Autor - osoba Mišić, Petar D. Naslov Specijalno oplemenjivanje voćaka / Petar D. Mišić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon : Institut za istraživanja u poljoprivredi `Srbija`, 2002 (Bor : Bakar) Fizički opis 504 str., [16] listova s tablama : ilustr. ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Polja Partenona` ISBN 86-7157-215-3 (broš.) (Zbirka) Napomene Tiraž 800 Bibliografija: str. 451-486. Predmetne odrednice Voćke – Oplemenjivanje Pisac je prikazao principe i metode rada u oblasti voćarstva. Knjiga treba da upozna čitaoca sa osobenostima oplemenjivanja značajnih voćaka kod nas. PREDGOVOR Voćke su deo žive prirode. One se neprekidno menjaju u prilagođavaju uslovima sredine. Ogromna je genetička varijabilnost voćaka. Čovek od davnina koristi voće kao značajan, bogat u raznovrstan izvor hrane i lek. Voće sadrži mnoga, često nezamenljiva organska i neorganska jedinjenja i elemente. Među njima šećeri, organske kiseline, belančevine, ulja, pektini, vitamini, enzimi, bojene, aromatične i mineralne supstance zauzimaju važno mesto. U praistorijsko doba čovek je sakupljao i koristio plodove divljih voćaka. Docnije on počinje da odabira, pripitomljava, sadi i proizvodi voće kraj svojih staništa. Pronalazak kalemljenja omogućio je da se voćke brzo i lako razmnožavaju i da verno prenose osobine na vegetativno potomstvo. Dug je razvojni put oplemenjivanja voćaka. Pored klasičnih metoda (odabiranje iz prirodnih populacija, hibridizacija i klonska selekcija), krajem XX veka počinju da se koriste nove biotehnološke metode u oplemenjivanju voćaka. Blagodareći tom golemom radu, čoveku danas, umesto sitnih i često nedovoljno ukusnih plodova divljih voćaka, stoje na raspolaganju krupni, privlačni i ukusni plodovi različitih voćaka. Proizvodila voća u svetu dostigla je 420 miliona tona (prosek 1991/2001) ili 70,1 kg po stanovniku. To je ogroman uspeh. Pa ipak nisu stvorene idealne sorte i podloge voćaka, jer se priroda i čovekove želje i potrebe stalno menjaju. Osnovni zadatak oplemenjivanja voćaka je da se, stvaranjem boljih sorta i podloga, njihovim gajenjem u povoljnim uslovima i primenom odgovarajuće agrotehnike (po mogućstvu uz uvođenje koncepta integralne proizvodite) poveća proizvodnja voća, poboljša kvalitet voća u smanje troškovi proizvodnje voća. Pisac je u monografiji Opšte oplemenjivanje voćaka (Nolit, Beograd, 1987) prikazao principe i metode rada u toj oblasti. Ova, nova monografija Specijalno oplemenjivanje voćaka treba da upozna čitaoce sa osobenostima oplemenjivanja značajnih voćaka koje se gaje u SR Jugoslaviji. To pruža mogućnost širokom krugu čitalaca (učenicima srednjih poljoprivrednih škola, redovnim studentima, poslediplomcima i doktorantima na poljoprivrednim fakultetima, diplomiranim inženjerima voćarske struke, voćarima proizvođačima i amaterima, a naročito naučnim radnicima koji se bave problematikom oplemenjivanja određenih vrsta voćaka) da uspešno rade na odabiranju, stvaranju i korišćenju novih, boljih sorta i podloga voćaka, koje su kamen temeljac savremenog voćarstva. U drugoj polovini XX veka postignuti su vrlo značajni rezultati u oplemenjivanju voćaka. Očekuje se da će dostignuća u XXI veku nadmašiti ono što je dosad ostvareno na ovom polju. Oplemenjivanje voćaka i vinove loze je grana oplemenjivanja biljaka. To je nastavno naučna disciplina koja se bavi izučavanjem principa i iznalaženjem i usavršavanjem metoda stvaranja boljih sorti i podloga voćaka i vinove loze. Genetika joj predstavlja teorijsku osnovu. Problemi: dug vremenski peroiod dobijanja novih sorti i podloga, kao i njihovo uvođenje u proizvodnju, što je najčešće period od 15–20 godina. u procesu oplemenjivanja neophodno je pravilno odrediti cilj oplemenjivanja. A visok nivo znanja i dugotrajni sistematski rad istraživača različitih specijalnosti (genetičara, selekcionara, pomologa, fiziologa, biohemičara, fitopatologa i tehnologa) predstavljaju važan preduslov za uspeh u oplemenjivanju. potrebno je veliko selekciono polje u pogodnim prirodnim uslovima. potrebna savremena oprema i obezbeđenja finansijska sredstva. Prednost: U odnosu na ratarske i povrtarske kulture, voćke imaju veliku prednost u pogledu oplemenjivanja. Uspešno se vegetativno razmnožavaju, i verno prenose osobine materinske biljke na potomstvo (klonove). Značaj: Voće je značajna hrana ljudi. Ciljevi: 1. povećanje proizvodnje voća i grožđa može se ostvariti: povećanjem prinosa po jedinici proizvoda – zavisi od naslednih osobina sorte i podloge (dužina mladalačke nerodnosti, dužina zimskog odmora, afinitet sorte i podloge, dugovečnost, način obrazovanja rodnih grančica, građa cveta, način oprašivanja i oplođenja, otpornost prema prouzrokovačima bolesti, štetočinama i mrazevima), prilagođavanja na nepovoljne zemljišne uslove i ekstremne vremenske prilike i primenjene agrotehnike (tehnologija gajenja) proširenjem areala gajenja – sorte toplijih područja prilagođavaju se na hladnije uslove i obrnuto (aklimatizacija). Takođe, nove podloge treba prilagoditi manje povoljnim zemljišnim uslovima. 2. poboljšanje kvaliteta – kvalitet voća zavisi od: hemijskih, fizičkih, pomoloških, organoleptičkih i tehnoloških osobina. Polimorfizam kvaliteta plodova različitih sorti daje mogućnost dobijanja novih kvalitetnijih sorti, pri oplemenjivanju. 3. smanjenem troškova proizvodnje stvaranje sorti otpornih na biotičke i abiotičke faktore stvaranje sorti pogodnih za mehanizovanu berbu i rezidbu stvaranje sorti koje imaju smanjenu potrebu za rezidbom stvaranje sorti čiji se plodovi dugo drže na granama, dobre su transportabilnosti i pogodni za čuvanje stvaranje podloga dobrog afiniteta sa sortama, dobrog ukorenjavaja i koje ne formiraju izdanke MG131 (N)