Autor: Duško Letić, Branko Davidović i Eleonora Desnica Knjiga AutoCAD Mechanical 2011 pisana je za potrebe nastave fakulteta, Visokih tehničkih škola akademskih i strukovnih studija tehničke orijentacije sa namerom da se njena materija koristi u realnim uslovima konstruisanja i inženjerske simulacije u mašinstvu. Najvažniji elementi CA (Computer Aided) konstruisanja u mašinstvu izvedeni su u kratkom i preglednom obliku, prilagođeni ciljevima obrazovanja i prakse mašinske struke. Osnovno o knjizi U knjizi se jednostavno na algoritamskim osnovama objašnjava efikasan način konstruisanja u mašinstvu uz korišćenje mašinskih delova definisanih standardima ISO, DIN, ANSI i GOST. San inženjera projektanta i konstruktora jeste da na radnom mestu ima sve što mu je potrebno za ovaj složeni inventivni posao. Konstruktorima je danas dostupno niz praktičnih i teorijskih podataka u elektronskom obliku, bez potrebe da mnogo koriste knjige, priručnike, tablice i sl. To se posebno odnosi na standardne delove i svojstva mašinskih elemenata i materijala. To je danas moguće posredstvom Autodeskovog Inventor-a i Mechanical Desktop-a, AutoCAD-a ili AutoCAD Mechanical-a. Govoriti o mašinskim elementima i konstruisanju iziskivalo bi pisanje višetomnog obima knjiga. Ovaj problem bi se u tom slučaju multiplicirao jer je potrebno, pored klasične metodologije konstruisanja objasniti i njenu integraciju sa adekvatnim kompjuterskim metodama. Iz tih razloga, u koncepciji knjige, data su odabrana poglavlja, tj. ogledi iz pojedinih područja 2D konstruisanja (putem crtanja) i proračuna komponovanih delova, bez pretenzija na opširnost. Stručno područje ove koncepcije, i u klasičnom i u kompjuterskom pristupu, stalno se proširuje novim saznanjima i rezultatima kompjuterskih i drugih tehnologija. Zbog toga se mogu u okviru prvog nivoa obrazovanja obraditi samo bitna područja orijentisana prema samim ciljevima plana i programa akreditovanim u pojedinim predmetima obrazovanja. Priča, svakako, nije završena jer pravo konstruisanje podrazumena modeliranje trodimenzionalnih objekata i njihovu analizu pre izrade i eksploatacije, što su teme posebnih referenci. Mnoge interesantne teme nisu obrađene u knjizi i korisniku ovog tutorijala ostaje svojevrsni istaživački rad na ispitivanju mogućnosti ovog visoko sofisticiranog CAD/CAE programskog paketa. Dalja nadogradnja tih saznanja mora se izvesti u praktičnim uslovima, rešavanjem i validacijom konkretnih problema konstruisanja. Obrazovanje na ovaj način može biti vrlo fleksibilno. Potrebna predznanja korisnika odnose se na solidno poznavanje konstruisanja u AutoCAD okruženju i, svakako, najvažnije je poznavanje osnovnih principa elemenata konstrukcija, otpornosti materijala, mehanike, mašinskih materijala i sl. Korisniku se skreće pažnja na niz referenci iz oblasti klasičnog i kompjuterski podržanog konstruisanja. Literatura iz elemenata konstrukcija i sl. navedena je na kraju knjige. Kratak sadržaj 1. KOMPJUTERSKO PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE 2. RAD U MAŠINSKOJ STRUKTURI OBJEKATA 3. KREIRANJE CRTEŽA 4. KOTIRANJE SA PROPISIVANJEM TOLERANCIJA 5. MAŠINSKI MATERIJALI 6. KONSTRUISANJE ROTACIONIH MAŠINSKIH DELOVA 7. KONSTRUISANJE ZAVRTANJSKIH VEZA 8. ZAVARENI SPOJEVI 9. STANDARDNI PROFILI I ZAKOVICA 10. OSOVINICE I OPRUGE 11. KOTRLJAJNI I KLIZNI LEŽAJI 12. MAZALICE 13. LANČANI I KAIŠNI PRENOS 14. ZAVRTANJSKE VEZE KRUTIH SPOJNICA 15. SASTAVNICE I BAZE PODATAKA 16. PRORAČUN OPTEREĆENJA VRATILA I OSOVINA 17. ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE PRIMENOM MKE 18. PRORAČUN BREGASTIH MEHANIZAMA 19. GRAFIČKE KOMUNIKACIJE I MREŽNA PODRŠKA KONSTRUISANJU PRILOZI BIBLIOGRAFIJA Indeksi referentnih pojmova Povez knjige : broširani Strana : 448 Pismo : latinica

Knjiga AutoCAD Mechanical 2011 pisana je za potrebe nastave fakulteta, Visokih tehničkih škola akademskih i strukovnih studija tehničke orijentacije sa namerom da se njena materija koristi u realnim uslovima konstruisanja i inženjerske simulacije u mašinstvu. Najvažniji elementi CA (Computer Aided) konstruisanja u mašinstvu izvedeni su u kratkom i preglednom obliku, prilagođeni ciljevima obrazovanja i prakse mašinske struke. Osnovno o knjizi U knjizi se jednostavno na algoritamskim osnovama objašnjava efikasan način konstruisanja u mašinstvu uz korišćenje mašinskih delova definisanih standardima ISO, DIN, ANSI i GOST. San inženjera projektanta i konstruktora jeste da na radnom mestu ima sve što mu je potrebno za ovaj složeni inventivni posao. Konstruktorima je danas dostupno niz praktičnih i teorijskih podataka u elektronskom obliku, bez potrebe da mnogo koriste knjige, priručnike, tablice i sl. To se posebno odnosi na standardne delove i svojstva mašinskih elemenata i materijala. To je danas moguće posredstvom Autodeskovog Inventor-a i Mechanical Desktop-a, AutoCAD-a ili AutoCAD Mechanical-a. Govoriti o mašinskim elementima i konstruisanju iziskivalo bi pisanje višetomnog obima knjiga. Ovaj problem bi se u tom slučaju multiplicirao jer je potrebno, pored klasične metodologije konstruisanja objasniti i njenu integraciju sa adekvatnim kompjuterskim metodama. Iz tih razloga, u koncepciji knjige, data su odabrana poglavlja, tj. ogledi iz pojedinih područja 2D konstruisanja (putem crtanja) i proračuna komponovanih delova, bez pretenzija na opširnost. Stručno područje ove koncepcije, i u klasičnom i u kompjuterskom pristupu, stalno se proširuje novim saznanjima i rezultatima kompjuterskih i drugih tehnologija. Zbog toga se mogu u okviru prvog nivoa obrazovanja obraditi samo bitna područja orijentisana prema samim ciljevima plana i programa akreditovanim u pojedinim predmetima obrazovanja. Priča, svakako, nije završena jer pravo konstruisanje podrazumena modeliranje trodimenzionalnih objekata i njihovu analizu pre izrade i eksploatacije, što su teme posebnih referenci. Mnoge interesantne teme nisu obrađene u knjizi i korisniku ovog tutorijala ostaje svojevrsni istaživački rad na ispitivanju mogućnosti ovog visoko sofisticiranog CAD/CAE programskog paketa. Dalja nadogradnja tih saznanja mora se izvesti u praktičnim uslovima, rešavanjem i validacijom konkretnih problema konstruisanja. Obrazovanje na ovaj način može biti vrlo fleksibilno. Potrebna predznanja korisnika odnose se na solidno poznavanje konstruisanja u AutoCAD okruženju i, svakako, najvažnije je poznavanje osnovnih principa elemenata konstrukcija, otpornosti materijala, mehanike, mašinskih materijala i sl. Korisniku se skreće pažnja na niz referenci iz oblasti klasičnog i kompjuterski podržanog konstruisanja. Literatura iz elemenata konstrukcija i sl. navedena je na kraju knjige. Kratak sadržaj 1. KOMPJUTERSKO PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE 2. RAD U MAŠINSKOJ STRUKTURI OBJEKATA 3. KREIRANJE CRTEŽA 4. KOTIRANJE SA PROPISIVANJEM TOLERANCIJA 5. MAŠINSKI MATERIJALI 6. KONSTRUISANJE ROTACIONIH MAŠINSKIH DELOVA 7. KONSTRUISANJE ZAVRTANJSKIH VEZA 8. ZAVARENI SPOJEVI 9. STANDARDNI PROFILI I ZAKOVICA 10. OSOVINICE I OPRUGE 11. KOTRLJAJNI I KLIZNI LEŽAJI 12. MAZALICE 13. LANČANI I KAIŠNI PRENOS 14. ZAVRTANJSKE VEZE KRUTIH SPOJNICA 15. SASTAVNICE I BAZE PODATAKA 16. PRORAČUN OPTEREĆENJA VRATILA I OSOVINA 17. ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE PRIMENOM MKE 18. PRORAČUN BREGASTIH MEHANIZAMA 19. GRAFIČKE KOMUNIKACIJE I MREŽNA PODRŠKA KONSTRUISANJU PRILOZI BIBLIOGRAFIJA Indeksi referentnih pojmova

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jeremija Zivanovic Jeremija Živanović (Vražogrnac kod Zaječara, 17. septembar 1874 — Beograd, 27. oktobar 1940) bio je srpski književnik. Biografija U rodnom selu je pohađao osnovnu školu, a u Zaječaru je završio gimnaziju, fakultetske studije u Beogradu (jedan deo u Beču i Lajpcigu). Završio je studije jugoslovenske književnosti i slovenske filologije. Radio je kao srednjoškolski profesor (suplent) u Zaječaru i Nišu (profesor maternjeg jezika i književnosti u gimnaziji Kralj Milan I ), nastavio pedagoški rad u Beogradu, gde je zatim posle Prvog svetskog rata, postao redovni profesor i rektor Više pedagoške škole u Beogradu (od 1927). Profesorski ispit je položio 1904. godine u Beogradu, izabravši srpski i staroslovenski jezik, književnost i istoriju kao primarnu struku, a nemački kao sekundarnu.[1] Predavao je u zaječarskoj gimnaziji Dositeja Obradovića (1902-1903), pa u Drugoj beogradskoj gimnaziji (1907-1913).[2] Godinama je član Glavnog prosvetnog saveta Kraljevine Srbije i saradnik `Prosvetnog glasnika`. Aktivni je član književnog odseka Srpske književne zadruge u Beogradu (1910). Bio je narodni poslanik (1912—1914), načelnik Ministarstva prosvete (1918—1919), predsednik Glavne uprave ujedinjenog profesorskog društva i urednik časopisa Nastavnik (1912), a svoje službovanje završio na visokoj dužnosti bana Moravske banovine sa sedištem u Nišu (1931. do 1935). Godine 1937. Jeremija je bio senator Kraljevine Jugoslavije,[3] a 1938. guverner kraljev. Stvaralaštvo Pokretač i glavni saradnik časopisa Gradina (1900—1901), pokretač ideje o izgradnji zgrade Narodnog pozorišta u Nišu. Bavio se književnom kritikom, književnom istoriografijom, pisanjem proze i prevođenjem. Objavio književni ogled Rat i književnost (pisan u ratnim uslovima u Solunu, objavljen 1917. u Velikoj Srbiji), takođe, oglede o našim istaknutim piscima Lazi K. Lazareviću, Đuri Jakšiću, Janku Veselinoviću, Lazi Kostiću, Bogoboju Atanackoviću, Iliji Vukićeviću i drugima. Bio je osnivač, vlasnik i urednik književnog omladinskog lista Venac, koji je počeo da izlazi u Beogradu 1910. godine, i sa prekidima u vreme Prvog svetskog rata izlazio do 1935. Svoju prozu objavljivao je i pod pseudonimom S. Nedić. Prevodi Prevodio je sa francuskog, nemačkog, engleskog, norveškog i bugarskog. Prevodio je Marka Tvena, Alfreda tenisona, A. Cvajga, Anatola Fransa, lamartina, Viktora Igoa... Alfons Dode Taraskonska luka: poslednji doživljaji slavnog Tartarena, Beograd, Napredak, 1924.

Opis "AutoCAD Mechanical 2011" Autor: Duško Letić, Branko Davidović i Eleonora Desnica Knjiga AutoCAD Mechanical 2011 pisana je za potrebe nastave fakulteta, Visokih tehničkih škola akademskih i strukovnih studija tehničke orijentacije sa namerom da se njena materija koristi u realnim uslovima konstruisanja i inženjerske simulacije u mašinstvu. Najvažniji elementi CA (Computer Aided) konstruisanja u mašinstvu izvedeni su u kratkom i preglednom obliku, prilagođeni ciljevima obrazovanja i prakse mašinske struke. Osnovno o knjizi U knjizi se jednostavno na algoritamskim osnovama objašnjava efikasan način konstruisanja u mašinstvu uz korišćenje mašinskih delova definisanih standardima ISO, DIN, ANSI i GOST. San inženjera projektanta i konstruktora jeste da na radnom mestu ima sve što mu je potrebno za ovaj složeni inventivni posao. Konstruktorima je danas dostupno niz praktičnih i teorijskih podataka u elektronskom obliku, bez potrebe da mnogo koriste knjige, priručnike, tablice i sl. To se posebno odnosi na standardne delove i svojstva mašinskih elemenata i materijala. To je danas moguće posredstvom Autodeskovog Inventor-a i Mechanical Desktop-a, AutoCAD-a ili AutoCAD Mechanical-a. Govoriti o mašinskim elementima i konstruisanju iziskivalo bi pisanje višetomnog obima knjiga. Ovaj problem bi se u tom slučaju multiplicirao jer je potrebno, pored klasične metodologije konstruisanja objasniti i njenu integraciju sa adekvatnim kompjuterskim metodama. Iz tih razloga, u koncepciji knjige, data su odabrana poglavlja, tj. ogledi iz pojedinih područja 2D konstruisanja (putem crtanja) i proračuna komponovanih delova, bez pretenzija na opširnost. Stručno područje ove koncepcije, i u klasičnom i u kompjuterskom pristupu, stalno se proširuje novim saznanjima i rezultatima kompjuterskih i drugih tehnologija. Zbog toga se mogu u okviru prvog nivoa obrazovanja obraditi samo bitna područja orijentisana prema samim ciljevima plana i programa akreditovanim u pojedinim predmetima obrazovanja. Priča, svakako, nije završena jer pravo konstruisanje podrazumena modeliranje trodimenzionalnih objekata i njihovu analizu pre izrade i eksploatacije, što su teme posebnih referenci. Mnoge interesantne teme nisu obrađene u knjizi i korisniku ovog tutorijala ostaje svojevrsni istaživački rad na ispitivanju mogućnosti ovog visoko sofisticiranog CAD/CAE programskog paketa. Dalja nadogradnja tih saznanja mora se izvesti u praktičnim uslovima, rešavanjem i validacijom konkretnih problema konstruisanja. Obrazovanje na ovaj način može biti vrlo fleksibilno. Potrebna predznanja korisnika odnose se na solidno poznavanje konstruisanja u AutoCAD okruženju i, svakako, najvažnije je poznavanje osnovnih principa elemenata konstrukcija, otpornosti materijala, mehanike, mašinskih materijala i sl. Korisniku se skreće pažnja na niz referenci iz oblasti klasičnog i kompjuterski podržanog konstruisanja. Literatura iz elemenata konstrukcija i sl. navedena je na kraju knjige. Kratak sadržaj 1. KOMPJUTERSKO PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE 2. RAD U MAŠINSKOJ STRUKTURI OBJEKATA 3. KREIRANJE CRTEŽA 4. KOTIRANJE SA PROPISIVANJEM TOLERANCIJA 5. MAŠINSKI MATERIJALI 6. KONSTRUISANJE ROTACIONIH MAŠINSKIH DELOVA 7. KONSTRUISANJE ZAVRTANJSKIH VEZA 8. ZAVARENI SPOJEVI 9. STANDARDNI PROFILI I ZAKOVICA 10. OSOVINICE I OPRUGE 11. KOTRLJAJNI I KLIZNI LEŽAJI 12. MAZALICE 13. LANČANI I KAIŠNI PRENOS 14. ZAVRTANJSKE VEZE KRUTIH SPOJNICA 15. SASTAVNICE I BAZE PODATAKA 16. PRORAČUN OPTEREĆENJA VRATILA I OSOVINA 17. ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE PRIMENOM MKE 18. PRORAČUN BREGASTIH MEHANIZAMA 19. GRAFIČKE KOMUNIKACIJE I MREŽNA PODRŠKA KONSTRUISANJU PRILOZI BIBLIOGRAFIJA Indeksi referentnih pojmova Povez knjige : broširani Strana : 448 Pismo : latinica

ZA OTVARANJE OSEĆANJA Potraga za složenom prostornom kompozicijom fascinirala je slikare s kraja 19. i početka 20. veka. Razmišljali su o otkrivanju plastičnih osobina objekta, kako da zabeleže pokret, iskrivlje i transformišu prostor. Isto tako, u svom radu „Lišće vijori na vetru“, S.N. Lazarev likovnim sredstvima priprema prostor u kome živi cvet. Možemo da osetimo kretanje vazdušnih struka oko cveta, vibracije njegovih listova. Zato njegovi listovi tako lepo svetlucaju na suncu, igrajući se različitim bojama. Složeni pregibi listova, gotovo modularno ponavljanje istog kopljastog elementa, bogatstvo boja svedoče o autorovom pokušaju da sagleda raznovrsnost i prostorni volumen. Možda autor povezuje sliku ovog cveta sa slikom samog sebe, svog života. Autor kao da želi da pokaže da je naša porodica koren koji nas hrani; da su naša verovanja centralna osnova; iskustvo koje dobijamo tokom života je lišće; emocije su cveće. A sve što se okreće oko nas je samo lagani vetar koji može samo da uzburka lišće i cveće, ali nikad neće povrediti koren ili slomiti stablo. Slika nas uči tome kako treba da se odnosimo prema životu i svom okruženju. Rok isporuke: 7-15 dana nakon uplate. Napomene: Poštanski troškovi nisu uračunati u cenu slike i iznose 500 dinara bez obzira na broj naručenih slika. Slike se šalju kurirskom službom Aks. Poštarina se plaća u gotovini, prilikom dostave. Ukoliko želite lično da preuzmete sliku/e (Beograd, Voždovac), molimo vas da to navedete u napomeni prilikom porudžbine (obavestićemo vas kad slika/e budu izrađene i dostaviti vam adresu za preuzimanje). Šta je kaširana, a šta slika na platnu? - Kaširana slika (zalepljena) na peni (art foam) je nešto najmodernije na našem tržištu! Slika je odštampana na presovanoj karton peni, a pozadina joj je dodatno učvršćena drvenim ramom i poseduje alkicu za kačenje. Takođe se može zalepiti na zid pomoću dvostrano lepljivog selotejpa. - Slika na platnu je oduvek imala visoku vrednost. Najpoznatija umetnička dela stvarana su upravo na slikarskom platnu, odnosno kanvasu. Danas, zahvaljujući ogromnom napretku tehnologije, svi imamo mogućnost da uživamo u nečemu što je u ne tako dalekoj prošlosti bilo dostupno samo najvišoj klasi društva. Slika na kanvasu odnosno slikarskom platnu, zategnuta na blind ramu, savršeno je rešenje za oplemenjivanje vašeg enterijera!

Opis Punih šest godina nakon izlaska prvog izdanja knjige Advokatska čitanka (2013), nesmanjeno interesovanje čitalaštva i advokatske struke ukazalo je na potrebu da se pristupi radu na drugom njenom izdanju, što je svakako najveći kompliment jednoj knjizi. Ovo, drugo izdanje, inovirano je promenama nastalim kako u zakonodavstvu tako i u svakodnevnoj praksi. Pre svega, u vreme rada na prvom izdanju postojao je interregnum u krivično-procesnom zakonodavstvu tako da je 2013.godine važio postojeći Zakonik o krivičnom postupku ali je usvojen i novi koji je stupio na snagu tokom 2013. godine, te su u ovom izdanju sada logično nalaze samo odredbe važećeg Zakonika o krivičnom postupku. Takođe, unete su izmene Zakona o parničnom postupku nastale nakon izlaska iz štampe prvog izdanja Advokatske čitanke kao i odredbe važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju (koji je takođe u delu o rokovima inoviran) te Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Dalje, praksa je inicirala potrebu da se zbog aktuelnosti prikažu i rokovi iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakona o obligacionim odnosima (i to u opštem delu, zaključno sa delom koj se odnosi na ugovore) kao i Zakona o vanparničnom postupku, te je tako ovo izdanje, uz brojne nove primere podnesaka kao i korekcije dosadašnjih, bogatije od prethodnog a u službi čitalaca.Tome doprinosi i to što su Saveti ponovo obrađeni i prerađeni, na osnovu najnovije sudsko – advokatske prakse, koju su pored ostalog obogatili javni izvršitelji i beležnici a koji su u periodu od prethodnog izdanja Advokatske čitanke do ovog drugog izdanja stekli puno pravo građanstva u našem pravnom sistemu. Autori su u knjizi sa naslovom Advokatska čitanka objedinili bogatu advokatsku i publicističku praksu i sačinili praktičan priručnik koristan prije svega advokatima. Naravno, koristiće i svim drugim pravnicima u rješavanju brojnih pitanja i dilema koja im se svakodnevno nameću u njihovom radu kao i široj publici da sa većim razumevanjem gleda na advokatsku profesiju, kao na humanu i visoko etičnu delatnost. Čitalac će o advokaturi i problemima na koje advokati nailaze više saznati kroz poglavlja „Saveti”, „Rokovi”, „Obrasci”, „Izvori”. Za moto knjige autori su uzeli čuvenu rimsku sentencu uklesanu iznad sudova u starom Rimu – „Pravdoljublje, čovečnost, znanje, vrlina”.

ZA OTVARANJE OSEĆANJA Potraga za složenom prostornom kompozicijom fascinirala je slikare s kraja 19. i početka 20. veka. Razmišljali su o otkrivanju plastičnih osobina objekta, kako da zabeleže pokret, iskrivlje i transformišu prostor. Isto tako, u svom radu „Lišće vijori na vetru“, S.N. Lazarev likovnim sredstvima priprema prostor u kome živi cvet. Možemo da osetimo kretanje vazdušnih struka oko cveta, vibracije njegovih listova. Zato njegovi listovi tako lepo svetlucaju na suncu, igrajući se različitim bojama. Složeni pregibi listova, gotovo modularno ponavljanje istog kopljastog elementa, bogatstvo boja svedoče o autorovom pokušaju da sagleda raznovrsnost i prostorni volumen. Možda autor povezuje sliku ovog cveta sa slikom samog sebe, svog života. Autor kao da želi da pokaže da je naša porodica koren koji nas hrani; da su naša verovanja centralna osnova; iskustvo koje dobijamo tokom života je lišće; emocije su cveće. A sve što se okreće oko nas je samo lagani vetar koji može samo da uzburka lišće i cveće, ali nikad neće povrediti koren ili slomiti stablo. Slika nas uči tome kako treba da se odnosimo prema životu i svom okruženju. Rok isporuke: 7-15 dana nakon uplate. Napomene: Poštanski troškovi nisu uračunati u cenu slike i iznose 500 dinara bez obzira na broj naručenih slika. Slike se šalju kurirskom službom Aks. Poštarina se plaća u gotovini, prilikom dostave. Ukoliko želite lično da preuzmete sliku/e (Beograd, Voždovac), molimo vas da to navedete u napomeni prilikom porudžbine (obavestićemo vas kad slika/e budu izrađene i dostaviti vam adresu za preuzimanje). Šta je kaširana, a šta slika na platnu? - Kaširana slika (zalepljena) na peni (art foam) je nešto najmodernije na našem tržištu! Slika je odštampana na presovanoj karton peni, a pozadina joj je dodatno učvršćena drvenim ramom i poseduje alkicu za kačenje. Takođe se može zalepiti na zid pomoću dvostrano lepljivog selotejpa. - Slika na platnu je oduvek imala visoku vrednost. Najpoznatija umetnička dela stvarana su upravo na slikarskom platnu, odnosno kanvasu. Danas, zahvaljujući ogromnom napretku tehnologije, svi imamo mogućnost da uživamo u nečemu što je u ne tako dalekoj prošlosti bilo dostupno samo najvišoj klasi društva. Slika na kanvasu odnosno slikarskom platnu, zategnuta na blind ramu, savršeno je rešenje za oplemenjivanje vašeg enterijera!

Izdavač:AUTORSKO IZDANJE Broj strana:111 Pismo:LATINICA Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20 x 14 cm Godina izdanja:1996 Očuvana knjiga,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Lutkarstvo je grana teatra u kojoj predstavu izvode lutke, koje na sceni pokreću glumci - lutkari, najčešće skriveni od gledaoca, oni umjesto lutaka izgovaraju tekst uloge koju glumi lutka. Lutkarstvo je i zanat umijeće izrade lutaka. Tipovi lutaka Postoji puno različitih tipova lutaka. Svaki ima svoje karakteristike, a za svaki postoji adekvatni dramski materijal. Određeni tipovi razvili su se pod određenim kulturnim ili geografskim uvjetima.[1] Najvažniji tipovi su; Ručna lutka (ginjol, zijevalica) Englezi takve lutke zovu puppet, Talijani burattino, Francuzi guignol, Nijemci puppe.[2] Te lutke imaju šuplje tijelo pokriveno tkaninom koja prekriva ruku lutkara, pa on prstima može ući u glavu i ruke lutke i tako je pomicati. Publika vidi lutku od struka prema gore, a umjesto nogu tkaninu nalik na suknju. Kako su bile lake kako težinom tako i za manipulaciju, bile su jako popularne kod manjih putujućih teatara po čitavoj Evropi (praktički je samo jedan lutkar mogao održati čitavu predstavu) a bile su popularne i po Kinii.[1] Štapna lutka (javajka) Takvim lutkama se manipulira odozdo - štapovima. Lutkar većim i dužim pomiče čitavog lutka, a manjim pomiče ruke i po potrebi noge. Taj tip lutaka tradicionalan je na indonezijskim otocima [[Java (otok)|Javi i Baliju, gdje su poznate kao wayang golek. U Evropi su dugo vremena bile ograničene na Porajnje, sve dok ih početkom 20. vijeka Richard Teschner nije počeo koristiti u Beču. U Moskvi je sa njima eksperimentirala Nina Efimova, i time možda inspirirala moskovski državni teatar kog je vodio režiser Sergej Obrazcov, da tokom 1930-ih postavi na scenu brojne predstave sa tim tipom lutaka. Nakon Drugog svjetskog rata Obrazcov je često gostovao po zemljama Istočne Evrope pa je to utjecalo na lutkare u tim zemljama da i oni počnu raditi sa takvim lutkama.[1]Takve lutke zahvalne su za spore pokrete, ali za normalne i brže treba i po 2-3 lutkara da manipuliraju jednom lutkom na sceni....

KREIRANJE VREDNOSTI U DINAMIČNOM POSLOVNOM OKRUŽENJU! Autoritativni vodič koji se bazira na Globalnim principima upravljačkog računovodstva koje je uspostavio Američki institut sertifikovanih računovođa, SAD i Institut sertifikovanih menadžment računovođa, Velika Britanija (AICPA & CIMA) kao i Međunarodne federacije računovođa (IFAC). Inkorporirana je moderna teorija, standardi i praksa. Praksa savremenog upravljačkog računovodstva nije unificirana u pogledu izveštavanja. Ubrzano se kreće ka tom svetlu i visoko postavljenom cilju. Moderno upravljačko računovodstvo kreira standarde koji su vodiči uspešne prakse. U fokusu su praktične veštine. Cilj je unapređenje procesa na osnovu kojih finansijski menadžeri procenjuju i poboljšavaju kvalitet prakse upravljačkog računovodstva i procese u organizacijama – firmama. Uloga upravljačkih računovođa je ključna za dugoročnu održivost i razvoj biznis organizacija. Upravljačko računovodstvo se usmerava na unapređenje poslovnih performansi biznisa. Ciljevi upravljačkog računovodstva ✓ Obezbeđivanje fokusa ove funkcije u budućnosti i sposobnosti da se povežu različite poslovne funkcije, što se uočava kao značajan nedostatak u korporativnoj praksi u svetu; ✓ Direktno povezivanje ciljeva, prakse i procesa u okviru funkcije upravljačkog računovodstva; ✓ Pregled osnovnih vrednosti i kvaliteta najbolje prakse upravljačkog računovodstva u svetu; ✓ Kreiranje zajedničkog okvira i pomoći upravljačkim računovođama u korporativnoj praksi da na uspešan način povezuju različite izvore informacija u formi visoko korisnih izveštaja i analiza; ✓ Baziranje na principima profesionalizma, relevantnosti, inovativnosti, dužne pažnje i profesionalne etike struke upravljačkog računovodstva; ✓ Da komunicira i utiče na finansijske menadžere i donosioce odluka kroz komunikacioni uvid koji odgovara namenjenim korisnicima informacija, na jednostavan i transparentan način; ✓ Priprema relevantnih informacija kroz identifikovanje, prikupljanje, vrednovanje, pripremu i skladištenje relevantnih finansijskih i nefinansijskih informacija, unutrašnjih i spoljnih, kroz različite vremenske periode; ✓ Modeliranje vrednosti kroz kreiranje modela, njihovo vrednovanje i ukazivanje na mogućnosti prioriteta na osnovu obuhvatnog razumevanja ciljeva organizacije i njenog lanca kreiranja vrednosti; ✓ Integrisanje principa, prakse analitičkih alata i tehnika. Kratak sadržaj Predgovor O autoru Deo I Uvod u upravljačko računovodstvo 1. Prava i odgovornosti u upravljačkom računovodstvu 2. Ciljevi upravljačkog računovodstva Deo II Ponašanje troškova 3. Proces menadžmenta – okvir upravljačkog računovodstva 4. Kako upravljačko računovodstvo dodaje vrednost organizaciji 5. Korišćenje direktnih – graničnih troškova u donošenju kratkoročnih odluka 6. Alokacija opštih troškova 7. Uloga upravljačkog računovođe u biznis planiranju Deo III Opšti troškovi – alokacija, raspodela, apsorpcija 8. Upravljačko računovodstvo zaliha 9. Ukupni troškovi vlasništva 10. Kontrola relevantnih troškova i utvrđivanje cena Deo IV Analiza: Trošak – obim – profit 11. Prelomna tačka u upravljačkom računovodstvu 12. Konkurentni uticaj operativne poluge 13. Optimalno korišćenje finansijske poluge u kapitalu firme 14. Uticaj finansijske poluge na profitabilnost 15. Standardni troškovi u upravljačkom računovodstvu 16. Prinos na investicije – vrednovanje performansi 17. Upravljačko računovodstvo i koncepti troškova 18. Troškovi rada Deo V Finansijsko predviđanje i planiranje 19. Indikatori performansi upravljačkog računovodstva 20. Finansijsko predviđanje i planiranje 21. Tehnike budžetiranja 22. Budžetiranje kapitala – upravljačko računovodstvo i kontrola Deo VI Budžeti gotovine 23. Planiranje finansijskih tokova: Integrisanje informacija finansijskog, upravljačkog i računovodstva novčanih tokova 24. Novčani tok: realni test budućnosti firme 25. Kreiranje operativnog budžeta 26. Kompilacija finansijskih informacija za budžete i projektovanje 27. Sezonske varijacije poslovnih operacija Predmetni indeks BRANKO Ž. LJUTIĆ, Ovlašćeni revizor, sertifikovani računovođa (Crna Gora, Srbija). Doktor i magistar nauka (monetarna ekonomija i bankarstvo, međunarodne finansije), diplomirani ekonomista (finansije i računovodstvo). Bio je član upravnih i nadzornih odbora korporacija i banaka, savetnik (PKB Korporacija, PKB banka, Cobest Invest, Invest Biro, Jugoimport SDPR). Ekonomski komentator za berze i međunarodne finansije, RTS TV1 sedmični izveštaj „Berza“, glavni ekonomski komentator Radio Beograd 1, emisije Nedeljom u 10 i Argument više, komentator BBC radija na srpskom jeziku. Učestvovao je u ekspertskom timu Svetske banke/Međunarodne finansijske korporacije u realizaciji projekta ponovo formiranje berzi u Jugoslaviji, deo korporativnog izveštavanja i berzanskih indeksa. Poseduje bogatu praksu u oblasti praktičnog korporativnog upravljanja, društvene odgovornosti i održivog izveštavanja. Učestvovao je u kreiranju više zakona (finansije, bankarstvo, berze, računovodstvo, revizija, u Jugoslaviji i u Srbiji). Pisac je više knjiga i radova, organizovao programe praktične obuke za firme, bio je ili je član redakcija naučnih časopisa. Direktor je novoformiranog Međunarodnog centra za održivo izveštavanje i upravljanje (ICSRG, 2023-).

Knjiga AutoCAD Mechanical 2011 pisana je za potrebe nastave fakulteta, Visokih tehničkih škola akademskih i strukovnih studija tehničke orijentacije sa namerom da se njena materija koristi u realnim uslovima konstruisanja i inženjerske simulacije u mašinstvu. Najvažniji elementi CA (Computer Aided) konstruisanja u mašinstvu izvedeni su u kratkom i preglednom obliku, prilagođeni ciljevima obrazovanja i prakse mašinske struke. Osnovno o knjizi U knjizi se jednostavno na algoritamskim osnovama objašnjava efikasan način konstruisanja u mašinstvu uz korišćenje mašinskih delova definisanih standardima ISO, DIN, ANSI i GOST. San inženjera projektanta i konstruktora jeste da na radnom mestu ima sve što mu je potrebno za ovaj složeni inventivni posao. Konstruktorima je danas dostupno niz praktičnih i teorijskih podataka u elektronskom obliku, bez potrebe da mnogo koriste knjige, priručnike, tablice i sl. To se posebno odnosi na standardne delove i svojstva mašinskih elemenata i materijala. To je danas moguće posredstvom Autodeskovog Inventor-a i Mechanical Desktop-a, AutoCAD-a ili AutoCAD Mechanical-a. Govoriti o mašinskim elementima i konstruisanju iziskivalo bi pisanje višetomnog obima knjiga. Ovaj problem bi se u tom slučaju multiplicirao jer je potrebno, pored klasične metodologije konstruisanja objasniti i njenu integraciju sa adekvatnim kompjuterskim metodama. Iz tih razloga, u koncepciji knjige, data su odabrana poglavlja, tj. ogledi iz pojedinih područja 2D konstruisanja (putem crtanja) i proračuna komponovanih delova, bez pretenzija na opširnost. Stručno područje ove koncepcije, i u klasičnom i u kompjuterskom pristupu, stalno se proširuje novim saznanjima i rezultatima kompjuterskih i drugih tehnologija. Zbog toga se mogu u okviru prvog nivoa obrazovanja obraditi samo bitna područja orijentisana prema samim ciljevima plana i programa akreditovanim u pojedinim predmetima obrazovanja. Priča, svakako, nije završena jer pravo konstruisanje podrazumena modeliranje trodimenzionalnih objekata i njihovu analizu pre izrade i eksploatacije, što su teme posebnih referenci. Mnoge interesantne teme nisu obrađene u knjizi i korisniku ovog tutorijala ostaje svojevrsni istaživački rad na ispitivanju mogućnosti ovog visoko sofisticiranog CAD/CAE programskog paketa. Dalja nadogradnja tih saznanja mora se izvesti u praktičnim uslovima, rešavanjem i validacijom konkretnih problema konstruisanja. Obrazovanje na ovaj način može biti vrlo fleksibilno. Potrebna predznanja korisnika odnose se na solidno poznavanje konstruisanja u AutoCAD okruženju i, svakako, najvažnije je poznavanje osnovnih principa elemenata konstrukcija, otpornosti materijala, mehanike, mašinskih materijala i sl. Korisniku se skreće pažnja na niz referenci iz oblasti klasičnog i kompjuterski podržanog konstruisanja. Literatura iz elemenata konstrukcija i sl. navedena je na kraju knjige. Kratak sadržaj 1. KOMPJUTERSKO PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE 2. RAD U MAŠINSKOJ STRUKTURI OBJEKATA 3. KREIRANJE CRTEŽA 4. KOTIRANJE SA PROPISIVANJEM TOLERANCIJA 5. MAŠINSKI MATERIJALI 6. KONSTRUISANJE ROTACIONIH MAŠINSKIH DELOVA 7. KONSTRUISANJE ZAVRTANJSKIH VEZA 8. ZAVARENI SPOJEVI 9. STANDARDNI PROFILI I ZAKOVICA 10. OSOVINICE I OPRUGE 11. KOTRLJAJNI I KLIZNI LEŽAJI 12. MAZALICE 13. LANČANI I KAIŠNI PRENOS 14. ZAVRTANJSKE VEZE KRUTIH SPOJNICA 15. SASTAVNICE I BAZE PODATAKA 16. PRORAČUN OPTEREĆENJA VRATILA I OSOVINA 17. ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE PRIMENOM MKE 18. PRORAČUN BREGASTIH MEHANIZAMA 19. GRAFIČKE KOMUNIKACIJE I MREŽNA PODRŠKA KONSTRUISANJU PRILOZI BIBLIOGRAFIJA Indeksi referentnih pojmova PREUZMITE KOD U knjizi je odštampano da se isporučuje i CD sa izvornim kodom. Zbog veoma malog fajla, odustali smo od ideje da uz knjigu objavimo i CD. Izvorni kod možete preuzeti sa našeg sajta, besplatno. Naslov: AutoCAD Mechanical 2011 Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 448 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16.5x23.5 cm Godina izdanja: 2011 ISBN: 978-86-7310-483-6

Kapitalno delo (sa fotografijama u boji) obrađuje celokupnu svetsku istoriju estetike knjige, od prvog pisma do današnjih dana. "Neka sramno umre onaj ko ne voli knjigu i ko ne veruje." (iz jedne francuske rukopisne knjige iz IX veka) "Za mene je knjige čudo", veli veliki ruski pisac Maksim Gori: "U njoj je zaključana duša onoga ko je napisao; kada otvorim knjiu ja oslobađam dušu i ona govori zajedno sa mnom". O autoru Dr Dragutin Furunović rođen je 4. oktobra 1935. godine u Nišu. Svoje rano detinjstvo i svoju nemirnu mladost proveo je u Gornjoj Toplici kod Niša gde su mu roditelji bili zaposleni. Posle završene Učiteljske škole u Aleksincu (1953) te Više pedagoške škole u Nišu (1955), diplomirao je 1957. godine na Filozofskom fakultetu u Skoplju na grupi za istoriju književnosti jugoslovenskih naroda. U Beogradu je završio postdiplomske studije (1973) a potom na istom, Filološkom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju ("Književno delo Gustava Krkleca") 1984. godine. Studirao je na Visokoj školi političkih nauka. Od 1961. godine radi kao profesor u Grafičkoj školi u Beogradu, a jedno vreme bio je rukovodilac Grafičke tehničke škole (1971-1975) i direktor Grafičke škole (1991-1993). Na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu predavao je Kulturu govora. Piše književne kritike, eseje, fejtone, recenziju i prikaze, a bavi se proučavanjem i osvetljavanjem baštine tipografa sveta i naše zemlje. Dosad je objavio veći broj članaka, prikaza, eseja, kritika, feljtona i dr. u "Politici", "Borbi", "Večernjim novostima", "Frontu", "Vojnoistorijskom glasniku", te u "Raskovniku", "Mostovima", "Vencu", "Obeležjima", "Književnosti", u "Grafičkom radu", "Štampi i papiru", "Školskom grafičaru", "Grafoimpleksu", "Jedinstvu", "Beogradskom školstvu" i drugde. Napisao je dva udžbenika za polaznike V stepena grafičke struke za predmet "Kultura štampe" koji je on osmislio. U Grafičkoj školi je dugi niz godina uređivao "Školski grafičar", a potom, u istoj školi, pokrenuo ediciju "Mala školska biblioteka" u kojoj je dosad izišlo desetak knjiga. Sve te knjige on je uredio i za iste napisao nadahnute predgovore. Godine 1986. objavio je književno-kritičku monografiju "Ceste Gustava Krkleca", a od 1991. delo "Književna kritika o pesniku Gustavu Krklecu" i "Prepiska Gustava Krkleca". U pripremi za štampu su sledeća njegova dela: "Književno delo Gustava Krkleca", "Tipografska čitanka", Istorija i estetika knjige", "Tipografski velikani" i još neka druga Naslov: Istorija estetike knjige I-IV Strana: 3017 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: cm ISBN:

KREIRANJE VREDNOSTI U DINAMIČNOM POSLOVNOM OKRUŽENJU! Autoritativni vodič koji se bazira na Globalnim principima upravljačkog računovodstva koje je uspostavio Američki institut sertifikovanih računovođa, SAD i Institut sertifikovanih menadžment računovođa, Velika Britanija (AICPA & CIMA) kao i Međunarodne federacije računovođa (IFAC). Inkorporirana je moderna teorija, standardi i praksa. Praksa savremenog upravljačkog računovodstva nije unificirana u pogledu izveštavanja. Ubrzano se kreće ka tom svetlu i visoko postavljenom cilju. Moderno upravljačko računovodstvo kreira standarde koji su vodiči uspešne prakse. U fokusu su praktične veštine. Cilj je unapređenje procesa na osnovu kojih finansijski menadžeri procenjuju i poboljšavaju kvalitet prakse upravljačkog računovodstva i procese u organizacijama – firmama. Uloga upravljačkih računovođa je ključna za dugoročnu održivost i razvoj biznis organizacija. Upravljačko računovodstvo se usmerava na unapređenje poslovnih performansi biznisa. Ciljevi upravljačkog računovodstva ✓ Obezbeđivanje fokusa ove funkcije u budućnosti i sposobnosti da se povežu različite poslovne funkcije, što se uočava kao značajan nedostatak u korporativnoj praksi u svetu; ✓ Direktno povezivanje ciljeva, prakse i procesa u okviru funkcije upravljačkog računovodstva; ✓ Pregled osnovnih vrednosti i kvaliteta najbolje prakse upravljačkog računovodstva u svetu; ✓ Kreiranje zajedničkog okvira i pomoći upravljačkim računovođama u korporativnoj praksi da na uspešan način povezuju različite izvore informacija u formi visoko korisnih izveštaja i analiza; ✓ Baziranje na principima profesionalizma, relevantnosti, inovativnosti, dužne pažnje i profesionalne etike struke upravljačkog računovodstva; ✓ Da komunicira i utiče na finansijske menadžere i donosioce odluka kroz komunikacioni uvid koji odgovara namenjenim korisnicima informacija, na jednostavan i transparentan način; ✓ Priprema relevantnih informacija kroz identifikovanje, prikupljanje, vrednovanje, pripremu i skladištenje relevantnih finansijskih i nefinansijskih informacija, unutrašnjih i spoljnih, kroz različite vremenske periode; ✓ Modeliranje vrednosti kroz kreiranje modela, njihovo vrednovanje i ukazivanje na mogućnosti prioriteta na osnovu obuhvatnog razumevanja ciljeva organizacije i njenog lanca kreiranja vrednosti; ✓ Integrisanje principa, prakse analitičkih alata i tehnika. Kratak sadržaj Predgovor O autoru Deo I Uvod u upravljačko računovodstvo 1. Prava i odgovornosti u upravljačkom računovodstvu 2. Ciljevi upravljačkog računovodstva Deo II Ponašanje troškova 3. Proces menadžmenta – okvir upravljačkog računovodstva 4. Kako upravljačko računovodstvo dodaje vrednost organizaciji 5. Korišćenje direktnih – graničnih troškova u donošenju kratkoročnih odluka 6. Alokacija opštih troškova 7. Uloga upravljačkog računovođe u biznis planiranju Deo III Opšti troškovi – alokacija, raspodela, apsorpcija 8. Upravljačko računovodstvo zaliha 9. Ukupni troškovi vlasništva 10. Kontrola relevantnih troškova i utvrđivanje cena Deo IV Analiza: Trošak – obim – profit 11. Prelomna tačka u upravljačkom računovodstvu 12. Konkurentni uticaj operativne poluge 13. Optimalno korišćenje finansijske poluge u kapitalu firme 14. Uticaj finansijske poluge na profitabilnost 15. Standardni troškovi u upravljačkom računovodstvu 16. Prinos na investicije – vrednovanje performansi 17. Upravljačko računovodstvo i koncepti troškova 18. Troškovi rada Deo V Finansijsko predviđanje i planiranje 19. Indikatori performansi upravljačkog računovodstva 20. Finansijsko predviđanje i planiranje 21. Tehnike budžetiranja 22. Budžetiranje kapitala – upravljačko računovodstvo i kontrola Deo VI Budžeti gotovine 23. Planiranje finansijskih tokova: Integrisanje informacija finansijskog, upravljačkog i računovodstva novčanih tokova 24. Novčani tok: realni test budućnosti firme 25. Kreiranje operativnog budžeta 26. Kompilacija finansijskih informacija za budžete i projektovanje 27. Sezonske varijacije poslovnih operacija Predmetni indeks BRANKO Ž. LJUTIĆ, Ovlašćeni revizor, sertifikovani računovođa (Crna Gora, Srbija). Doktor i magistar nauka (monetarna ekonomija i bankarstvo, međunarodne finansije), diplomirani ekonomista (finansije i računovodstvo). Bio je član upravnih i nadzornih odbora korporacija i banaka, savetnik (PKB Korporacija, PKB banka, Cobest Invest, Invest Biro, Jugoimport SDPR). Ekonomski komentator za berze i međunarodne finansije, RTS TV1 sedmični izveštaj „Berza“, glavni ekonomski komentator Radio Beograd 1, emisije Nedeljom u 10 i Argument više, komentator BBC radija na srpskom jeziku. Učestvovao je u ekspertskom timu Svetske banke/Međunarodne finansijske korporacije u realizaciji projekta ponovo formiranje berzi u Jugoslaviji, deo korporativnog izveštavanja i berzanskih indeksa. Poseduje bogatu praksu u oblasti praktičnog korporativnog upravljanja, društvene odgovornosti i održivog izveštavanja. Učestvovao je u kreiranju više zakona (finansije, bankarstvo, berze, računovodstvo, revizija, u Jugoslaviji i u Srbiji). Pisac je više knjiga i radova, organizovao programe praktične obuke za firme, bio je ili je član redakcija naučnih časopisa. Direktor je novoformiranog Međunarodnog centra za održivo izveštavanje i upravljanje (ICSRG, 2023-). Naslov: UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO ZA MENADŽERE Izdavač: iLearn Strana: 454 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2023 ISBN: 9788680666259

Biomehanika lokomotornog sistema proučava i analizira pokrete bioloških sistema. Zakoni mehanike primenjeni na živom organizmu omogućavaju da se svaki pokret čoveka može detaljno analizirati sa aspekta energetske potrošnje, raspodele bioloških sila u toku pokreta i sila otpora. Razumevanje kinetike pokreta predstavlja značajnu kariku u sagledavanju opšte funkcije biološkog sistema čoveka. Zahvaljujući napretku i razvoju tehnike omogućeno je da se svaki deo pokreta može detaljno analizirati, od inicijalne do finalne faze. Biomehanička antropometrija, kinematografija, dinamometrija, elektromiografija daju precizan opis pokreta: pređeni put, krivinu pređenog puta, brzinu i ubrzanje pokreta. Uz dodatnu analizu spoljašnjih i unutrašnjih sila, energetske zahteve i neurofiziološku kontrolu pokreta, dobija se celovita slika za svaki pokret biološkog sistema. Posebni značaj detaljne analize pokreta je klinička primena, kao i primena u okviru bazične, rekreativne i sportske aktivnosti. Uključivanje ergonomskih zakona u proučavanju biomehanike omogućava ergonomsko prilagođavanje u okviru svakodnevnog života i radnog procesa. Poznavanje osnovnih biomehaničkih zakona omogućava da se svako odstupanje od normalnog može detaljno sagledati i kroz adekvatan ortotski i kineziterapijski program uticati na korekciju i redukciju telesnih deformiteta (primenjena biomehanika). Povezanost medicine sa tehničkim disciplinama dovodi do stalnog napretka u okviru naučnog istraživanja i kliničke primene biomehaničkih principa. Polazeći od svih nabrojanih činjenica, a na osnovu mog dugogodišnjeg pedagoškog i kliničkog rada, pokušao sam da problem osnovnih postulata biomehanike približim svim medicinskim radnicima, koji se bave ovom problematikom. Za polaznu osnovu pisanja ove knjige koristio sam plan i program nastave iz biomehanike (klinička kineziologija) na Visokoj medicinskoj školi - smer fizioterapeut, na Univerzitetu u Kragujevcu. Poseban akcenat je stavljen na povezanost zakona mehanike i živog organizma. Iz tih razloga dat je veliki broj originalni primera, koji jasno pokazuju da se zakoni mehanike mogu primeniti u medicinskoj praksi i na taj način detaljnije sagledati svaki patološki proces na lokomotornom sistemu. Rukopis je namenjen svima, koji imaju interes da u okviru svog svakodnevnog kliničkog rada preciznije sagledaju uzroke patoloških poremećaja lokomotornog sistema. To su u prvom redu studenti, specijalizanti iz različitih oblasti medicinske struke - fizikalne medicine, ortopedije, neurologije, medicine rada i dr. i lekari opšte medicine kao osnovne karike nosioca prvencije zdravlja (preventivno delovanje fizičkih doziranih aktivnosti). Autor SADRŽAJ Predmet biomehanike, 1 Istorijat kineziologije - biomehanike, 5 Fizičko-matematičke osnove biomehanike, 8 Težište tela i telesnih delova, 16 Osnovi funkcionalne anatomije i fiziologije, 18 Mišićni tonus, 59 Zamor, 65 Telesne ravni i osovine, 71 Poluge, 75 Obrtni momenat, 78 Težište i ravnoteža, 83 Analiza stavova - položaja tela, 92 Analiza pokreta po segmentima, 107 Dinamički elementi kretanja (kineziološka analiza), 207 Antropometrija, 210 Funkcionalna evaluacija, 230 Literatura, 244 Indeks pojmova, 249 Naslov: Biomehanika lokomotornog sistema Izdavač: Медицински факултет Крагујевац Strana: 25 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2004 ISBN: 86-82477-91-2

Epidemija pametnih telefona Od autora uspješnica Digitalna demencija i Usamljenost koji su izazvali golemu pozornost javnosti i struke. Pametni telefoni, korišteni bez ograničenja, štete zdravlju, obrazovanju i društvu u cjelini! Kada ćemo se napokon probuditi? U posljednjih deset godina, pametni je telefon golemom brzinom osvojio svijet i promijenio svakodnevicu svojih četiri milijarde korisnika kao nijedna tehnička inovacija prije. Od jutra do večeri, na poslu i u privatnom životu: čini se da ništa ne funkcionira bez pametnog telefona. No, ima li njegova uporaba svoju cijenu? Kao da se o njemu samo razmišlja u pozitivnom kontekstu, a malo njih se brine zbog negativnih učinaka na naše razmišljanje, osjećaje i djelovanje, naše zdravlje i naše društvo. Krajnje je vrijeme da se ovom pomodnom hiru suprotstavimo činjenicama. Na zdravstvene posljedice pretjerane uporabe pametnih telefona upozoravaju i investitori i poduzetnici. Šef Applea preporučuje da se pametni telefoni ne bi trebali koristiti u školama, francuski ih je predsjednik tamo potpuno zabranio, a Južna Koreja već godinama ima zakone koji štite mlade od najgorih posljedica upotrebe mobitela. Angažirani psihijatar Spitzer, nakon što je u svojim bestselerima obradio temu usamljenosti te opasnosti od digitalnih medija, u svojoj novoj knjizi ponovno obrađuje jedan od najvažnijih problema suvremenog čovjeka. „Kao i u prethodnim, visoko citiranim knjigama ovog autora, radi se o jednom od najvažnijih problema suvremenog čovjeka – njegovoj gotovo egzistencijalnoj ugroženosti utjecajem pametnih telefona. Nijedan autor kao Spitzer dosad nije tako glasno i jasno, istovremeno i znanstveno utemeljeno, progovorio o sveprožimajućim negativnim utjecajima pametnih telefona: zdravstvenim (ovisničko ponašanje, kratkovidnost, anksioznost, depresivnost, pretilost, povećano rizično ponašanje u prometu, povećano rizično spolno ponašanje, poremećaji spavanja itd.), obrazovnim (izravno narušavanje sposobnosti razmišljanja i posljedično smanjenje kvocijenta inteligencije i drugi) i društvenim (narušavanje povjerenja, problemi identiteta, problemi demokratskog uređenja). Navedeni problemi, naravno, najviše utječu na djecu (što je dijete mlađe, to su problemi veći), koju Spitzer naziva 'ja naraštaj'. Radi se o socijalnom fenomenu gdje se stil života prema kojem je čovjek sam sebi dovoljan širi poput zarazne bolesti ('zaraza ponašanjem, mislima i osjećajima').“ -Iz recenzije prof. dr. sc. Gorana Šimića „Kako je posljednjih godina stečeno mnogo novih znanja, pri čemu nova otkrića ukazuju na opseg štete koju pametni telefoni mogu nanijeti, od porasta kratkovidnosti, do povećanja anksioznosti i samoubojstva mladih, a onda i utjecaja na izbore širom svijeta, jasno je da je riječ o ozbiljnim pojavama koje se više ne mogu i ne smiju trivijalizirati. Profesor Spitzer, psihijatar i neuroznanstvenik, prava je osoba koja jednostavnim jezikom uspijeva objediniti saznanja i rezultate neovisnih znanstvenih istraživanja objavljene u znanstvenim časopisima poput Science i Nature. On upravo to i čini u ovoj knjizi, birajući istraživanja o učincima pametnih telefona i čineći ih dostupna svima na razumljiv način.“ -Iz recenzije prof. dr. sc. Anite Peti-Stantić Prikaži više

Od Osla do Iraka Zbirka političkih eseja o izraelsko-palestinskom sukobu jednog od najutjecajnijih znanstvenika našeg vremena. Rođen je kao kršćanin usred muslimanske većine. Zahvaljujući obiteljskoj slavi i bogatstvu pripale su ga visoke škole. Imao je dara za ono što je učio. Bio je mlad kada je pošao preko mora, u najbogatiju i najprosperitetniju zemlju kršćanskoga Zapada. Postao je prvak u svojoj struci, izmišljao je nova značenja starim riječima i u red dovodio nerede ljudskih znanja. Ubrzo je bio tako slavan da su od njegovih riječi stotine učenjaka diljem zapadnoga svijeta pisale vlastite knjige. Od njegovoga učenja nastala su mnoga druga učenja, čak i takva koja bi bila daleko od onoga kojim se on bavio. Smatrali su ga jednim od najumnijih ljudi svoga vremena. Imao je skladnu obitelj, i skoro da je bio sretan čovjek. Izuzetnim ga je među ljudima, velikim i malim, učinilo upravo to - skoro. Umjesto da zaboravi zavičaj i rodni grad, umjesto da prezre svijet svoga djetinjstva, u kojemu je bio manjina, svijet koji je, osim toga, bio daleko od struke kojom se on bavio, umjesto da zaboravi jezik koji mu je bio materinski, ali ga nije učio od oca i majke, jer su oni u kući govorili neke elegantnije, zapadne jezike, umjesto da okrene glavu nesreći i hvali Boga što ga je iz nje izbavio i izmjestio, on je posvetio život pravima muslimanske većine u svojoj domovini. Zbog toga je bio prezren i popljuvan, zbog toga su ga smatrali osobenjakom, čovjekom načinjenim od mržnje i teroristom, zbog toga su, sve do današnjih dana, ohola knjiška čeljad odvajala njegova stručna učenja od njegove osobe i od njegove ljudske borbe za domovinu jednoga prezrenog naroda. Ta ga je borba učinila duboko nesretnim čovjekom, jer je bila uzaludna - malo je ostalo onih koji su nakon svih revolucija na strani prezrenih, ali po toj je nesreći bio veći nego po bilo čemu drugome. Zato što je njegova nesreća bila časna. Njegova nesreća je svjetlo jedinoga časnog izbora. Tako bi, otprilike, glasila bajka o životu Edwarda W. Saida, ispričana mojim riječima, s poukom i sretnim krajem. Nakon stručnoga predgovora i privatnoga pogovora izvornome izdanju, bilo bi neumjesno da ja išta više sričem. Pogotovu ne o temama orijentalizma, postkolonijalne kritike i sličnim, i u nas, poprilično mondenim besjedama. Moje je i inače da o tome šutim. Ono o čemu se usuđujem ponešto reći jest veličina izbora nekoga tko sudbinski na takav izbor nije prisiljen. U svijetu jednostavnih ljudi, koji je konačno stvoren Jedanaestoga rujna, a stvarao se u prethodnim desetljećima, kroz potmuli strah, prezir i mržnju prema muslimanskome i arapskom Istoku, Edward W. Said bio je taj komplicirani izuzetak. Njega se muslimanski svijet više ticao nego većinu muslimana. Taj istočnjak kršćanske vjere i zapadnoga svjetonazora i prirođenja, Amerikanac, Palestinac i Arapin, samo je pokušavao spasiti cije Prikaži više

Uvereni smo da znamo mnogo o rimskoj civilizaciji jer je ona živi izvor naše civilizacije. Međutim, za istinsko razumevanje neophodno je da ljude i događaje posmatramo očima starih Rimljana. Cilj ovog vodiča je da pokrene takav pristup. “SA Ž.N. ROBEROM KROZ “STARI RIM” Rober je uspešno sažeo, organizovao i prezentirao sve što je bitno da se upoznaju i razumeju događaji, ljudi, organizacija države, društva, vojske i bezbroj drugih elemenata, koji čine tu veoma kompleksnu civilizaciju. Poznati proučavalac Rima, autor nekoliko knjiga o istoriji privatnog života u antičkom Rimu, Rober se odazvao pozivu francsukog izdavača da, za ediciju “Vodiči kroz civilizacije” koja nudi putovanje kroz vreme i prostor (Egipat, Grčka, Indija, Kina, Japan…), napiše koncizan, zanimljiv, informativan pregled rimske civilizacije. Pregled počinje mitskim osnivanjem grada Rima 753. godine pre nove ere i završava se 476. godine nove ere, kada su carska obeležja upućena iz Rima Zenonu, caru istočnog Carstva, i time je Zapadno prestalo da postoji. Vodič je zamišljen da u prvom redu bude namenjen studentima, onima koji su zainteresovani za istoriju i drevne civilizacije, putnicima…, ali Rober je načinio tako dobro organizovan i pregledan “podsetnik” koga će se laćati i ljudi iz struke ako im treba neki konkretan i bitan podatak. Pored veoma dobro organizovanog sadržaja, tu su mape, planovi, tabele, ilistracije, bibliografija, opšti indeks, indeks imena ličnosti i biografski podaci, po azbučnom redu, najvažnijih ličnosti. Rober smatra da istoriji rimske civilizacije danas preti zaborav, više nego ikada, jer je svedena na nekoliko otrcanih klišea, a u udžbenicima joj je posvećeno tek nekoliko strana sa dosadnim, hronološki, poređanih datumima. Prvo poglavlje knjige, kojim je obuhvaćeno više od 1000 godina istorije Rima, podeljeno je na period kraljevstva, republikanski i carski, koji se deli na principat i dominat. Pored veoma sažetih informacija o svakom od perioda, najviše prostora zauzimaju hronološke tabele na kojima se mogu naći svi važni datumi i kratka napomena na koga se odnose. U drugom poglavlju “Grad i njegova imperija”, Romer opisuje kako se menjao prvobitni plan Rima, koji su mu bili kvartovi, trgovi i to ilustruje rekostrukcijom karte grada na kojoj su obeležene vazne gradjevine, vrtovi, akvadukti, kapije, putevi. Zanimljiva, a pre svega korisna i informativna je tabela sa statističkim podacima Rima iz vremena cara Konstantina, jer su oni sačuvani u “Regionaru”. Grad u kome je živelo više od milion stanovnika imao je i 1.325 fontana, 11 akvedukta, 967 javnih kupatila, 28 biblioteka, 100 hramova, 3.785 bronzanih statua slavnih ljudi … Politička i društervna organizacija rimske države je tema trećeg poglavlja i tu se može videti da se do vlasti dolazilo putem novca i nepotizma. U odeljku posvećenom društvenim klasama jasno su definisana prava i obaveze svake skupine, ali je bitno da je granica izmedju klasa bila “porozna” i novac je otvarao put u “visoko društvo”. Velika pažnja posvećena je pravosuđu u Rimu, jer na njemu se temelje pravi sistemi svih evropskih naroda. Ekonomskim životom u rimskoj državi bavi se četvrto poglavlje. U drugom delu knjige koji je naslovljen “Rimljanin”, Rober se bavi njegovim shvatanjem i merenjem vremena, religijom, književnošću, umetnošću, slobodnim vremenom i privatnim životom.” TANJUG, 04.02.10

Autor - osoba Said, Edward W. Naslov Od Osla do Iraka : auto-karta u prilogu / Edward W. Said ; s engleskoga preveo Petar Vujačić Jedinstveni naslov From Oslo to Iraq. scr Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 2005 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : VBZ, 2005 Fizički opis 278 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Vujačić, Petar Said, Wadie E. Jergović, Miljenko, 1966- = Jergović, Miljenko, 1966- Zbirka ǂBiblioteka ǂTridvajedan Historijska čitanka Miljenka Jergovića ; ǂknj. br. ǂ5 Napomene Prevod dela: From Oslo to Iraq Str. 273-275: Pogovor / Wadie E. Said Str. 277-278: Pogovor hrvatskom izdanju / Miljenko Jergović. Predmetne odrednice Palestinsko pitanje Međunarodni odnosi -- Bliski Istok Izrael – Arapi Zbirka političkih eseja o izraelsko-palestinskom sukobu jednog od najutjecajnijih znanstvenika našeg vremena. „Rođen je kao kršćanin usred muslimanske većine. Zahvaljujući obiteljskoj slavi i bogatstvu pripale su ga visoke škole. Imao je dara za ono što je učio. Bio je mlad kada je pošao preko mora, u najbogatiju i najprosperitetniju zemlju kršćanskoga Zapada. Postao je prvak u svojoj struci, izmišljao je nova značenja starim riječima i u red dovodio nerede ljudskih znanja. Ubrzo je bio tako slavan da su od njegovih riječi stotine učenjaka diljem zapadnoga svijeta pisale vlastite knjige. Od njegovoga učenja nastala su mnoga druga učenja, čak i takva koja bi bila daleko od onoga kojim se on bavio. Smatrali su ga jednim od najumnijih ljudi svoga vremena. Imao je skladnu obitelj, i skoro da je bio sretan čovjek. Izuzetnim ga je među ljudima, velikim i malim, učinilo upravo to - skoro. Umjesto da zaboravi zavičaj i rodni grad, umjesto da prezre svijet svoga djetinjstva, u kojemu je bio manjina, svijet koji je, osim toga, bio daleko od struke kojom se on bavio, umjesto da zaboravi jezik koji mu je bio materinski, ali ga nije učio od oca i majke, jer su oni u kući govorili neke elegantnije, zapadne jezike, umjesto da okrene glavu nesreći i hvali Boga što ga je iz nje izbavio i izmjestio, on je posvetio život pravima muslimanske većine u svojoj domovini. Zbog toga je bio prezren i popljuvan, zbog toga su ga smatrali osobenjakom, čovjekom načinjenim od mržnje i teroristom, zbog toga su, sve do današnjih dana, ohola knjiška čeljad odvajala njegova stručna učenja od njegove osobe i od njegove ljudske borbe za domovinu jednoga prezrenog naroda. Ta ga je borba učinila duboko nesretnim čovjekom, jer je bila uzaludna - malo je ostalo onih koji su nakon svih revolucija na strani prezrenih, ali po toj je nesreći bio veći nego po bilo čemu drugome. Zato što je njegova nesreća bila časna. Njegova nesreća je svjetlo jedinoga časnog izbora. Tako bi, otprilike, glasila bajka o životu Edwarda W. Saida, ispričana mojim riječima, s poukom i sretnim krajem. Nakon stručnoga predgovora i privatnoga pogovora izvornome izdanju, bilo bi neumjesno da ja išta više sričem. Pogotovu ne o temama orijentalizma, postkolonijalne kritike i sličnim, i u nas, poprilično mondenim besjedama. Moje je i inače da o tome šutim. Ono o čemu se usuđujem ponešto reći jest veličina izbora nekoga tko sudbinski na takav izbor nije prisiljen.“ – Miljenko Jergović Edvard V. Said (Edward W. Said, 1935, Jerusalim – 2003, Njujork) bio je profesor engleske i komparativne književnosti na univerzitetu Kolumbija u Njujorku, književni i muzički kritičar, kulturolog i angažovani borac za prava Palestinaca. Veoma plodan autor, Said je objavio veliki broj knjiga, među kojima su, pored Orijentalizma (Orientalism, 1978), najpoznatije: Pitanje Palestine (The Question of Palestine, 1979), Krivotvorenje islama (Covering Islam, 1981), Svet, tekst i kritika (The World, the Text and the Critic, 1983), Kultura i imperijalizam (Culture and Imperialism, 1983), Politika razvlašćivanja (The Politics of Disposession, 1994), Predstave o intelektualcu (Representations of the Intellectual, 1996) i Razmišljanja o izgnanstvu i drugi ogledi (Reflections on Exile and Other Essays, 2000). Objavio je memoare pod naslovom Izmešten (Out of Place: A Memoir, 1999). MG76

Nošnje se izrađuju po merama koje nam daje naručilac, kupac.   S obzirom da su uvek određeni delovi nošnji spremni, ponekad imamo nošnju kompletiranu u roku od svega nekoliko dana.  Ipak, standardni rok za izradu koji dajemo je 7-14 dana. Nošnje su izradjene od kvalitetnih materijala i na tradicionalan način. Ovakva KOMPLETNA ženska šumadijska nošnja, SASTOJI SE OD 7 DELOVA, uključujući opanke, a to su: 1. ) Jelek (u teget, crnoj ili bordo boji), ručno izvezen zlatnom ili srebrnom srmom. Što se tiče boje jeleka i srme, najčešće imamo spremne crne jeleke za zlatnom srmom. 2. ) Košulja, belo platno, ručni vez 3. ) Tkanica - pojas tkan na ručnom razboju 4. ) Kecelja od crnog pliša, izvezena ručno, pun vez 5. ) Vunena suknja, plisirana, radjena na ručnom razboju 6. ) Čarape ručno štrikane, ručno izvezene 7. ) Opanci, sa ili bez kljunaKOJE SU NAM MERE POTREBNE, da nam dostavite, kako bi smo mogli da Vam napravimo ovakvu narodnu nošnju: - visina- težina- obim grudi- obim struka- obim kukova- širina ramena- dužina rukava- dužina nogu (uzmete pantalone i izmerite kompletnu spoljnu dužinu pantalona, od kaiša do stopala)- broj cipela- stavite stopalo na papir i ustanite i izvršite pritisak svojom težinom. Idealno je da Vam neko drugi pomogne i pod tim pritiskom stopala, opcrta olovkom otisak stopala na papiru. Olovku treba držati uvek pod uglom od 90 stepeni, prilikom iscrtavanja. Nakon toga izmerite dužinu i širinu stopala u cm. - prilikom poručivanja, reći ćete da li želite opanke sa ili bez kljuna-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Mi smo proizvodnja etno-muzičkih instrumenata, etno-poklona i suvenira iz Novog Sada.  U svom proizvodnom programu imamo razne proizvode: frule, bas frule, dvojnice, kavale, gusle, torbe za gusle, kalafonijum, strune za gusle, konjice, imamo nešto tapana, itd, a u ponudi imamo i ponešto od narodnih nošnji, šajkače, ličke kape, crnogorske kape (muške i ženske), zatim suvenire i etnopoklone.   KOMPLETNU NAŠU PONUDU pogledajte na: ETNOPOKLONI. COMBITNO:  ODLIČNO PAKUJEMO proizvode da se ne oštete prilikom transporta. Šaljemo godinama i po Srbiji i izvozimo u Australiju, SAD, itd. Naravno po Srbiji svakodnevno nešto od proizvoda isto šaljemo.  Takođe Vas pozivamo da pregledate malo naš YouTube kanal, koji je jedan od najgledanijih što se tiče etno-muzičkih instrumenata sa ovih prostora.  YouTube kanal se zove:   FRULA - GUSLE Dragan JovanovicNaše internet adrese su:  frula. infogusle. infoetnopokloni. comINSTA:   @  frula. info NAŠE REFERENCE:    Moje gusle ima i Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Gospodin Čepurin, zatim direktor privredne komore Ruske Federacije za Zapadni Balkan, Gospodin Hripunov,  kao i mnogi visoko rangirani pripadnici Policije, Žandarmerije i Vojske Srbije. Jedne moje gusle nalaze se i na Hilandaru, u keliji Svetog Stefana. Od svetski poznatih osoba, Novak Đoković ima gusle iz naše proizvodnje.   Zvanično poslujemo, tako da uz kupljene proizvode iz naše prodavnice dobijate račun.  S poštovanjem,  Dragan Jovanovićvlasnik proizvodnje etno-muzičkih instrumenata, etno poklona, narodnih nošnji i suveniraNovi Sad064 / 146 46 36021 / 651 83 01gusle. info SLANJE POŠILJKI:  Proizvode šaljemo brzom poštom, najčešće preko Daily-express-a, sa kojima imamo ugovor, tako da se plaća pouzećem, odnosno platite na ruke kuriru koji Vam donese pošiljku, a onda Daily-expres uplati nama na račun naše firme.      Mi smo zvanično preduzeće, dobijate račun, pošiljka je adekvatno upakovana kako se ne bi nešto oštetilo.  Šaljemo instrumente godinama i po Srbiji i izvozimo instrumene za inostranstvo, tako da imamo dosta iskustva u slanju instrumenata, a i pakovanja smo posebno izrađivali, kako bi sve što šaljemo kupcima stiglo neoštećeno.  Kada predamo kurirskoj službi pošiljku za Vas, u 80% slučajeva već sutra dobijate paket (jer mi označimo poštansku uslugu "danas za sutra"),   međutim, retko, ali ipak ponekad prođe dva-tri-četiri dana, sve u zavisnosti od puno faktora, a najčešće jer su brze pošte u Srbiji opterećene sa dosta posla. Ipak, kao što smo naveli, u 80% slučajeva već za 24 časa pošiljka stiže na Vašu adresu. Želimo Vam prijatnu kupovinu u našoj prodavnici. Za sva pitanja, nedoumice i informacije, pozovite odmah: 064 / 146 46 36 - Dragan Jovanović

Nošnje se izrađuju po merama koje nam daje naručilac, kupac.   S obzirom da su uvek određeni delovi nošnji spremni, ponekad imamo nošnju kompletiranu u roku od svega nekoliko dana.  Ipak, standardni rok za izradu koji dajemo je 7-14 dana. Nošnje su izradjene od kvalitetnih materijala i na tradicionalan način. Ovakva KOMPLETNA muška šumadijska nošnja, SASTOJI SE OD 7 DELOVA, uključujući opanke, a to su: 1. ) Šajkača 2. ) Jelek - teget, ručno vezen šujtaš gajtanom 3. ) Košulja - srpsko platno, ručni vez 4. ) Tkanica - pojas tkan na ručnom razboju 5. ) Pantalone bridž - zelene ili teget  6. ) Čarape ručno štrikane - ručno izvezene 7. ) Opanci - sa ili bez kljunaKOJE SU NAM MERE POTREBNE, da nam dostavite, kako bi smo mogli da Vam napravimo ovakvu narodnu nošnju: - visina- težina- obim glave (horizontalno meriti u krug preko sredine čela)- obim grudi- obim struka- obim kukova- širina ramena- dužina rukava- dužina nogu (uzmete pantalone i izmerite kompletnu spoljnu dužinu pantalona, od kaiša do stopala)- broj cipela koji standardno nosite- stavite stopalo na papir i ustanite i izvršite pritisak svojom težinom. Idealno je da Vam neko drugi pomogne i pod tim pritiskom stopala opcrta olovkom otisak stopala na papiru. Olovku treba držati uvek pod uglom od 90 stepeni, prilikom iscrtavanja. Nakon toga izmerite dužinu i širinu stopala u cm. - prilikom poručivanja, reći ćete da li želite opanke sa ili bez kljuna-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Mi smo proizvodnja etno-muzičkih instrumenata, etno-poklona i suvenira iz Novog Sada.  U svom proizvodnom programu imamo razne proizvode: frule, bas frule, dvojnice, kavale, gusle, torbe za gusle, kalafonijum, strune za gusle, konjice, imamo nešto tapana, itd, a u ponudi imamo i ponešto od narodnih nošnji, šajkače, ličke kape, crnogorske kape (muške i ženske), zatim suvenire i etnopoklone.   KOMPLETNU NAŠU PONUDU pogledajte na: ETNOPOKLONI. COMBITNO:  ODLIČNO PAKUJEMO proizvode da se ne oštete prilikom transporta. Šaljemo godinama i po Srbiji i izvozimo u Australiju, SAD, itd. Naravno po Srbiji svakodnevno nešto od proizvoda isto šaljemo.  Takođe Vas pozivamo da pregledate malo naš YouTube kanal, koji je jedan od najgledanijih što se tiče etno-muzičkih instrumenata sa ovih prostora.  YouTube kanal se zove:   FRULA - GUSLE Dragan JovanovicNaše internet adrese su:  frula. infogusle. infoetnopokloni. comINSTA:   @ frula. info NAŠE REFERENCE:    Moje gusle ima i Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Gospodin Čepurin, zatim direktor privredne komore Ruske Federacije za Zapadni Balkan, Gospodin Hripunov,  kao i mnogi visoko rangirani pripadnici Policije, Žandarmerije i Vojske Srbije. Jedne moje gusle nalaze se i na Hilandaru, u keliji Svetog Stefana. Od svetski poznatih osoba, Novak Đoković ima gusle iz naše proizvodnje.   Zvanično poslujemo, tako da uz kupljene proizvode iz naše prodavnice dobijate račun.  S poštovanjem,  Dragan Jovanovićvlasnik proizvodnje etno-muzičkih instrumenata, etno poklona, narodnih nošnji i suveniraNovi Sad064 / 146 46 36021 / 651 83 01gusle. info SLANJE POŠILJKI:  Proizvode šaljemo brzom poštom, najčešće preko Daily-express-a, sa kojima imamo ugovor, tako da se plaća pouzećem, odnosno platite na ruke kuriru koji Vam donese pošiljku, a onda Daily-expres uplati nama na račun naše firme.      Mi smo zvanično preduzeće, dobijate račun, pošiljka je adekvatno upakovana kako se ne bi nešto oštetilo.  Šaljemo instrumente godinama i po Srbiji i izvozimo instrumene za inostranstvo, tako da imamo dosta iskustva u slanju instrumenata, a i pakovanja smo posebno izrađivali, kako bi sve što šaljemo kupcima stiglo neoštećeno.  Kada predamo kurirskoj službi pošiljku za Vas, u 80% slučajeva već sutra dobijate paket (jer mi označimo poštansku uslugu "danas za sutra"),   međutim, retko, ali ipak ponekad prođe dva-tri-četiri dana, sve u zavisnosti od puno faktora, a najčešće jer su brze pošte u Srbiji opterećene sa dosta posla. Ipak, kao što smo naveli, u 80% slučajeva već za 24 časa pošiljka stiže na Vašu adresu. Želimo Vam prijatnu kupovinu u našoj prodavnici. Za sva pitanja, nedoumice i informacije, pozovite odmah: 064 / 146 46 36 - Dragan Jovanović

Autor - osoba Mišić, Petar D. Naslov Specijalno oplemenjivanje voćaka / Petar D. Mišić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon : Institut za istraživanja u poljoprivredi `Srbija`, 2002 (Bor : Bakar) Fizički opis 504 str., [16] listova s tablama : ilustr. ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Polja Partenona` ISBN 86-7157-215-3 (broš.) (Zbirka) Napomene Tiraž 800 Bibliografija: str. 451-486. Predmetne odrednice Voćke – Oplemenjivanje Pisac je prikazao principe i metode rada u oblasti voćarstva. Knjiga treba da upozna čitaoca sa osobenostima oplemenjivanja značajnih voćaka kod nas. PREDGOVOR Voćke su deo žive prirode. One se neprekidno menjaju u prilagođavaju uslovima sredine. Ogromna je genetička varijabilnost voćaka. Čovek od davnina koristi voće kao značajan, bogat u raznovrstan izvor hrane i lek. Voće sadrži mnoga, često nezamenljiva organska i neorganska jedinjenja i elemente. Među njima šećeri, organske kiseline, belančevine, ulja, pektini, vitamini, enzimi, bojene, aromatične i mineralne supstance zauzimaju važno mesto. U praistorijsko doba čovek je sakupljao i koristio plodove divljih voćaka. Docnije on počinje da odabira, pripitomljava, sadi i proizvodi voće kraj svojih staništa. Pronalazak kalemljenja omogućio je da se voćke brzo i lako razmnožavaju i da verno prenose osobine na vegetativno potomstvo. Dug je razvojni put oplemenjivanja voćaka. Pored klasičnih metoda (odabiranje iz prirodnih populacija, hibridizacija i klonska selekcija), krajem XX veka počinju da se koriste nove biotehnološke metode u oplemenjivanju voćaka. Blagodareći tom golemom radu, čoveku danas, umesto sitnih i često nedovoljno ukusnih plodova divljih voćaka, stoje na raspolaganju krupni, privlačni i ukusni plodovi različitih voćaka. Proizvodila voća u svetu dostigla je 420 miliona tona (prosek 1991/2001) ili 70,1 kg po stanovniku. To je ogroman uspeh. Pa ipak nisu stvorene idealne sorte i podloge voćaka, jer se priroda i čovekove želje i potrebe stalno menjaju. Osnovni zadatak oplemenjivanja voćaka je da se, stvaranjem boljih sorta i podloga, njihovim gajenjem u povoljnim uslovima i primenom odgovarajuće agrotehnike (po mogućstvu uz uvođenje koncepta integralne proizvodite) poveća proizvodnja voća, poboljša kvalitet voća u smanje troškovi proizvodnje voća. Pisac je u monografiji Opšte oplemenjivanje voćaka (Nolit, Beograd, 1987) prikazao principe i metode rada u toj oblasti. Ova, nova monografija Specijalno oplemenjivanje voćaka treba da upozna čitaoce sa osobenostima oplemenjivanja značajnih voćaka koje se gaje u SR Jugoslaviji. To pruža mogućnost širokom krugu čitalaca (učenicima srednjih poljoprivrednih škola, redovnim studentima, poslediplomcima i doktorantima na poljoprivrednim fakultetima, diplomiranim inženjerima voćarske struke, voćarima proizvođačima i amaterima, a naročito naučnim radnicima koji se bave problematikom oplemenjivanja određenih vrsta voćaka) da uspešno rade na odabiranju, stvaranju i korišćenju novih, boljih sorta i podloga voćaka, koje su kamen temeljac savremenog voćarstva. U drugoj polovini XX veka postignuti su vrlo značajni rezultati u oplemenjivanju voćaka. Očekuje se da će dostignuća u XXI veku nadmašiti ono što je dosad ostvareno na ovom polju. Oplemenjivanje voćaka i vinove loze je grana oplemenjivanja biljaka. To je nastavno naučna disciplina koja se bavi izučavanjem principa i iznalaženjem i usavršavanjem metoda stvaranja boljih sorti i podloga voćaka i vinove loze. Genetika joj predstavlja teorijsku osnovu. Problemi: dug vremenski peroiod dobijanja novih sorti i podloga, kao i njihovo uvođenje u proizvodnju, što je najčešće period od 15–20 godina. u procesu oplemenjivanja neophodno je pravilno odrediti cilj oplemenjivanja. A visok nivo znanja i dugotrajni sistematski rad istraživača različitih specijalnosti (genetičara, selekcionara, pomologa, fiziologa, biohemičara, fitopatologa i tehnologa) predstavljaju važan preduslov za uspeh u oplemenjivanju. potrebno je veliko selekciono polje u pogodnim prirodnim uslovima. potrebna savremena oprema i obezbeđenja finansijska sredstva. Prednost: U odnosu na ratarske i povrtarske kulture, voćke imaju veliku prednost u pogledu oplemenjivanja. Uspešno se vegetativno razmnožavaju, i verno prenose osobine materinske biljke na potomstvo (klonove). Značaj: Voće je značajna hrana ljudi. Ciljevi: 1. povećanje proizvodnje voća i grožđa može se ostvariti: povećanjem prinosa po jedinici proizvoda – zavisi od naslednih osobina sorte i podloge (dužina mladalačke nerodnosti, dužina zimskog odmora, afinitet sorte i podloge, dugovečnost, način obrazovanja rodnih grančica, građa cveta, način oprašivanja i oplođenja, otpornost prema prouzrokovačima bolesti, štetočinama i mrazevima), prilagođavanja na nepovoljne zemljišne uslove i ekstremne vremenske prilike i primenjene agrotehnike (tehnologija gajenja) proširenjem areala gajenja – sorte toplijih područja prilagođavaju se na hladnije uslove i obrnuto (aklimatizacija). Takođe, nove podloge treba prilagoditi manje povoljnim zemljišnim uslovima. 2. poboljšanje kvaliteta – kvalitet voća zavisi od: hemijskih, fizičkih, pomoloških, organoleptičkih i tehnoloških osobina. Polimorfizam kvaliteta plodova različitih sorti daje mogućnost dobijanja novih kvalitetnijih sorti, pri oplemenjivanju. 3. smanjenem troškova proizvodnje stvaranje sorti otpornih na biotičke i abiotičke faktore stvaranje sorti pogodnih za mehanizovanu berbu i rezidbu stvaranje sorti koje imaju smanjenu potrebu za rezidbom stvaranje sorti čiji se plodovi dugo drže na granama, dobre su transportabilnosti i pogodni za čuvanje stvaranje podloga dobrog afiniteta sa sortama, dobrog ukorenjavaja i koje ne formiraju izdanke MG131 (N)

Lepo očuvano kao na slikama Unutra čisto deluje nekorišćeno Izdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu 1984; Detaljnije: mek povez, strana 476, ilustracije, 24cm Branivoj Brana Đorđević (Šabac, 21. januar 1924 — Beograd, 19. maj 1991) bio je srpski lektor, scenarista i profesor dikcije i glumac. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u imućnoj trgovačkoj porodici od oca Čedomira i majke Marije Đorđević.[1] Obrazovanje[uredi | uredi izvor] Osnovnu i srednju školu je završio u Šapcu. Kao gimnazijalac, stupio je u Šabačko zanatlijsko diletantsko pozorište `Janko Veselinović`.[1] Posle oslobođenja, 1945. godine prelazi u Beograd gde je uporedo završio Dramski studio pri Narodnom pozorištu (1947) i Filozofski fakultet na odseku za južnoslovenske jezike i književnost (1950). Doktorat filoloških nauka sa temom Akcenat, kvantitet glasa i disanje u govoru na sceni, odbranio je 1962. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu a na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu doktorirao je sa temom: Zakonitosti dikcije srpskohrvatskog književnog jezika.[1] Zanimanja i preokupacije[uredi | uredi izvor] Studijska istraživanja objavljivao je na Institutima u Moskvi, Lenjingradu i Parizu od 1960. do 1973. godine. Proučavao je: savremenu metodologiju nastave dikcije, eksperimentalno-fonetsku problematiku, lingvistiku i psiholingvistiku. Bio je glumac, zatim lektor i reditelj, redovni profesor i prodekan (1965-1967) Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i profesor Fakulteta političkih nauka, novinarski smer, u Beogradu. [2] Stalni član Drame Narodnog pozorišta bio je od 1947. do 1957. godine. Saradnik Instituta za eksperimentalnu fonetiku Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu postaje 1951. godine. Od 1954. godine učestvuje u radu na projektu: Ispitivanje emocija u umetničkoj transpoziciji, u okviru ogleda iz eksperimentalne psihologije. Stalni lektor Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaje 1954. godine.[1] Lektorski rad je obavljao, takoreći, u svim pozorištima Srbije, i u mnogobrojnim radio i televizijskim emisijama. Vršio je i tonsku obradu domaćih igranih filmova. [3] Docent Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, za predmet Dikcija je postao 1963, a vanredni profesor 1969. godine. Redovan profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu postaje 1974. godine, a Prodekan je od 1965. do 1967. godine. Začetnik je, organizator i aktivni profesor na poslediplomskim studijama iz Dikcije srpskohrvatskog jezika od 1974. Pod njegovim mentorstvom su završene dve doktorske disertacije i tri magistarska rada. Fakultet je predložio Branivoja Branu Đorđevića za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1990. godine. Stalni honorarni nastavnik je na Fakultetu političkih nauka postao još 1974. godine i to za predmet Stilistika sa retorikom, a Stalni honorarni nastravnik na Visokoj vojno-političkoj akademiji , za predmet Retorika , postao je 1975. godine. Bio je stalni predavač Dikcije u Operskom studiju Ade Poljakove u period od 1955. do 1958. godine. Kao profesor Dikcije radio je i u Srednjoj glumačkoj školi i u Dramskom studiju u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. [1]Tu je kao gost režirao Javlenija i pozorja (1971) i kao lektor radio na predstavi Čovek je čovek (1984).[3] Profesor je i osnivač Dramskog studija u Banja Luci. Stalni predavač po pozivu Prosvetno-pedagoškog zavoda Republike Srbije na Seminaru za nastavnike i profesore maternjeg jezika , za dikciju, za tehniku čitanja i recitovanja, logičku analizu teksta i melodiku oblikovanja interpunkcije postaje 1968. godine. Bio je kreator sistema prevođenja filmske dijalog-liste na srpskohrvatski jezik pri naknadnom usnimavanju tona. Bio je autor nastavnog programa predmeta Dikcija u visokim umetničkim školama na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Fakultetu umetnosti u Prištini. Rukovodio je seminarom iz oblasti dikcije i retorike od 1974. godine i osnovao je iste godine prvu Recitatorsku školu u Beogradu. Jedan je od osnivača beogradskog Pozorišta `Besede`, 1972. godine. Knjige, radovi, članci[uredi | uredi izvor] Autor je brojnih radova, studija, knjiga, udžbenika i originalnih pozorišnih dela, dramatizacija i adaptacija, posebno lektura u Jugoslaviji. Objavio je dvadeset studija i četrdeset radova iz oblasti govorne kulture i dikcije, kao i iz govorne problematike, u zbornicima Instituta za eksperimentalnu fonetiku SANU, u pozorišnim i filmskim časopisima i dnevnoj štampi širom cele Jugoslavije u periodu od 1955 do 1984. godine i to: Pozorište, Pozorišna kultura, Scena, Filmska kultura, Politika itd. Objavio je 10 knjiga, 5 iz oblasti govorne kulture i dikcije, 4 udžbenika i jednu dramu.[1] Akcenatski praktikum. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1968. Akcenat, retorika, versifikacija. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1970, 1975 Srpskohrvatski pozorišni jezik, književne i dijalekatske osobine. Beograd, 1974. Dikcijske teme. Živanović, Đorđe; Đorđević, Branivoj; Vasić, Smiljka, Beograd, 1978. Zakonitosti dikcije srpskohrvatskog književnog jezika (doktorska disertacija).Đorđević, Branivoj, Beograd, 1978. Govorna kultura za 4. razred usmerenog obrazovanja struka delatnosti u oblasti kulture i javnog informisanja zanimanje spiker-voditelj programa. Đorđević Branivoj, Beograd 1981. Osnovi govornih oblika u interpretaciji, priručnik za recitatore i pozorišne amatere. Đorđević, Branivoj, Beograd 1981, 1982 Gramatika srpskohrvatske dikcije sa praktikumom.Đorđević, Branivoj, Beograd 1984. Elementi dikcije, akcenat, retorika, versifikacija. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1970, 1975, 1987, 1996. Osnovi recitovanja. Đorđević, Branivoj, Novi Sad, 1989. Zdravo bio ko tako činio. Đorđević, Branivoj, Beograd, Novi Sad, 1989. Slovo o Arseniju i narodu njegovom, dramska freska. Đorđević, Branivoj, Novi Sad, 1990. Drame, adaptacije i dramatizacije[uredi | uredi izvor] Napisao je sedam originalnih drama: Korotanci - 1950. Studentske igre - 1951. Novi raspis - 1952. Kuća na uglu -1954. Plantaža JUG - 1958. Kosovka devojka (libreto za balet Vitomira Trifunovića) 1986. Slovo o Arseniju i narodu njegovom, posvećeno 300. godišnjici Velike seobe Srba, 1990 Drama Kuća na uglu koja je prevedena na mađarski, bugarski, rumunski i makedonski jezik. Adaptirao i dramatizovao 15 književnih dela za dramsko izvođenje. Najizvođenija je Odbrana Sokratova i smrt po Platonovom tekstu i prikazana je u režiji autora i izvođenju glumca Ljube Tadića. Postigla je ogroman uspeh kud publike i kritike, igrana je 20 godina, preko 500 puta. Gostovala je na smotrama, festivalima u zemlji i inostranstvu. Snimljena je čak i na gramofonsku ploču. Druga veoma poznata adaptacija je pod nazivom Prota Mateja Nenadović.[1] Uloga glumca[uredi | uredi izvor] Oko 40 uloga je ostvario u Narodnom pozorištu u Beogradu, u Šabačkom pozorištu i drugim beogradskim pozorištima. Rediteljska praksa[uredi | uredi izvor] Režirao je četrdesetak predstava što u amaterskim što u profesionalnim pozorištima u; Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kragujevcu, Užicu, Banja Luci i drugim gradovima širom Jugoslavije Lektorski rad[uredi | uredi izvor] Lektorski rad obuhvata preko 300 predstava u profesionalnim pozorištima i sedam lektura domaćih filmova. Tonska obrada[uredi | uredi izvor] Tonski je obradio preko 50 igranih i sto dokumentarnih filmova. Institucije, savezi i udruženja[uredi | uredi izvor] Predsednik Komisije za kulturu govora jugoslovenskih pozorišta, Saveza dramskih umetnika Jugoslavije Član Saveta Fakulteta dramskih umetnosti, Komisije Fakulteta dramskih umetnosti, Odbora Vukovog sabora, Komisije za kulturu govora Radio-televizije Beograd, Komisije za scensko-muzičke delatnosti SIZ-a kulture Beograda, Predsedništva Saveza amaterskih pozorišta u okviru Kulturno-prosvetne zajednice R Srbije. Nagrade[uredi | uredi izvor] Dobitnik je brojnih vrednih priznanja i nagrada, povelja, plaketa, diploma, spomenica i zahvalnica. Godišnja nagrada RTB, 1981. Izvanredni Zlatni beočug Grada Beograda, 1988. Vukova nagrada za životno delo, 1990. Nagrada 18. Susreta vojvođanskih pozorišta za odnegovan scenski govor, 1971. Oktobarska diploma Skupštine opštine Velika Plana, 1978 Povelja Podrinskog Narodnog pozorišta u Šapcu, 1981. Zahvalnica Visoke vojno-političke škole JNA u Beogradu, 1981. Spomenica Svete srpske carske lavre Manastira Hilandara, 1982. Povelja Narodnog pozorišta `Ljubiša Jovanović` Šabac, 1984. Velika plaketa i povelja Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1984. Priznanje Saveza amaterskih društava Vojvodine, 1989. Povelja Festivala monodrame i pantomime, Zemun, 1996. Napomena[uredi | uredi izvor] Kompletan opus Branivoja Brane Đorđevića se nalazi u katalogu izložbe održane u Savezu dramskih umetnika Srbije u Beogradu, 2003. godine, čiji je autor, kao i pisac kataloga bila Ksenija Šukuljević-Marković.[1] 1960 1970 1980 Ukupno Dugometražni film 1 1 0 2 TV film 0 4 6 10 TV serija 1 0 0 1 Ukupno 2 5 6 13 God. Naziv Uloga 1960.e_ 1968. Pohod / 1968 1969. TV Bukvar (TV serija) / 1970.e 1970. Prirodna granica / 1971. Sokratova odbrana i smrt (TV film) / 1971. Čudo (TV film) / 1972. Bolani Dojčin (TV film) / 1974. Laža i Paralaža (TV film) / 1980.e 1980. Koštana (TV film) / 1981. Smrt pukovnika Kuzmanovića (TV film) / 1985. Koštana (TV film) / 1986. Rodoljupci (TV film) / 1988. Jazavac pred sudom (TV film) / 1989. Stremnicka (TV film) / Scenarista[uredi | uredi izvor] God. Naziv Uloga 1970.e_ 1971. Sokratova odbrana i smrt (TV film) / 1976. Besede prote Mateje Nenadovića (TV film) / Glumac[uredi | uredi izvor] 1950 1960 1970 Ukupno Dugometražni film 0 0 1 1 TV film 1 0 0 1 Ukupno 1 0 1 2 God. Naziv Uloga 1950.e_ 1958. April i detektivi (TV film) / 1970.e 1979. Lične stvari Profesor na akademiji (kao Dr Branivoj Đorđević) Self[uredi | uredi izvor] God. Naziv Uloga 1980.e_ 1989. Dobrica Milutinović, među nama (Kratki dokumentarni film) Lično (kao Dr Branivoj Đorđević) Tags: Dikcija retorika lingvistika srpska književnost i srpski jezik

Књига Историчар и географ Срабон из Амасије са преводом и коментаром седме књиге Страбонове ‘Географије’ још једна је у реду монографија о античким историографима са стручним преводом и коментаром њихових текстова, какве се повремено, а, на жалост, не тако често, појављују и у нашој научној и културној средини. Ова монографија биће од изузетне користи стручњацима, а представљаће велики изазов и за читаоца који није имао прилике да се боље и детаљније упозна са делима античких историографа. Седамнаест књига Страбонове Географије обично се сматрају свеобухватним делом неодређеног, на први поглед не сасвим јасног жанра, свакако енциклопедијског карактера. Сам аутор поставља себи за циљ опис екумене – целе познате насељене земље, и у овом делу изводи закључке из целокупне науке хеленистичког доба. Географија има научну вредност и према мишљењу савремених истраживача, јер она представља први покушај упоредне критике аутору доступних извора и географских података које су забележили Страбонови претходници и, при томе, тежи њиховом ситематичном излагању на доследан начин и у целовитом облику. То је географско дело описног типа, мада разматрање актуелног питања поузданости судова које Страбон даје, ако имамо у виду његов карактеристичан метод истраживања извора и извесну ограниченост његовог приступа изворним подацима, може испрва збунити и завести савременог читаоца. Без обзира на ову специфичност, разноврсност и обиље података о земаљама и народима познатим у Страбоново време и саму Географију данас чине једним од основних и највреднијих извора за проучавање географије античког света. Рукопис монографије о Страбону из Амасије која је пред нама има две целине: Уводно истраживање о Страбону и његовом делу, подељено на седам поглавља Превод седме књиге Страбонове Географије. У публикацију је укључен списак одабране стручне литературе, а у њеном закључку налази се веома користан индекс Страбонових извора и имена, који се помињу у седмој књизи Географије. У уводном научном истраживању аутор се придржава традиционалне структуре и почиње монографију Страбоновом биографијом и представљањем садржаја његовог историјског дела и Географије, у оном облику у коме су они сачувани до наших дана (поглавља И – ИИИ), да би се затим позабавио суштинским карактеристикама Географије и Страбоновим истраживачким методом (поглавља И – ИИИ ). Као највредније у научном смислу може се оценити поглавље о Страбоновом схватању географије и о карактеру његовог дела (поглавље ИВ), у коме аутор у најбољем светлу представља Страбона као истраживача, наглашава важност његове научне полемике са претходницима и високо оцењује прецизност појединих географских података датих у овом делу. У овом поглављу указује се на то да је Географија била намењена понајпре римској друштвеној елити као „приручник и водич за практичног политичара и државног службеника“ и да је она по свом карактеру пре свега хумана географија „где се подаци добијени мерењима и прорачунима бележе само у оној мери у којој се аутору чине да могу бити од користи људима“. Аутор сматра да је Страбоново геграфско дело најближе жанру историјске географије у коме се географски простор не посматра само као физички простор, већ се посебно истражује његов историјски развој и етнографија. Најзад, у овом поглављу пажња се обраћа и на специфичан Страбонов однос према миту и цитатима из античких песника, нарочито из Хомера, који за њега, како нас аутор подсећа, имају подједнаку научну вредност као историја и као цитати из стручних прозних писаца. У два последња поглавља аутор на конкретним примерима анализира Страбонов истраживачки метод. У овим поглављима даје се преглед античких аутора чија је дела Страбон користио и са којима у Географији полемисао (поглавље В) и разматрају се Страбонови судови о појединим народима и етничким групама (поглавље ВИ). Овим поглављима аутор доследно заокружује своју анализу Страбоновог концепта историјске географије. За нашу науку и ширу читалачку публику посебно је важна седма књига Географије. Описујући део Европе између Рајне на западу, Дунава на југу и Дона и Азовског мора на истоку, Страбон управо у овој књизи, како и аутор монографије истиче, даје податке и о областима која се налазе јужно од Дунава и протежу између Јадранског и Црног мора (поглавље ИИИ). Управо садржај подстакао је, несумњиво, и самог аутора да седму књигу преведе и, уз одговарајуће стручне коментаре, укључи у ову публикацију. Академски превод седме књиге урађен је минуциозно и у потпуности одговара професионалним захтевима струке. Стил је једноставан и јасан. Топоними, етноними и лична имена махом су доследно преведени на српски језик. Једина примедба односи се на преводиочеву честу употребу страних речи и модерне терминологије, што може пореметити стилску уједначеност текста и изазвати утисак анахронизма при читању овог превода. Према свом приступу Страбоновом делу ова публикација је прихватљива и веома корисна за историчаре и класичне филологе и може бити необично занимљива широј публици различитих интересовања. Мислим да ће, с обзиром на актуелност њеног садржаја за нашу културну средину, уз мале корекције, нова књига о Страбону наићи на добар пријем код читалаца. Наслов: Страбон из Aмасије: историчар и географ. VII књигa Страбонове Географије: превод и коментари Издавач: Evoluta Страна: 320 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-80912-16-5

Kapitalno delo (sa fotografijama u boji) u četiri toma koje obrađuje celokupnu svetsku istoriju estetike knjige, od prvog pisma do današnjih dana. Dr Dragutin Furunović: ISTORIJA I ESTETIKA KNJIGE I–IV Izdanje autora, Beograd, 1999 tvrde korice, platno, prošiveno, 17 x 24,5 cm, ilustrovano, 3035str. + 608 str. s tablama I tom: 599 str., 256 str. s tablama II tom: 600–1294 str., 257–416 str. s tablama III tom: 1295–2159 str., 417–528 str. s tablama IV tom: 2160–3035 str., 529–608 str. s tablama Dr Dragutin Furunović rođen je 4. oktobra 1935. godine u Nišu a preminuo 2009. godine u Beogradu. Svoje rano detinjstvo i svoju nemirnu mladost proveo je u Gornjoj Toplici kod Niša gde su mu roditelji bili zaposleni. Posle završene Učiteljske škole u Aleksincu (1953) te Više pedagoške škole u Nišu (1955), diplomirao je 1957. godine na Filozofskom fakultetu u Skoplju na grupi za istoriju književnosti jugoslovenskih naroda. Stvaralaštvo U Beogradu je završio postdiplomske studije (1973) a potom na istom, Filološkom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju („Književno delo Gustava Krkleca“) 1984. godine. Studirao je na Visokoj školi političkih nauka. Od 1961. godine radi kao profesor u Grafičkoj školi u Beogradu, a jedno vreme bio je rukovodilac Grafičke tehničke škole (1971-1975) i direktor Grafičke škole (1991–1993). Na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu predavao je Kulturu govora. Piše književne kritike, eseje, feljtone, recenziju i prikaze, a bavi se proučavanjem i osvetljavanjem baštine tipografa sveta i naše zemlje. Dosad je objavio veći broj članaka, prikaza, eseja, kritika, feljtona i dr. u „Politici“, „Borbi“, „Večernjim novostima“, „Frontu“, „Vojnoistorijskom glasniku“, te u „Raskovniku“, „Mostovima“, „Vencu“, „Obeležjima“, „Književnosti“, u „Grafičkom radu“, „Štampi i papiru“, „Školskom grafičaru“, „Grafoimpleksu“, „Jedinstvu“, „Beogradskom školstvu“ i drugde. Napisao je dva udžbenika za polaznike V stepena grafičke struke za predmet „Kultura štampe“ koji je on osmislio. U Grafičkoj školi je dugi niz godina uređivao „Školski grafičar“, a potom, u istoj školi, pokrenuo ediciju „Mala školska biblioteka“ u kojoj je dosad izišlo desetak knjiga. Sve te knjige on je uredio i za iste napisao nadahnute predgovore. Godine 1986. objavio je književno-kritičku monografiju „Ceste Gustava Krkleca“, a od 1991. delo „Književna kritika o pesniku Gustavu Krklecu“ i „Prepiska Gustava Krkleca“. U pripremi za štampu su sledeća njegova dela: „Književno delo Gustava Krkleca“, „Tipografska čitanka“, „Istorija i estetika knjige“, „Tipografski velikani“ i još neka druge. Citat U Enciklopediji štamparstva napisao je: „Mojim najdražim: Saši, Mariji, Nadeždi i Uglješi, njihovoj plemenitoj ljubavi Uvidevši da sve je na ovom svetu prolazno i skovano od zavera, domislih da sastavim ovakvu jednu knjigu, moj skromni doprinos pokoljenjima na dar. Godine teške su mi za to bile potrebne, godine pune prijatelja ali, izgleda, i mnogo neprijatelja koji govorahu: ’Onaj ko je brži, gubi’. Pošto su neprijatelji moji umrli odavno i u mom snu, odnevši pamćenje sa sobom, ostaje mi da se okrenem prijateljima, onima koji pomagahu i koji pomogoše, sa više ili manje znanja i volje, da knjiga ova ugleda svetlost dana. Oni su svedoci moje moći, ali i moje nemoći, one molitve nemoći koja prati sve mučenike hranjene vatrom duha, pa i mene, mene, ranjivog od svakojake varke što život ispreda, govoreći: ’Na sreću sve istine su pogrešne.’ Svi moji prijatelji, pomogači, su tu, na dohvat ruke, urezani duboko u moje pamćenje, sada i u redove ove knjige, ulepšavane njihovom pomoći. Čuvam svoju misao zahvalnosti, glasno izgovarajući njihova imena. Blagorazumije očekujem i od onih koji, bez zlih namera, bespomoćnošću pamćenja svog zaboravih da istaknem. I njima i svima ostalim hristoljubivo i otačastvoljubivo poručujem: Onaj ko hoće prelistati, pročitati ili koristiti knjigu ovu, molim da bude milostiv i da me ne kune zbog nemoći uma mojega i drugog nedostatka što iskazah u njoj. Podložan svemu čovečanskome, od Boga i ljudi dobrijeh milosti ištem, ja, obični, grešni i duhom klonuli u ovom nevoljnim vremenima Velikog Zla i svakojakih oskudica Dragutin Furunović, čiji moto života oduvek beše: ’Stupi stepenicu više i nađi sebi prijatelja.’ Zime Gospodnje 1993. kada ne beše ni papira ni ostaloga – za knjigu ovu, mukom i znojem hranjenu. Nekoliko godina kasnije mrak je vejao na sve strane, a psi, kao i ranije: najpre ujedali pa onda lajali. Đavolski haos i pomračina mržnje. Gozba poraženih, a svi behu poraženi, i oda zlima. Nepotrebni krvavi rat je odjezdio da se nekom drugom prilikom ponovo javi. Sreća silazak, sa mučnim usponom u nadanju, da se umanje muke i bolovi. Da mi umanje bolove i muke šalju mi noći u kojima moram da sanjam. I ja sanjam: kako se penjem, bolestan od radosti, nebeskim lestvicama, stariji za više od jednog veka. I kako me knjiga ova, ispisana na vlastitoj koži, prateći me u stopu, kori, govoreći: ’Bolovao si od neobične bolesti: reč ti beše brža od ćutanja!’ Da je umilostivim rekoh: ’Razlika između dva čoveka, koji sebe smatraju prijateljima, može biti mnogo veća nego između prijatelja i neprijatelja.’ ’Sve je na svetu zagonetka. Strašno mnogo tajni ima. Suviše mnogo zagonetki ugnjetavaju na Zemlji čoveka! Širok je čovek – suviše širok – ja bih ga suzio’, reče mi ona, pozivajući se na misao Dostojevskog, a odobravajući moju. Mrak je za to vreme i dalje vejao na sve strane, iako je od ovog zapisa protekao čitav jedan vek. Šejtanska posla!, glasno rekoh, a onda, budući da (ne)bejah u milosti slova na koži svojoj ispisana, istrgoh parče kože na onom delu, na kome se, kao na pergamentu, jasno razaznavala rečenica (koju će mi ukrasti jevanđelisti Matej, Marko, Luka i Jovan): ’Jer, ko mene voli’ – reče Gospod – ’i ja ću njega zavoleti’. Ona me i sada prati, a pratiće me, znam, i do izdihanija mojega. Leta Gospodnjeg 1996. kada već beše papira i drugog (sem dinara kod mene), ali ne i dovoljno iskrenih i pravih prijatelja“ – Dragutin Furunović. MG (L)

Detalji predmeta Stanje Polovno tags TERMOENERGETIKA Termodinamika Zbog čega je Termodinamika zanimljiva za izučavanje za studente mašinskog i industrijskog inženjerstva? To je nauka koju treba poznavati ne samo zbog buduće struke, već i zato što je to osnova života čoveka na našoj planeti. 2 Sunce koje predstavlja termonuklearni reaktor stvara visoku temperaturu koju zrači u kosmos, pa se površina planete Zemlje zagreva, dolazi do topljenja lednika... Zračenje (koje se objašnjava principima termodinamike) koje pada na našu planetu predstavlja osnov života na njoj. Termodinamika Čovek treba energiju u vidu toplote, električne energije, mehaničkog rada, rashladne energije za svoj život, za grejanje, klimatizaciju, rashlađivanje namirnica, za pogon prevoznih sredstava. 3 Termodinamika 4 Šta proučava termodinamika? Termodinamika je deo fizike i predstavlja u širem smislu nauku o energiji. Termodinamika se bavi proučavnjem pojava vezanih za pretvaranje toplotne u druge oblike energije. Termodinamika analizira i definiše razne forme tog pretvaranja - prvi princip termodinamike Termodinamika analizira i definiše uslove pod kojima je to moguće - drugi princip termodinamike 5 Energija Skoro sve pojave u prirodi su praćene procesima pretvaranja energije iz jednog oblika u drugi. Energija se definiše kao univerzalna mera kretanja materije, ili kao sposobnost tela da vrši određeni rad, pa se i u termodinamičkim procesima može pratiti ova fizička veličina. Energija je zapravo samo jedan od oblika kretanja materije (ona je svojstvo materije, jer je svakom materijalnom telu kretanje svojstveno), pa se ona i ispoljava u raznovrsnim i neprestanim makroskopskim ili mikroskopskim promenama stanja raznih tela, odnosno njegovih sićušnih čestica. Sveukupna energija nekog posmatranog tela, kao što je poznato iz fizike (Ajnštajn), proporcionalna je njegovoj masi i jednaka je: ? = ?? 2 gde je c- brzina svetlosti, a m-masa tela. 6 Energija U prirodi mogu da se zapaze, a susreću se i u svakodnevnom životu, razni oblici energije, koju ispoljavaju najraznovrsnija tela: kamen kad pada, automobil kad se kreće, vratilo kad se okreće itd. Sva ova tela na razne načine ispoljavaju isti oblik energije: energiju kretanja spoljašnjih vidljivih tela (makrotela) - mehaničku energiju. Pored kretanja spoljašnjih vidljivih tela, poznata su, prema molekularno kinetičkoj teoriji, i kretanja unutar tela, koja vrše molekuli i atomi u njima, kao i sile koje deluju izmedu molekula, tzv. medumolekulske privlačne sile. Spoljašnji odraz kretanja molekula i atoma jeste, prema molekularno-kinetičkoj teoriji, temperatura tela. Ukoliko je to unutrašnje kretanje življe, utoliko je i temperatura viša. Zapravo unutrašnje kretanje (kretanje u mikroskopskim uslovima) ispoljava se u ovom slučaju u obliku toplotne energije. Prema tome, ukoliko je življe kretanje unutar tela, utoliko takvo telo poseduje veću unutrašnju (toplotnu) energiju. 7 Oblici energije Vidimo da su oba navedena oblika energije - mehanička i toplotna odraz dve vrsta kretanja: prvi spoljašnjih, vidljivih, „velikih“ tela, (makrotela), a drugi unutrašnjih, nevidljivih, „sićušnih“ tela (mikrotela). Radi toga se obično prva vrsta kretanja (promena mesta u prostoru) naziva mehaničko kretanje, a druga vrsta toplotno kretanje. U termodinamici se kao osnovni parametri za ocenu ponašanja fluida uzimaju toplota (predstavlja vid energije) i rad (predstavlja meru iskorišćene energije za odgovarajući proces), a opisuju se kao funkcije više parametara stanja, odnosno više fizičkih veličina, koje indirektno, svojom promenom, utiču na njihovu promenu i ponašanje samog fluida. 8 Pretvaranje (transformacija) energije Potencijalna energija se ispoljava u mogućnosti tela da se kreću; voda skupljena u jezeru na nekoj visini (može da se koristi za obrtanje točka vodenice ili vodenog motora); hemijska energija goriva (može da se iskoristi ako se gorivo sagori); vodena para pod pritiskom u cilindru ispred klipa ili u loncu ispod poklopca (może da se širi i da potiskuje klip, odnosno da podiže poklopac); itd. Kinetička energija se ispoljava u samom kretanju tela, odnosno njegovih sićušnih čestica: molekul kad se kreće, voda kad teče, itd. Iz navedenih primera za potencijalnu i kinetičku energiju, a i po samoj definiciji potencijalne energije, vidi se da potencijalna energija ima tu osobinu da se pretvara u kinetičku energiju - mogućnost za kretanje pretvara se u samo kretanje. Tu osobinu da se jedan oblik energije pretvara u drugi imaju svi oblici energije. 9 Pretvaranje (transformacija) energije Na primer, pri udaranju čekića o predmet na nakovnju, zagreju se kako čekić tako i predmet i nakovanj . Mehanička energija - kretanje čekića, pretvorila se jednim delom u toplotnu energiju, u kretanje čestica unutar navedenih tela . Obrnuti slučaj, pretvaranja toplotne u mehaničku energiju, ima se na primer u dejstvu oružja (puške, topa itd . ) . Na račun toplote, nastale sagorevanjem baruta, dobiva se mehanička energija koja se ispoljava u kretanju puščanog, odnosno topovskog metka . Isto tako, mehanička energija koja se ispoljava u kretanju automobila dobiva se na račun toplote oslođodene sagorevanjem goriva u cilindru automobilskog motora . Električna energija može da se pretvara u svetlosnu energiju (u električnoj sijalici), u toplotnu energiju (u grejalici), u mehaničku energiju (u elektromotoru), u hemijsku energiju (u galvanskom elementu) itd . 10 Tehnička termodinamika Tehnička termodinamika u osnovi proučava gasne radne fluide u tehničkoj praksi (ali koristi i neke zakonitosti koje važe za tečne fluide), i procese razmene energije (najčešće manifestovane u vidu toplote) i rada u karakterističnim termodinamičkim sistemima uz praćenje zakonitosti promene parametara stanja sistema (svako stanje sistema se definiše vrednostima odgovarajućih fizičkih veličina: p-pritiska, V-zapremine i Ttemperature u karakterističnim vremenskim trenucima-tačkama). 11 Osnovne informacije o predmetu Nastavnici Predavanja: dr Biljana Milutinović [email protected] Konsultacije: kabinet 213 Vežbe: Gordana Jović [email protected] Konsuktacije: kabinet 213 Broj časova 2 časa predavanja + 2 časa vežbe 12 Osnovne informacije o predmetu Web page: 13 1. Malić, D., Termodinamika I, Termotehnika, Beograd, 1980. 2. Tomić, M., Vukić, M., Živković, P., Milutinović, B., Zbirka zadataka iz termodinamike sa osnovama prenosa toplote, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, 2021 3. Ilić, G., Radojković, N., Stojanović, I., Termodinamika II, Mašinski fakultet-Univerzitet u Nišu, 1996. 4. Cvetković, R., Radojković, N., Hemijsko inženjerska termodinamika – zbirka zadataka, Univerzitet u Nišu, 1996. 5. Cvetković, R., Radojković, N., Stamenković, I., Hemijsko inženjerska termodinamika – zbirka zadataka, II dopunjeno i izmenjeno izdanje Univerzitet u Nišu, 1996 14 Literatura • Uvod u predmet. Idealan gas. Osnovne veličine stanja radnog tela. • Jednačina stanja idealnog gasa. Avogadrov zakon. • Smeša idealnih gasova. Gasna konstanta smeše. Parcijalni pritisci gasova u smeši. • Energija radnog tela. Unutrašnja energija i količina toplote. • Specifična toplota. Majerova jednačina. Specifična toplota gasne smeše. • Prvi princip termodinamike. Radni p-v dijagram. Povratni i nepovratni procesi. Rad. Pojam entalpije. • Drugi princip termodinamike. Entropija i matematički izraz drugog principa termodinamike. • Kružni procesi. Termodinamički stepen iskorišćenja. • Osnovne promene stanja u p-v sistemu. Karnoov, Oto, Dizel i Sabateov ciklus. • Prostiranje toplote. Prostiranje toplote provođenjem. • Konvektivno prostiranje toplote. • Zračenje toplote. 15

Križanićeva `Kosovka djevojka` ili LGBT pre LGBT-a u modernoj likovnoj umetnosti Srba i Hrvata XX veka...furundzijska posla ili nista od toga?!! Za gladnu rupicu na zidu koja svaku mracnu tajnu zna o čiju šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu (OCD, sorry) će sretni vlasnik nepokolebljivo okaciti ovo epohalno delo. Ladies and gentlemen, think about it after you wash yourself of mens` jeez and all the stuff of another man. Ako se na Pjerovoj karikaturi - sa elegijskim prizvukom i subliminalnom simbolikom u poruci - ne nalazi bledolika i muškobanjasta, ljubavnim jadima potresena crnka, endemska vrsta visokog čela sa keceljom u etno motivima, onda se po svemu sudeći radi o blagoj aluziji na osobu muškog pola, pravog furundžiju koji ima jedan ženski hormon više od onoga statičara koji u datom trenutku izigrava topdžiju. Tobože, kaže se furundžija ili zadnji vezni. Upravo on jadan - a ne ona jadna - na gotovo morbidan način sa slike poručuje: `Da se jadna za zelen bor u`vatim...!` Zašto je Pjer odabrao baš najsvetiji srpski politički etnomit emancipujući neku javnu ličnost, priznajući mu da je jednak sa “junak-devojkom” što traži svog dragana koji “mre” kao zalog za obnovu države? O čemu je u stvari reč, moglo bi se saznati jedino uz pomoć vremeplova za going back in time. Najmoćniji topli brat u našoj istoriji bio je komandant Kraljeve Garde Đeneral Petar Živković, mada je izvesno da je na slici Pjerovoj u pitanju neka ina osoba, tanjeg struka i manje korpuletntna. O kome se izvesno radi, ne pomažu ni informacije sa interneta od onih neproverenih sa gay-serbia . com do feljtona Politike ili Vecernjih novosti. Navodno zbog nebuloznih rekla-kazala poput glasine da-je Knez Pavle ispričao Pižonu da-je kralj Petar jednom rekao za svog sina Đorđa: “Ej, kuku meni, gde Đorđa pečati odostrag Mika Alas.” Kralju Petru se nikako nije dopadalo što se njegov sin tako intimno sprijateljio s Petrovićem i kad je pročitao u novinama da Petrović jedno svoje pismo Đorđu završava rečima “Vaš pas na lancu”, rekao je revoltirano: “Kako sme jedan ozbiljan čovek tako šta napisati jednom dečku.” …sada je jasno zašto se ovaj veliki srpski matematičar opredelio za alternativni život među alasima, pristanišnim radnicima i ostalim marginalcima Savamale. U taj kolovrat intriga i trača upao je verovatno Križanić portretišući nekog toplog brata veoma crne zalizane kose tada na udaru smutljivih kuloara. Informacije preuzete sa interneta koje mogu pomoći u otkrivanju portretisanog: Petar Živković ostaje jedna od najintrigantnijih ličnosti naše političke istorije iz perioda koji prethodi slomu Kraljevine Jugoslavije. Nakon više decenija komunizma, tokom kojih je njegovo ime pominjano u negativnim kontekstima, lišeni smo danas jedne ozbiljne studije koja bi razvejala sve predrasude što već decenijama obavijaju njegovo ime i odražavaju se na procenu njegovog političkog učinka. Jer osim što je kao istaknuto vojno lice i političar bez skrupula uspeo da dopre do najviših državnih položaja, te za jedno vreme postane uzdanica samoga kralja i perjanica proklamovane ideologije integralnog jugoslovenstva, Živković je po svemu sudeći bio i jedan od prvih političara u nas o čijoj su se seksualnosti ispredale priče. Iako je sve ostalo na nivou glasina i kazivanja njegovih političkih oponenata i neprijatelja, nije zgoreg napraviti mali osvrt na njegovu ličnost. Bio je jedan od glavnih zaverenika protiv Obrenovića, iako se njegova uloga svela na otključavanje kapija Dvora u noći prevrata. Medjutim, Živković se postepeno udaljava od svojih dojučerašnjih saboraca da bi osnovao Belu ruku, organizaciju koja je svoje uporište imala u vojsci, a bila je direktno suprotstavljena delovanju Crne ruke. U Draškićevim sećanjima (koji je bio jedan od, Živkovićevom zaslugom, smenjenih ađutanata Aleksandrovih), kaže se da je Živković imao uticaj na princa stečen na **veoma sramotan način**. **Aleksandar je toplo voleo Živkovića, kaže princ Đorđe; po Beogradu su se širile grozne glasine o njihovom odnosu** (Mekenzi, Ibid., str 93). Živković je tako sebe vezao za Aleksandra i postao vođa **jedne grupe ozloglašenih i pokvarenih ljudi, koji su se ulagivali njemu i princu Aleksandru** Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana `Bela ruka`. Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao `kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske`. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra `namestio` Solunski proces. U svojim memoarima nesuđeni srpski kralj opisuje jednu od svojih mnogobrojnih svađa sa bratom, kada Đorđe u nastupu besa kaže Aleksandru, tadanjem regentu, između ostalog sledeće: ``Čudo me nisi uporedio sa Pašićevim sinom, koji juri žene po Evropi dok Srbija ratuje, ili sa tvojim prisnim prijateljem Petrom Živkovićem... On doduše ne juri žene... ali je u pozadini... Pričuvaj malo svoje vojnike od njega...``. Aleksandar je mnogo voleo Petra Živkovića i dobro je osetio smisao mojih reči. U Beogradu se svašta govorkalo... Znao sam to i ja, a znao je i Aleksandar. Beogradske priče, o kojima smo često slušali obojica, izazivale su moje osmehe, ali je Aleksandar bio ogorčen zbog njih. Sada, u ovom duelu reči, on nije mogao da svari uvredu. ``Ostavi na miru Živkovića! - uzviknuo je ljutito. - Ako i dalje nastaviš da vređaš oficire, stavicu te pod sud... Dosta mi je.`` (4) Postoje indicije da je odmah po marsejskoj pogibiji vladara, Živković stao uz kneza Pavla Karađorđevića i omogućio mu da tutor nad mladim kraljem postane upravo on, a ne kraljica Marija. Predsednik Vlade Uzunović morao se saglasiti sa tim navodnim aktom o namesništvu, budući da je Knez Pavle uza sebe imao podršku komandanta Garde, generala Petra Živkovića. (7) Ali ta ljubav između kneza Pavla i generala Živkovića nije potrajala. Iako se često koristio Živkovićevim uslugama (8), Kneževu naklonost i podršku pridobio je Milan Stojadinović, svakako najmarkantnija ličnost srpske predratne političke scene. Kneževu podršku imao je prvenstveno zbog svojih reformatorskih ideja, koje su pokazale odlične rezultate na polju finansija. Godine Stojadinovićevog predsedavanja Vladom (1935-39) bile su obeležene intrigama i spletkama koje su uvek dolazile iz iste kuhinje. Uvek je to bio Petar Živković, demon jugoslovenske ideje i siva eminencija Aleksandrovog režima. (9) Pokušaj atentata na Milana Stojadinovića, prilikom njegovog ekspozea u Skupštini, bio je ujedno povod da se Živković ukloni sa pozicije ministra vojnog. Knez Pavle je u organizaciji ovog atentata prepoznao Živkovićev uticaj. Ali zakulisne radnje uperene protiv Stojadinovića i njegove Vlade nisu prestajale. To se naročito videlo tokom Konkordatske krize 1937. Jedan od organizatora tzv. Krvave litije (19. jula), na kojoj su žandarmi ušli u otvoreni sukob sa narodom i sveštenstvom tokom protestnih šetnji prestoničkim ulicama, bio je između ostalih - Petar Živković. Za svoju stvar on je čak pridobio nekoliko srpskih vladika. (10). Pjer KRIZANIC Kosovka djevojka, oko 1935. godine akvarel, 32,5 x 19 cm plus ram koji nije otvaran, signatura dole desno i zapisi autora gore i dole, sve cirilicom zapis i posveta na poledjini zastitnog kartona FOTO-sertifikat Nikola Kusovac Fotografije u prilogu su slikane na dnevnom svetlu a ova malo tamnija je skenirana u visokoj 600 dpi rezoluciji. Znacajan rad u boji kakvih je sacuvano neznatno malo. Petar Pjer Križanić, rodio se 19. maja 1890. godine u Glini. Hrvati kazu:” hrvatski slikar i karikaturist. Novinskom se karikaturom počeo baviti 1909. u Koprivama. Jedan je od utemeljitelja humorističkog lista Jež (1935.). Svoje je karikature objavio u tri knjige, a usporedo se bavio likovnom kritikom….” Srbi kazu:”… srpski karikaturista Petar-Pjer Križanić, jedan od rodonačelnika srpske i jugoslovenske karikature, pisac i esejista, …”, a on sam je napisao: DA VAM SE PREDSTAVIM Sasvim pri kraju XIX veka ugledao sam svetlo dana u Glini, maloj varošici Hrvatske. U tom kraju Banije žive izmešani katolici i pravoslavni, Srbi i Hrvati. Ta dva plemena čuvena su u svetu po tome što već decenijama vode borbu, dokazujući jedni drugima, savršeno istim jezikom, argumentima i izrazima iz Vukovog rečnika da – nisu jedan narod. Ja sam plod te mešavine, jer mi otac beše katolički Hrvat a majka pravoslavna Srpkinja. Prema tome, hteo ne hteo, rodio sam se kao Jugosloven.