U vavilonskoj peći Kako su predvideli mnogi Sveti Oci, jedno od obeležja kraja sveta biće raširena i zastrašujuća dominacija razvrata, gnusne telesne razuzdanosti i neobuzdane požude. Otkrivenje oslikava ovo poslednje, ekstremno oskrnavljenje sveta, u liku žene koja sedi na crvenoj zveri (Otk. 17, 3), velike bludnice, obučene u porfiru i skerlet, ukrašenu zlatom, dragim kamenjem i biserom, koja drži čašu punu gnusoba i nečistota bluda svoga (Otk. 17, 4). Ona je simbol grada koji caruje nad carevima zemlje, svojevrsni „Vavilon“, sedište ljudskog roda poslednjih vremena (Otk. 18, 2), koji je postao stanište demona i tamnica svakome duhu nečistome, žestoko vino bluda kojim se napojiše svi narodi. Carevi zemaljski će bludničiti sa ovim gradom, trgovci će se zemaljski obogatiti od silne strasti njene (Otk. 18, 2-3). Svi jako dobro znamo kako se završava carovanje „Vavilona“ i pirovanje „velike bludnice“! Neizvesno je, međutim, koji će se grad, na kraju sveta udostojiti ove mračne (neslavne) slave, pa i da li se ovde uopšte ima u vidu ma koji konkretan grad, ili je ovo samo slika siline bezbožija, koje dolazi da se zacari u svetu. Neće biti preterivanje ukoliko se već sada napravi poređenje: sav savremeni komforni način života, sa svom njegovom raskoši, materijalnim dobrima, čudima tehnike, „zapanjujućim“ dizajnom, bleštavo jakim bojama i „srceparajućim“ zvucima, sav savremeni porno-biznis, masovna kampanja protiv moralnosti, propoved i reklamiranje sadizma, nasilja, surovosti, besramnosti, neprincipijelnosti, nesavesnosti, neodgovornosti, besciljnosti i tome sličnoga zla – sve je to „pijenje iz zlatne čaše velike bludnice“, koja svesrdno napaja sve narode zemlje. Jer danas mnogi trgovci zemaljski profitiraju i bogate se upravo na račun „porno-biznisa“. Koji „znalac“ reklame može u naše vreme bez toga, da ne dodirne tu čulno-sladostrasnu strunu srdaca? Ovo je takođe svojevrsni potop, poplava koja pogubljuje ljudski rod u poslednje vreme! Iz široko otvorenih sataninih nedara izlivaju se i istaču, gnusni, sramni potoci razvrata, sladostrašća, prefinjenog sadizma i svakojake preverzije. Ali od svega je najstrašnije to što kao provodnici ovih prljavih otpadnih voda služe naša srca i naše duše; naša volja, razum, želje i proizvoljenje pomažu ovome zadahu ada da izađe napolje. Bogozaborav, klevetanje onih koji Mu služe, mržnja prema Njegovoj Crkvi, novonastale teorije i filosofije, kvazi-nauka i anti-kultura, „mudrost“ ovoga veka inspirisana demonima, vaskrsavanje iz groba zaborava neznabožačkih „vrednosti“ – svim su ovim oruđima razvaljena vrata i okna savesti i stida, moralnosti i časti, dobra i milosrđa i kao iz provaljene kanalizacije, iz strasnih dubina srca, izlivaju se iskvarene vode. Od svih naših telesnih pokreta, od svih zemaljskih požuda, bludna pohota je najjača, to je strast koja nad nama ima najveću vlast. Stremljenje ka spajanju radi produženja roda pod bolnim pečatom pada se razvilo u najružniju, bogomrsku raznovrsnost grehova. I ko je među ljudima slobodan od ovog plamena koji sve sažiže? Čije srce ne biva popustljivo, naklonjeno požudi za telesnom lepotom? Koja nas to strast poput ove, tako silno privlači, opija, lišava rasuđivanja, čvrstine volje i hrabrosti. ... Žene hrišćanke, devstvenice, mladići, omladinci! Osvestite se! Kuda ste krenuli? Zar ne vidite, zar ne čujete kako čitav ljudski rod pleše na sataninu „melodiju“?! Zar ne shvatate kakva je ta kultura koja poplavljuje svet!? Setite se Otkrivenja svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova: šta je tamo rečeno o poslednjim danima sveta, o onih sto četrdeset i četiri hiljade iskupljenih, koji stoje pored prestolom Gospodnjim, odnosno o onima koji će, izbegavši đavolje smicalice, biti spašeni. Sveti Jovan je čuo glas sa neba: Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su djevstvenici (Otk. 14, 4). Nije li karakteristično to što se kao glavna osobina iskupljenih navodi upravo celomudrena čistota, neoskvrnjenost bludnim grehom (pod kojom svakako treba podrazumevati i brak neokaljan preljubom), kao da će ljudski rod u poslednjim vremenima, dakle, biti iskušan bludom! A kako je danas mnogo onih koji ili svesno ili, pak, ne shvatajući u potpunosti svoju krivicu, učestvuju u raspaljivanju ove nove „vavilonske peći“? Ali zar ne znamo kako je pogubno davati bližnjem povod za sablazan? Zar ne shvatamo Gospodnje reči: koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se objesi kamen vodenični o vrat i da se baci u more (Mk. 9, 42), niti reči: Teško svijetu od sablazni; jer potrebno je da dođu sablazni, ali teško čovjeku onom kroz koga dolazi sablazan (Mt. 18,7). Teško i tebi, ženo, kada se nepristojno odevaš i ideš u društvo muškaraca. I nemoj se obmanjivati; kad god tako postupaš: ili kada obnažuješ telo, ili ga utežeš u tesnu odeću, starajući se da pokažeš prelest svoje figure, u tebi se neizostavno gnezdi bludna strast, stremljenje da se u srcima muškaraca isprovocira sladostrasna naklonost, odnosno ista ona sablazan, za koju teško tebi. Prikaži više

Како су предвидели многи Свети Оци, једно од обележја краја света биће раширена и застрашујућа доминација разврата, гнусне телесне разузданости и необуздане пожуде. Откривење осликава ово последње, екстремно оскрнављење света, у лику жене која седи на црвеној звери (Отк. 17, 3), велике блуднице, обучене у порфиру и скерлет, украшену златом, драгим камењем и бисером, која држи чашу пуну гнусоба и нечистота блуда свога (Отк. 17, 4). Она је симбол града који царује над царевима земље, својеврсни „Вавилон“, седиште људског рода последњих времена (Отк. 18, 2), који је постао станиште демона и тамница свакоме духу нечистоме, жестоко вино блуда којим се напојише сви народи. Цареви земаљски ће блудничити са овим градом, трговци ће се земаљски обогатити од силне страсти њене (Отк. 18, 2-3). Сви јако добро знамо како се завршава царовање „Вавилона“ и пировање „велике блуднице“! Неизвесно је, међутим, који ће се град, на крају света удостојити ове мрачне (неславне) славе, па и да ли се овде уопште има у виду ма који конкретан град, или је ово само слика силине безбожија, које долази да се зацари у свету. Неће бити претеривање уколико се већ сада направи поређење: сав савремени комфорни начин живота, са свом његовом раскоши, материјалним добрима, чудима технике, „запањујућим“ дизајном, блештаво јаким бојама и „срцепарајућим“ звуцима, сав савремени порно-бизнис, масовна кампања против моралности, проповед и рекламирање садизма, насиља, суровости, бесрамности, непринципијелности, несавесности, неодговорности, бесциљности и томе сличнога зла – све је то „пијење из златне чаше велике блуднице“, која свесрдно напаја све народе земље. Јер данас многи трговци земаљски профитирају и богате се управо на рачун „порно-бизниса“. Који „зналац“ рекламе може у наше време без тога, да не додирне ту чулно-сладострасну струну срдаца? Ово је такође својеврсни потоп, поплава која погубљује људски род у последње време! Из широко отворених сатаниних недара изливају се и истачу, гнусни, срамни потоци разврата, сладострашћа, префињеног садизма и свакојаке преверзије. Али од свега је најстрашније то што као проводници ових прљавих отпадних вода служе наша срца и наше душе; наша воља, разум, жеље и произвољење помажу овоме задаху ада да изађе напоље. Богозаборав, клеветање оних који Му служе, мржња према Његовој Цркви, новонастале теорије и философије, квази-наука и анти-култура, „мудрост“ овога века инспирисана демонима, васкрсавање из гроба заборава незнабожачких „вредности“ – свим су овим оруђима разваљена врата и окна савести и стида, моралности и части, добра и милосрђа и као из проваљене канализације, из страсних дубина срца, изливају се искварене воде. Од свих наших телесних покрета, од свих земаљских пожуда, блудна похота је најјача, то је страст која над нама има највећу власт. Стремљење ка спајању ради продужења рода под болним печатом пада се развило у најружнију, богомрску разноврсност грехова. И ко је међу људима слободан од овог пламена који све сажиже? Чије срце не бива попустљиво, наклоњено пожуди за телесном лепотом? Која нас то страст попут ове, тако силно привлачи, опија, лишава расуђивања, чврстине воље и храбрости. ... Жене хришћанке, девственице, младићи, омладинци! Освестите се! Куда сте кренули? Зар не видите, зар не чујете како читав људски род плеше на сатанину „мелодију“?! Зар не схватате каква је та култура која поплављује свет!? Сетите се Откривења светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова: шта је тамо речено о последњим данима света, о оних сто четрдесет и четири хиљаде искупљених, који стоје поред престолом Господњим, односно о онима који ће, избегавши ђавоље смицалице, бити спашени. Свети Јован је чуо глас са неба: Ово су они који се не оскврнише са женама, јер су дјевственици (Отк. 14, 4). Није ли карактеристично то што се као главна особина искупљених наводи управо целомудрена чистота, неоскврњеност блудним грехом (под којом свакако треба подразумевати и брак неокаљан прељубом), као да ће људски род у последњим временима, дакле, бити искушан блудом! А како је данас много оних који или свесно или, пак, не схватајући у потпуности своју кривицу, учествују у распаљивању ове нове „вавилонске пећи“? Али зар не знамо како је погубно давати ближњем повод за саблазан? Зар не схватамо Господње речи: који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море (Мк. 9, 42), нити речи: Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан (Мт. 18,7). Тешко и теби, жено, када се непристојно одеваш и идеш у друштво мушкараца. И немој се обмањивати; кад год тако поступаш: или када обнажујеш тело, или га утежеш у тесну одећу, старајући се да покажеш прелест своје фигуре, у теби се неизоставно гнезди блудна страст, стремљење да се у срцима мушкараца испровоцира сладострасна наклоност, односно иста она саблазан, за коју тешко теби. Наслов: У вавилонској пећи Издавач: Манастир Подмаине Страна: 32 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12,5 x 20 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-9940-644-04-8

Emil Zola Čovek zverTvrdi povezU romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5).„Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“- Emil Zola, pisac je koji je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu, 1901. i 1902. godine.4/19