`Fine Curled` je varijetet baštenskog kresa sa kovrdžavim i zakrivljenim listovima koji su nešto krupniji nego kod običnog kresa. Baštenski kres (Lepidium sativum) ili kres salata je jednogodišnja zeljasta brzorastuća jestiva biljka koja može porasti do visine od 60 cm ali najbolje je koristiti mlade biljke visine oko 15cm. Genetski je povezana sa slacicom i ima sličnu aromu, tacnije ima ukus kao ren, ili vasabi. Koristi se za pripremu ukusnih salata, kao začinska biljka, u kulinarstvu, kao dodatak salatama i sendvicima. Odličan je u kombinaciji sa zelenom salatom, rukolom, ili paradajzom. Uobičajeno je da se koristi list i nežnije stabljike i poželjno je koristiti svežu biljku, jer se sušenjem gube vitamini i aroma. Dosta se koriste i mlade, tek iznikle biljke i klice, jer imaju još vece koncentracije vitamina. Kres ima visoke nivoe vitamina C, provitamina A, K, i deo kompleksa B vitamina, kao i dosta mikroelemenata. Samleveno seme kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzervisanje povrća. Seme se smatra veoma lekovitim i koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži, astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti, deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam, ima svojstva afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Veoma lako se uzgaja, seje se direktno u zemlju ili u saksije. Brzo niče i za upotrebu je već nakon mesec dana od setve, a seme sazreva za nešto više od 3 meseca nakon setve. Ne zahteva mnogo pažnje i može se uzgajati i preko zime u saksijama.

Grčki kres je varijetet baštenskog kresa sa najkrupnijim listovima koji oblikom podsećaju na list peršuna. Baštenski kres (Lepidium sativum) ili kres salata je jednogodišnja zeljasta brzorastuća jestiva biljka koja može porasti do visine od 60 cm ali najbolje je koristiti mlade biljke visine oko 15cm. Genetski je povezana sa slacicom i ima sličnu aromu, tacnije ima ukus kao ren, ili vasabi. Koristi se za pripremu ukusnih salata, kao začinska biljka, u kulinarstvu, kao dodatak salatama i sendvicima. Odličan je u kombinaciji sa zelenom salatom, rukolom, ili paradajzom. Uobičajeno je da se koristi list i nežnije stabljike i poželjno je koristiti svežu biljku, jer se sušenjem gube vitamini i aroma. Dosta se koriste i mlade, tek iznikle biljke i klice, jer imaju još vece koncentracije vitamina. Kres ima visoke nivoe vitamina C, provitamina A, K, i deo kompleksa B vitamina, kao i dosta mikroelemenata. Samleveno seme kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzervisanje povrća. Seme se smatra veoma lekovitim i koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži, astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti, deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam, ima svojstva afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Veoma lako se uzgaja, seje se direktno u zemlju ili u saksije. Brzo niče i za upotrebu je već nakon mesec dana od setve, a seme sazreva za nešto više od 3 meseca nakon setve. Ne zahteva mnogo pažnje i može se uzgajati i preko zime u saksijama.

`Bubbles` je varijetet baštenskog kresa sa listovima na kojima se nalaze ispupčenja slična balončićima. List je nešto krupniji nego kod običnog kresa. Baštenski kres (Lepidium sativum) ili kres salata je jednogodišnja zeljasta brzorastuća jestiva biljka koja može porasti do visine od 60 cm ali najbolje je koristiti mlade biljke visine oko 15cm. Genetski je povezana sa slacicom i ima sličnu aromu, tacnije ima ukus kao ren, ili vasabi. Koristi se za pripremu ukusnih salata, kao začinska biljka, u kulinarstvu, kao dodatak salatama i sendvicima. Odličan je u kombinaciji sa zelenom salatom, rukolom, ili paradajzom. Uobičajeno je da se koristi list i nežnije stabljike i poželjno je koristiti svežu biljku, jer se sušenjem gube vitamini i aroma. Dosta se koriste i mlade, tek iznikle biljke i klice, jer imaju još vece koncentracije vitamina. Kres ima visoke nivoe vitamina C, provitamina A, K, i deo kompleksa B vitamina, kao i dosta mikroelemenata. Samleveno seme kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzervisanje povrća. Seme se smatra veoma lekovitim i koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži, astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti, deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam, ima svojstva afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Veoma lako se uzgaja, seje se direktno u zemlju ili u saksije. Brzo niče i za upotrebu je već nakon mesec dana od setve, a seme sazreva za nešto više od 3 meseca nakon setve. Ne zahteva mnogo pažnje i može se uzgajati i preko zime u saksijama.

Seme maka je izuzetno bogato nezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom i linolnom (esencijalna omega 6 masna kiselina koju organizam ne stvara). Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka i učestvuje u njihovoj izgradnji, a podstiče resorpciju i transport vitamina A, D, E i K, koji su rastvorljivi u mastima. Omega 6 masna kiselina može da uspori razvoj multiple skleroze, zaštiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Delotvorna je i u lečenju kožnih obolenja. Oleinska kiselina nije esencijalna, već monozasićena iz grupe omega 9, a organizam može delimično da je sintetiše. Istraživanja naučnika otkrila su da sprečava nastanak karcinoma na nivou gena. Takođe, čuva i kardiovaskularni sistem od oštećenja. Mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Ugljeni hidrati iz ove biljke daju energiju. U sitnom zrnu nalazi se mnoštvo minerala, naročito joda, mangana, magnezijuma, cinka, kalijuma i bakra. Magnezijum učestvuje u stvaranju snažnog antioksidansa superoksid dismutaze. Bakar reguliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, cink usklađuje enzime zaslužne za stvaranje i pokretljivost sperme. Kalijum je veoma bitan za kontrolu srčanog rada i prevenciju kardiovaskularnih obolenja. Mak sadrži i vitamine grupe B, oksalatne kiseline i amorfne alkaloide. Uz enzime, oni utiču na bolji rad organa za varenje. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres, a podstiču dobro raspoloženje. Seje se u prolece direktno u basti u male leje, a posle se rasadjuje kao salata, a bere se kada se caure sa semenom osuse i seme u njima zvecka. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

MUSKATNA TIKVA 20 semena Cucurbita moschata Kod mene narastu i do 15KG Nutricionisti, strucnjaci za ishranu bundevu s pravom nazivaju balkanskom bananom, jer je po sastavu slicna ovom cenjenom vocu, s tom razlikom što je znatno jeftinija, a po mogucnostima razlicite primene mnogo bogatija. Plod je prijatnog ukusa i izuzetne hranljive i lekovite vrednosti .U ishrani se koriste i cvetovi, zatim socni i mesnati delovi plodova i seme. Meso plodova može se koristiti na više nacina, peceno, zatim za spremanje razlicitih variva, za preradu u marmelade, slatka ili sokove, kao nadev za kolace i slicno.Zlatno-žuto meso je, s druge strane, bogato pektinima, finim biljnim vlaknima, mikroelementima i drugim korisnim elementima i enzimima. Velika je i vitaminska vrednost plodova. Oni sadrže provitamin A, zatim vitamine grupe B (B1, B2, B3 i B6), vitamin C i folnu kiselinu. Energetska vrednost mesa je mala, pa 100 g ima samo oko 125 kJ.Seme je hranljivije od mezokarpa za oko 20 puta a sadrži 30-40% belancevina, 45-48% ulja, 10-20% ukupnih šecera, oko 5% vode, oko 2% mineralnih soli (kalijum 383 mg%, fosfor 44 mg%, kalcijum 22 mg%, gvožde 10 mg%, selen, mangan i cink) i pektina. Bogato je vitaminima rastvorljivim u ulju (D, E, K, PP), vitaminima B1 i B2, kao i nizom zaštitnih i lekovitih sastojaka celuloze, fitosterina, fitina, fosforne kisele, salicilne kiseline i drugih. Plodovi su teski 6-7 kg, vreze dugacke i razgranate, tako da dobro pokrivaju povrsinu pri gajenju na 150 x 50 cm. Seje se u aprilu, direktno ili iz rasada starog do 35 dana, odgajenog u saksijama ili presovanim kockama. Sazreva u avgustu. Bere se do prvih jesenjih mrazeva. U sezoni sazri prosecno cetri ploda po biljci.

Rusomača (Capsella bursa-pastoris) poznata i kao Hoću-neću ili Devojačka trava, dvogodišnja je zeljasta biljka. Može se nači širom sveta a ponegde se smatra i za korovsku biljku. Zbog srcastog oblika listića ponekad je zovu i pastirska torbica. Cela biljka je izuzetno lekovita. Cveta od aprila do oktobra, a bere se cela biljka sve dok cveta. Suši se u hladovini u tankim slojevima. Sadrži flavonoide, polipeptide, holin i acetilholin, histamin, vitamine A, B i C i obilje drugih delotvornih sastojaka. Kao daleka rođaka familije krstašica oslobađa karakteristični miris sumpornih jedinjenja. Koristi se kao čaj, tinktura, svež sok ili u obliku praha. Snažno zaustavlja krvarenja, kako spoljašnja, tako i unutrašnja. Omiljeni je narodni lek protiv menstrualnog odliva i bolnih menstruacija, zbog čega je i zovu devojačka trava. Koristi se i kod pojave krvi u mokraći, upale bešike, krvarećih hemoroida, kao i za jačanje materice i regulisanje niskog krvnog pritiska, a ima recepata i za preparate protiv visokog krvnog pritiska, u kombinaciji sa drugim biljkama. Zbog zavidnog prisustva kalijuma povoljno utiče na srčani mišić, a preporučuje se i kod angine pektoris. Efikasna je i pomešana sa drugim lekovitim biljkama, u zavisnosti za šta se koristi. U čajnim mešavinama protiv hipertenzije kombinuje se sa rastavićem i glogom. Pomešana sa virkom i hajdučkom travom najbolji je lek za žene koje imaju problem sa prolapsom, odnosno ispadanjem materice. Tinktura od biljke delotvorna je za mišiće čiji je tonus oslabljen. Pomaže i kod krvarenja sinusa, desni i svih vrsta spoljašnjih rana. Rusomača se ne preporučuje tokom trudnoće. Na internetu se može pronaći mnoštvo recepata za različite čajeve i tinkture. Seme je sitno i seje se u saksije po površini navlaženog supstrata, najbolji je treset. Može se sejati tokom cele godine. Kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno.

Ćurekot ili crni kim je biljka poznata po svom lekovitom dejstvu. Posebno je rasprostranjeno u upotrebi ulje hladno ceđenog semena ove biljke. Jedna od najpoznatijih biljaka u istoriji medicine koja u zadnje vreme dobija epitet “moderne panacee” je crni kumin (Nigella sativa). Cvetna biljka iz porodice Ranunculaceae, poreklom je iz jugozapadne Azije. Seme crnog kumina pronađeno je u grobnici čuvenog faraona Tutankamona a njegovo ulje koristilo se za različite zdravstvene probleme još u drevnim civilizacijama, kako za regulisanje imunološkog sistema, tako i protiv astme, kod probavnih problema, prehlada, glavobolje, zubobolje, za ublažavanje disajnih tegoba i protiv različitih vrsta infekcija. Naučna istraživanja, započeta pre oko pola veka, dovela su do otkrića preko stotinu hemijskih komponenti ali i neverovatnih lekovitih osobina semena i ulja crnog kumina. Ulje crnog kumina bogato je nezasićenim i esencijalnim masnim kiselinama. Najviše sadrži linolnu i oleinsku, a zatim palmitoleinsku i linoleinsku kiselinu. Od aktivnih komponenti u ulju crnog kumina dominiraju terpeni i terpenoidi. Najdelotvorniji su nigelon, koji opušta mišiće, širi bronhije i smanjuje viskoznost bronhijalnog sekreta, i timokinon koji ima antiinflamatorno dejstvo, deluje analgetski i smanjuje nivo oksidativnog stresa u organizmu koji nastaje pod uticajem slobodnih radikala. Sadrži i kompleks vitamina B, vitamin A, C, E, kalijum, natrijum, kalcijum, cink, selen, gvožđe, folnu kiselinu, esencijalne aminokiseline. Savezna uprava za kontrolu lekova i hrane SAD-a je 1996. godine odobrila upotrebu ulja crnog kumina za jačanje imunološkog sistema organizma . S obzirom da ulje dolazi sa Istoka, 2003.godine doktori u Saudijskoj Arabiji pokušali su da definišu farmakološka i toksikološka svojstva ulja crnog kumina. Naučnici su uspeli da dokažu da ulje crnog kumina može pomoći kod povišenog krvnog pritiska, holesterola, šećera i za bolju cirkulaciju. Kupovinom dobijate oko 300 semenki. Seme koje prodajem je od biljaka organski gajenih koje su rasle u mojoj bašti. SVo seme i biljke koje nudim na prodaju možete pogledati ovde. https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40 Ima još puno toga što nije postavljeno ali uvek za određene sorte možete pitati :)

Kesica 2 grama. KURTOVSKA KAPIJA – paprika koja spade u kasne sorte što se tiče sazrevanja. Biljka je dosta visoka, dugih internodija, spade u prilično rodne i produktivne sorte. Spada u tip “ rog paprika” , plodovi su pljosnati dvožili, prosečne dužine 12 – 15 cm, težine oko 70 g. Meso je vrlo aromatično, slatkog ukusa, intenzivno crvene boje, sa visokim procentom suve materije. Odlikuje se tankom ljuskom koja se lako ljušti, a što se tiče prerade i pravljenja ajvara tu je naprosto nezamenjiva. Takođe po oceni iskusnih domaćica, odlična je i za pečenje, punjenje ali i sirova kao sastojak mnogobrojnih salata. . Razmnožavanje : Semenom Pre-tretman : Ne / Eventualno potapanje u čaju od kamilice do 24h Setva, ,Od januara do marta u zatvorenom, Na otvorenom od aprila do juna, Rasadjivanje od aprila do maja. . Dubina setve je 1-2 сm. Rasađivanje se vrši na dobro pripremljenom zemljištu dubine 5-6 сm, razmak 50-60×20 cm Nega: navodnjavanje 7-8 puta u toku vegetacije, razbijanje pokorice i zaštita od korova, bolesti i štetočina. Hranljivost i lekovita vrednost: paprika je bogata vitaminom B i C i raznim mineralima, ima purgativno i diuretičko dejstvo… Klijanje: Temperatura iznad 20C , isklija za 1-4 nedelja. . Lokacija : Direktna svetlost Napomena. . Biljka ima plitak koren s time je neophodno redovno zalivanje i prihrana. 100-150 semena u jednom gramu. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Rabarbara (Rheum rhabarbarum) je višegodišnja zeljasta biljka. U ishrani se koriste samo stabljike ogromnih listova koje u zavisnosti od sorte mogu biti crvene, ljubičaste, roze ili zelene. Sorta `Victoria` ima crvene stabljike. Ostatak lista se ne sme koristiti za ishranu jer sadrži toksine i oksalnu kiselinu. U kulinarstvu se tretira kao voće a od stabljika se, uz dodatak šećera, prave džemovi, slatko, pite, sirupi itd. Ukus se dobro uklapa sa jagodama ili đumbirom. Rabarbara pod zemljom razvije rizom koji je veoma otporan i može preživeti i po dve godine dok se ne pojave uslovi za rast listova. Listovi rastu od proleća sve do zime, kad rizom miruje. Listovi se osuše ako se ne uberu i stalno izbijaju novi, tako da tokom godine može biti i 3-4 berbe. Stabljike mogu porasti do debljine od oko 4 cm a list može biti dugačak do jednog metra. Stabljike rabarbare su izuzetno zdrave i bogate vitaminima i mineralima. Sadrže velike količine vitamina K, zatim C, A i naročito B, mangan, gvožđe, kalijum, fosfor, magnezijum, kao i velike količine kalcijuma, u rangu sa lososom, spanaćem ili mlekom. Crvene stabljike su bogatije vitaminima i mineralima od zelenih stabljika. Veoma lako se uzgaja iz semena, može se sejati tokom cele godine, a seje se u supstratu i prekriva tankim slojem zemlje od oko pola cm uz održavanje vlažnosti. Kad biljke porastu presadjuju se na stalno mesto, obično na otvoreno jer je potrebno mnogo prostora za rast. Biljka će bez problema rasti i u saksijama svih veličina, s tim da što je manja saksija i listovi će biti manji a stabljike tanje. Kad se biljka presadi na veći prostor stabljike i listovi počinju da se ukrupnjavaju i posle par meseci postiže punu veličinu. Ako biljke nisu posejane u proleće već kasnije tokom godine, preporučuje se da biljke prvu zimu provedu u saksijama i da ne budu izložene temperaturama ispod nule, jer rizom možda neće uspeti da stekne otpornost do prve zime. Mada, u većini slučajeva preživi na otvorenom. Seme je moje proizvodnje, visoke klijavosti i uzgojeno bez upotrebe pesticida. Na internetu se mogu naći tvrdnje raznih neznalica da se rabarbara jako teško uzgaja iz semena, što je apsolutno netačno. Ako je seme ubrano u pravom trenutku i čuvano u adekvatnim uslovima, kao što je moje, klijavost je veoma visoka i veoma brzo proklija.

Što se same biljke tiče za lečenje se koriste lišće, cveće, kapsule sa semenom i korenje. Lišće brati u proleće, cvetove u kasno proleće. Kapsule sa semenom treba brati početkom leta a korenje kada je dovoljno veliko za vaše potrebe. Crni slez u sebi sadrži vitamine A, B, C, E, inulin, vlakna, kalcijum, magnezijum, cink, selen i kalijum. Ova biljka odlična je pri lečenju raznih vrsta upalnih procesa, posebno kod crevnog i urinarnog trakta i kod disajnih organa. Trudnicama i dojiljama preporučuje se čaj od lišća jer je bogat gvožđem i nizom drugih vitamina. Upotrebljava se u narodnoj medicini, gde se koriste cvetovi i listovi, obično osušeni. Najčešće se koriste za pripremu čaja. Načini upotrebe u narodnoj medicini Čaj od crnog sleza efikasan je, pre svega kod upala sluznica raznih organa u unutrašnjosti organizma. Delotvoran je kod gastritisa, upala sluznica bešike, želudačno-crevnog kanala i usne šupljine, kao i kod čira na želucu i crevima. U ovom slučaju se od listova crnog sleza i ječma pravi čorba, i to tako što se ječam prvo skuva, pa prohladi a tek potom se dodaju listovi crnog sleza. Veliki broj biljaka iz porodice slezova su jestive, i odlične su za sprečavanje iritacije ili osipa koju su izazvale biljke iz porodice ljutića. Kod nedostatka suzne tečnosti izvanredno su se pokazale kupke i obloge s mlakim čajem od crnog sleza. Kreativni kuvari mogu da koriste listove crnog sleza umesto spanaća u mnogim jelima. Odlični su u supama, salatama i njokama. Cvet sleza odličan je kao grickalica, kada se ubaci u vrelo ulje na jednu sekundu. U Izraelu se svake godine praktikuje zajedničko branje ove biljke. Naime ova biljka je pomogla da se pobedi glad pri opsadi Jerusalima 1948. godine, i na dan nezavisnosti sprema se jelo od listova sleza. Korenje sleza često se koristi u Kini i to za pravljenje odličnih supi, bujona i čorbi. Čorba se posebno preporučuje kod pluća punih sluzi, kod katara bronhija i kašlja, kao i kod promuklosti, ali i kada je reč o upali grla i krajnika ili o suvoći usta. Crni slez se koristi u lečenju izuzetno upornog i naizgled neizlečivog emfizema pluća koji često izaziva jako gušenje. Takođe se preporučuje stavljanje, obloga tokom cele noći, preko pluća i bronhija od poparenih i dobro ugrejanih listova i cvetova ove lekovite biljke. Načini pripreme crnog sleza Pripremanje čaja: Jednu punu malu kašiku sleza ostaviti u jednoj četvrtini vode da prenoći. Ujutru malo zagrejati i tako konzumirati. Kupka za ruke i noge: Pregršt crnog sleza držati u pet litara hladne vode tokom noći. Sutradan ugrejati kupku do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu i držati ih u kupki dvadeset minuta. Obloge: Biljni ostaci (talog) od pripremanja čaja se malo ugreju u nešto vode i pomešaju sa ječmenim brašnom. Ovakav melem se stavlja na pamučnu tkaninu i još dok je topao. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Čija (Salvia hispanica) je jednogodisnja cvetnica iz porodice nana. Poreklom je iz Meksika i Gvatemale. Jos su Indijanci juzne Amerike uvideli veliku korist ove biljke i toliko je cenili da je koriscena i kao sredstvo placanja. Upotrebljavali su je u hrani i picu, kao lek i kao prevenciju od bolesti. Koristi se seme, koje ima veoma visoku prehrambenu vrednost, i iako je veoma sitno, oko 1 mm u precniku, dnevno se preporucuje konzumiranje samo 15-30 grama semena, dakle oko jedne do dve supene kasike. Seme je bogato proteinima, vitaminima A, B, E i D, kalcijumom, kalijumom, bakrom, gvozdjem, manganom i cinkom. Bogato je omega 3 i omega 5 masnim kiselinama i to u savrsenom odnosu 3:1. Sadrzi i dosta dijetetskih vlakana. Na organizam deluje veoma hidrirajuce, olaksava probavu, regulise ravnotezu elektrolita u telu. Ubrzava razgradnju masti u telu, pomaze kod gubitka kilograma, pruza osecaj sitosti, revitalizuje misice, odlicno je za sportiste i ne sadrzi gluten. Cija zbog svog sastava pomaze i kod dijabetesa, poboljsava zdravlje krvnih sudova, cisti creva i poboljsava probavu, jaca zube i kosti, poboljsava san. Ima 8x vise omega 3 masnih kiselina od lososa, 6x vise kalcijuma od mleka, 3x vise gvozdja nego spanac, 15x vise magnezijuma od brokolija, 6x vise proteina od pasulja, 4x vise fosfora od neobranog mleka, 20% vise vlakana od lanenog semena. Bogato je i antioksidantima, ima ih vise nego u borovnici. Seme nema ukus tako da ne utice na ukus hrane kojoj se dodaje. Moze se posipati po salatama, tostu, sendvicima, dezertima, jogurtu, sejkovima. Moze se dodavati u testa ili se samleti i mesati sa drugim brasnom. Koristi se kao zamena za jaja i gustin. Moze se koristiti kako god pozelite, samo sto prilikom termicke obrade gubi deo korisnih materija. Uzgoj Cija se lako uzgaja iz semena. Najbolje je sejati direktno na stalno mesto jer biljka može porasti i do 2 metra. Zemlju na površini treba prethodno fino usitniti jer je seme relativno sitno. Seme proklija za 2-3 dana i biljke brzo niknu. Treba paziti da se seme ne pokvasi pre setve jer oko sebe formira gel i tesko je manipulisati sa njim. Od setve do berbe cije prodje 4 meseca, a ako su nepovoljni uslovi, dosta kisnih hladnijih dana ili velike vrucine, može proći i 6 meseci do sazrevanja semena tako da je treba sejati što ranije nakon opasnosti od mraza, a ja bih cak preporucio i rani uzgoj rasada pod lampom, u plasteniku ili na slican nacin, tako kad prodje opasnost od mraza da vec imate biljke spremne za rasadjivanje. Preporucuje se pojedinacna berba cvetova kad sa njih otpadne vecina latica. Na taj nacin cete dobiti podjednako zrelo seme, za razliku od industrijske berbe gde se bere sve odjednom pa ima i nezrelog semena. Ako cekate predugo da se cvetovi sa semenom osuse na biljci rizikujete da seme otpadne na zemlju. Nakon berbe cvetovi se suse u papirnim kesama jer tokom susenja dosta semena ispadne. Imajte u vidu da biljke porastu do visine odraslog coveka i obezbedite im dovoljno prostora. Razmak izmedju biljaka moze biti oko pola metra. Cija nije zahtevna sto se tice zemljista, cak joj odgovara polu-siromasno zemljiste i odlicno podnosi susu. Klijavost semena je visoka.