejista. Teme njegovih eseja su uglavnom umetnost, pisci i književnost, ali i velike teme kao što su sloboda, istina, laž, prostor i vreme, ljubav, rad, moral i politika. „Stil i moral“ („Stil und Moral“, 2015) je njegova prva zbirka eseja u nizu koji još čine „Rat i ljubav“ („Krieg und Liebe“, 2018) i „Kruna stvaranja“ („Die Krone der Schöpfung“, 2020). Lukas Bärfuss je rođen 1971. godine u Thunu, u švajcarskom kantonu Bern, gde je i odrastao. Njegovi romani, poput Koale ili Sto dana, prevedeni su na oko dvadeset jezika, a pozorišni komadi mu se igraju širom sveta. Pozorišna predstava „Seksualne neuroze naših roditelja“ se u Narodnom pozorištu u Beogradu izvodila više godina. Lukas Bärfuss je član Nemačke akademije za jezik i poeziju (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung) i dobitnik je brojnih nagrada za svoj književni rad. Pored Maxa Frischa, Friedricha Dürrenmatta i Adolfa Muschga, jedini je švajcarski pisac koji je dobio prestižnu nagradu Georg Büchner, koja se dodeljuje piscima s nemačkog govornog područja počev od 1951. godine. Živi u Zürichu. SADRŽAJ I Kolonije Peć Ne volim reformatora Huldrycha Zwinglija. Zašto? Maske Otkrivenje II Dvanaesta replika O Tri sestre Antona Čehova Trenutak jezika O romanu Razbojnik Roberta Walsera List 488 O jednom mikrogramu Roberta Walsera Moć i sećanje O Ričardu III Williama Shakesperaea Vodenični točak O Woyzecku Georga Büchnera Brechtov patos 9 1/2 nedelja u provinciji. O Miss Sara Sampson Gottholda Ephraima Lessinga Ravnodušnost prirode Obećanje Friedricha Dürrenmatta Metamorfoze Rani roman Maxa Frischa Teški Mesto poezije O Heinrichu von Kleistu III Habeas Corpus Narod i ja Oda nastavnicima Oda učenicima Nema alternative? Posle nas amebe? IV Vreme i prostor Sloboda i istinitost Stil i moral Korišćena literatura Izvori Naslov: STIL I MORAL Eseji Izdavač: Karpos Strana: 182 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-6435-164-5

U romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5). „Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje; jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“ Emil Zola još od 1868. planira da napiše jedan romaneskni ciklus koji će dobiti naziv Rugon-Makari (s podnaslovom: Prirodna i društvena istorija jedne porodice u doba Drugog carstva) po dvema porodicama čiji članovi će biti glavni likovi budućih romana. Pisac pravi svoje nacrte, detaljan plan i rodoslovno stablo porodice, a prvi tom ovog ciklusa, pod nazivom Uspon Rugonovih, počinje da izlazi u nastavcima 1870, ali njegovo izlaženje prekida Francusko-pruski rat. Po završetku rata pisac se vraća u Pariz i izdaje Uspon Rugonovih (1871). Za tim prvim romanom nižu se, gotovo iz godine u godinu Kaljuga (1872), Trbuh Pariza (1873), Osvajanje Plasana (1874), Greh opata Murea (1875), Njegova Ekselencija Ežen Rugon (1876), Trovačnica (1877), Stranica ljubavi (1878), Nana (1880). Romani Trovačnica i Nana nesumnjivo predstavljaju prekretnicu u Zolinom stvaralaštvu: uspeh koji doživljavaju, praćen skandalima, Zoli donosi slavu i novac, kao i uvažavanje nekih značajnijih pisaca njegovog doba. Zola 1880. izdaje studije: Eksperimentalni roman (1880), Naturalizam u pozorištu (1881), Romanopisci naturalisti (1881). Istovremeno nastavlja s objavljivanjem romana iz ciklusa Rugon-Makari i do 1893. izlaze redom, iz godine u godinu, U ključalom loncu (1882), Kod Ženskog raja (1883), Radost života (1884), Žerminal (1885), Delo (1886), Zemlja (1887), San (1888), Čovek zver (1890), Novac (1891), Slom (1892) i poslednji tom Doktor Paskal (1893). Posebno značajan datum predstavlja izlazak Žerminala, romana o mukotrpnom životu rudara i njihovom velikom štrajku na severu Francuske. Ovaj roman Zolu je definitivno učinio „radničkim“ piscem.

Muzika i mozak ŠTA NAS MUZIKA MOŽE NAUČITI O MOZGU, MOZAK O MUZICI, A ŠTA OBOJE O NAMA SAMIMA? Šta je muzika? Odakle potiče? Zašto nas neki nizovi zvukova toliko pokreću, dok drugi - kao što je lavež pasa ili škripa kočnica - u mnogima izazivaju neprijatna osećanja? Mnogi ljubitelji muzike tvrde da ništa ne znaju o njoj, a postavljati pitanja o jednoj osnovnoj i sveprisutnoj ljudskoj veštini znači istovremeno postavljati i pitanja o evoluciji. Zašto ljudi stvaraju muziku i uživaju u njoj? Zašto se ljudi vezuju za određeni muzički ukus i zašto tokom godina raste odbojnost prema novoj muzici? Da li postoji „bezbedna" i „opasna" muzika? Da li slušanje muzike aktivira mozak? Kako moć muzike koriste majstori reklama, režiseri, vojni komadanti, majke? Petar Peca Popovic, rok kriticar i publicista u svojoj redovnoj kolumni u Blicu napisao je o ovoj knjizi: Mudrost vremena nesigurnosti, Blic, 28. februar 2012., str. 26 KNJIGA SA KOJOM ĆE BITI ODUŠEVLJENI ČAK I ONI KOJI NEMAJU SLUHA! O knjizi: Knjiga se bavi naukom o muzici iz perspektive kognitivne neuronauke - oblasti koja je na raskršću između psihologije i neurologije i donosi neka od najnovijih istraživanja koje su provodili autor i drugi istraživači o muzici, o značenju muzike i zadovoljstva koje muzika izaziva. Te studije daju uvid u neka veoma značajna pitanja - ako svi mi muziku čujemo na različit način, kako da objasnimo dela koja tolike ljude emotivno pokreću - na primer Hendlov Mesija? S druge strane, ako svi mi muziku čujemo na isti način, kako onda objasniti velike razlike u muzičkim ukusima - kako to da je za nekog Mocart ono što je nekom drugom Madona? Muzika je za autora knjige najlepša ljudska opsesija, a mozak i muzika zajedno pred-stavljaju način da se razumeju najdublje skrivene tajne ljudske prirode. Upravo zbog toga je i napisao ovu knjige, kaže autor u predgovoru. Namenjena je širokoj čitalačkoj publici, jer je Levitin nastojao da pojednostavi teme (ali ne previše) i sva istraživanja objavljena u knjizi su objavljena i u eminentnim stručnim časopisima Dok je radio kao muzički producent Levitin se često pitao zašto neki muzičari postaju velike zvezde, dok drugi jedva tinjaju, kako muzika nekome ide tako lako od ruke, a drugima ne, odakle potiče kreativnost i kakva je u svemu tome uloga percepcije, te nedokučive sposobnosti velikih muzičara i tonskih snimatelja da čuju nijanse koje većina ljudi ne čuje? Traženje odgovora na ta pitanja navelo ga je da pohađa predavanja iz neuropsihologije gde je shvatio da je psihologija nauka koja ima odgovore na neka od njegovih pitanja - o pamćenju, percepciji, kretaivnosti, i o jedinstvenom instrumentu koji pokreće sve to: ljudskom mozgu. Rekli su o knjizi: Uzbudljiva otkrića o tome šta i kako radi naš mozak dok slušamo, izvodimo ili stvaramo muziku. Knjiga koju će zavoleti muzičari, psiholozi i svi ostali. Prof. dr Blanka Bogunović, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd Prava knjiga za sve nas koji jednostavno volimo dobru muziku. Aleksandra Slađana Milošević Sadržaj: Uvod - Volim muziku i volim nauku - zašto onda da ih spajam? Šta je muzika? - Od visine do boje tona Dobovanje uz ritam - Raspoznavanje ritma, glasnoće i harmonije Iza kulisa - Muzika i mašina zvana um Anticipacija - Šta očekujemo od Lista (i Ludakrisa) Znaš mi ime, pronađi moj broj - Kako kategorizujemo muziku Posle deserta, Krik je i dalje sedeo četiri stolice mene - Muzika, emocije i reptilski mozak Šta čini muzičara? - Stručnost pod lupom Moje omiljene stvari - Zašto volimo muziku koju volimo Muzički instinkt - Najveći hit evolucije Bibliografske beleške O autoru: Danijel Dž. Levitin (Daniel J. Levitin, 1957) je direktor Laboratorije za muzičku per-cep¬ciju, kogniciju i ekspertizu na Univerzitetu Mekgil, gde nosi titulu profesora Džejmsa Mekgila (priznanje koje se dodeljuje istraživačima najboljim u svojoj oblasti i obavezuje ih da napreduju) i Belovu titulu za psihologiju elektronske komunikacije. Pre nego što je postao neuronaučnik, radio je kao sešn muzičar, tonski inženjer i muzički producent, sarađivao je sa umetnicima kao što su Stivi Vonder i Blu ojster kalt. Objavio je brojne članke u naučnoj periodici i u muzičkim časopisima, kao što su Gremi i Bilbord. Prikaži više

Предговор Област конкурентног и дистрибуираног програмирања се већ дужи низ година проучава у оквиру редовне наставе на Електротехничком факултету у Београду на одсеку за рачунарску технику и информатику и на одсеку за софтверско инжењерство. Проучавањем ове области прикупљен је и анализиран већи број практичних проблема синхронизације и комуникације. Ови проблеми су јединствени и омогућавају генерализацију честих проблема у пракси Сваком од проблема носи јединствено име ради лакшег праћења, али у упоређивања са постојећим решењима из ове области. Неки проблеми су тако конципирани да на шаљив начин обраде доста сложене механизме синхронизације и комуникације. Као полазна основа за формирање ове књиге послужила је књига "Конкурентно програмирање: Теоријске основе са збирком решених задатака" аутора Игора Икодиновића и Зорана Јовановића. Та књига је допуњена и проширена новим проблемима и областима, уочене грешке су исправљене, али је начин излагања и обраде задатака остао исти. Први део књиге је посвећен конкурентном програмирању помоћу дељен их променљивих. Други део књиге обухвата област дистрибуираног програмирања Трећи део је посвећен моделу програмирања коришћењем виртуелних простора. Четврти део се бави програмским нити ма, као координационом моделу који се данас најчешће примењује код писања конкурентних програма. Пери део књиге се односи на мрежно програмирање, Програмске парадигме су представљене на Један од три начина: 1) коришћењем постојећих програмских библиотека и језика за конкурентно програмирање, 2) проширивањем секвенцијалних програмских језика одговараЈућим синтаксним елементима и 3) преко формалних програмских модела. Избор начина на који су одређене парадигме представљене бази ран је пре свега на критеријумима њихове једноставности, разумљивости и општости. У случају да пракса захтева примену одговарајућих парадигми коришћењем неких других имплементација од оних одабраних за њихов приказ у књизи, у већини случајева је могуће извршити директну синтаксну транслацију. Разумевање основних концепата из књиге ће чак и у случајевима када директна синтаксна транслација није могућа тај посао знатно олакшати. Од постојећих програмских језика за конкурентно програмирање у оквиру ове књиге су коришћени: Ada за демонстрацију механизма рандевуа, Java за демонстрацију концепта програмских нити, као конкретан пример имплементације монитора, и као пример мрежног програмирања користећи размену порука и удаљене позиве метода и CONIC за демонстрацију парадигме асинхроног прослеђивања порука са индиректним именовањем процеса помоћу портова, У другим случајевима су коришћена проширења постојећих секвенцијалних програмских језика: проширени Pascal за демонстрацију концепта семафора, условних критичних региона и монитора и C-Linda за демонстрацију програмирања помоћу виртуелних простора. Од формалних програмских модела, BSP је коришћен за демонстрацију парадигме прослеђивања порука путем јавног емитовања, а CSP за демонстрацију парадигме прослеђивања порука са синхроним слањем и пријемом. Један од проблема код упознавања са облашћу конкурентног и дистрибуираног програмирања је што читалац мора значајан део своје пажње да усмери на учење синтаксе и семантике везаних за имплементације разних парадигми. Да би се тај проблем ублажио, у уводном делу сваког поглавља jе поред прегледа карактеристика одговарајуће парадигме, дат и опис и анализа коришћене синтаксе. Након уводног дела дати су и задаци. Задаци који се налазе на почетку обично су изабрани тако да демонстрирају неке од главних особина парадигме и да покажу како се помоћу ње решавају типични проблеми. Они су посебно детаљно размотрени, како са теоријског тако и са практичног аспекта, јер представљају основ за разумевање материје у оквиру поглавља. Иза њих следе задаци који су по природи нешто сложенији и чија решења обично захтевају дубљу и дуготрајнију анализу, синтетишући стечено знање на вишем нивоу и дајући адекватну представу о величини и сложености реалних проблема. Након појединих задатака и на крају поглавља се могу наћи и задаци за самосталан рад. Препоручује се њихоsо решавање као најбоља вежба за проверу усвојеног знања. Књига је писана на ћирилици, што је допринос очувању нашег језика и писма у области где су енглески језик и латиница често доминантни. Није се, међутим, могло избећи коришћење специфичних страних стручних израза и назива. У том смислу корИШћена терминологија одражава затечено стање у овој области код нас. Где је то било сврсисходно и могуће коришћени су термини нашег језика, уз навођење одговарајућих израза који се користе у страној литератури. Програми и примери су писани са именима променљивих, процедура и програмским коментарима који се ослањају на речи енглеског језика, јер је то данас већ стандардна пракса уведена због потребе за комуникацијом у широј стручној јавности Ово не би требало да има утицаја на разумљивост решења, с обзиром да су она праћена детаљним објашњењима .. Захваљујемо рецензентима - наставницима ЕТФ-а - Јелици Протић и Драгану Милићеву и колеги Милошу Глигорићу на сугестијама којима су помогли да се текст књиге поправи и допуни пре издавања. У Београду, фебруара 2008. године Садржај Увод, 1 Програмирање помоћу дељен их променљивих, 7 Семафори, 8 Проблем критичне секције, 10 Произвођач и потрошач: условна синхронизација процеса, 12 Произвођачи и потрошачи: комуникација помоћу кружног бафера, 15 Филозофи за ручком, 30 Читаоци и писци, 45 Недељиво емитовање, 53 Људождери за ручком, 60 Медвед и пчеле, 63 Одгајање птића, 65 Брига о деци, 68 Вожња тобоганом, 72 Изградња молекула воде, 74 Проблем преласка реке, 80 Студектска журка, 83 Условни критични региони, 85 Проблем критичнНе секције, 87 Произвођач и потрошвч синхронизација процеса, 89 Мост који има само једну коловозну траку, 92 Филозофи за ручком, 97 Анализа различитих варијанти решења проблема читалаца и писаца, 101 Претрага-уметање-брисање, 105 Дељени рачун, 109 Нервозни пушачи, 113 Проблем избора, 118 Монитори, 121 Улазак у авион, 124 Улазак у школу, 125 Читаоци и писци, 126 Тајмер, 132 Кружни FIFO бафер, 134 Сакупљање гајбица, 135 Прање веша, 137 Филозофи за ручком, 141 Недељива емитовање, 143 Алокација ресурса, 148 Дистрибуирано програмирање, 150 Увод у програмирање прослеђивањем порука, 152 Синхрона, асинхрона и условна комуникација, 153 Јавко емитовање, 155 Откривање топологије, 158 Филозофи за ручком, 160 Вожња тобоганом, 164 Игра живота, 166 Двоелемектни бафер, 169 Комуникација са поузданим везама, 171 Синхроно прослеђивање порука (CSP), 173 Реализација семафора, 177 Реформатирање текста (Conay-ов проблем), 178 Пријем, обрада и слање низа знакова, 179 Потпрограми: Остатак при дељењу, 181 Рекурзија: Факторијел, 182 Epaтocтeново сито, 183 Множење матрица, 185 Филозофи за ручком, 187 Бикарко стабло, 190 Скупови, 195 Израчукавање интеграла, 207 Изградња молекула воде, 209 Читаоци и писци, 211 Дељени рачун, 212 Јавно емитовање (BSP), 215 Стек, 218 Скуп, 219 Филозофи за ручком, 223 Радио такси, 225 Гониометарски систем, 227 Асинхроно прослеђивање порука (CONIC), 229 Бафер разделник, 232 Произвођачи и потрошачи: комуникација помоћу кружног бафера, 233 Промена конфигурације: звезда у прстен, 234 Бидирекциоки прстен типа FDDI, 235 Клијенти и сетвери, 237 Обрада података, 242 Филозофи за ручком, 244 Читаоци и писци, 246 Рандеву (Ada), 248 Селективна наредба, 253 Тimeout опција код селективне наредбе, 255 Реализација рандевуа помоћу примитива за слање и пријем порука, 256 Једноелементни бафер _ проблем коректног завршетка процеса, 259 Монитор, 261 Кружни FIFO бафер, 266 Произвођачи и потрошачи: комукикација помоћу кружног бафера, 268 Читаоци и писци, 271 Филозофи за ручком, 274 Нервозни пушачи, 276 Виртуелни простори, 280 Простор торки (С.Lindа), 281 Филозофи за ручком, 283 Клијенти и сервери _ обрада захтева по FIFO принципу (случај са једним cepвepoм), 284 Клијенти и сервери - обрада захтева по FIFO принципу (случај са више сервера), 286 Клијенти и сервери - селекција сервера по round robin редоследу, 288 Нервозни пушачи, 291 Читаоци и писци, 295 Проблем избора, 297 Проблем лифтова, 298 Заједнички тоалет, 301 Проблем пијаних филозофа, зоз Израчунавање интеграла, 305 Проблем тела у гравитационом пољу, 307 Програмске нити, 311 Java, 313 Семафор, 315 Произвођач и потрошач: условна синхронизација процеса, 316 Произвођач и потрошач, 320 Филозофи за ручком, 322 Мост који има само једну коловозну траку, 327 Читаоци и писци, 333 Берберин који спава, 339 Вожња тобоганом, 342 Вожње аутобусом, 345 Брига о деци, 348 Јавни тоалет, 351 Деда Мраз, 355 Мрежно програмирање, 361 Java - Net, 362 Ћаскање, 365 Клијент сервер, 368 Java - RMI, З83 Дељени рачун, 387 Игра живота, 391 Литература, 395 Наслов: Конкурентно и дистрибуирано програмирање Издавач: Akademska misao Страна: 396 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 18x25.5 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-7466-318-9

Komplet, Mediteranski brevijar + Kruh naš Mediteranski brevijar GENIJALNA, NEPREDVIDIVA I BLISTAVA KNJIGA! Claudio Magris „Mediteranski brevijar“ je doživio dvadeset i jedan prijevod na razne evropske jezike, a također i na arapski, hebrejski, turski, japanski i esperanto. Knjiga je dočekana s pohvalama međunarodne kritike i dobila veći broj nagrada u svijetu, među kojima se izdvajaju: Nagrada za najbolju stranu knjigu u Parizu, Evropska nagrada u Ženevi te brojna priznanja u Italiji, gdje autor predaje na rimskom sveučilištu La Sapienza. „Svaka rečenica ‘Mediteranskoga brevijara’ neodoljivo raspiruje žeravice naših znatiželja, analogije doživljaja, znanja i saznanja. Snaga teksta je u tome što nas prenosi u izvantekstualni realitet, mitski, povijesno-stvarni, nadstvarni… Slika se dovezuje na sliku, misao na misao, činjenica na činjenicu. Matvejević otvara prozore suncu.“ Jure Kaštelan (u recenziji za prvo izdanje knjige) „Ova je knjiga dragulj, kuriozitet i zagonetka. Na trenutke je razigrana, često svojeglava, stalno zadivljujuća… U njoj se spajaju filozofija i imaginacija s enciklopedijskim znanjem.“ Jan Hicks (Sidney Morning Herald, 15. 10. 1999.) „Mediteranski brevijar nije ni zbirka priča ni almanah činjenica. On je kudikamo više destiliran od takvih djela. Matvejević je mirno slijedio brod Marlowea, iskrcavao se u La Speziji ili Buenos Airesu da popije proscecco s Calvinom ili Borgesom… Tko može posumnjati da će ovaj brevijar pripasti posthumnoj Borgesovoj biblioteci?“ Jonathan Levi (Los Angeles Times, 02. 09. 1999.) „Mnogo se govori da je taj tekst pisan lirski, esejistički, intimno, ja to neću poreći ali ću dodati: da, ali s jedne racionalne i meditativne distance i upravo to je ona komponenta koja čini njegovu glavnu vrijednost… U Matvejevićevoj knjizi vidim otvoreni aforizam… Sve tu izvire iz neke tamne melankolije koja živi u pogledu na more kao tuga koja nas hvata pred svemirom, nebom, plavetnilom.“ Stanko Lasić (Članci, razgovori, pisma, 2004.) Kruh naš Priče o kruhu, hljepčićima, kiflama, žemljama, paninima… iz pera jednog od vodećih hrvatskih intelektualaca današnjice Slijedeći svoj specifičan stil iz "Mediteranskog brevijara", Predrag Matvejević u svojoj najnovijoj knjizi, "Kruh naš", nastupa eruditski i akribično, objektivistički superiorno i subjektivistički tanahno, reklo bi se kao da znalački peče ne samo hljeb nego i brojne hljepčiće, žemlje, kifle i panine. Šest tisuća godina povijesti Matvejević ne prepričava kronološki, već prati događaje, običaje, istražuje etimološko porijeklo i etnološke fenomene, a sve kombinira s osobnim iskustvom i toplim intimističkim reminiscencijama. Knjiga "Kruh naš" nije samo put kroz vrijeme nego je i put kroz civilizacije. U nas je veoma malo sličnih knjiga, radova koji sveobuhvatno obrađuju svoju temu, a pandani mogu biti samo rijetki primjeri kao što je Nikola Visković sa svojom knjigom o stablima ili Viktor Žmegač s knjigom o njemačkoj kulturi od Bacha do Bauhausa. Na svojoj knjizi o kruhu Matvejević je radio nekoliko desetljeća. Knjige kao što je Matvejevićeva oplemenjuju nacionalnu kulturu i zauvijek ostaju kao kapitalna kulturološka djela. Matvejevićev pristup na ravnopravnu razinu postavlja potpuno raznorodne pojave jer sve što je u vezi s kruhom jednako je relevantno – i podjela kršćana oko toga hoće li u hostiju stavljati kvas i teške i bolne romske uzrečice o hljebu (u njih često istodobno i gladi). Nije li, uostalom, najčešća molitva, ponekad i vapaj – "Kruh naš svagdanji daj nam danas“ – jer riječi "glib“ (kao blato, ali i zemlja), globus (kao zemaljska kugla) i hljeb istog su porijekla. "Kruh naš" svagdanji i vječni, svjetovni i sveti, predmet je nove knjige Predraga Matvejevića. Ona je naviještena već u njegovu "Mediteranskom brevijaru", prevedenu na više od dvadeset jezika, i "Drugoj Veneciji", u kojoj je cijelo poglavlje posvećeno "mletačkom kruhu" (ta je knjiga dobila evropsku nagradu "Strega" u Rimu). Prošlost i povijest, mit i vjera, osobnost i društvenost obilježeni su kruhom, njegovom prisutnošću ili nedostatkom. Različiti pristupi suočavaju nas u ovoj knjizi s temama antropološkim ("kruh i tijelo"), teološkim ("kruh i vjera"), socijalnim ("kruh i glad"), filološkim ("sjeme i podrijetlo"), likovnim ("slika i priviđenje"). Dugotrajno autorovo istraživanje i zaokupljenost kruhom, povezano s plovidbama Mediteranom i putovanjima po svijetu, s osobnim iskustvima i opsežnom bibliografijom, tražilo je odgovarajuću formu eseja i putopisa, kakva se očitovala u nekim od prethodnih Matvejevićevih radova. Prikaži više